Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 8,27 miliona dinara. Akcije Agrobanke A.D. (AGBN) i Privredne banke Beograd A.D. (PRBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 1,28, odnosno 1,22 miliona dinara.
Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Putevi Užice A.D. (PUUE), gde je cena na zatvaranju iznosila 1.250 dinara, što predstavlja rast od 3,39%. Cena preferencijalnih akcija Komercijalne banke A.D. (KMBNPB) danas je iznosila 11.250 dinara, što je povećanje od 3,28%, dok su akcije Veterinarski zavod Subotica A.D. (VZAS) uvećale svoju cenu za 3,17%, odnosno na 650 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora AIK banke, kaže za „Blic“ da ga novo slabljenje dinara nije iznenadilo i da je njegova banka poslovanje planirala na kursu evra koji je veći od 100 dinara.
Do kraja godine treba očekivati novo slabljenje i ne vidim zašto se neko time iznenađuje. Ne može nacionalna valuta biti jaka ako je privreda slaba. Moja je procena da će dinar do kraja godine slabiti jer se ništa značajnije u ekonomiji ne popravlja nabolje - poručuje Jovanović.
Što se današnjeg pada tiče, Jovanović kaže da vrednost domaće monete određuju ponuda i tražnja na tržištu, što odavno poručuju iz Narodne banke Srbije.
Vladimir Vučković, ekonomista, veruje da je tražnja za devizama povećana zbog toga što preduzeća kupuju evre kako bi otplatila dugove. A kako ovaj sistem funkcioniše i šta je to međubankarsko tržište o kome slušamo kao prostoru gde se slobodno formira kurs dinara?
- Neko veliko preduzeće treba da se razduži za značajniju pozajmicu. Izdaje nalog svojoj banci da kupuje 10 miliona evra.
Banka neće da mu proda sve što mu treba iz dva razloga. Prvi je zato što nema dovoljnu količinu evra, a drugi - što neće da ostane u gubitku kada se sutra ispostavi da mu je jeftino prodala. Zbog toga daje nalog na tržištu drugim bankama da kupuju evre - objašnjava Vučković.
Međutim, ni ove banke ne bi da osvanu kao gubitnici, pa pošto vide da ima tražnje dižu cenu i konačni rezultat je pad dinara.
Pošto NBS ima pregled ovih dešavanja, ako vidi da je previše tražnje, interveniše odnosno ona prodaje evro kako bi se tržište smirilo. A iz Narodne banke Srbije „Blicu“ je rečeno da juče nije bilo intervencija na tržištu.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Monetarni odbor je usvojio i Izveštaj o inflaciji – februar 2010. godine.

Naredna sednica Monetarnog odbora održaće se 5. marta 2010. godine.

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

Od ove sume 87,4% potrošeno je na akcije, a ostatak na obveznice stare devizne štednje. Reperni indeks Belex15 izgubio je 0,28% a opšti indeks Belexline je povećao vrednost za 0,21%. Strani investitori su u kupovini akcija ove nedelje bili veoma aktivni – sa učešćem od preko 65%.

Akcija nedelje bila je Beogradska industrija piva (BSE:BIPB). BIP je skočio sa 54 na 87 RSD, odnosno preko 61%. Skok akcije izazvan je raskidom ugovora sa većinskim vlasnikom. Većinski paket biće prenesen na akcijski fond. Trenutno, ukupna blokada računa BIP-a je preko 675 miliona dinara.

Uz BIP, najveći su dobitnici bili Progres (BSE:PRGS) koji je ojačao 27,9 odsto te užički Putevi (BSE:PUUE) koji su tržišnu kapitalizaciju povećali 24,9 odsto. Ubedljivo najtrgovanija akcija bila je AIK banka (BSE:AIKB) sa 66,9 miliona dinara.

Učešće stranih investitora u kupovini akcija (b-FIS) bilo je najveće u sredu, 17. februara – 80,01%. Ukupno gledano, učešće stranih investitora u kupovini akcija bilo je 65,37%, a u prodaji 33,88%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Prema našim saznanjima jedan od potencijalnih kupaca Galenike koji je, kako nam je rečeno u Agenciji “bio jasan u stavu da se neće pojaviti na tenderu ukoliko bude objavljeno da su otkupili tendersku dokumentaciju" je upravo nemačka Štada, koja je na srpskom tržištu već prisutna kao većinski vlasnik vršačkog Hemofarma.

