Misija Međunarodnog monetarnog fonda stiže u Beograd, povodom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom. Predviđeno je da razgovori predstavnika Vlade Srbije i Narodne banke Srbije sa delegacijom MMF-a traju naredne dve nedelje. Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec rekao je da će se tokom razgovora s misijom Međunarodnog monetranog fonda najviše raspravljati o reformi penzijskog sistema.

"Izvesno je da smo blizu promena koje će doneti poboljšanja. Neka će se osetiti odmah, a neka u dužem roku", rekao je Bajec za "Večernje novosti".

On naglašava da je dobro, što se reforme penzijskog sistema tiče, da smo se odlučili da restriktivnije tretiramo beneficirani radni staž i da, uopšte, uslove za odlazak u penziju učinimo realnijim, što je i bio zahtev MMF i Svetske banke.

Na konstataciju da iz MMF-a poručuju da nije dobro što kasnimo sa sprovođenjem racionalizacije u državnoj upravi, Jurec kaže da je istina da se operativno kasni sa primenom tog zakona, ali da to ponajviše šteti samoj Vladi, jer ona trenutno isplaćuje zarade i onima kojima treba da isplati otpremnine, ali da veruje da će se upravo zato racionalizacija vrlo brzo završiti.

"Sigurno je da pitanje odmrzavanja penzija i plata u javnom sektoru nije moguće dok ne bude značajnijeg ekonomskog oporavka. Da bi se o toj temi uopšte diskutovalo, ekonomska aktivnost mora da pokaže ozbiljne znakove oživljavanja", rekao je Bajec.

MMF je pre osam meseci odobrio kredit od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, a do sad je povučena milijarda i sto miliona. Treća tranša od 350 miliona evra zavisiće od novog izveštaja Misije MMF-a.

Plan NBS je da se ta tranša povuče u maju ove godine. Srbija se obavezala da će smanjiti izdatke za isplate zarada budžetskih korisnika, odnosno da će te plate, kao i penzije, biti zamrznute.

Sporazum predviđa i otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji i usvajanje novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Od naših ljudi iz sveta do kraja novembra prošle godine stiglo nam je više od tri milijarde evra, podatak je Narodne banke Srbije. Upućeni tvrde da će priliv od doznaka do kraja 2009. biti oko 3,3 milijarde evra (ukupan izvoz 5,96 milijardi), ali u NBS ne žele da nagađaju. Uprkos svetskoj krizi i očekivanjima nekih analitičara, ili baš zbog nje, lane je, u poređenju sa prethodnom godinom, taj priliv bio veći za oko 700 miliona evra, ili oko 27 odsto.

Iako bi se na osnovu izveštaja NBS moglo reći da je njihova evidencija sveobuhvatna, mnogo je onih koji tvrde da znatna suma deviza „u rodni kraj” stigne i u koferima, donose ih i vozači autobusa, komšije, što centralna banka nije mogla da registruje na graničnim prelazima.

Podatke o deviznom prilivu po osnovu doznaka fizičkih lica Narodna banka Srbije dobija od poslovnih banaka, rečeno nam je u NBS. Doznake u platnom bilansu obuhvataju devizni priliv registrovan preko deviznih računa fizičkih lica i procenom doznaka koji stižu drugim putem po osnovu prometa menjačkih poslova i porasta devizne štednje građana. Pri tom se isključuju sva ostala primanja fizičkih lica u devizama, kao što su stara devizna štednja, promet po osnovu turizma…

– Činjenica da je Narodna banka do kraja novembra 2009. godine registrovala ostvaren rast doznaka, ne znači da je on posledica samo većeg iznosa pristiglih deviza iz inostranstva u toj godini, nego i povećane zamene deviza koje su se čuvale kod kuće – ukazuje Branko Hinić, generalni direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja u NBS. – Povećana ponuda deviza po osnovu doznaka u 2009. je najvećim delom posledica pada zarada i ukupnih primanja stanovništva. Iskustvo nam govori da kada padnu dinarski prihodi stanovništva, poveća se devizni priliv iz inostranstva.

Sve u svemu, po statistici NBS, od 2005. do 2009. godine devizni priliv od doznaka iznosio je više od 13 milijardi evra, a od 2000. do 2005. još 11,5 milijardi dolara.

Neki se verovatno pitaju koliko bi danas u Srbiji plaćali evro da su pošiljke „dragih naših” bile, na primer, samo za trećinu manje? Tu računicu niko nije pravio. Bez sumnje, granica od 100 dinara za evro odavno bi bila prekoračena.

