Ruski mediji nazvali su senzacionalnom vest koja je prošle noći stigla iz Amerike da „Dženeral motors” (DŽM) odustaje od prodaje nemačkog automobilskog giganta „Opela”. Tako je propao, kako su ga mnogi nazvali – posao decenije.

Prema dogovoru koji je 10. septembra potvrdilo rukovodstvo DŽM i koji je trebalo da bude potpisan ovih dana, predviđeno je da 55 procenata kontrolnog paketa „Opela” kupi konzorcijum najvećeg proizvođača delova za automobile u svetu, kanadsko-austrijske „Magne” i ruske Sberbanke. „Dženeral motorsu” bi ostalo 35 odsto, a preostalih deset – zaposlenima u „Opelu”. Nemačke vlasti bi oporavak čuvene fabrike pomogle državnim garancijama za kredit od 4,5 milijardi evra. Pregovori o prodaji „Opela” započeli su u aprilu ove godine. Za to vreme su se favoriti za kupovinu fabrike više puta menjali, kao i namere korporacije DŽM koja je, pored mogućnosti prodaje, razmatrala i varijantu svog bankrotstva.

Pored kupaca i prodavca, u rešavanju problema aktivno i javno učestvovala je i nemačka vlada i, ako je verovati rečima Olega Deripaske veoma zainteresovanog za ovaj posao, jer je bilo planirano da se proizvodnja organizuje u njegovom VAZ-u, nezvanično Stejt department „sa svojim sujeverjem”, odnosno predrasudama prema Rusiji. Kako je vreme prolazilo, politički aspekt dogovora bio je sve očigledniji. Nedavno je obelodanjeno i mišljenje Antimonopolske komisije EU, koja je tvrdila da odluka nemačke vlade da finansijski podrži sporazum dovodi u monopolski položaj rusko-kanadski konzorcijum. Vlada je odgovorila da će podršku dati svakome ko kupi fabriku...

I kad je izgledalo da je sve dogovoreno, a prepreke prevaziđene, DŽM je doneo odluku da se „Opel” ne prodaje. Situacija u svetu se promenila, kriza prolazi, a tražnja za automobilima je počela da raste, pa američki koncern veruje da može da reši problem sopstvenim sredstvima, kaže se između ostalog u saopštenju.

Iako Nemačka nije akcionar „Opela”, vlada je veoma zainteresovana za oporavak fabrike, jer se ona nalazi na njenoj teritoriji i u njoj radi 25.000 nemačkih radnika. Zato su otud i stigle prve reakcije. Pres-služba Angele Merkel izrazila je žaljenje zbog odluke Amerikanca, a Ronald Koh, premijer pokrajine Hesen, na čijoj se teritoriji nalazi fabrika, zabrinut je za budućnost radnih mesta nemačkih radnika. Ministar ekonomije Rajner Briderl smatra odluku „Dženeral motorsa” neprihvatljivom. Nemačka će tražiti da joj se do kraja novembra vrati milijarda i po evra, koliko je dala „Dženeral motorsu“ kao kredit. Radnici četiri nemačke fabrike „Opela” najavili su da sutra stupaju u štrajk.

Zanimljivo je da je kanadska „Magna” već izjavila da pozdravlja odluku američkog koncerna. Za sada, iz Sberbanke nema reakcija. Vladimir Peskov, pres-sekretar premijera Vladimira Putina, izjavio je da postupak DŽM „izaziva čuđenje”, a vicepremijer Aleksandar Žukov smatra da „Rusija ima dovoljno problema i sa svojom automobilskom industrijom”, pa je ne brinu tuđe muke. S obzirom na to da kriza prolazi, ruska automobilska industrija će se oporaviti bez pomoći sa strane, smatra Žukov.

Treba ipak reći da je Rusija bila zainteresovana za posao sa „Dženeral motorsom” upravo zbog te „pomoći sa strane”. Verovalo se da će se tehnologijom „Opela” brže i lakše modernizovati ruska automobilska industrija. Istovremeno, to je bila jedna od glavnih prepreka za odluku o prodaji – DŽM najpre nije želeo da se odrekne svoje „intelektualne svojine”, ali je, pošto je kupac povećao ulaganja, na to ipak pristao.