U Agenciji kažu da je to jedini razlog zbog kojeg do19. marta kada je rok za podnošenja "pisma o namerama" zainteresovanih kompanija, neće otkrivati imena onih kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju.

"U pismu o namerama oni će objasniti koji procenat vlasništva bi otkupili i pod kojim uslovima. Trebalo bi da daju cenu, socijalni program, kao i planove za dalje investicije. Tek tada će na osnovu tih podataka ljudi iz ministarstva odlučati da li su zainteresovani ozbiljni kupci i mogu li učestvovati na tenderu. Poslednja faza je raspisivanje tendera", objašnjavaju u Agenciji.

Prema najavama zvaničnka, cena za kapital ispod koje se neće ići u dalju privatizaciju Galenike je oko 300 miliona evra. Do sada javno je svoje učešće u postupku potvrdila grčka kompanija Alapis, koja se na tržištu Srbije već pozicionirala kao vlasnik čačanskog Šumadijaleka.

Direktor Alapisa Džon Georgakopoulos je ranije izjavio da je ta kompanija zainteresovana za kupovinu Galenike. "Kupovina Galenike omogućila bi i pristup i povoljne poslovne okolnosti ne samo u našoj zemlji i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, vec i na druga vrlo vazna tržišta kao sto su Rusija i potencijalno Turska", kazao je direktor Alapisa.

Sa druge strane, nemačka Štada je i pored nekih najava, objavila da nije zainteresovana za Galeniku, ali, kako nezvanično saznaje B92, ta kompanija koja je u Srbiji prisutna kao vlasnik Hemofarma je ipak otkupila tendersku dokumentaciju za Galeniku.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Država će do kraja godine u razvoj infrastrukturnih projekata uložiti 26 milijardi dinara, najavljuje u razgovoru za „Politiku” Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP). Od toga će 15,5 milijardi biti obezbeđeno iz budžeta, dok ostatak čini zajam Evropske investicione banke. Po modelu „manje, a skuplje” izvršna vlast je rešila da svake godine smanjuje broj projekata, završava ono što je u prethodnom periodu započeto i ujedno se preorijentiše na nekoliko velikih investicija u infrastrukturu.

– Tako će ove godine bezmalo polovina sredstava koja se obezbeđuju iz državne kase biti uloženo u izgradnju severnog kraka Koridora 10 (četiri milijarde) i autoputa Beograd – južni Jadran (dve milijarde). Veći projekti ôèíàíñèðàžå se iz opština i zajmom od međunarodnih finansijskih institucija. Takav projekat je most Zemun–Borča

Bezmalo polovina projekata, od ukupno 389, nasleđena je iz prethodnog perioda?

Da, otkako je NIP formiran postoji jedno pravilo: završiti već započeto jer najskuplji su oni projekti koji su nezavršeni i ne koriste se. NIP ulaže danas samo u infrastrukturu, počevši od putne i komunalne, preko zdravstvene do obrazovne. Više ne mogu da se dobiju pare za konsalting, nekakve papire, kupovinu automobila, opreme, sitnog inventara.

Kad ste pre više od godinu dana seli u ministarsku fotelju da li ste imali utisak da je država u prethodnom periodu bila dobar investitor?

Mislim da država nije bila previše odgovoran ulagač. Bilo je mnogo više novca kojim je moglo i mnogo više da se uradi. Sada tačno znamo u šta je uložen svaki dinar.

Kako je uspostavljen sistem kontrole?

Uspostavljena je kontrola u svakoj fazi projekta, koja državu kao investitora čini mnogo odgovornijom. Radove više ne nadgleda kontrola koju je angažovala samo lokalna samouprava, nego je vrši i Ministarstvo za NIP uporedo s drugim èíñòèòóöè¼àìa. Nije retkost da se i pojavim na terenu, da se lično uverim da li su ispoštovani rokovi i ugovori.

Koje nepravilnosti ste uočili?

Najčešće ugovori nisu bili precizno definisani, pa se dešavalo da po çàâðøåòêó posla imamo još nekoliko aneksa, kojima se umnogome prevazilazi početna cena. Prošle godine nije potpisan nijedan aneks jer smo pravili vrlo precizne ugovore. Nisu aneksi uvek loši, ali ja ću ih odobravati samo u zaista nepredviđenim i opravdanim situacijama. Takođe, zbog malih kaznenih poena, probijanje rokova je bilo vrlo često, pa se dešavalo da posao stane na pola, a da za to niko ne odgovara. Takav slučaj zatekli smo u Mlaošištu, u opštini Doljevac. Projekat izgradnje sportske sale bio je napušten. Bilo je tužno videti metalni kostur objekta koji je mogao da bude sportska sala. Pitate se ko je bio kriv? Pa, svi pomalo, od opštine, preko izvođača do centralnog nivoa.

