Uvek ima par stvari oko kojih će biti više diskusije u naredne dve nedelje, rekao je Jelašić i objasnio da nije reč samo o trećoj reviziji aranžmana, već će MMF dati ocenu stanja u privredi.

On je kazao da će glavne teme tokom naredne dve sedmice biti kako da se smanji javna potrošnja i povećaju investicije, odnosno proizvodnja i izvoz. Potrebno je i da imamo značajniji udeo dinara u finansijskim transkacijama nego do sada, poručio je Jelašić.

Predstavnici Srbije i MMF-a počeli su razgovore o trećoj reviziji kreditnog stend-baj aranžmana od 2,9 milijardi evra i opštoj ekonomskoj situaciji u Srbiji. Tokom redovne treće revizije tekućeg kreditnog aranžmana, delegacija MMF će procenjivati i stanje u privredi i markoekonomsku situaciju u Srbiji na srednji i dugi rok, naveo je Jelašić. Srbije je do sada povukla ukupno 1,12 milijardi evra iz kredita MMF, odobrenog 15. maja prošle godine.

Guverner je istakao da je Vlada u dogovrou sa MMF preuzela obavezu da reformiše penzijski sistem i smanji izdvajanja za zarade budžetskih korisnika.

Jedna od centralnih tema, naveo je Jelašić, biće i monetarna politika i planovi NBS oko smanjenja obevezne rezerve banaka, kao i dalje aktivnosti vezane za Bečki sporazum o kreditnoj aktivnosti banaka u Srbiji. On je najavio da će 26. februara u Beču biti sastanak povodom revizija tog sporazuma i izrazio nadu da će uspešni pregovori sa MMF-om pomoći da se dogovor u Beču postigne u interesu Srbije.

Ukoliko izveštaj MMF bude pozitivan Srbija bi, kako je rekao guverner, trabalo u maju da povuče novu, treću ratu, od 350 miliona evra iz aktuelnog kreditnog aranžmana, čime će biti ispunjeno 300 odsto kvote Srbije u MMF, na koju se plaća minimalna kamata.

"Nadamo se da neće biti potrebna preostala sredstva iz kredita, jer se na njih plaća dodatna kamata od dva odsto", rekao je Jelašić.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 4,9 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holding A.D. (ENHL) i Univerzal banka A.D. (UNBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 1,6, odnosno 918 hiljada dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Vitala A.D. (VITL), gde je cena na zatvaranju iznosila 1.199 dinara, što predstavlja rast od 4,76%. Cena akcija Sevojno A.D. (JESV) danas je iznosila 6.200 dinara, što je povećanje od 3,33%, dok su akcije Privredne banke Beograd A.D. (PRBN) uvećale svoju cenu za 3,13%, odnosno na 725 dinara.

Detaljnije...

Izvor: www.Ilirika Investments
(Zatvori)

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, juče je u Palati „Srbija“ imao sastanak sa vodećim privrednicima i bankarima. I u ovoj godini, kako je rekao ministar, Vlada će nastaviti sa programima za stimulisanje domaće tražnje subvencionisanjem kupovine automobila, traktora, građevinskih mašina, kamiona, pa i autobusa proizvedenih u Srbiji. Takođe, država će nastaviti sa subvencionisanjem i podsticanjem proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe JP „Železnice Srbije“, ali i stambenih kredita za novogradnju. Dinkić je najavio i da će posle planiranog odobravanja kredita za oko 3.000 stanova, program subvencionisanja po ovako povoljnim uslovima verovatno prestati.

Izlazak iz recesije
Zvaničan izlazak Srbije iz recesije očekuje se u prvom tromesečju ove godine. Statistički podaci, kako kaže ministar, potvrdiće izlazak iz recesije, a nivo privrednih aktivnosti u prvom kvartalu biće viši nego u istom periodu 2009. godine.
Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na razvoj nerazvijenih opština. Iz Fonda za razvoj Srbije biće odobravani krediti za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika u nerazvijenim opštinama, a za šta će biti izdvojeno 100 miliona evra. Deo tog novca, kako je objasnio Dinkić, biće namenjen za ulaganje u „radno-intenzivne“ grane u manje razvijenim opštinama u Srbiji po povoljnim uslovima, pošto će hipoteka za kredit biti 50 odsto vrednosti investicije.
Planirano je da drugi deo novca bude podeljen na potpuno ugrožene opštine, kao što su Kuršumlija i Merošina, gde se neće tražiti hipoteka na krediti, već će se stavljati ručna zaloga na opremu koja se kupuje na zajam.
 