Ljubinka Milinčić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Država preuzima brigu o „Autovazu”

Vlada Rusije preuzima na sebe „u znatnom stepenu” obavezu da raščisti dužničko breme i reši socijalne probleme „Autovaza”, rekao je juče premijer Putin na savetovanju vlade o ekonomskim pitanjima. U tu svrhu, kao i za modernizaciju proizvodnje i organizaciju novih radnih mesta, fabrika automobila dobiće 54,98 milijardi rubalja (nešto manje od dve milijarde dolara). Od toga je 38 milijardi namenjeno vraćanju dugova, 12 milijardi razvoju i modernizaciji fabrike, a 4,8 otvaranju novih radnih mesta.

„To znači”, rekao je premijer Vladimir Putin, „da akcionari ’Autovaza’, ruski i strani, moraju da ponude adekvatan program za razvoj preduzeća koji bi mogao da obezbedi dugoročni razvoj posle krize. Najznačajniji strani partner „Autovaza” je konzorcijum „Reno-Nisan”, koji je već izrazio spremnost da pomogne ozdravljenju ruskog auto-giganta.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Takav potez ukazuje na to da se uskoro mogu očekivati slični potezi drugih centralnobankarskih institucija, saopštavaju neki od analitičara. Tako je otklonjena bojazan od nove poplave zlata koja je, navodno, trebalo da utiče na obaranje njene cene na svetskim berzama. Svi su sada spremni na novi uzlet cene zlata, koje je juče na Njujorškoj robnoj berzi doseglo nov rekord , 1.088 dolara za uncu.

Sve slabiji dolar i svojevrsno nepoverenje u američku valutu guraju zemlje kao što su Kina, Rusiju i Indija na diverzifikaciju deviznog portfelja, u čemu zlato ima značajnu ulogu. Sa izrazito smanjenom kamatnom stopom američka valuta hladi interes potencijalnih investitora koji sve spremnije optiraju, pored zlata, i za druge standardne berzanske artikle.

Izvor: www.emportal.rs (Zatvori)

Iako će do 2011. godne sve novoprimljene članice Unije iz centralne i istočne Evrope uspeti da ostvare ekonomski rast, deficit njihovih budžeta će biti u porastu, saopštila je Komisija i dala do znanja da te zemlje stoga neće skoro ući u evrozonu.

Poljska će ove godine ostvariti privredni rast od 1,2 odsto, dok će 2010. i 2011. rast biti na nivou od 1,8 odnosno 3,2 procenta, što tu zemlju čini jedinstvenom članicom EU koja je uspela da izbegne najdublju krizu od vremena Drugog svetskog rata, preneo je Rojters.

Poljska ekonomija je uspela da ostvari rast, smatra EK, zahvaljujući devalvaciji nacionalne valute zbog koje je povećan izvoz, relativno niskim kamatama, snažnom domaćem tržištu i prilivu pomoći Evropske unije.

"Oporavak, medjutim, može da prikoči nepovoljna situacija na tržištu rada u peridu 2009-2010. godne, što će predstavljati svojevrsan odložen odgovor na pad u ekonomiji", procenila je EK.

Privreda Mađarske, koja je od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila kreditnu liniju od 25,1 milijarde dolara, ove godine će imati negativnu stopu rasta od minus 6,5 odsto. Negativna tendencija će se nastaviti i dogodine, kada se očekuje rast od minus 0,5 procenata, dok se za 2011. godinu predvidja rast od 3,1 odsto.

Nešto povoljnije prognoze su za Češku, koja priprema povratak na rast od 0,8 odsto u idućoj godini. Bruto domaći proizvod (BDP) Češke će 2011. ostvariti rast od 2,3 odsto, dok će ove godine opasti za 4,8 procenata.

U Rumuniji se očekuje skroman ekonomski oporavak i u idućoj, i u 2011. godini, posle prognoziranog pada od osam procenata u 2009. Bugarska, prema proceni EK, može da očekuje privredni rast tek u 2011. godini.

