Indeks dolara prema korpi šest drugih snažnih valuta napredovao je 0,7 odsto, posle jučerašnjeg pada na najniži nivo u proteklih 15 meseci, prenosi agencija Rojters iz Londona.

Dolar trenutno vredi na deviznoj berzi u Londonu oko 1,49 za evro, 89,11 jena, 1,0137 švajcarskih franaka i 1,6784 za funtu sterlinga, što je nešto bolje nego prethodnog dana, a tržišni stručnjaci ističu da "verbalna podrška" koju je američkoj valuti dao šef Fed-a može popraviti tržišne pozicije "zelene novčanice", ali samo na kraći rok.

Izjava Bernankija ipak upućuje na zaključak da su američki zvaničnici sada spremniji da, barem verbalno, daju veću podršku jačanju dolara.

Jačanje dolara tražila je, inače, većina učesnika na sastanku ministara finansija grupe 20 najrazvijenijih zemalja koji je početkom ovog meseca održan u Londonu.

Slab dolar je veoma "nezgodan" za privredu zone evra koja je zbog preteranog jačanja jedinstvene valute 16 članica Evropske unije prema američkom takmacu već pretrpela znatnu štetu u izvoznim poslovima.

Jučerašnje kretanje na globalnom tržištu akcija je još jednom pokazalo da cene deonica dosta zavise i od dogadjaja na valutnim berzama.

Rast dolara je oborio gotovo sve vodeće indekse akcija u Evropi i Aziji, nakon što su ti pokazatelji juče dostigli najviši nivo u proteklih 13 do 15 meseci, ističe Rojteres.

Globalni indeks akcija MSCI i pokazatelj kretanja cena akcija na tržištu brzo rastućih ekonomija opali su danas za 0,4 odsto, a evropski indikator FTSEurofirst 300 za 0,3 procenta.

Silazni trend na tržištu akcija podstaklo je i poluprocentno pojeftinjenje nafte, na indikativnoj berzi u Njujorku, a takodje i minimalan pad tržišnih kotacija zlata, ističe agencija Blumberg u izveštaju iz Njujorka.

Zlato trenutno vredi 1.129 dolara za finu uncu (f.unca = oko 31,100 grama), dok je juče na samom kraju poslovanja u SAD kotiralo rekordnih 1.143 dolara za f. uncu.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

On je objasnio da to znači da se svet ne može više oslanjati na valutu jedne jedine zemlje, kao što je činio od okončanja korišćenja standarda u zlatu, preneo je Rojters. Stros-Kan je ponovio svoj stav da nova globalna valuta treba da bude nešto drugo od Specijalnih prava vučenja (SDR), obračunske jedinice MMF.
"To bi verovatno trebalo da bude korpa valuta. U globalizovanom svetu ne postoji nikakvo domaće rešenje", ukazao je Stros-Kan povodom moguće zamene dolara kao svetske valute.

On je, govoreći kasnije na konferenciji za štampu, ponovio svoju poruku, koja je stalno izbegavana tokom njegove posete Kini, da je toj zemlji potreban jači juan u okviru mera pomoći za uravnoteženje kineske ekonomije putem podsticanja domaće tražnje. Stros-Kan je pozvao Peking da dozvoli jačanje juana "što pre, to bolje".
"Što se nas tiče, s obzirom da je to (jačanje juana) sasvim u skladu sa novom ekonomskom politikom Kine, što pre, to bolje. Koliko brzo? To će potrajati. To nije nešto što se može promeniti jednim korakom preko noći", ukazao je Stros-Kan.
Kina je od jula 2008. držala kurs juana, poznatog takođe kao renminbi (RMB), na nivou od približno 6,83 za dolar, nakon jačanja te valute za 21 odsto u prethodne tri godine, kako bi pomogla svojim izvoznicima da se izbore s globalnom ekonomskom krizom, podsetio je Rojters.
"Mi u MMF čvrsto verujemo da je RMB potcenjen i da revalvacija te valute nije samo u interesu globalne ekonomije, već i u interesu Kine", predočio je Stros-Kan.

On je objasnio da potcenjena valuta izaziva ekonomske poremećaje koji mogu dovesti do nekih prednosti, ali na štetu ostalih delova ekonomije.
"Tako Kina ima trgovinske prednosti, ali takođe ima pogrešne cene koje dovode do pogrešnih odlukao o investicijama na dugi period. Sada je vreme za Kinu, koja je prikupila mnogo prednosti iz svoje potcenjene valute, da gleda više unapred kad je reč o investicijama i dugoročnoj stabilnosti, a ta dugoročna stabilnost dolazi s uklanjanjem tih poremećaja", objasnio je Stros-Kan.
SAD naročito brine što potcenjeni juan pojačava ekonomsku nestabilnost, koja je glavni uzročnik sadašnje globalne finansijske krize. Američki predsednik Barak Obame se, međutim, tokom posete Kini samo ovlaš dotakao tog pitanja posle razgovora s predsednikom Kine Hu Đintaom.
"Imam zadovoljstvo da ukažem na kinesku opredeljenost, izraženu prilikom poslednjih izlaganja, da će se postepeno okretati takvom kursu svoje valute koji će biti više tržišno orijentisan", rekao je Obama.