Kupovina autobusa
Ove nedelje trebalo bi da bude pokrenut i program za kupovinu domaćih autobusa uz subvenciju države, koja će biti u vidu popusta, u zavisnosti od vrste motora. Za kupovinu autobusa „Ikarbusa“ i „Neobusa“ predviđeno je oko milijardu dinara iz budžeta države, za potrebe javnog prevoza u gradovima Srbije i privatnog sektora.
Kupcima koja mogu biti pravna i fizička lica biće odobreno 20 odsto popusta za kupovinu autobusa, sa evro 4 dizel motorom i 30 odsto za kupovinu autobusa sa motorom na gas, naveo je ministar Dinkić.
 

Stav privrede
Privrednici su, kako „Blic“ saznaje, ukazali na četiri goruća problema - izvoz, nelikvidnost, porast broja nezaposlenih i neravnomeran razvoj. Kurs je takođe bio predmet razgovora, a rečeno je da bez predvidivog i stabilnog kursa ne mogu da se ostvare biznis-planovi i dugoročne strategije. Poseban osvrt bio je na rad administracije, a zahtev je da ona bude servis, a ne teret. U praksi su administrativne barijere česte, a zajednička ocena je da se neke mogu otkloniti bez dodatnog izdvajanja novca iz budžeta.
Privrednici su uputili zahtev da se u korišćenju podsticajnih kredita obezbedi bolja koordinacija između ministarstava. Jedan od zahteva je i pružanje detaljnih uputstava za korišćenje kredita uz subvenciju.
Dosta vremena posvećeno je temi većeg izvoza, a mogao se čuti i predlog da država pruži podršku objedinjenom nastupu preduzeća na nova tržišta poput Bliskog istoka, Rusije, Kine, Indije.
- Čuo sam dosta korisnih primedaba privrede, koje ću preneti premijeru. Od Vlade se očekuje da radi timski i sprovodi ono o čemu se dogovori sa privredom. Prvi primer je giljotina propisa, koja je zastala. Takođe, za neke proizvođače je jako važno da organizovano nastupaju u izvozu, jer imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji se malo koristi - rekao je Dinkić.
Puno primedaba bilo je i na zastoj sa izdavanjem građevinskih dozvola.
- Ne znam da li je problem Ministarstvo prostornog planiranja ili nesprovođenje uredbi Ministarstva lokalnih samouprava. To moramo da rešimo, privreda više ne može da čeka - naglasio je Mlađan Dinkić za „Blic“.

Miroslav Miletić „Bambi Banat“ - Država bi trebalo zajedno sa privrednicima da napravi zajedničku strategiju šta kada kriza prođe. U proteklom periodu imali smo rast proizvodnje u nekim oblastima, a kod drugih pad, što je dovelo do disbalansa razvoja, pa kad kriza mine, neko će izaći još jači, a neko još slabiji. U Srbiji je situacija još specifičnija, jer osim globalne krize, imamo i nisku tražnju i potrošnju, što dodatno otežava.

Vladimir Čupić „Hipo Alpe-Adria“ Ključna podrška mora da bude izvoznim granama, što jeste delimično kroz program subvencionisanih kredita, ali su potrebni i novi mehanizmi. Ukazali smo na problem sa kojim se susrećemo u izvršnim postupcima, odnosno na teškoće kada banka mora da aktivira hipoteku i naplati kredit. Mora se biti efikasniji.

Nikola Pavičić „Sintelon“
- Utisak je da postoji mnogo više razumevanja nadležnih za problem izvoza, jer su svesni da Srbija nema mogućnosti ako se ne poveća. Imamo nizak izvoz i na tržišta gde imamo beneficije. Potrebne su brze promene. Moj predlog je da se napravi poseban program za podsticaj izvoza, da se pozovu strani investitori da donesu ono što nam nedostaje: proizvod, tehnologiju, savremeno upravljanje troškovima i marketing.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Gotovo pet procenata u kontinuiranoj trgovini poskupela je akcija pivare BIP [BIPB], Meser Tehnogas [TGAS] je na vrednosti dobio malo više od četiri a Kredi banka [CYBN] nešto više od tri procenta.

