Naredna sednica Monetarnog odbora održaće se 19. februara 2010. godine.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Iako je u septembru i oktobru 2008. godine izbila kriza poverenja među štedišama poslovnih banaka u Srbiji i u nepuna tri meseca povučeno blizu milijardu evra štednje, a devizne rezerve se smanjivale ogromnom brzinom zbog neophodnih intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu, na kraju 2009. godine zabeležena je rekordna štednja stanovništva u poslovnim bankama i najviši nivo deviznih rezervi Srbije ikada.

Brzom vraćanju poverenja građana u štednju u poslovnim bankama su doprinele prvenstveno mere Vlade, u pogledu ukidanja oporezivanja ostvarenih kamata u 2009. godini i povećanja iznosa štednih uloga deponovanih u poslovnim bankama, čiju isplatu u slučaju likvidacije ili stečaja poslovne banke garantuje država sa 3.000 na 50.000 evra. Veliki doprinos su, takođe, dale i poslovne banke svojim atraktivnim ponudama vrlo visokih kamatnih stopa na dinarsku i deviznu štednju u poslednjim godinama.

Kada su u pitanju devizne rezerve, osnovni izvor njihovog povećanja je bio novac dobijen iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a značajan doprinos je dalo i povećanje štednje stanovništva u poslovnim bankama.

Devizne rezerve Srbije

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su sa oko 2,9 milijardi evra u 2002. godini, kada je izvršena sukcesija i odmrzavanje sredstava u inostranstvu, povećane na čak 12 milijardi evra u 2009. godini, što predstavlja učetvorostručenje deviznih rezervi u samo 7 godina! Najveći rast deviznih rezervi je ostvaren u 2006. godini, kada su devizne rezerve gotovo udvostručene za samo godinu dana.

U strukturi deviznih rezervi dominiraju harije od vrednosti, koje čine oko 8,1 milijardi evra. Efektiva i depoziti u inostranstvu čine oko 18%, ili 2,1 milijardi evra, specijalna prava vučenja oko 13 miliona evra, dok je u zlatu oko 325 miliona evra. Devizne rezerve banaka čine 1,4 milijardi evra deviznih rezervi Narodne banke Srbije.

U odnosu na 2002. godinu najviše su se povećale devizne rezerve u hartijama od vrednosti, čak 11 puta, i devizne rezerve u zlatu, koje su utrostručene u istom periodu. Jedino smanjenje deviznih rezervi u posmatranom periodu je zabeleženo u 2008. godini, kada su značajna sredstva povučena od velikog broja stranih investicionih fondova, banaka i kada je bila prisutna kriza poverenja među štedišama poslovnih banaka. U ovoj godini su devizne rezerve smanjene sa 10,9 milijardi evra na 9,1 milijardu evra.

Ukupne devizne rezerve u periodu 2002-2009. godine

Na kraju 2009. godine štednja stanovništva u poslovnim bankama preračunata u dinarima je iznosila više od 577 milijardi dinara, što je oko 6,2 milijari evra. Gotovo 98% ukupne štednje građana je bila devizna štednja, dok je dinarska štednja činila svega nešto više od 2%. Oko 88% devizne štednje su činile štednja po viđenju i oročena štednja do godinu dana, dok je kod dinarske štednje 93% štednja po viđenju i oročena štednja do godinu dana.

Interesantan je podatak da je u poslednjih 10 godina ukupna štednja stanovništva u poslovnim bankama povećana čak 4500%, ili 45 puta, a denominirano u dinarima čak 577 puta, što Srbiju stavlja u red zemalja sa najvećim rastom štednje građana u poslovnim bankama u svetu!

Štednja stanovništva u poslovnim bankama 1999-2009. godine

Najveći deo ukupne devizne štednje čini oročena štednja na godinu dana , koja čini oko 45% ukupne devizne štednje. Štednja po viđenju čini 23% ukupne devizne štednje, dok štednja oročena na period preko godinu dana čini 12% ukupne devizne štednje.

U strukturi ukupne devizne štednje primetna je tendencija produženja ročnosti oročene devizne štednje i to u smeru značajnog rasta oročene štednje na godinu dana i smanjenja učešća štednje oročene na mesec dana, 3 meseca i 6 meseci.