– To što smo proteklih godina za oko petinu više trošili nego što smo proizvodili, dobrim delom se pokrivalo obilnom pomoći Srba iz dijaspore – ukazuje magistar Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije. – Što je najvažnije, te pare ne moramo da vraćamo, na primer Svetskoj banci ili MMF-u, čiji se krediti smatraju veoma povoljnim.

Nikolić podseća da su doznake bitan činilac i povećanja devizne štednje (s jedne milijarde 2003. na više od šest milijardi evra na kraju 2009). Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i višestruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.

– Ipak, samo mali procenat deviznih doznaka je korišćen za štednju i za ono što se naziva produktivnim investicijama, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta – kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

(Zatvori)

"Očekujemo da će srpska privreda ostvariti veći privredni rast od očekivanog. Sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) moraju rasti i plate da bi građani nastavili da podržavaju reforme u Srbiji", rekao je Dinkić u intervjuu za Ekonomist magazin, koji je izašao danas.

Na pitanje na čemu bazira procene da će rast BDP-a biti veći od očekivanog, on je naveo da je posle kontinuiranog pada u većem delu 2009. BDP u decembru bio veći nego u prvom kvartalu, pa se, kako je istakao, može očekivati da će i prvo tromesečje 2010. biti bolje od istog perioda prošle godine.

Izvor: www.seebiz.eu


(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije Srbije, građani će ove godine dobiti besplatne akcije "Telekoma" i Aerodroma "Nikola Tesla", a akcije "Elektroprivrede Srbije" (EPS) 2011. godine.

Izmenama zakona uvodi se zakonska obaveza da se veliki državni sistemi organizuju kao otvorena akcionarska društva, a predviđene su novčane kazne za nepoštovanje te obaveze.

Formiraće se Akcionarski fond u kojem će biti objedinjene akcije i udeli iz Privatizacionog registra, iz sadašnjeg Akcijskog fonda i iz drugih javnih preduzeća i privrednih društava sa državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku o tome.

Navodi se da će tako objedinjene akcije Akcionarskog fonda biti podeljene građanima ove godine i njima će moći da se trguje.

Akcionariski fond neće imati organe upravljanja, niti zaposlene, a njegovim portfeljom akcija i udela u firmama upravljaće Agencija za privatizaciju, piše u saopštenju.

Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predviđeno je pripajanje Akcijskog fonda Agenciji što će doprineti smanjenju broja zaposlenih i rashoda.

Podela besplatnih akcija javnih preduzeća počela je 6. januara kada su građani dobili besplatne akcije privatizovane "Naftne industrije Srbije" (NIS).

NIS je dužan da postane otvoreno akcionarsko društvo i izađe na Beogradsku berzu do 30. juna 2010, posle čega će građani moći da trguju akcijama NIS-a na berzi, piše u saopštenju Ministarstva ekonomije Srbije.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

To je zajedničko mišljenje većine predstavnika centralnih banaka, kako iz zemalja koje su već prešle na evro, tako i onih koje su zadržali nacionalne valute, povodom dileme da li bi prelazak na evro značio sigurnu luku i ublažio posledice globalne krize.

To pitanje sebi sve češće postavljaju i građani, čija je prosečna mesečna plata, zbog rasta kursa, u poslednjih godinu i po smanjena za oko 100 evra. S druge strane, za ratu kredita od 200 evra mesečno sada im je, umesto 15.000 potrebno skoro 20.000 dinara.

U Srbiji praktično funkcioniše dvovalutni sistem, a cena robe i usluga, vrednijih od 10.000 dinara izražava se u evrima. U takvoj situaciji ima sve više građana koji „navijaju“ za jaču valutu - evro, uvereni da bi im njegovo uvođenje pomoglo da povećaju standard i dođu do jeftinijih kredita.

Sa njima se u velikoj meri slaže i mađarski premijer, po čijim rečima „evro znači sigurnost i stabilnost“. „Mađarskoj treba evro, to je sigurnost za malu ekonomiju“, rekao je nedavno premijer Mađarske Gordon Bajnai.

Uostalom, svima je jasno da jake ekonomije nema sa slabom valutom. No, uprkos uverenju da je Mađarskoj evro potreban „što pre“, Bajnai je priznao da će proći godine pre nego što mađarska forinta ode u „penziju“. Isto će se desiti i sa srpskim dinarom, a većina stranih eksperata, sadašnjih i bivših guvernera centralnih banaka smatra da zapravo i ne postoji dilema evro ili dinar.

Evro ne rešava sve probleme

Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da Srbiji treba evro ali da je to u ovom trenutku politička odluka, jer bi politika trebalo da dovede Srbiju do statusa kandidata, potom i člana EU. Tek onda na red dolazi ulazak u evrozonu i to je ekonomska odluka. „I za Srbiju i za NBS prelazak na evro je najbolje rešenje, ali se zna kako se prelazi na evro normalnim putem”, ističe guverner.


