Naftna industrija Srbije zvanično je, posle godinu dana otkako je „Gaspromnjeft” preuzeo 51 odsto te kompanije, postala vlasnik 37 objekata – 24 pumpe, tri objekta za proizvodnju, preradu i transport nafte, parkinga, motela u Adaševcima i sedam pomoćnih zgrada. Zaključak o početku prenosa ovog dela imovine donela je vlada na poslednjoj sednici prošlog četvrtka, saznaje „Politika”.

S obzirom na to da je ovih 37 objekata „kap u moru” u odnosu na 10.000 nepokretnosti koje bi s Republičke direkcije za imovinu trebalo da pređu u vlasništvo NIS-a i to do 1. juna ove godine, kada bi akcije te kompanije trebalo da se nađu na berzi, a kompanija postane otvoreno akcionarsko društvo, vlada bi, kaže naš izvor upućen u imovinskopravne odnose, morala da ubrza taj posao.

Pravni status imovine NIS-a je izuzetno komplikovan, jer je samo 40 odsto nekretnina registrovano u javnim knjigama Republike Srbije i to tako da ta kompanija ima pravo korišćenja, dok pravo na imovinu pripada i dalje državi Srbiji.

Preostalih 60 odsto je imovina koja čak nije ni blagovremeno registrovana, kaže ovaj izvor, što nije dobro ni za kompaniju, ni za njene akcionare. Proces preregistracije imovine nije vezan za transformaciju NIS-a iz sadašnjeg zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo i izlaskom na berzu, ali je ovo pitanje direktno u vezi sa formiranjem vrednosti akcija na berzi.

Teško je, kaže isti izvor, očekivati da će kompanija koja ima manje od jedan odsto aktive registrovane kao svoje vlasništvo imati bilo kakvu značajniju tržišnu vrednost. U takvim okolnostima postoji ozbiljan rizik znatnog pada vrednosti akcija u trenutku izlaska NIS-a na berzu upravo zbog toga što imovina kompanije nije registrovana. 

Vlada i NIS, inače, zajedno rade na utvrđivanju spiska imovine NIS-a od maja prošle godine.

Ugovorom o prodaji 51 odsto akcija te kompanije predviđena je isplata njenog osnivačkog kapitala, a trenutno, kako je potvrđeno, taj kapital nije formiran. Kupoprodajnim ugovorom je definisano i dobijanje garancije da je NIS vlasnik kompletne imovine na dan 31. 12. 2007. godine. Međutim, spisak nepokretnosti nije definisan.

Prema informacijama dostupnim „Politici”, glavne prepreke na putu rešavanja ovog problema jesu naše neprilagođeno zakonodavstvo, administrativne barijere i određena nepodudarnost dokumentacije s pojedinim nadležnim ministarstvima.

Nerešeno imovinsko pitanje NIS-a procenjuje se kao najveći poslovni rizik. Tako odsustvo dokumentacije kojom se potvrđuju vlasnička prava NIS-a i prava na korišćenje objekata, onemogućava potpisivanje detaljnih ugovora koji su neophodni za modernizaciju kompanije u koju samo tokom 2010. treba uložiti oko 215 miliona dolara.

U jedinstvenom spisku imovine postoji 4.020 objekata koji se vode kao vlasništvo države, kao i 4.528 onihkoji uopšte nisu upisani u javne knjige.Nisu proknjižena prava na korišćenje 148 benzinskih pumpi, 1.189 cevovoda, 1.843 bušotine, 227 zgrada, kao i šest skladišta za gorivo.

Slična situacija je i s parcelama koje koristi kompanija – od ukupne površine 6.426 hektara NIS ima pravo da koristi 1.189, dok preostalih 5.327 hektara koristi bez evidencije u javnim knjigama.

Branko Pavlović, zastupnik malih akcionara NIS-a, kaže da nerešeni imovinskopravni odnosi u naftnoj kompaniji samo potvrđuju da država, kao njen dojučerašnji stopostotni vlasnik, nije znala čime raspolaže i šta je njeno. Da je znala, imovina bi se lako prenela na novog većinskog vlasnika.

Iako se poslednjih dana spekuliše da je jedan od razloga zbog kog Srbija neočekivano dugo čeka na dobijanje ruskog kredita od oko milijardu dolara nezadovoljstvo ruske strane (ne)ažurnošću srpske strane da reši imovinskopravne odnose NIS-a, u Ministarstvu energetike odbacuju takve navode.

Milan Budimir, zaduženog za odnose s javnošću u resornom ministarstvu, tvrdi da dobijanje ruskog kredita ni u kom slučaju ne može da bude dovedeno u vezu s prenosom imovine NIS-a. Vlada je na poslednjoj sednici donela zaključak o početku prenosa imovine i o tome je upoznata i ruska strana.

(Zatvori)

Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da vlada ovog trenutka veoma ozbiljno razmatra mogućnost da se smanje obavezne rezerve i da u dogovoru sa guvernerom Narodne banke predloži novi paket ekonomskih mera, ali pod uslovom da oslobođeni novac bude investiran u produktivne grane privrede, da se to što pre vrati, da se podigne zaposlenost i obezbedi povećanje životnog standarda građana. „Prosto, moramo i da objasnimo građanima da ne mogu plate da budu podignute administrativnom odlukom”, istakao je on.