Šta u tom trenutku možete da preduzmete?

Sedamo za sto i stavljamo sve resurse na raspolaganje da projekat bude završen. Jer, najskuplja hala je ona u kojoj deca ne rade fizičko.

Ali kakvim kaznama poručujete korisnicima sredstava da se pronevera ne isplati?

Sa izvođačima raskidamo ugovor. Opštinama, nažalost, mogu da smanjim sredstva za narednu godinu i uputim rigoroznije kontrole.

Možete li da podnesete prekršajne ili krivične prijave?

To nije moje ovlašćenje, ali mogu da upozorim resorna ministarstva i državne organe ukoliko sumnjam da je bilo nepravilnosti.

Koliko program koji je vlada usvojila prošlog četvrtka, a koji se odnosi na raspodelu sredstava iz NIP-a, može da ispegla regionalne razlike?

To ne može da se uradi za godinu dana. Ali, prošle godine smo u 40 íà¼íåðàçâè¼åíè¼èõ opština završili makar po dva projekta. To znači da stanovnici nekih opština sada piju čistu vodu, imaju most da dođu s jedne obale na drugu, novi vrtić za decu i žive makar malo bolje nego 2008. godine. Ako tako nastavimo i narednih godina, regionalne razlike će sigurno biti manje.

Gde će država pobosti najviše investicionih zastavica?

U nerazvijenim opštinama pojedinačno ima najviše projekata, ali su to manji projekti, manjih vrednosti koji se mogu završiti u roku od godinu dana. Ako tako gledamo, onda će najviše zastavica biti pobodeno u tim mestima. A ako gledamo po visini ulaganja, onda će to osim u dva velika putna pravca, Koridor 10 i južni Jadran, biti ulaganje u industrijsku zonu Kragujevac i Korman polje u istoj opštini, izgradnja tunela Straževica na delu obilaznice oko Beograda, ali i put Sjenica – Novi Pazar.

A šta ako neki zlobnik pogleda gde ste rođeni i uoči da ste Trsteniku odobrili sredstva za izgradnju lokalnih puteva i tribina na gradskom bazenu?

Ne može Trstenik da bude ni diskriminisan, ni povlašćen jer sam ja iz Trstenika. Ako ste pažljivo pogledali plan videli ste da taj grad nikako nije prioritet u razvoju infrastrukture, što znači da lista koju predlažem nije ni politička, ni lokalpatriotska. Napravljena je po prioritetima, istinski usmerena da se lice Srbije menja. Trstenik spada u grupu srednje razvijenih opština i dobio je oko 70 miliona dinara, primereno i zahtevima i potrebama. Jasno mi je, jer tu živim, da grad ima mnogo veće potrebe, ali da su u ovom trenutku sredstva mnogo potrebnija žiteljima Vladičinog Hana, Lebana, Trgovišta, Crne Trave i Bosilegrada. I ja to mojim Trsteničanima otvoreno kažem.

Anica Nikolić

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 

I šef misli isto

Da li ste kao neko ko se bavi ulaganjima svom partijskom šefu Mlađanu Dinkiću predložili da je bolje, ukoliko dođe do ekonomskog rasta, da se on iskoristi za investicije, a ne za povećanje plata i penzija?

Moraćete gospodina Dinkića da slušate pažljivije. On je rekao da rast bruto domaćeg proizvoda mora da se usmeri u razvoj Srbije, što podrazumeva i investicije i rast standarda. Ali su, naravno, svi čuli i preneli ono što više vole. Ako potpredsednika vlade Dinkića pitate šta je važnije: investicije ili veće plate i penzije, odgovoriće vam da je podjednako važno i jedno i drugo. Jer nema jednog bez drugog.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

„Fond nije više 'strogi policajac' kao što je nekada bio, ali mislim da je vreme da mi budemo sami prema sebi strogi, u onom segmentu u kome je važno da se deo javne potrošnje restruktuira”, istakao je Pitić u izjavi Tanjugu.

