Na kraju 2009. godine štednja stanovništva preračunata u dinarima je iznosila više od 577 milijardi dinara, što je oko 6,2 milijari evra, a gotovo 98 odsto ukupne štednje je bila devizna štednja.

U septembru i oktobru 2008. godine, zbog krize poverenja među štedišama poslovnih banaka u Srbiji je za nepuna tri meseca povučeno blizu milijardu evra štednje, ali je na kraju 2009. godine zabeležena rekordna štednja stanovništva u poslovnim bankama i najviši nivo deviznih rezervi Srbije ikada.

Brzom vraćanju poverenja građana u štednju u poslovnim bankama su doprinele prvenstveno mere Vlade, u pogledu ukidanja oporezivanja ostvarenih kamata u 2009. godini i povećanja iznosa štednih uloga deponovanih u poslovnim bankama, čiju isplatu u slučaju likvidacije ili stečaja poslovne banke garantuje država sa 50.000 evra, umesto ranijih 3000.

Kada su u pitanju devizne rezerve, osnovni izvor njihovog povećanja je bio novac dobijen iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a značajan doprinos je dalo i povećanje štednje stanovništva u poslovnim bankama.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su sa oko 2,9 milijardi evra u 2002. godini, kada je izvršena sukcesija i odmrzavanje sredstava u inostranstvu, povećane na čak 12 milijardi evra u 2009. godini, što predstavlja učetvorostručenje deviznih rezervi za samo 7 godina!

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Fimin broker je komentarišući januar na srpskom tržištu kapitala za Berzin dnevni izveštaj rekao i da je tokom prošlog meseca ostvaren prosečan dnevni promet od 57,6 miliona dinara, dok je učešće stranih investitora bilo na nivou od 35,11 odsto.

"Ono što je obeležilo mesec za nama jeste nešto jača tražnja na najlikvidnijim hartijama, koja je delimišno ohrabrena padom dinara, ali je, na žalost, izostala odgovarajuća ponuda na postojećem nivou cena", istakao je Kresojević.

On je dodao da je pored pomenutog, evidentan i izostanak korelacije sa svetskim tržištima, tako da su srpsku berzu zaobišli i optimizam s početka meseca, ali i pesimizam generisan najavama reforme bankarskog sistema SAD.

Kresojević se osvrnuo i na novi izveštaj MMF o makroekonomskim kretanjima u Srbiji u kojem se navodi da u 2010. ne treba očekivati oporavak domaće tražnje, tako da bi izvore minimalnog rasta BDP trebalo tražiti, pre svega, u izvozno orijentisanim sektorima.

MMF očekuje i dodatni rast nezaposlenosti na 21,5 odsto što, uz zamrzavanje plata u javnom sektoru i projektovanu inflaciju od šest procenata, ne budi optimizam kod kompanija koje su dominantno orijentisane ka domaćim potrošačima, rekao je Kresojević.

Međutim, dodao je Fimin broker, da ne bude sve tako crno, pobrinule su se projekcije za 2012. koje sugerišu da je to godina u kojoj se može očekivati povratak srpske privrede na put ekspanzivnijeg rasta.

"Takve projekcije bi mogle ohrabriti dugoročne investitore, dok će špekulanti verovatno ostati po strani i čekati neke bolje dane", zaključio je Kresojević.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) blokirane račune ima više od 66.000 preduzeća i preduzetničkih radnji, čiji su dugovi 261 milijarda dinara.

Među blokiranim firmama je 75 odsto malih i srednjih preduzeća, 20 odsto su velika preduzeća, a pet odsto preduzetnici. U blokadi dužnoj od jedne godine je dve trećine nelikvidnih preduzečha, a trećina ima blokiran račun duže od tri godine.

Ti podaci, kako je rekao ekonomista Vladimir Vučković, potvrđuju da oko 22.000 preduzeća praktično i ne postoji, a da još 22.000 dugoročno ne ispunjava svoje obaveze, koje su veće od njihove imovine.