Od komšija iz regiona, Slovenija je uvela evro, Mađarska bi, ali ne može, dok Češka može ali neće. U Srbiji zvanično to pitanje još niko nije postavio, izuzev što povremeno, kada kurs počne da raste, pojedini privrednici iznose uverenje da bi za njih to bio spas.

Jelašić ističe da evro, ipak, ne rešava sve problem i navodi primer Grčke, koja problem prezaduženosti sada ne može da ublaži monetarnom politikom. “Kada uvedete evro nemate nikakvu mogućnost da bilo šta uradite politikom kursa. Tada u rukama vlasti ostaje jedino fiskalna politika, što znači da bi Vlada Srbije makroekonomsku politiku morala da vodi pod većim pritiskom i sa većom odgovornošću budući da se o monetarnoj politici i pitanju kursa u evrozoni odlučuje u Frankfurtu”, objašnjava Jelašić.

On, ipak, priznaje da bi uvođenje evra znatno olakšalo posao NBS, a nije zanemarljiv apekt ni činjenica da bi se u tom slučaju najveći deo spoljno-trgovinske razmene odvijao unutar evrozone. Osim toga, Srbija bi sa vrata skinula i osetljivo pitanje osiguranja od deviznog rizika, kaže Jelašić.

Godinu dana posle uvođenja evro je slovačkoj ekonomiji doneo više stabilnosti, kaže za Ekonom:east Ivan Šramko, bivši guverner centralne banke te zemlje. “Uspeli smo da u velikoj meri na osnovu toga izbegnemo nestabilnosti koje kriza nosi, što nam sada daje veliku prednost“, kaže on. Šramko ističe da je uvođenje evra primetno privuklo i strane investitore, kojima je evro bio dobar argument zašto dolaze baš u Slovačku.

Uz opasku da je u ovom trenutku kurs ogledalo stanja u ekonomiji i da zemlje sa slabom ekonomijom ne mogu imati jaku valutu kao evro, Herbert Stepic, predsednik Raiffeisen Internationala kaže da u principu veruje da bi tržišta u razvoju, koja nisu završila tranziciju, trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike.

„Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente, koji im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope, kao i da kontrolišu kurs. Dakle, smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija sutra usvoji evro, jer još uvek nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. Dugoročno, za pet ili deset godina, ima smisla postati deo evrozone. Pravi put je ulazak u EU a zatim, kada ekonomija za to bude spremna, i uvođenje evra“, ističe Stepic.

Nema više prečica

Osim što je u međuvremenu doneta Direktiva o zabrani jednostranog uvođenja evra, stručnjaci se slažu da i bez toga ECB sada ne bi ni dozvolila nekoj zemlji da sama uvede evro, kao što je to svojevremeno uradila Crna Gora. Uostalom, od 2004. do 2007. u EU je ušlo 12 zemalja, od kojih su do sada sopstvenu valutu evrom zamenili Kipar, Malta, Slovenija i Slovačka, a očekuje se da će njihovim stopama i ostalih osam zemalja iz te grupe do 2014. Sličan posao čeka i „staru“ članicu, Švedsku, a Velika Britanija i Danska ispregovarale su poseban status i jedine su članice EU koje mogu da biraju da li će ući u evrozonu ili ne.

Iako je iskoristila poslednji voz da u evrozonu uđe prečicom, u Crnoj Gori ističu da im sa uvođenjem evra nisu potekli „med i mleko“. Nikola Fabris, glavni ekonomista CBCG objašnjava da Crna Gora zbog evra ne može da vodi monetarnu politiku. To ograničava mere za borbu sa krizom, a Crnu Goru je kao malu ekonomiju kriza ozbiljno pogodila, ističe Fabris.

U Hrvatskoj kuna je stabilna već 16 godina, kaže za Ekonom:east Zdravko Marić, hrvatski ministar finansija. „Centralna banka vodi politiku stabilnog kursa, iako ima kritičara da je kuna precenjena“, ističe Marić, po čijem bi mišljenju evro Hrvatskoj, ipak, doneo koristi, iako su Hrvati svesni inflatornog pritiska sa kojim bi u tom slučaju morali da se izbore.

Uvođenje evra od vrhunskog značaja je i za Albaniju. Ipak, Ardian Fullani, guverner CB Albanije za Ekonom:east kaže da će to biti finalni korak u procesu evropske integracije zemlje. Kriza i oštar pad BDP-a zemalja u evrozoni uticali su da Albanci ne razmišljaju da pošto-poto „ostave“ svoju valutu - lek. „CB Albanije smatra da je oslanjanje na albanski lek dobar izbor za albansku ekonomiju koja time čuva nezavisnost monetarne politike“, kaže Fullani.