Iako su u proteklim godinama prisutni impozantni rastovi štednje građana u poslovnim bankama, procena je da se još uvek van finansijskih institucija nalazi više od milijardu evra ušteđevine građana Srbije, što mora biti podsticaj za kreatore monetarne politike za dalje unapređenje poverenja građana u monetarni sistem, ali i za pojačanu edukaciju građana o važnosti ulaganja ušteđevine u poslovne banke, investicione i penzione fondove, kupovinu hartija od vrednosti ili obveznica i slično. Takozvani „mrtvi kapital“ ne donosi nikakve prinose i čak donosi gubitke onima koji ga ne investiraju.

Ušteđevina koja se nalazi van finansijskih tokova zemlje bi mogla svake godine da stvori minimalno dodatnih 50 miliona evra za građane. To znači da građani Srbije izgube oko 50 miliona evra godišnje zbog neinvestiranja uloženih sredstava, a država 10 miliona evra na ime poreza koji bi bili naplaćeni od ostvarenih kamata.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U nacionalnim ekonomijama koje se nalaze u brzom procesu tranzicije, a koje koriste režim plivajućeg deviznog kursa koji karakterišu oscilacije domaće valute, od izuzetnog značaja je pitanje zaštite od promena deviznog kursa. Ovo se posebno odnosi na one kompanije koje se bave spoljnom trgovinom, odnosno izvozom ili uvozom.

Da bi se zaštitili od stalnih oscilacija kursa domaće valute, privrednicima pomoć mogu da pruže banke koje nude savremene finansijske instrumente kojima kompanije mogu da se zaštite od deviznog i kamatnog rizika. Najčešći korišćeni instrument za zaštitu od deviznog kursa je terminska kupoprodaja deviza.

Naime, kupoprodaja deviza može da se realizuje sa izvršenjem istog dana, ili sa izvršenjem na neki određeni dan u budućnosti, u kom slučaju se govori o terminskoj kupoprodaji deviza.

„Osnovna prednost terminske kupoprodaje deviza jeste činjenica da je kurs unapred poznat, iako se odnosi na neki datum u budućnosti. Pored toga, kada ugovara terminsku kupovinu, klijent nije u obavezi da odmah ima raspoloživa sredstva. On samo unapred definiše kurs po kojem će izvršiti plaćanje, a sama transakcija se obavlja na ugovoreni datum u budućnosti, do kada bi trebalo da obezbedi sredstva za njeno izvršenje“, kaže Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u "Banci Intezi".

Kako se štite u svetu Pored terminske kupovine i prodaje deviza, u svetu se koriste i drugi instrumenti poput valutnih svopova kod kojih se jedna strana obavezuje da plaća fiksne periodične iznose u jednoj valuti, dok se druga strana obavezuje da plaća fiksne periodične iznose u drugoj valuti. Takođe, često korišćeni složeniji instrumenti zaštite od deviznog kursa su valutni fjučersi i valutne opcije.

Kompanije koje su ovakve ugovore već koristile, kažu da je za poslove sa dužim rokovima naplate terminska kupoprodaja deviza značajna, jer mogu tačno unapred da znaju koliko će dinara dobiti (u slučaju izvoznika), odnosno koliko dinara im je potrebno za izmirenje svoje obaveze (u slučaju uvoznika).

Samim tim i cena njihovog proizvoda može da se odredi na bazi fiksiranog kursa, jer ne zavisi od eventualne depresijacije ili apresijacije domaće valute u međuvremenu. Prema njihovom iskustvu, i inostrani partneri radije posluju sa preduzećima koja koriste instrumente zaštite od promene deviznog kursa.

„Bitno je napomenuti da ugovoreni terminski kurs ne predstavlja očekivanje, odnosno projekciju banke u pogledu budućeg kretanja kursa, već se on precizno matematički utvrđuje na bazi trenutnog kursa dve valute, na primer evra i dinara, ročnosti transakcije i razlike u kamatnim stopama dveju valuta. Zaključenjem terminskog ugovora privrednici eliminišu neizvesnost oko kretanja deviznog kursa u budućnosti jer fiksiraju kurs po kojem će izmiriti svoje obaveze u stranoj valuti, ili kurs po kome će prodati svoj devizni priliv“, objašnjava Lečić.

Da bi klijent banke mogao da koristi ovu uslugu, potrebna su i određena dokumenta, ali bankari kažu da procedura nije komplikovana i da se najčešće može završiti za jedan dan.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac i saradnik tog instituta Saša Đogović su na konferenciji za novinare ocenili da tokom 2010. godine treba očekivati dalji pad kupovne moći stanovništva jer ne postoje nikakvi privredni potencijali koji bi pozitivno uticali na dinamiku zarada.

