Nisko prinosni dolar je i dalje pod pritiskom, što pokazuje nov pad indeksa "zelene novčanice" prema korpi sastavljenoj od šest drugih jakih valuta, navodi se u izveštaju agencije Rojteres iz Londona.

Saopštenje BoA da je u stanju da "raskrsti" sa zajmom dobijenim iz sredstava američkog federalnog budžeta, nagnalo je tržišne igrače da masovnije kupuju rizičnije akcije, dok je nizak kurs dolara podstakao skok kotacija zlata do nove rekordne vrednosti od 1.225 dolara za finu uncu (približno 31,1 gram).

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 ojačao je danas u ranoj popodnevnom poslovanju minimalnih 0,3 odsto, dok je indikator kojim se prati kretanje cene deonica na tržištu brzo rastućih privreda uvećan 0,8 procenata.

Globalni MSCI indikator akcija je danas vredeo 302,45 poena, što je najveći nivo tog svodnog indeksa od septembra 2008, kada je bio na višegodišnjem minimumu.

Jerg Ran, šef investicionog odeljenja kompanije "Markard, Štajn i kompanija" u Hamburgu, smatra da je današnji uspon cena globalnih akcija bio logičan, pošto se smirila nervoza koja je minule sedmice na tržištu nastala zbog finansijskih problema emirata Dubai.

Tržišne eksperti na čije mišljenje se poziva Rojters procenjuju da bi naredne godine akcije, ukoliko se očuva sadašnja pozitivna klima na berzama, mogle da poskupe za oko deset odsto, u odnosu na sadašnji nivo.

Pad dolarskog indeksa prema korpi drugih snažnih valuta od 0,3 procenta bio je praćen istovremenim jačanjem "amerikanca" za 0,6 procenata u odnosu na jen, pošto je prethodno japanska novčana jednica kotirala u odnosu na ameirčkog konkurenta najviše od sredine prošle decenije.

Dolar trenutno na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu vredi 87,88 jena, dok u odnosu na evro neznatno oscilira oko ranije dostignutog kursa od 1,50 za jedničku valutu 16 članica Evropske unije.

Evropska centralna banka je juče saopštila da neće menjati postojeću jednoprocentnu referentnu kamatu, što prema objašnjenju berzanskih stručnjaka znači da će, imajući u vidu postojeću kamatnu razliku izmedju zone evra i SAD, evro i dalje biti poželjnija valuta za investitore nego dolar.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

"S velikom dozom uverenja mogu da kažem da je vrh krize prevazidjen, mada turbulentne pojave u svetu i kod nas i dalje postoje", kazao je Putin u direktnoj TV emisiji, u kojoj je odgovarao na pitanja građana.

Prema njegovim rečima, ova godina bila je jedna od najtežih u ekonomskoj sferi, ali da je vlada generalno "izašla na kraj sa problemima".

Ruski premijer je naveo da je tokom ove godine bio očekivan pad bruto društvenog prozivoda (BDP) od 10 odsto, ali da će iznositi od 8,5 do 8,7 odsto.

"Industrijska prozivodnja smanjena je za oko 13 odsto, a inflacija će iznositi oko devet odsto na godišnjem nivou. Realni dohoci stanovništva pali su za 0,4 odsto", naveo je Putin.

Kao pozitivne rezultate, on je naveo da zlatno-devizne rezerve države iznose 444 milijarde dolara, po čemu je Rusija treća u svetu, da je sačuvan pozitivan trgovinski balans, kao i da je očuvan bankarski sistem.

Rast BDP-a beleži se poslednjih pet meseci na mesečnom nivou od 0,5 odsto, kazao je Putin, i izrazio očekivanje da će sredinom naredne godine ti ekonomski pokazatelji biti još bolji.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Tržišne pozicije dolara i dalje su slabe, a američka valuta je danas vredela nešto manje od jednog švajcarskog franka, dok je prema evru stagnirala, jer devizni trgovci nisu bili spremni na veće rizike uoči sutrašnjeg sastanka čelnika Evropske centralne banke.

Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - je u ranoj podnevnoj trgovini izgubio 0,2 procenta predjašnje vrednosti i oscilirao je u uskom rasponu od 1010 poena.

Svodni evropski indeks akcija ojačao je, prema podacima agencije Rojters, od marta kada je bio na višegodišnjem minimumu, oko 56 procenata, a za 11 ovogodišnjih meseci približno 21 odsto.

Širom Evrope zabeležena je i blaga silazna korekcija nacionalnih indeksa akcija. Nemački DAKS indeks je izgubio 0,3 procenta predjašnje vrednosti, francuski CAC - 40 0,2 odsto, dok je britanski FTSE 100 bio u poluprocentom padu.