On je na predstavljanju novog broja biltena Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije "Makroekonomske analize i trendovi" ukazao da u centru ekonomske politike treba da budu mala i srednja preduzeća koja najviše utiču na porast nelikvidnosti.

Vlada je, kako je dodao, do sada sprovela samo jedan program za smanjenje nelikvidnosti koji se odnosio na subvencionisane kredite.

Država, prema rečima Vučkovića, ne sme da se upušta u oprost dugova preduzeća nastalih u višegodišnjem periodu, već da se usmeri na mere koje će od duga rasteretiti ona preduzeća koja istovremeno imaju i velika potraživanja.

"Javna preduzeća, na koja se ne odnosi Zakon o stečaju, moraju da ispunjavaju svoje obaveze u ugovornom roku, kako država ne bi bila generator nelikvidnosti", rekao je on i dodao da bi bilo poželjno da država posreduje između poverioca i dužnika u slučajevima kada bi se time obezbedilo finansijsko restrukturiranje dužnika i izbegao njegov stečaj.

Država, kako je predložio Vučković, može i da zaobiđe bankarski sektor i da neposredno pomogne privredi tako što će preduzećima obezbediti poreski kredit u trajanju od šest do 12 meseci, ako je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) veća od budžetom planirane.

To bi značilo, kako je objasnio, da se preduzeća u određenom periodu oslobode plaćanja PDV-a da bi izmirila svoje obaveze, a da državi vrate drug, sa kamatom, kada povećaju proizvodnju i poboljšaju svoju finansijsku poziciju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Statistički podaci za decembar nisu potvrdili nejake signale iz prethodna dva ili tri meseca da bi moglo doći do oživljavanja srpske privrede – poruka je autora januarskog izdanja „Makroekonomskih analiza i trendova” beogradskog Ekonomskog instituta. Stojan Stamenković, urednik MAT-a, kaže da industrijska proizvodnja uporno stagnira, spoljnotrgovinska aktivnost je ponovo oslabila, a nema ni znakova oživljavanja domaće tražnje. Ostaje da se sačekaju investicioni projekti, koji se za sada uglavnom samo najavljuju.

Autori MAT-a juče su ukazali na dva, na prvi pogled, odvojena akutna problema srpske privrede u januaru – na devizni kurs kao kratkoročni i nelikvidnost kao dugoročni i rastući. Pažljivija analiza, međutim, otkriva njihovu međusobnu vezu.

Saradnik MAT-a Vladimir Vučković smatra da je nelikvidnost jedan od najvećih problema. Tokom prošle godine ona se zaoštravala, a znakova oporavka nema. Broj blokiranih preduzeća i iznos blokiranih sredstava sve je veći. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije od 19. januara, blokirano je 66.438 pravnih lica i preduzetnika, što je 15 odsto preduzeća. Vrednost blokiranih sredstava je 261 milijardu dinara. Samo u 2009. godini u „crveno” je ušlo 21.617 firmi ili 25 odsto ukupnog broja. Čak 94 su preduzetnici, mala preduzeća i udruženja građana, mesne zajednice, kućni saveti, škole...

– Polovina dugova celokupne privrede svodi se na 25 najvećih neto dužnika. To su velika preduzeća, u privatnom i državnom vlasništvu – ukazao je Vučković. – Više od polovine blokiranih ima veći kapital od neto dugova i veći iznos depozita od dugova, ali 21 preduzeće, praktično, nema kapital.

Vučković je naglasio da je dvadesetak velikih preduzeća u 2009. godinu ušlo prezaduženo „usled višegodišnje ekspanzije i agresivnih razvojnih planova ili izostale transformacije i restrukturisanja”. Kriza je u prošloj godini ubrzala finansijske poteškoće preduzeća, pre svega otplatu kredita.

