Agencija "Arkas“, zadužena za prodaju akcija šest banaka, koje imaju u vlasništvu 20 odsto Mercatora (LJSE:MELR), ističe da neće otkrivati identitet ponuđača,  kao ni visinu njihovih ponuda. A, ponude prima do kraja aprila. I mada se nezvanično govori da je pored ostalih “u igri“ i srpska Delta, u ovoj kompaniji to demantuju.

Iako je više puta do sada potvrdila zainteresovanost za kupovinu Mercatora, i to smatra strateškim korakom u širenju i povezivanju svoje maloprodaje u regionu, Delta nije dala ponudu za kupovinu akcija. U Delti kažu da nisu zainteresovani za udeo koji je ponuđen u tom lancu.

Ponude za preuzimanje dela velikog slovenačkog brenda, kako se čuje, dali su i moćni svetski investitori, poput “Bain Capitala“, CVC-a, “Blacktonea“, “Goldman Sachsa“, “Merrill Lyncha“, KKR-a...

Spekuliše se da je najozbiljniji kandidat, hrvatski Agrokor. Firma Ivice Todorića dala je najbolju neobavezujuću ponudu za preuzimanje 36 odsto udela. Agrokor bi u taj posao mogao da uđe sa rovinjskom Adris grupom (ZSE:ADRS-P-A) u čijem sastavu je i Fabrika duvana Rovinj.

Tržišna vrijednost Mercatora je 628 miliona eVra, a banke koje prodaju dionice trgovinskog lanca žele da pokriju kredite “Infonda“ Boška Šrota i “Istrabenca“, što im osigurava samo ponuda od 160 eura po akciji.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

“Kada NIS ne bi imao monopolski položaj na tržištu u Srbiji, cena derivata bila bi niža u proseku za 12 dinara po litru”, naveo je Atanacković.

Povodom pojeftinjenja maloprodajnih cena goriva u proseku za 2,5 dinara po litru na benzinskim pumpama NIS, Atanacković je rekao da je tu reč o nelojalnoj konkurenciji i da, ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije ne bi reagovala u tom slučaju, to bi značilo sigurno zatvaranje mnogih lokalnih benzinskih pumpi.

"Uvek je dobro pozdraviti neko pojeftinjenje, ali bi bilo bolje da su smanjenje maloprodajne cene goriva na svih 1.400 benzinskih pumpi u Srbiji, a ne samo na NIS-ovim pumpama", rekao je Atanacković.

On je objasnio da je smanjenje cena dozvoljeno za evrodizel i tečni naftni gas koji se uvoze, ali ne i na ostale naftne derivate koji se proizvode u Srbiji. Atanacković je istakao da pojeftinjenje goriva na svim pumpama može da se postigne na način da NIS, ukoliko smanjuje maloprodajnu cenu derivata, treba da snizi i veleprodajnu cenu ili da država dozvoli slobodan uvoz derivata.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 7,2 miliona dinara. Akcije Komercijalna banka A.D. (KMBN) i Sojaprotein A.D. (SJPT) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 2,6, odnosno 2,2 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama BIP-a Beograd A.D. (BIPB), gde je cena na zatvaranju iznosila 50 dinara, što predstavlja rast od 6,38%. Cena preferencijalmih akcija Duvanske industrije Niš A.D. (DINNPB) danas je iznosila 2.722 dinara, što je povećanje od 5,30%, dok su akcije Velefarma A.D. (VLFR) uvećale svoju cenu za 2,62%, odnosno na 1.961 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Pitanje zaostale imovine Naftne industrije Srbije u Hrvatskoj biće jedna od glavnih tema razgovora predstavnika radnih grupa dve države, koji bi trebalo da se održi do kraja februara, potvrđuju u toj kompaniji.

NIS na teritoriji te bivše jugoslovenske republike ima dva odmarališta (u Rovinju i na Hvaru), 25 benzinskih pumpi, tri skladišta derivata, dve prodavnice i poslovni prostor.

Računovodstvena vrednost ovih nekretnina, prema procenama NIS-a, iznosi više od pet milijardi dinara, iako definisanje stvarne vrednosti nije moguće, kao ni njen trenutni pravni status.

I dok bi do kraja ovog meseca prvih informacija o sudbini zaostale NIS-ove imovine moglo biti, i dalje je neizvesno kada će „Gaspromnjeft” saznati šta je zapravo kupio u Srbiji, budući da je i posle tačno godinu dana od preuzimanja kompanije vlasnik imovine i dalje Republička direkcija za imovinu.