Cena Sojaproteina [SJPT], sa A Listinga, povećana je bezmalo dva procenta uz solidan promet od 1,14 miliona dinara a Veterinarskog zavoda Subotica [VZAS] procenat i po.

Gubitnike predvodi Energomontaža [EGMN] padom od gotovo deset procenata, cena prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB] smanjena je četiri i po a Vitala [VITL] tri i po procenta.

Prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] pojevtinila je gotovo tri odsto a Velefarmova [VLFR] obična bezmalo dva procenta.

Najveći promet na kontinuiranom segmentu ostvaren je u trgovini običnim akcijama Komercijalne banke [KMBN], od 5,67 miliona dinara, dok se hartijama niške AIK banke [AIKB] trgovalo za 5,27 miliona.

Trgovina Bambi Banatom [BMBI] vredela je 1,79 miliona dinara a akcijama Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, trgovalo se za 1,52 miliona.

Učešće stranih investitora bilo je 46 odsto u ukupnoj i gotovo 55 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 69 a u prodaji nešto više od 40 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su Hipo Alpe-Adria-Sekjuritis i Fima internešenel, od 14,5 odnosno 13,5 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Poslednjeg dana trgovine prethodne nedelje ostvaren je najveći dnevni promet ove godine, od blizu 714 miliona dinara, istakla je šef odeljenja za poslove korporativnog agenta Fime internešenel Tijana Cvetković.

Glavni "krivac" za toliki promet bila je blok transakcija akcijama Luke Dunav iz Pančeva u vrednosti većoj od 665 miliona dinara.

Trend četvorodnevnog rasta berzanskih indeksa prekinut je poslednjeg dana prethodne nedelje znatnim padom, tako da je Belex15 na nedeljnom nivou porastao procenat a Belexline pola procenta.

Najveći nedeljni dobitnik bila je Kredi banka sa plusom nešto većim od 24 odsto a slede Vino Župa sa 13,5 odsto i prioritetne akcije Komercijalne banke sa nešto više od osam procenata.

Kategoriju gubitnika činili su Putevi sa minusom od gotovo 12 procenata, Politika sa nešto više od devet i Telefonija sa gotovo devet.

Ponovo se najviše trgovalo akcijama AIK banke, za 263 miliona dinara na nedeljnom nivou, a slede Agrobanka i FKL Temerin sa 23,5 odnosno 21,3 miliona.

"Promet obveznicama stare devizne štednje ponovo je bio u senci trgovine akcijama i iznosio je svega pet odsto ukupnog nedeljnog prometa, odnosno 50 miliona dinara", istakla je Cvetković.

Ona je dodala da su strani investitori bili aktivniji na strani kupovine i da se njihovo učešće u prošlonedeljnom prometu kretalo u proseku oko 16 odsto, što je znatan pad u odnosu na kraj januara.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Direktor "Jorgić brokera" Branislav Jorgić smatra da bi podela akcija javnih preduzeća pre privatizacije trebalo da oživi tržište kapitala u Srbiji i da, što je najvažnije, omogući formiranje tržišne cene akcije.

On je pozdravio odluku da se izađe na berzu pre procesa privatizacije, odnosno pre konstituisanja nekog većinskog vlasnika, ističući da će u tom slučaju biti veća zainteresovanost potencijalnih kupaca za akcije i verovatno formiranje više cene na berzi.

"Biće otkrivena i stvarna tržišna cena tih akcija, pa neće biti naknadnih nagadjanja da li je neki strateški partner to jeftino kupio ili je preplatio", rekao je Jorgić. Ističući da će cena akcija u mnogome zavisiti od rezultata poslovanja i korporativne kulture tih kompanija, ali i od opšte konjunkture na svetskom i našem tržištu, on je dodao da je veoma bitno i redovno izveštavanje javnosti o poslovanju i planovima razvoja.