Vlada bi, prema rečima Pitića, trebalo da ozbiljno radi na reformi penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, tako da dobijemo moderne sisteme koji imaju dugoročne i stabilne izvore finansiranja.

„Mislim da je vreme toliko osetljivo da je važno da se svaki dinar oprezno i kvalitetno troši. Potrebno je trošiti zato što je to jedini način da se nedostatak tražnje kompenzuje, ali budemo li trošili kako ne valja, populistički, ne treba nam MMF da shvatimo da smo grešili”, istakao je Pitić.

„Nije vreme za populizam, vreme je za ozbiljan reformski zahvat i nadam se da nam neće biti potreban MMF da to razumemo u potpunosti”, rekao je on ističući da dolazi vreme novih izbora, a da iskustvo iz poslednjih godina pokazuje sklonost ka davanju populističkih izjava, koje se kasnije ispunjavaju iz budžteskih sredstava.

Pitić je naglasio, komentarišući najave o mogućem odmrzavanju plata i penzija u ovoj godini, da ne vidi prostor za to, ukoliko Srbija ne napravi neke „fantastične” rezultate.

„Ja te rezultate ne vidim osim ukoliko ne dođe do brze realizacije infrastrukturnih projekata, ali ne znam koliko je vlada pripremila sve to - projektnu dokumentaciju, eksproprijaciju zemljišta, tamo gde je potrebno”, ukazao je Pitić.

Svaki rast plata na populističkoj osnovi znači pad konkurentnosti srpske privrede, i ukoliko nije praćen produktivnošću nužno vodi ka inflacionom pritisku koji „topi” rast plata, tako da je to kratkoročna dobit na kojoj kasnije svi gube, dodao je on.

„Ja jesam za rast plata i rast tražnje ukoliko za to ima osnova u rastu bruto domaćeg proizvoda i produktivnosti, ali ne vidim u kratkom roku šta je to što može da donese mogući rast plata”, istakao je Pitić.

On je ocenio da bi ovu godinu trebalo iskoristiti za ozbiljnu reformu državne uprave i reformu segmenata javne potrošnje koji su važni za dugoročnu održivost fiskalnog sistema.

Pitić je istakao da bi bilo važno da fiskalni sistem Srbije dobije neku vrstu institucionalne stabilnosti u vidu fiskalnog saveta, kao nezavisnog tela, ili fiskalnih pravila jer imamo sistem „u kome se dosta partijski utiče na fiskalno trošenje sredstava”.

U ovoj godini naglasak bi trebalo da bude na infrastrukturnim projektima, kojima bi se „animirale” privatne kompanije i u koje bi banke ulagale sredstva, što bi doprinelo i da se plate u privatnom sektoru približe platama u javnom sektoru, zaključio je Pitić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"To su investicije i domaćih i stranih trgovinskih lanaca. Od stranih trgovinskih lanaca najviše je uložila nemačka kompanija Metro, oko 152 miliona evra, a ove godine dodatno stiže još 30 do 50 miliona evra", izjavio je Milosavljević u intervjuu za mesečni magazin Biznis.

Ministar je, govoreći o cenama na srpskom tržištu, naveo da su "možda cene brendiranih proizvoda u tekstilu malo više kod nas nego u drugim zemljama".

"Svakako treba poraditi na tome da cene padnu, ali je sigurno da su cene prehrambenih proizvoda i kućne hemije kod nas niže nego u regionu, uključujući područje CEFTA i zemlje EU kao što su Bugarska, Mađarska, Rumunija", rekao je on.

Milosavljević je rekao da je 2009. godine pad u trgovini na malo u Srbiji iznosio najmanje šest odsto i dodao je to prvi pad u sektoru maloprodaje u proteklih devet godina.

"Ta stopa pada veća je od stope pada srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Izvesno je da je pad kupovne moći u Srbiji rezultirao padom prometa u trgovini, mada će statistički podaci pokazati da je kupovna moć zarada i penzija u 2009. godini stagnirala ili je malo smanjena", rekao je on.

Prema rečima ministra, do sada je prosečna stopa rasta u trgovini bila dva do dva i po puta veća od rasta BDP-a, odnosno oko 12,6 odsto.

"Tek sada se oseća kriza i u sektoru trgovine, ali niko od velikih trgovinskih lanaca nije zbog te krize odustao od poslovanja u Srbiji", rekao je Milosavljević.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)