U NIS-u se, kako zvanično potvrđuju, nadaju da će u najskorije vreme uspeti da registruju ono što im po kupoprodajnom ugovoru pripada, kako se osnivački kapital kompanije ne bi smanjio.

U ovom trenutku registrovano je manje od jedan odsto imovine Naftne industrije Srbije. Istovremeno je u vlasništvu Republike Srbije 55 odsto imovine kompanije, koja treba da se preregistruje. Ostatak je nerešena imovina, od koje je jedan deo nesporna imovina NIS-a, gde samo nedostaju registracioni dokumenti ili dozvole. Drugi deo je imovina koja je nastala deljenjem sa javnim preduzećima „Transnaftom” i „Srbijagasom”.

Prenos imovine je zajednički posao vlade i kompanije i u NIS-u očekuju da će u naredna tri do četiri meseca stvar biti završena.

Branko Pavlović, savetnih malih akcionara NIS-a, kaže da praksa da kompanija radi godinu dana a da ne zna šta je kupila ne postoji nigde u svetu.

– Kako bilo ko može u takvim okolnostima da utiče na NIS da investira u nešto, ako novi vlasnik ne zna šta je zapravo njegovo? – pita Pavlović.

Produženje ovog posla samo govori da ni prethodni vlasnik NIS-a (država Srbija) nije znala čime raspolaže, jer joj inače ne bi trebalo više od godinu dana da preregistruje imovinu.

Iako u operativnom smislu, prenos imovine ne može direktno da utiče na funkcionisanje NIS-a, stvar uopšte nije naivna kada je u pitanju koliko ona u ovom času vredi, upozorava Pavlović. Proces preregistracije imovine nije direktno povezan sa transformacijom NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarno društvo i izlaskom kompanije na berzu, ali je u tesnoj vezi sa formiranjem vrednosti akcija na berzi, objašnjavaju u toj kompaniji.

Teško je očekivati da će kompanija, koja ima manje od jedan odsto aktiva registrovanih kao svoje vlasništvo, imati bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost.

Svesni rizika znatnog pada vrednosti akcija NIS-a u trenutku izlaska na berzu, upravo povodom nerešenog pitanja registracije imovine, akcionari te kompanije su odobrili plan koji pretpostavlja, osim pripreme dokumentacije za prelazak u otvoreno društvo, i obavezan završetak registracije imovine kompanije.

Za sada je jedino izvesno da i kada sve što je „Gaspromnjeft” kupio u Srbiji bude registrovano kao njegovo vlasništvo, nafta i gasna polja ostaju pod državnom kapom. Domaće zakonodavstvo propisuje da su ležišta nafte i gasa javno dobro i kao takva ostaju u vlasništvu vlade, kao i za davanje odobrenja za eksploataciju. To znači da ona ne mogu biti predmet prava prenosa i NIS, niti bilo koja druga kompanija, ne može postati njihov vlasnik kada se prenos imovine završi. Na ležištima može postojati samo pravo na eksploataciju koje se stiče na osnovu Zakona o rudarstvu i energetici ili ugovora o koncesiji. Tako NIS, kao kompanija koja je registrovana i za rudarske i za energetske poslove, od države jedino ima odobrenje za eksploataciju. To odobrenje nije ograničeno na neki rok. Vlasnik prava na eksploataciju prestaje to da bude kada se potpuno okonča eksploatacija, nakon čega je, prema posebnom projektu likvidacije objekta, u obavezi da ležište dovede u prvobitno stanje. To znači da je, pošto eksploatacija ležišta još traje, NIS još uvek vlasnik prava na eksploataciju i da „Srbijagas” koja bi da preuzme gasna nalazišta to ne može da učini. „Srbijagas” je energetska, a ne rudarska kompanija i nije za sada registrovana za istraživanje i eksploataciju, zaključuju u NIS-u.

(Zatvori)

Na dvodnevnoj konferenciji učestvovaće ministri zemalja srednje i jugoistočne Evrope i investitori i predstavnici poslovnih udruženja privrednika tih zemalja.

Ministar Milosavljević će potencijalnim investitorima predstaviti uslove poslovanja u Srbiji i mogućnosti za ulaganja, dok će pomoćnik ministra trgovine Nebojša Lazarević predsedavati okruglim stolom o trgovini.

Prvog dana konferencije u Veroni će se sastati i ministari trgovine Jadransko-jonske inicijative čiji su članovi Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Albanija i Grčka.

Na tom sastanku Milosavljević će potpisati Protokol o saradnji u oblasti malih i srednjih preduzeća čiji je cilj jačanje i razvoj tog sektora u zemljama Jadransko-jonske inicijative, navodi se u saopštenju.