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak izmene Zakona o Agenciji za privatizaciju i Zakona o besplanim akcijama, koji će omogućiti da već tokom ove godine, gradjani dobiju i besplatne akcije Telekoma i Aerodroma Nikola Tesla, dok će akcije EPS-a dobiti tokom 2011. godine. Izmene Zakona o besplatnim akcijama treba da omoguće da gradjani dobiju akcije najvrednijih državnih preduzeća, pre početka privatizacije.

Jorgić je naveo da ne očekuje veliku navalu gradjana na brokere sa nalozima za prodaju akcija. "Mi smo imali sličan strah 2002. godine, kad se krenulo sa trgovanjem obveznicama devizne štednje. Tada smo imali veliki broj njihovih vlasnika, pa je posle prvog udara koji je trajao par meseci sve brzo ušlo u normalane tokove", objasnio je on.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja pri Institutu društvenih nauka Danilo Šuković izjavio je da je tehnički moguće sprovesti besplatnu podelu akcija javnih preduzeća pre njihove privatizacije, ali i ocenio 'da to nije ekonomski logično'.

"Samo ona vrednost po kojoj preduzeće prodato je prava vrednost. Knjigovodstvena vrednost tih firmi uopšte nije realna i ona ne odražava pravu vrednost", rekao je Šuković. Ističući da nije jasno zbog čega se žuri sa podelom akcija preduzeća 'koje još nisu čak ni na tržištu', on je dodao da do sada nije čuo za primere u svetu da su se akcije dele pre privatizacije nekog preduzeća.

Šuković je naveo da treba izbegavati obećanja koja nisu realna i podsetio da je već bilo reči da će građani od besplatnih akcija dobiti po hiljadu evra. Uz to, nije moguće da se tim akcijama trguje na berzi jer je teško očekivati da neko kupuje manjinske pakete, a da ne zna ko je većinski vlasnik firmi.

"Sve ovo može da se uradi, ali mislim da nije ekonomski logično. Logično je da se preduzeće proda, da se akcije podele i onda ko hoće da trguje da trguje. To bi bio jedan logičan redosled koraka", smatra Šuković.

On je izjavio i da je prirodnije bilo da gradjani, kao što je to bilo 6. januara, dobiju 1.700 dinara, nego da dobiju nominalne akcije, jer i sami nisu dovoljno edukovani u toj oblasti.

Savetnik malih akcionara Branko Pavlović ocenio je, međutim, da je podela akcija pre privatizacije dobar potez jer se na taj način, u slučaju prodaje većinskog paketa, omogućava učesće i malim akcionarima.

"Nema razloga da se odlaže podela tih akcija, jer se ona ionako vrši na osnovu obračunskih kategorija. 'Kvote' koje pripadaju građanima i zaposlenima su fiksne - građanima je 15 odsto, a zaposlenima u odnosu na procenjenu tržišnu vrednost", objasnio je Pavlović.

On je upozorio da je posebno pitanje vrednost na osnovu kojih će se deliti akcije. Za zaposlene je nepovoljno da procenjena tržišna vrednost bude obračunska vrednost u podeli akcija, jer se tako smanjuje njihov udeo u ukupnoj podeli.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Poljoprivreda je lane spasila obraz srpske privrede i njenih izvoznika. Sa zarađenih gotovo dve milijarde dolara, postala je najbolji srpski izvozni proizvod. Perjanica prodaje na stranim tržištima, s naplaćenih 260 miliona dolara i prodatih preko milion i po tona, bio je kukuruz. Slede malina, šećer...

Izvozni rezultati agrara i prehrambene industrije postaju još zapaženiji ako se ima u vidu činjenica da su ostvareni u krizi u kojoj je eksport ostalih vrsta robe iz Srbije smanjen. Udeo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu povećan je sa 17,8 u 2008. godini na lanjskih 23,3 odsto.

Prošle godine je izvozom ovih proizvoda zarađeno 1,945 milijardi dolara. Taj rezultat je na nivou izvoza u 2008. godini, jer je, kako pokazuju statistički podaci, bio neznatno manji u odnosu na godinu dana ranije – za 0,6 odsto. Spoljnotrgovinski suficit je povećan i iznosio je 637 miliona dolara, a sve to kao posledica manjeg uvoza hrane za 11 odsto.