– Prema bilansima banaka, dug privrede na kraju novembra 2009. bio je težak 19,7 milijardi evra, od čega je spoljni dug 10,9 milijardi. Taj dug je u najvećoj meri generator rastuće nelikvidnosti. Većinom su to javni i privatni monopoli i oligopoli ili uvozno orijentisana preduzeća – rekao je Vučković.

Autori MAT-a smatraju da bi u strategiji prevazilaženja nelikvidnosti srpske privrede vlada trebalo prevashodno da se usmeri na mala i srednja preduzeća iz industrijskog sektora. Za programe pomoći mogla bi da se kandiduju preduzeća koja imaju blokirane račune od početka 2009. godine. I to samo ona koja imaju razumne izglede za oporavak i održivo profitabilno poslovanje. Uslužni sektor će teško generisati ekonomski oporavak, jer je njegov razvoj u prethodnih devet godina bio nesrazmerno brz – zasnovan na uvozu, trgovinskom deficitu i rastu kreditne zaduženosti. Novih kredita neće biti u sličnoj meri da bi se takav rast nastavio.

– Gotovo sve zemlje istočne Evrope svoj razvoj su zasnivale na bržem rastu industrijske proizvodnje od rasta BDP-a – zaključio je Vučković. – Srbija nije ostvarila dominantan rast u sektorima razmenljivih dobara da bi povećanjem izvoza smanjivala spoljnotrgovinski deficit i visoku zavisnost od uvozne štednje. Stoga bi oporavak mogao biti zasnovan na rastu industrijske proizvodnje, i to one pretežno namenjene izvozu.

A. Mikavica

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Prošli mesec, kako kaže urednik biltena Stojan Stamenković, bio je veoma buran na deviznom tržištu jer je Narodna banka Srbije intervenisala sa 285 miliona evra. On je upozorio da ako se nastavi tako, do kraja godine za odbranu kursa biće potrebno oko 3,5 milijardi evra iz deviznih rezervi, a što bi moglo da ugrozi spoljnu likvidnost.

- Ekonomska kriza zahtevala je snižavanje izvoznih cena, a gubici su pokrivani padom kursa dinara i otpuštanjem radnika - ukazao je Stamenković, dodajući da i ubuduće neće biti kredita iz inostranstva kojima će moći da se održava stabilnost dinara i tekućeg platnog bilansa, nego će to zavisiti od ekspanzije izvoza.

Saradnici beogradskog Ekonomskog instituta su preporučili da se država aktivnije uključi u rešavanje problema nelikvidnosti srpske privrede.

Saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković ukazao je da je nelikvidnost postala izuzetan problem jer je broj blokiranih preduzeća sve veći. Prema podacima Narodne banke, ima ih 66.438, od čega su čak 94 odsto preduzetnici i mala preduzeća.

- Većina blokiranih preduzeća je u tom stanju duže vreme, a jednu trećinu čine nesolventna preduzeća, koja mogu da imaju prihode u bilansima, ali ne i priliv gotovine. Pri tom su lane uglavnom velika preduzeća bila korisnici državnih subvencionisanih kredita za prevazilaženje nelikvidnosti, mada su mala i srednja bila najviše pogođena - rekao je Vučković, ističući da Vlada treba da se usmeri upravo na mala preduzeća jer su ona nosilac budućeg industrijskog razvoja.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić je ukazala na to da privrednici smatraju da je ipak logično da prednost u dobijanju pomoći za prevazilaženje nelikvidnosti treba da imaju velika preduzeća, koja imaju najveću proizvodnju i zapošljavaju najveći broj ljudi.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Narodna banka Srbije prodala je danas na međubankarskom deviznom tržištu 41 milion evra, “kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta”.

Kako je saopšteno, intervencija je trebalo da spreči prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. NBS je, sa današnjom intervencijom, od početka godine intervenisala osam puta i prodala 326,5 miliona evra.