Protokol predviđa razmenu iskustva i znanja, veću saradnju javnog i privatnog sektora, kao i pripremu prekograničnih projekata u okviru programa koje sporovode Evropska komisija i međunarodne finansijske institucije.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

"Blagi rast kreditne zaduženosti može biti potvrda početka izlaska iz krize", rekao je generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić.

On je na konferenciji za novinare naveo da su, prema podacima Kreditnog biroa UBS, krediti preduzećima u januaru povećani za 2,6 odsto i iznosili su 984,9 milijardi dinara, dok su preduzetnici svoja zaduženja povećali za šst odsto, na 46,6 milijardi dinara.

Građani su bili zaduženi u iznosu od 401,9 milijardi dinara, što je za 1,2 odsto više nego na kraju decembra 2009. godine.

Najveći dug građana, u iznosu od 222,7 milijardi dinara je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 2,3 odsto je veći nego na kraju prošle godine.

Dugalić je istakao da su odobrena 71.173 stambena kredita, od čega je 47.958 osigurano u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Prosečan iznos stambenog kreita je 30.798 evra, a soiguranog 33.923 evra.

"Samo jedna hipoteka za osigurani kredit do sada je naplaćena, a za 30 kredita je zbog kašnjenja dospela za naplatu", rekao je Dugalić i dodao da 4,2 odsto korisnika kredita na vreme ne otplaćuje mesečne rate, što je 0,7 odsto u ukupnom iznosu stambenih kredita.

Potrošački krediti su smanjeni za jedan i iznosili su 26,9 milijarde dinara, dok su gotovinske pozajmice u vrednosti 97,3 milijarde dinara manje za 0,7 odsto. Za 0,4 odsto smanjeni su poljoprivredni krediti i iznosili su 21,9 milijardi dinara.

Preduzeća su krajem januara neuredno otplaćivala 8,5 odsto svojih kredita, što je za 0,3 odsto smanjenje u odnosu na kraj prošle godine.

Preduzetnici su za 0,2 odsto povećali iznos pozajamica koje ne vraćaju u predviđenom roku i njihovo učešće je 8,2 odsto. Građani su kasnili u otplati 3,3 odsto kredita, što je za 0,1 odsto više nego u decembru.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 35,6 miliona dinara. Akcije Bambi Banat A.D. (BMBI) i Veterinarski zavod Subotica A.D. (VZAS) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 6,7, odnosno 2,4 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Politika A.D. (PLTK), gde je cena na zatvaranju iznosila 141 dinara, što predstavlja rast od 11,02%. Cena akcija Univerzal banke A.D. (UNBN) danas je iznosila 7.299 dinara, što je povećanje od 9,66%, dok su akcije BIP-a Beograd A.D. (BIPB) uvećale svoju cenu za 6,82%, odnosno na 47 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Kompanije su u januaru dugovale oko 984,9 milijardi dinara po osnovu kredita, što je rast od 2,6 odsto u odnosu na kraj decembra prošle godine.

Kod preduzetnika je takođe povećana zaduženost, i to šest odsto u januaru u odnosu na poslednji mesec prošle godine, pa je ukupna njihova zaduženost na kraju prošlog meseca bila 46,6 milijardi dinara.

Građani su se u istom periodu zadužili 1,2 odsto više i njihova zaduženost iznosila je 401,9 milijardi dinara.

„Da to nije uticaj samo inflatornih kretanja lako se možemo uveriti na osnovu podatka da je u januaru broj kredita građana povećan za 6.000, što potvrđuje da je došlo do oživljavanja kreditne aktivnosti građana i kompanija“, rekao je Dugalić.

Osim stambenih kredita, koji su u istom periodu povećani 2,3 odsto, došlo je do mirovanja svih ostalih kreditnih zajmova.

Ukupan broj stambenih kredita koji su građani podigli je 71.173, od kojih je najveći deo, 47.958, osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, što čini 67,4 odsto. Prosečan iznos stambenog kredita je 30.798 evra.

„Do 31. decembra prošle godine samo je jedna hipoteka aktivirana i nekretnina prodata kad je reč o kreditima osiguranih kod NKOSK“, kaže Dugalić.

Gotovo da je nepromenjeno stanje kod gotovinskih, potrošačkih i poljoprivrednih kredita u odnosu na decembar prošle godine.

Dugalić je ocenio da preduzeća popravljaju urednost pri vraćanju kredita, docnja je sa 8,8 odsto pala na 8,5 odsto.

Kod građana je nastavljena tendencija umerenog povećanja docnje, 0,5 odsto mesečno, a u januaru je bila 3,3 odsto.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)