Poljoprivreda je manje uvozno zavisna od drugih grana, tako da je u njenom slučaju novostvorena devizna vrednost, zapravo, veća.

Kriza i ostvareni rezultati kao da su promenili mišljenje mnogih o ovoj grani. Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar PKS, kaže da se ranije nije moglo zamisliti da neki tvrdokorni ekonomisti preko usta prevale ocenu da je poljoprivreda naša šansa, a sada se sve više u javnosti, pa i od takvih ekonomista, može čuti da ovaj realni sektor treba pomoći, u njega uložiti, promeniti odnos prema njemu.

– Mi smo, u uslovima ekstenzivne poljoprivrede kakva je naša sada, postigli dobre rezultate. Kada bismo dostigli nivo ulaganja iz 1990. godine, fond robe bi nam bio veći za trećinu. Pitaju šta bismo radili sa njima? Znali bismo šta. Ako ništa drugo – proizvodili bismo energiju. Podsećanja radi, prosečan prinos pšenice u 1990. bio je 4,7, a sada 3,6 tona. U EU prosek je šest tona. Prosečan prinos kukuruza, koji nam je sada najbolji izvozni proizvod, iznosi svega pet tona, a bio je 6,5 do sedam tona – kaže Prostran.

Crna tačka poljoprivrede je finansiranje. Zato treba tražiti odakle se novac može obezbediti. Iako je agrarni budžet povećan, sada iznosi svega tri odsto ukupnih prihoda državne kase. Oni koji tvrde da poljoprivredi treba više državnih para, smatraju da bi trebalo da joj pripadne bar pet odsto budžeta, ako ne i idealnih deset.

U ovoj deceniji smanjen je broj proizvoda čiju prodaju država podstiče na stranim tržištima.

– Sve dok ne postanemo član Svetske trgovinske organizacije, smatram da treba da podstičemo izvoz. Naš problem je to što imamo malo para za tu svrhu, pa je pitanje u šta ih uložiti. Sada se pretežni deo budžeta potroši na direktnu subvenciju po hektaru od 120 evra. Po mom ubeđenju, jevtini krediti, odnosno subvencija kamata na kredite dala bi najbolje rezultate. Kada bi, u većoj meri, mogli da dođu do jevtinijih kredita, proizvođači ne bi morali da se ovoliko vezuju za prehrambenu industriju. Sada, zbog nedostatka novca, repromaterijale uzimaju od onih kojima će kasnije isporučiti robu, a oni ih tako „vežu” da nemaju kud – kaže Prostran dodajući da je zbog postojećeg sistema registracije gazdinstva, po kome mogu da se registruju samo oni koji plaćaju penziono osiguranje, smanjen broj gazdinstava s ranijih 400.000 na lanjskih 85.000.

Veliki broj njih, a to su mala domaćinstva iz centralne Srbije, ostao je bez prava na bilo kakvu državnu dotaciju. Na kragujevački kraj je, na primer, otišlo svega dva odsto državnih subvencija.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da im uredbe za ovu godinu nisu gotove, tako da još ne znaju koje proizvode će podsticati u izvozu, s koliko novca i koliko će ukupno imati para za tu namenu.

– Ovakvi spoljnotrgovinski rezultati su u značajnoj meri rezultat direktnih i indirektnih mera agrarne politike. Od direktnih mera tu su izvozne subvencije određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od indirektnih nastavlja se sa ulaganjem u podizanje tehnološkog nivoa poljoprivrednih gazdinstava i podsticanje unapređenja kvaliteta proizvoda kroz podršku uvođenja standarda bezbednosti i kvaliteta hrane – navode u Ministarstvu.

Zadatak privrede u celini je, kažu, da se prilagodi zahtevima izvoznih tržišta i iskoristi mogućnosti Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji je stupio na snagu, kao i tržišta zemalja sa kojima imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, a to su Rusija, Belorusija i Turska.