On dodaje da je režim slobodnog formiranja kursa na tržištu u krizi odigrao ulogu „šok amortizera“. „Uvođenje evra bi ograničilo manevarski prostor koji su nam dali nacionalna valuta i slobodni kurs. Zemlje koje su uvele evro ili fiksni kurs teže su pogođene krizom zbog nemogućnosti da vode nezavisnu monetarnu politiku“, tvrdi Fullani.

Albanija je sa lekom dobro prošla iako je Evropa, generator krize, glavni trgovinski partner ove zemlje, kaže Fullani, po čijem je uverenju kurs koji se slobodno formira važan politički, ekonomski i institucionalni indikator, „glasnik“ potencijalnih ekonomskih problema. „Napuštanje nacionalne valute bilo bi kao ubiti glasnika“, zaključuje on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Analitičari Dana i Bredstrita su ocenili da bi pozitivna ocena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i približavanje Srbije Evropskoj uniji (EU) podržali ekonomski oporavak srpske ekonomije i uticali da se Srbiju uvrsti u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja DB4.

MMF će omogućiti Srbiji da koristi narednu ratu od 350 miliona evra iz stend baj aranžmana ukoliko se nastavi dosadašnji napredak i odobri februarska revizija, piše u saopštenju bonitente kuće Rating (www.rating.rs), zastupnika agencije Dan i Bredstrit za Srbiju.

Taj kredit će, naveli su, povećati devizne rezerve Srbije i zajedno sa uloženim naporima ka većoj integraciji sa Evropskom unijom (EU) učvrstiti poverenje u srpsku privredu.

"To će podržati ekonomski oporavak u Srbiji i uticati na DiB da poveća rejting Srbije i svrsta je u grupu zemalja sa umerenim rizikom DB4", piše u februarskom izveštaju.

Analitičari Dan i Bredstrita su izrazili očekivanje da će Narodna banka Srbije (NBS), ako se smanje inflatorni pritisci, uprkos mogućem naglom slabljenju dinara, nastaviti da smanjuje referentu kamatnu stopu koja je sada 9,5 odsto godišnje.

"Te mere će podstaći rast privrede i njen oporavak", naveli su analitičari.

Po proceni DiB, bruto domaći proizvoda (BDP) Srbije u 2009. godini je opao za 3,2 odsto.

Analitičari Dan i Bredstrita očekuju postepeni oporavak BDP-a Srbije i to rast od jedan odsto u 2010. i dva odsto u 2011. godini, dok će strane investicije i zajmovi - ključni pokretači potrošnje i investicija do 2008, i dalje biti smanjenog obima.

U regionu i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a slede Grčka (DB3c), Hrvatska i Mađarska (DB3d), Bugarska, Rumunija i Albanija (DB4a) i Makedonija (DB4b).

Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina sa dodeljenim rejtingom DB6a.
Rejting koji DiB dodeljuje, ukazuje na rizik poslovnog okruženja u zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu i isplativosti potencijalnih investicija.

Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički, poslovni, makroekonomski i spoljni rizik.

Rizičnost je podeljena u sedam nivoa od DB1 što se smatra najmanjim rizikom do DB7 kao najvećim.

Svaki nivo je dalje podeljen u četiri grupe (od 'a' do 'd') gde oznaka 'a' predstavlja manji rizik nego 'b', dok oznaka 'd' označava najveći rizik u datom nivou.

Prema navodima agencije Rating, Dan i Bredstrit je prva i najveća bonitetna kuća na svetu. Osnovana je pre više od 160 godina.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Današnji srednji kurs evra je 98,7041 dinara, što znači da je domaća valuta  ojačala za 0,02 odsto. NBS nije juče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je 341,5 miliona evra, da bi ublažila prekomernu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Dinar je u ovoj godini najjači prema evru bio 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji 3. februara, kada je evro vredeo 98,7392 dinara, što je istorijski najniža vrednost domaće valute.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Agrobanka A.D. (AGBN) sa obimom od 8,05 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) i Sojaproteina A.D. (SJPT) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 3,5, odnosno 1,6 milion dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Vino župa A.D. (VINZ), gde je cena na zatvaranju iznosila 8.800 dinara, što predstavlja rast od 11,69%. Cena preferencijalnih akcija Komercijalne banke A.D. (KMBNPB) danas je iznosila 11,351 dinara, što je povećanje od 6,91%, dok su akcije Galenike Fitofarmacije A.D. (FITO) uvećale svoju cenu za 5,50%, odnosno na 6.140 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)