Rojters podseća da su sve pomenute članice EU iz centralne i istočne Evrope pre globalne ekonomske krize beležile brz tempo privrednog rasta, isprovociran kako stranim investicijama, tako i prilivom sredstava Evropske unije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ekonomska prognoza Evropske komisije za period do 2011. godine, koja je danas predstavljena u Briselu, najavljuje postepeni oporavak ekonomije u EU i izlazak iz recesije. Prognoza postepenog oporavka izražena u procentima rasta bruto nacionalnog proizvoda pokazuje da će u 2010. godini BNP u zemljama EU prosečno porasti za tri četvrtine procenta, a u 2011. godini za 1,5 odsto.

„Privreda Evropske unije izlazi iz recesije, zahvaljujući pre svega mnogim ambicioznim merama koje su preduzele evropske vlade, Evropska banka i EU. One su ne samo sprečile sistematsko urušavanje ekonomije, već započele put njenog oporavka. Međutim, put pred nama je prepun izazova. Da bismo zadržali zamah i podršku održivosti oporavka, neophodno je da u potpunosti sprovedemo sve najavljene mere za kompletnu rekonstrukciju bankarskog sektora”, kazao je predstavljajući prognozu Joakin Alamunija, evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove.

On je najavio više srednjoročnog planiranja u ekonomiji kao odgovor na negativne efekte krize na tržištu rada, javnih finansija i potencijalnog rasta. Alamunija je objasnio da je EU posle najdublje poratne recesije dostigla prekretnicu i da su poslednjih meseci vidljivi znaci poboljšanja ekonomske situacije i finansijskih uslova, što je rezultat aktivnosti preduzetih na polju fiskalne i monetarne politike. Izgledi za globalni rast i trgovinu takođe su ojačani, a posebno u razvoju tržišne privrede. U skladu sa prethodnim pokazateljima i na osnovu dobrog prilagođavanja novonastalim uslovima, očekivano je da BDP u evrozoni, kao i u čitavoj EU već tokom tekuće godine promeni smer i počne da raste.

EU takođe očekuje postepeni rast izvoza kao i porast domaće potražnje. Usled relativno niske iskorištenosti kapaciteta, slabe potražnje, snižene profitabilnosti i skromnog kreditnog rasta, oporavak na polju investicija očekuje se u 2011. godini. Iako se privatna potrošnja pokazala kao faktor stabilnosti tokom recesije, ona će u narednom periodu zavisiti od potreba domaćinstava, bilansa stanja i slabe perspektive tržišta rada.

Jedan od zaključaka na osnovu kojih je izrađena ekonomska prognoza EK odnosi se na tržište rada, za koje se navodi da se pokazalo otpornim na recesiju, iznad svih očekivanja. Postepena stabilizacija u zapošljavanju, čija stopa u EU i dalje ima negativan predznak, predviđena je krajem 2010. godine, a od 2011. godine i kasnije sledi poboljšanje, a za potpuni oporavak potrebno je sačekati još nekoliko godina.

Javne finansije su takođe teško pogođene recesijom i ekonomskom krizom, a poboljšanje situacije i pad budžetskog deficita ispod sedam odsto trebalo bi da usledi u 2011. godini. Očekuje se i blaga inflacija u evrozoni tokom 2010. i 2011. godine, ali ona ne bi trebalo da premaši 1,5 odsto.

Iako prognoza EK daje povoda za optimizam, njeni autori naglašavaju da je situacija i dalje veoma neizvesna i podložna različitim rizicima. Oporavak bi mogao da pođe i naopako ukoliko bankarski sektor ne popravi svoj bilans stanja i ne obezbedi dovoljnu podršku za oporavak i ulaganja. S druge strane, preti opasnost da uticaj oslabljenog tržišta rada bude negativniji nego što danas izgleda.