Jovana Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Udar krize bankarski sektor u Srbiji izbegao je upravo zahvaljujući konzervativnoj politici centralne banke. Međutim, ono što je u jednom trenutku bila prednost, sada je, po mišljenju bankara, nedostatak koji destimuliše rast. Zato se najava da će centralna banka postepeno smanjivati obaveznu rezervu, tumači kao potrebna i dobra mera. Trenutno banke na ime obavezne rezerve izdvajaju 40 odsto ili 45 odsto svojih deviznih depozita.
Na pitanje, mogu li ti „oslobođeni“ dinari i devize bankama da ugroze makroekonomsku stabilnost, u NBS odgovaraju da se smanjivanje stope obavezne rezerve neće desiti preko noći. Planirano je da relaksacija monetarne politike bude sprovedena postepeno, u narednih godinu dana.

- Uz to, treba imati u vidu da je, zbog brojnih izuzetaka, efektivna stopa obavezne rezerve niža, odnosno da je kod nekih banaka niža i od 10 odsto, a kod nekih viša i od 40 odsto, što zavisi od strukture njihovih plasmana i izvora. Dobar primer je zaduživanje banaka u inostranstvu. Konkretno, od 1. oktobra 2008. godine do danas bankarski sektor se neto zadužio u inostranstvu za 1,5 milijardi evra, na šta, zbog oslobađanja, nije plaćen nijedan evro - ističu u centralnoj banci.

I bankari potvrđuju da je zbog nekih izuzetaka, gde spada zaduživanje banaka u inostranstvu, na koji se ne primenjuje obračun obavezne rezerve, stvarna stopa izdvajanja na nivou bankarskog sektora niža od 45 odsto. Ali, bez obzira na to, podržavaju najavljeni potez NBS i postojanje jedinstvene stope. Posledice ove mere, osim banaka, osetili bi i njihovi klijenti.

- Smanjenje stope rezervi na devizne depozite povoljno bi uticalo na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Istovremeno, biće ukinuti i neki izuzeci od obračuna rezerve, pa je moguće da će određena vrsta novih kredita biti i nešto skuplja - ukazuje Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.

Osim što će biti oslobođen deo novca banaka, koji je sada u deviznim rezervama, i što će tržište postati likvidnije, efekat mere je i taj što će banke primenom jedinstvene stope, jednostavnije i transparentnije računati trošak izvora kreditiranja.

- Da li će krediti biti jeftiniji za krajnjeg korisnika zavisi od konačnog procenta umanjenja obavezne rezerve, koji još uvek nije poznat - naglašava Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke“.
Na pojeftinjenje krajnje cene kredita, osim niže obavezne rezerve, utiče u velikoj meri i kreditni rizik klijenta. Pored toga, kako ukazuje Zoran Petrović, na dalje smanjenje kamatnih stopa uticaj će imati i kretanje troškova kreditnog rizika, a nije zanemarljiv ni uticaj konkurencije među bankama.

Računice pokazuju da od ukupnih deviznih rezervi koje su trenutno oko deset milijardi evra, blizu tri milijarde su od „blokiranih deviza“ banaka. Od te sume, oko 2,4 milijarde evra su rezerve koje banke polažu od devizne štednje, gde se obračunava stopa od 40 odsto, a ostatak je po drugim osnovama.

Ipak, koliko god da je sazrelo vreme za smanjenje obavezne rezerve bankama, NBS će morati da bude oprezna prilikom sprovođenja ove mere, kao i da je sprovodi postepeno. Ovaj oprez, kako kaže ekonomista Goran Nikolić, neophodan je pošto ne postoji garancija da će taj višak novca koji će biti vraćen bankama biti plasiran privredi i građanima.

- Skeptičan sem da će oslobađanje dovesti do više kredita, mada je verovatno da će oni morati da budu jeftiniji - naglašava Nikolić.

Konkurencija drži cenu stambenih zajmova
Stambeni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita umanjuju osnovicu za obračun obavezne rezerve bankama. Ukoliko bi se taj izuzetak ukinuo, a u zavisnosti kolika bude nova stopa, može se očekivati da bi novi stambeni krediti poskupeli. Međutim, u razgovoru sa bankarima provejava mišljenje da bi konkurencija među bankama mogla da učini svoje i da se to ipak ne desi.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)