"Tržište (akcija) je u dnevnom snu", ocenio je berzanski ekspert kompanije "Haleba" Kristijan Šmit, uz napomenu da nakon jučerašnjeg oštrog poskupljenja deonica tržišni igrači danas nisu imali "specijalnih razloga" da preterano kupuju deonice.

Hartije vodećih kontinentalnih banaka (HSBC, "BNP Pariba", "Dojče bank" i "Standard čaterid" pojeftinile su u rasponu od 1,4 do 3,5 odsto, dok su akcije najvećeg svetskog proizvodjača mobilnih telefona - finske "Nokie" - opale 1,1 procenat, iako je kompanija saopštila da iduće godine očekuje veći plasman svojih proizvoda nego što se ranije procenjivalo.

Na berzi u Tokiju ključni Nikei indeks je jutros ojačao 0,4 odsto, dok su indikatori kretanja cena deonica u Hongkongu i Južnoj Koreji uvećani za više od jedan odsto, što je uticalo i na skok regionalnog pokazatelja MSCI, ističe agencija Kjodo u izveštaju iz japanske prestonice.

Noćas je zabelezen i rast vrednosti ključnih indeksa akcija na Volstritu. To se u krugovima eksperata smatra još jednim dokazom da je finansijska kriza u Dubijiu nanela samo kratkotrajnu štetu globalnom finansijskom tržištu.

Finansijski stručnjak kompanije "Paros fajnenšel grup" Kevin Doerti smatra da će se neposredni uticaj finansijskih problema koje ima emirat Dubai osećati još oko nedelju dana i tada će, kako on tvrdi, "svi razumeti situaciju".

Neki drugi eksperti ipak upozoravaju da bi potpuni kolaps kompanije "Dubai vorld", koja je pre nedelju dana zatražila šestomesečnu odgodu plaćanja dugova "teških" blizu 60 milijardi dolara, izazvao jaku reakciju na svetskom finansijskom tržištu.

Situacija na globalnim valutnim berzama ni danas suštinski nije promenjena, jer su tržišne pozicije dolara i dalje vrlo labave. Trenutno, američka valuta vredi 1,5088 za evro, 87,2 jena, 0,9989 švajcarskih franaka i 1,6686 za funtu sterlinga.

Evro je prema dolaru vredeo na evropskom tržištu približno koliko i sinoć u završnoj trgovini, dok je zajednička valuta 16 članica Evropske unije istovremeno napredovala oko pola procenta u odnosu na japanskog takmaca i menjala se po kursu od 131,5 jena.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Cena zlata na Londonskoj i Njujorškog berzi metala raste već drugi dan za redom obarajući rekorde.

Zlato za promtne isporuke je danas na berzama poskupelo za 1,7 odsto, na 1.217,23 dolara za finu uncu (31,1 gram), dok su cene februarskih isporuka u elektronskom trgovanju Comex na Njujorškoj berzi porasle za 1,3 odsto, na 1.218,4 dolara za uncu.

Direktor američkog investicionog fonda "Templton" Mark Mobijus smatra da će zlato i dalje poskupljivati, kao i sve druge sirovine, pre svega zbog situacije na deviznom tržištu.

Investitori otkupljuju zlato u nastojanju da se obezbede od slabljenja američke valute. Od početka godine vrednost dolara prema valutama zemalja najvećih trgovinskih partnera SAD opala je za 8,4 odsto, dok je zlato za to vreme poskupelo za 38 procenata.

Srebro je za promtne isporuke na Londonskoj berzi danas poskupelo za 1,4 odsto, na 19,36 dolara za uncu, sto je maksimalna cena od jula 2008. godine.

Cena platine je porasla za 1,1 odsto, na 1.497,25 dolara za uncu postigavši maksimalni nivo u prethodnih 15 meseci, dok je cena paladijuma porasla za 1,4 odsto, na 386,75 za uncu, što je maksimum od jula 2008. godine.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Globalni indikator kretanja cena akcija - MSCI - uvećan je 0,9 odsto, dok je indeks deonica u brzo rastućim ekonomijama ojačao više od jedan odsto, izvestila je iz Londona agencija Rojters.

Panevropski pokazatelj - FTSEurfirst 300 - kojim se dnevno meri vrednost akcija naboljih kontinentalnih kompanija, porastao je za 1,8 odsto, nakon gubitaka koje je pretrpeo na samom početku ove i krajem prošle sedmice i trenutno vredi 1.005,72 poena, što znači da je opet premašio važnu psihološku granicu od hiljadu poena.

Odlučujući podsticaj za današnje jačanje evropskih akcija dogodio se nakon saopštenja ugrožene investicione kompanije "Dubai vorld" da je počela "konstruktivne" pregovore o odlaganju otplate duga u vrednosti oko približno 26 milijardi dolara.