Stros-Kan je izrazio bojazan da bi politička volja da se reformiše svetski monetarni sistem mogla splasnuti ukoliko za godinu dana izblede vidljivi znaci sadašnje ekonomske krize. On je naglasio da je polet ka saradnji već nešto manji, šest meseci nakon što je na londonskom samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) postignut dogovor o neophodnosi promena, kako bi se osigurao stabilniji globalni finansijski poredak.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Zlato je na indikativnoj berzi u Njujorku poskupelo na rekordnih 1.126 dolara za finu uncu (f.unca = oko 31,100 grama), dok je istovremeno cena platine porasla na maksimum od septembra 2008, a dolar oslabio 0,3 procenta u odnosu na korpu šest drugih jakih valuta.

Trgovci sirovinama su, inače, usmerili pažnju na tekuću posetu američkog predsednika Baraka Obame Kini, a očekuje se da će on sa kineskim liderima razgovarati o vrednosti juana. Vrednost te valuta je, prema oceni vlade SAD potcenjena.

Na poskupljenje zlata, čija je cena u poslednje dve i po nedelje porasla deset odsto, uticala je i prognoza investicionog fonda "Blek Rok", koji savetuje američku Upravu federalnih rezervi, da će "najsjajniji od svih metala" dodatno poskupeti i da će centralne banke ove godine biti neto kupci tog metala.

"Najnovije poskupljenje zlata u dolarima je izazvalo istovremeni rast cene tog metala izražene u drugim valutama", izjavila je menadžerka dva fonda u sklopu "Blek Roka".

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Kancelarka je pred Parlamentom najavila velike probleme, ali i obećala da će u drugom mandatu na funkciji premijerke uspostaviti poverenje građana i državnih organa, reformisati socijalne sisteme i stvoriti okvire za opsežnu zaštitu klime.

Angela Merkel je nagovestila da će Vlada nastaviti da različitim merama pomaže privredu, a za 2011. najavila poreske reforme.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Berkshire Hatavej, kompanija u vlasništvu Vorena Bafeta, u proteklom tromesečju utrostručila je dobit najviše zbog uspešnog trgovanja na tržištu derivata.

Operativna dobit, koja ne uključuje neke investicije i zaradu od trgovanja derivatima, iznosila je 1.325 dolara po deonici što je više od očekivanja analitičara Blumberga koji su prognozirali dobit od 1.267 dolara.

Veliki doprinos dobrim rezultatima dalo je Bafetovo uspešno trgovanje na tržištu derivata gde je zaradio više od 1,73 milijarde dolara, a u istom periodu lane na derivatima izgubio 1,26 milijardi dolara.

Knjigovodstvena vrednost Bafetove kompanije u proteklom kvartalu porasla je 10 odsto u odnosu na prethodno tromesečje na 126,1 milijardu dolara.

Niti jedan segment poslovanja nije zabeležio značajni gubitak, pa ni sektor reosiguranja koji je u proteklim tromesečjima beležio neočekivano loše rezultate.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

U saopštenju, objavljenom posle dvodnevnog sastanka u škotskom univerzitetskom gradu Sent Endrjus, navodi se da je oporavak "neujednačen", da i dalje zavisi od političke podrške, kao i da nezaposlenost ostaje najveći problem.

"(Ekonomski) oporavak je neujednačen, on i dalje zavisi od političke podrške, a visoka nezaposlenost ostaje najveći problem. Kako bismo ponovo oživeli svetsku eknomiju i finansijski sistem, složili smo se da treba da nastavimo da pružamo podršku sve do potpunog oporavka", navodi se u saopštenju G20.

Lideri G20 složili su se i da nastave sa finansiranjem projekata vezanih za borbu protiv klimatskih promena, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Britanski primijer Gordon Braun je na trećem skupu ministara finansija G20 predložio da se hitno osnuje globalni fond iz kojeg bi se ubuduće finansirale ugrožen banke i druge finansijske organizacije.

Ministar finansija Velike Britanije Alister Darling zatražio je od svojih kolega iz G20 da zajednički rade na usvajanju odluke kojom bi se izdvojila suma od 100 milijardi dolara za borbu protiv globalnih klimatskih promena, ali taj predlog nije naišao na razumevanje predstavnika manje razvijenih država, uključjući i grupaciju BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), naveo je ranije Rojters.

Članice G20 su SAD, Kina, Rusija, Nemačka, Francuska, Brazil, Indija, Australija, Argentina, Indija, Indonezija, Italija, Meksiko, Kanada, Saudijska Arabija, Južna Koreja, Južnoafrička Republika, Turska, Velika Britanija i Švedska. Te zemlje stvaraju oko 90 odsto planetarnog bruto domaćeg proizvoda.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Neto dobit je skočila na 3,24 milijarde dolara ili 2.087 dolara po deonici, dok je u istom razdoblju prošle godine poslovala sa dobiti od 1,06 milijardi dolara ili 682 dolara po deonici.

Operativna dobit, koja ne uključuje neke investicije i zaradu od trgovanja derivatima, iznosila je 1.325 dolara po deonici što je više od očekivanja analitičara Blumberga koji su prognozirali dobit od 1.267 dolara.

Veliki doprinos dobrim rezultatima dalo je Bafetovo uspešno trgovanje na tržištu derivata gde je zaradio više od 1,73 milijarde dolara, a u istom periodu lane na derivatima izgubio 1,26 milijardi dolara.

Knjigovodstvena vrednost Bafetove kompanije u proteklom kvartalu porasla je 10 odsto u odnosu na prethodno tromesečje na 126,1 milijardu dolara.

Niti jedan segment poslovanja nije zabeležio značajni gubitak, pa ni sektor reosiguranja koji je u proteklim tromesečjima beležio neočekivano loše rezultate.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

(Zatvori)