Krnjevac je rekao da je realna vrednost evra 150 dinara, a na pitanje kako doći do tolikog kursa i kako bi se to odrazilo na standard građana, on je kazao da postoji više načina od postepenog pomeranja kursa do devalvacije.

Za to je, prema njegovim rečima, potrebno otpuštanje u državnoj administraciji koja je jedan od najvećih problema Srbije.

Đogović je kazao da Narodna banka Srbije treba da dozvoli fleksibilniji kurs i da smanji intervencije da bi kurs brže rastao.

On je, govoreći o Privremenom trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom, kazao da je dobro što postoji taj ugovor, ali da Vlada mora da povuče reformske poteze, te da je jedna od mogućnosti da subvencionira strateške grane i stvori povoljan ambijent.

Đogović je kazao da taj sporazum ništa ne znači ako Srbija nema šta da proizvede i izveze. "Imamo formu i sada treba iskoristiti sve potencijale", dodao je on.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Koji kredit izabrati, dinarski ili indeksiran u evrima? To pitanje se ovih dana, posle slabljenja domaće valute, nameće mnogima koji nedostatak novca pokušavaju da reše zaduživanjem kod banaka. Da li, možda, treba poslušati guvernera NBS Radovana Jelašića koji savetuje građane i privrednike da se zadužuju u dinarima i upozorava one koji su uzimali kredite u evrima (u uslovima dinarskih plaćanja i zarada) da su se ponašali neodgovorno.

Bankari su u međuvremenu povećali ponudu dinarskih kredita i to su, uglavnom, klasični gotovinski i potrošački, ali i oni namenjeni za refinansiranje obaveza. Odnedavno banke nude i dinarske kredite za finansiranje troškova legalizacije.

Stan ili kola još se ne mogu kupiti na kredit u dinarima.

Kod dinarskih kredita ne postoji rizik od promene kursa i posledičnog povećanja duga pa se građani, suočeni s rastom evra, sve češće zadužuju u dinarima. U nekim bankama kažu da su im dinarski zajmovi dostigli polovinu ukupno odobrenih gotovinskih kredita.

Uporedni pregled kredita indeksiranih u evrima i dinarima pokazuje da su kamate u slučaju dinarskih kredita ipak veće. U nekim slučajevima i to osetno. Efektivna godišnja kamata je od 17,39 do 31 odsto. Kod nekih kredita (brzih potrošačkih – „laki keš”) u pojedinim bankama čak i do 42,33 odsto. Zato potencijalni dužnici banke moraju dobro da stave na tas rast kursa i te veće kamate.

U Rajfajzen banci odobravaju klasične gotovinske i potrošačke kredite u dinarima i zajmove namenjene refinansiranju obaveza i finansiranju troškova legalizacije.

Na potrošačke kredite efektivna kamatna stopa iznosi 28,10 odsto. Odobravaju se na pet godina. Maksimalno 800.000 dinara. Kod gotovinskih kredita efektivna kamatna stopa iznosi od 20,63 odsto. U slučaju istog kredita indeksiranog u evrima „cena” je 18,35 procenata.
Kredit za refinansiranje obaveza ima efektivnu kamatnu stopu od 20,63, a isti taj zajam indeksiran u evrima efektivno košta od 18,35 odsto.

Pozajmica Rajfajzen banke za finansiranje legalizacije objekata u maksimalnom iznosu do 500.000 dinara ima efektivnu kamatnu stopu 16,68 odsto.

U Intezi takođe imaju sličnu ponudu dinarskih kredita. Njihov „laki keš” efektivno košta od 28 do 31 odsto godišnje. Za potrošački je 29,28, a za refinansiranje 30,42 odsto. Kod brzog potrošačkog kredita mesečna kamata je tri procenta. To znači da je godišnja efektivna stopa čak 42,33 odsto.

Kod zaduživanja u evrima za „laki keš”, efektivna kamatna stopa je od 19,9 odsto za one kojima primanja idu na njihov račun, do 24,9 procenata ako se račun ne prenese u tu banku. Kod potrošačkog kredita u evrima efektivna kamata je 20,11, a za refinansiranje od 21,32 odsto. Kod brzog potrošačkog kredita efektivna kamata je 29,67 odsto.

Unikredit banka, između ostalih, građanima odobrava i dinarske kredite. Nominalna kamatna stopa kod tih kredita je 16,96, a efektivna 18,58 odsto godišnje.