Velika nervoza na globalnom finansijskom tržištu zavladala je, inače, sredinom protekle sedmice kada je objavljeno da najveća investiciona kompanija Dubajia traži šestomesečnu odgodu plaćanja dugova u vrednosti od blizu 60 milijardi dolara.

Najnovije poskupljenje akcija, posebno evropskih, moglo bi značiti da su investitori na efektnim berzama ocenili da finanasijska kriza u malenom zalivskom emiratu ima lokalni značaj i da neće bitnije naškoditi globalnom finansijskom tržištu.

Takav stav tržišni analitičari potkrepljuju i podatkom da je i američko tržište akcija juče bilo u usponu, doduše vrlo blagom, iako se prethodno očekivao da će akcije na Volstritu u ponedeljak pojeftiniti.

Odluka investitora da se ponovo prihvate relativno rizičnijih poslova na berzama akcija naškodila je dolaru koji je oslabio 0,4 odsto prema korpi od šest drugih jakih valuta.

Dolar je, medjutim, napredovao prema jenu, nakon što je centralna Banka Japana odlučila da i dalje zadrži super-nisku baznu kamatu od 0,1 odsto i produži kreditiranje domaćih komercijalnih banaka sa ukupno 115 milijardi dolara.

Posle saopštenje Banke Japana, zabeležen je rast Nikei indeksa na Tokijskoj berzi od 2,4 odsto, dok je vrednost jena opala prvi put nakon šest dana uzastopnog rasta.

Dolar je blago ojačao na 86,94 jena, ali je istovremeno na evropskom deviznom tržištu kotirao 1,5049 za evro, ili oko pola centa manje nego sinoć u završnoj trgovini na matičnom tržištu u Njujorku.

Zajednička valuta 16 članica Evropske unije je istovremeno neznatno ojačala prema dalekoistočnom takmacu i u Londonu se menjala za 131,09 jena.

Evro je danas napredovao, pre svega, zbog rasta cena akcija u Evropi, ali bi do kraja poslovanja mogao još da ojača ukoliko devizni trgovci uzmu u obzir i najnovije i bolje od očekivanih statistike o situaciji na nemačkom tržištu rada.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Razvijen u okviru posebnog projekta vrednog 2,5 miliona EUR koji je završen danas na softverskoj platformi pod nazivom Eurace primenjuje tehnologiju simulacije pod nazivom flame (Flexible Large-scale Agent Modelling Environment) koja je takođe korišćena za generisanje kompjuterskih slika u filmovima.

Ova tehnologija predviđa interakciju između veće populacije različitih ekonomskih aktera, kao što su domaćinstva i kompanije, banke i dužnici, ili poslodavci i posloprimci i upoređuje sa realnim ljudima.

Korišćenjem napredne kompjuterske tehnologije koja simulara svako domaćinstvo, firmu ili banku i donosi različite odluke kao reakciju na različite monetarne, fiskalne ili inovativne procese i politike, što praktično znači da uticaj jedne politike na jednom tržištu u vremenskom intervalu se ne ocenjuje samo u okviru jednog izolovanog faktora, već većeg broja spoljašnjih uticaja.

EK navodi da je ova tehnologija relevantna nakon nemogućnosti tradicionalne ekonomije da predvidi nivo efekata kreditnog kolapsa na svetsku privredu.

Novi softver, npr., pokazuje i kako banke reaguju na različite načina potražnjom različitih faktora kao što su rezerve koje čuvaju za investicije, odnos potrošnje i investicije, kao i psihološke faktore kao što je poverenje na tržištu.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Podsetimo, početkom ove godine Deutsche Boerse, London Stock Exchange, Nasdaq i Nyse Euronext pozvani su na tender za kupovinu između 51 i 74 odsto poljske berze.

Poljska država je ovim potezom pokušala da ostvari prihod od oko 12 milijardi PLZ (3,9 milijardi dolara).

Nemačka berza jedina je dostavila ponudu, ali je odbila da prihvati dodatne garancije u pogledu autonomije koju je tražila Poljska Vlada u pismu poslatom ove nedelje, prenosi Financial Times. Dve strane se takođe nisu složile ni oko cene kupovine akcija.

WSE se sada nada da bi austrijska Wiener Boerse, koja nije pozvana na inicijalni tender, mogla da preuzme udeo. Izvršni direktor Bečke berze potvrdio je novinarima da je njegova kompanija zainteresovana za preuzimanje manjinskog udela u svom centralno-evropskom rivalu.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Švedski ministar pravde Tobijas Bilstrom rekao je u Briselu da će sporazum biti na snazi devet meseci i da SAD te podatke neće moći da prosleđuju trećim zemljama.

Evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove Žak Baro rekao je da će EU u februaru tražiti novi, dugoročni sporazum sa SAD.

Odluka ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU doneta je dan pre stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma koji bi poslanicima dao više mogućnosti da preispitaju sporazum.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)