Dinar je danas nastavio da slabi prema evru i to za devet para ili 0,09 odsto i dostigao novi istorijski minimum jer zvanični srednji kurs evra iznosi 98,5681 dinara. Vrednost dinara prema evru ove godine bila je najveća 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Promet je vredeo 44,68 miliona dinara (453.302 evra) i bio je gotovo pet puta manji nego u prethodnoj trgovini. Učešće stranih investitora bilo je 37 odsto u ukupnoj i 40 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 77 a u prodaji samo dva i po procenta.

Najveći rast u kontinuiranoj trgovini ubeležilo je Globos osiguranje [GLOS], od nešto više od 14 procenata, na 799 dinara za akciju, uz skroman promet. Kragujevačka Kredi banka [CYBN] je poskupela gotovo sedam procenata, Vital [VITL] dva, a Sojaprotein [SJPT], sa A Listinga, i Agrobanka [AGBN] po procenat i po pri čemu se akcijama beogradske banke solidno trgovalo, za 1,85 miliona dinara.

Dvocifrenim padom gubitnike predvodi pivara BIP [BIPB] koja je pojeftinila ravno deset procenata, na 36 dinara za hartiju. Velefarmu [VLFR] je cena pala gotovo šest procenata, Progresu [PRGS] pet, Dunav osiguranju [DNOS] gotovo pet, a Meser Tehnogasu [TGAS] malo više od četiri odsto.

Najviše se na kontinuiranom segmentu trgovalo AIK bankom [AIKB], za 29 miliona dinara. Veći prometi zabeleženi su i u trgovini običnim akcijama Komercijalne banke [KMBN], od dva miliona dinara, Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, od 1,59 miliona, i prioritetnim akcijama Komercijalne [KMBNPB], od 1,13 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je ostvaren sa Ribokompleksom [RBKS], od 1,79 miliona dinara. Cena te hartije pala je gotovo šest procenata, na 5.000 dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Uprkos ozdravljenju u drugoj polovini godine, privredni rast u toku čitave godine niži je za 2,4% u odnosu na prethodnu godinu. Sa stanovišta privrednog rasta, 2009. godina predstavlja najlošiju godinu posle 1946, kada je kontrakcija iznosila 10,9%.

Potrošnja, koja čini 70% američke ekonomije, povisila se za 2%, posmatrano na godišnjem nivou, i time nadmašila očekivanja ekonomista od 1,8%. Investicije u kapitalna dobra porasle su prvi put od proleća 2008. godine i to za 2,9% u odnosu na prethodnu godinu.

Na pretežno dobre makroekonomske vesti i godišnje rezultate velikog broja kompanija tokom januara meseca koji su bolji od očekivanih, svetske berze reagovale su na način koji iskazuje sumnju investitora u trajni oporavak ekonomije. Dow je tokom prvog meseca nove godine izgubio 4,56% vrednosti, NASDAQ 5,36%, S&P 500 3,7%, FTSE 100 4,14%, DAX 5,85%, CAC 5,0%, HANG SENG 8% i Nikkei 225 3,3%.

Proteklih nedelja domaće tržište i tržišta u regionu kretala su se u različitom smeru, dok su im niski prometi ostali zajednička karakteristika. Tako su u zelenoj teritoriji januar završili Belex 15 (1,61%), SBI20 (0,96%), SASX-10 (0,79%), dok su MOSTE I BIRS za prvih mesec dana godine izgubili 2,47%, odnosno 3%, respektivno. Crobex je uzleteo čitavih 9,94%, podstaknut rezultatima predsedničkih izbora i vladinih mera za pomoć privredi.

I narednih nedelja očekujemo nastavak trenda sa smanjenim prometima uz manje oscilacije vrednosti indeksa u trgovanju sa domaćim hartijama od vrednosti. Predstojeće objave rezultata srpskih kompanija mogle bi da budu inicijator povećane tražnje i blagog porasta cena akcija.

Maja Martinović
Portfolio menadžer

*Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze (Zatvori)