– U poslednje vreme klijenti se sve češće opredeljuju za kredite u dinarima, naročito zbog toga što kod njih ne postoji rizik od promene kursa. Upravo iz tog razloga, počevši od jula 2009. polovinu odobrenih gotovinskih zajmova čine upravo dinarski krediti – kažu u Unikredit banci.
Klijentima nude dinarske gotovinske kredite i gotovinske kredite za refinansiranje u domaćoj valuti. Dinarski gotovinski krediti, standardni i oni za refinansiranje, odobravaju se u iznosu od 50.000 do 950.000 dinara, do sedam godina, bez obaveze polaganja depozita ili učešća, kao i bez žiranta. Nominalna kamatna stopa kod ovih kredita je 16,96 odsto, dok se efektivna kamatna stopa kreće od 18,58 odsto godišnje.

U Sosijete ženeral banci klijentima koji žele da izbegnu valutni rizik, na raspolaganju su dinarski potrošački i gotovinski krediti sa rokom otplate i do 60 meseci, koji se odobravaju bez učešća i depozita.

To su krediti sa promenljivom kamatom, koja se vezuje za dvonedeljnu repostopu NBS, a efektivna kamata se kreće od 17,39 do 27,09 odsto. Usled konstantnog snižavanja referentne kamate NBS u 2009, snižavane su i rate ovih kredita klijentima.

– Pažljivo osluškujući tržište i vodeći računa o interesima svih svojih klijenata, Sosijete ženeral banka je nedavno u svoju ponudu kreditnih proizvoda uvrstila i čisto dinarske gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, koji garantuju klijentima istu ratu u dinarima tokom celog perioda otplate, eliminišući rizik rasta deviznog kursa i referentne kamate na dinar. Kamata se ne menja ni zbog rasta troškova života ili kreditnog rejtinga zemlje.

Ako je prosečna godišnja inflacija oko sedam odsto, klijent koji pet godina plaća istu ratu u dinarima realno će uštedeti do 35 odsto, za koliko bi mu se uvećala rata kada bi se usklađivala sa rastom inflacije. Sosijete ženeral nudi kamatu koja je fiksna ne samo na neko vreme (na primer samo u prvoj godini), već i na period do 60 meseci. Efektivna kamatna stopa kreće se od 22,22 do 29,68 odsto godišnje, kažu u toj banci.

Po njima, dinarski krediti sa fiksnom kamatom najmanje su rizičan način zaduživanja za građane Srbije, čija primanja uglavnom nisu vezana za evro, jer se na taj način štite i od valutnog i od kamatnog rizika.

Jovana Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Cvetković je to rekao na sednici Socijalno-ekonomskog saveta kojem je predstavio privredno stanje i najavio mere Vlade za očuvanje makroekonomske stabilnosti i povećanje privredne aktivnosti.

Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Cvetković je najavio pojačanu aktivnost za privlačenje stranih investicija i podsticanje tražnje što bi, kako je rekao, "trebalo da doprinese otvaranju novih radnih mesta i poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih".

Na današnjoj sednici je ocenjeno da su u 2009. godini, merama Vlade uz podršku svih socijalnih partnera, ublažene negativne posledice ekonomske krize što dokazuju makroekonomski pokazatelji i poređenje sa zemljama regiona.

Na sednici su pozdravljene inicijative i mere Vlade za izjednačavanje uslova poslovanja, jačanje finansijske discipline i plaćanje doprinosa i poreza.

U saopštenju se dodaje da je data podrška merama koje Vlada namerava da sprovede radi podsticanja proizvodnje i zaposlenosti u nerazvijenim područjima.

Socijalni partneri su istakli da je privatizaciju preostalih društvenih preduzeća neophodno sprovesti tako da se novi vlasnici obavežu da preduzeća osposobljavaju za tržište i da obezbede njihovu punu uposlenost, piše u saopštenju.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta su zaključili da se ove godine pojača saradnja da bi se čula mišljenja i predlozi svih socijalnih partnera o važnim ekonomskim pitanjima, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Na kraju današnjeg trgovanja poslednje kotacije na tržištu bile su  98,45  dinara za evro.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 71,8 miliona dinara. Akcije Agrobanke A.D. (AGBN) i Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 4,3, odnosno 2,1 milion dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Velefarma A.D. (VLFR), gde je cena na zatvaranju iznosila 1.999 dinara, što predstavlja rast od 10,99%. Cena akcija Credy banke A.D. (CYBN) danas je iznosila 4.883 dinara, što je povećanje od 8,44%, dok su akcije Messer Tehnogasa A.D. (TGAS) uvećale svoju cenu za 3,96%, odnosno na 6.670 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)