(Zatvori)

Ovom operacijom, Societe Generale će otplatiti akcije koje je kupila država Francuska na vrhuncu prošlogodišnje ekonomske krize i potvrditi spremnost privatnog sektora da podrži model poslovanja banke. Dokapitalizacija je Societe Generale grupi omogućila da obezbedi i potencijalni eksterni rast. U tom smislu, grupa je pokrenula postupak kupovine preostalih 20% manjinskih akcija Credit du Nord, trenutno u vlasništvu Dexie, stoji u saopštenju.

Uzimajući u obzir realizovanu dokapitalizaciju, otplatu državnog učešća u kapitalu i sticanje dodatnih 20% udela u Credit du Nord, pokazatelji adekvatnosti kapitala Grupe, na pro forma osnovi, na dan 30. juna 2009. iznosili bi 8% kada je u pitanju akcionarski kapital odnosno 9,7% kada je u pitanju ukupan osnovni kapital, saopšteno je.

Povodom uvećanja kapitala, ukupna prijavljena vrednost za upis novih akcija je bila oko 8,3 mlrd EUR, odnosno racio prepisa iznosi 172%.

Izvor: www.ekapija.com

(Zatvori)

Između jula i septembra ove godine rast američke privrede bio je jednak godišnjoj stopi od 3,5 odsto , što je premašilo očekivanja mnogih ekonomista.

U pitanju je, kako se navodi, najveći rast za poslednje dve godine.

'Posledica državnih podsticaja'

Predsednik Obama je rekao da je poboljšanje privrednog trenda posledica koraka koje je njegova administracija preduzela da podstakne privredni rast posle izbijanja finansijske i ekonomske krize.

Međutim, američki predsednik je istovremeno upozorio da će pravi ispit ekonomske snage SAD biti broj novih radnih mesta i poslovni rezultati američkih kompanija.

Koliko je rast održiv?

Prema mišljenju stručnjaka, ovo pokazuje da najveća svetska privreda zaista izlazi iz recesije, ali BBC-jev izveštač navodi da postoji sumnja u održivost tog rasta.

Naime, neki stručnjaci smatraju da je rast privrede uglavnom rezultat vladinih ulaganja u ekonomiju, koja se mere milijardma dolara - a ne posledica promene trenda u proizvodnom i sektoru usluga.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Putin je u telefonskom razgovoru sa švedskim premijerom Fredrikom Reinfeltom, čija zemlja predsedava EU, skrenuo pažnju na signale, koji dolaze i iz zvaničnih izvora u Kijevu, na moguće probleme u plaćanju ruskog gasa, rekao je portparol ruske vlade.

Prema njegovim rečima, zbog toga je ukazano na mogućnost da dodje do problema u tranzitu ruskog gasa za evropske korisnike. Početkom januara ove godine veći broj evropskih zemalja nije dobijao ruski gas zbog nesuglasica Kijeva i Moskve oko plaćanja.

Izvor: www.beta.rs
(Zatvori)

Direktne devetomesečne investicije u inostranstvu iznosile su 32,9 milijardi dolara. Peking ohrabruje kineske komanije da investiraju van zemlje da bi se razgranala domaća ekonomija koju pokreće izvoz i da bi se iskoristio veliki pad cena imovine u inostranstvu zbog svetske krize.

Spoljna ulaganja u tromesečju juli-septembar veća su 180 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine i 135,5 procenata u odnosu na prethodni kvartal, navodi ministarstvo trgovine.

Oko 43 odsto investicija otišlo je u kupovinu akcija postojećih stranih kompanija, većinom u rudarstvu i proizvodnji, kaže to ministarstvo.

Kineske kompanije već odavno teže da prošire prisustvo u inostranstvu, naročito u sektorima kao što su prirodni resursi, a sada žure da iskoriste pogodnost nižih cena aktiva usled finansijske krize i labavljenja propisa o investiranju u mnogim zemljama.

Među velike kineske akvizicije u dosadašnjem toku godine spada sporazum najveće kineske rafinerije nafte Sinopek o kupovini švajcarske kompanije za istraživanje nafte Adaks za 7,24 milijarde dolara.

Ukupne kineske investicije u druge zemlje iznosile su prošle godine 55,91 milijardu dolara, što je bilo 111 odsto više nego 2007. godine.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)