Tadić je istakao da nikada neće predložiti privatizaciju Elektroprivrede Srbije i gasne privrede. „Postoje privatizacije koje kao predsednik Srbije nikada neću predložiti. To je privatizacija EPS-a, koja je kičma naše ekonomije i mi bismo taj nacionalni resurs morali da zadržimo za državu. Takođe i gasnu privredu”, rekao je Tadić.

Tadić je istakao da su to pitanja od strateškog značaja i da ne treba ponavljati greške nekih zemalja koje su danas u Evropskoj uniji, kao što je, na primer, Slovačka koja sada ne može da utiče na distribuciju i politiku cena energenata.

„Sva je prilika da ćemo ući i u nove velike investicije, kao što su izgradnja putne mreže u centralnoj Srbiji i istorijski projekat o kome smo sanjali i prethodnih decenija, a to je izgradnja autoputa prema Crnoj Gori”, rekao je on.

Tadić je istakao da će se rezultati od razvoja infrastrukture „osetiti već sledeće godine”.

Međunarodni monetarni fond je, kako je rekao, „podigao predikciju” na dva procenta rasta srpske ekonomije za ovu godinu, na tri i po procenta 2011, a već za 2012. godinu na četiri procenta i 2013. na pet procenata. „Time bismo se ponovo vratili na ubrzani razvoj. To su dobre vesti, ali ima i problema. Moramo da smanjimo javnu potrošnju, smanjimo i racionalizujemo administraciju, rešimo problem javnih preduzeća koja su vrlo često gubitaši”, rekao je Tadić.

Srpska vlast, kako je istakao, mora da vodi računa o tome da ukupni javni dug ne bude previsok kako bi bila sačuvana makroekonomska stabilnost i da Srbija ne dospe na spisak zemalja koje su u takozvanom dužničkom ropstvu. „Srbija ima 35 procenata javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod i to ostavlja znatan manevarski prostor”, rekao je predsednik Srbije.

Prema rečima Tadića, bitno je da novo zaduživanje, koje opterećuje naredne generacije, isključivo bude plasirano u izgradnju infrastrukture, a ne u potrošnju i u užitke današnje generacije.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Ukupne investicija u gasnu privredu u Srbiji, istakao je, u narednih pet godina iznosiće između pet i šest milijardi evra. On je dodao i da je Srbija prva od među zemaljama učesnicama u projektu gasovoda Južni tok formirala zajedničko preduzeće ugoorom ruskog Gasproma i državnog preduzeća Srbijagas.

"Započeli smo i značajan investicioni program u oblasti nafnog sektora. nakon obnove naftne industrije očekujemo da u narednim godinama postanemo regionalni lider u toj oblasti", ocenio je Škundrić.

Po njegovim rečima, najveći nivo investicija predviđen je u oblasti elektroenergetike. "U elektroenergetiku u narednih pet do sedam godina investiraćemo više od devet milijardi evra", kazao je Škundrić.

Ministar energetike Petar Škundrić je podsetio da je sa kineskim partenrima sklopljen aranžmana za rekonstrukciju i elektrane Kostolac i izgradnju još jednog energetskog postrojenja, ukupne vrednosti 1,25 milijardi dolara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Cvetković je na Samitu o energetskoj bezbednosti u Budimpešti, na kome učestvuju premijeri zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, istakao da je taj region važan energetski čvor i tranzitni pravac snabdevanja energentima iz Rusije i centralne Azije.

"U tom smislu, moramo da uložimo zajedničke napore da se u što kraćem roku realizuju planirani tranzitni projekti, koji ce obezbediti stabilno snabdevanje Evrope energentima, kao i diversifikaciju izvora, ruta i tržišta energenata", naveo je Cvetković.

On je naglasio da je prioritet Srbije realizacija projekta "Južni tok", koji treba da obezbedi značajne količine prirodnog gasa za tržište Evrope.

Dodao je da će taj gasovod koji ima evropski značaj, uticati na energetsku bezbednost, stvaranje efikasnije energetske mreže, privrednu aktivnost i regionalno povezivanje.

"Istovremeno, otvoreni smo za učešće i u drugim projektima koji imaju za cilj jačanje bezbednosti energetskog snabdevanja, širenje transportno-skladišnih kapaciteta i regionalno mrežno povezivanje", poručio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, Srbija već čini ozbiljne napore na unapređivanju zakonske regulative, usvajanju evropskih standarda i razvoju energetskih kapaciteta koji bi bili od regionalnog i evropskog značaja.

Srpski premijer je ukazao na to da investicije u rekonstrukciju energetskih kapaciteta na godišnjem nivou iznose približno milijardu evra, i izrazio očekivanje da će se taj iznos povećavati u narednih pet godina.

Cvetković je podsetio da je Srbija započela i investicije u nove proizvodne kapacitete električne energije, koje uključuju izgradnju dve termoelektrane na lignit i jedne gasne elektrane, ukupnog instalisanog kapaciteta od 1.750 megavat-časova (MWh), što predstavlja približno 20 odsto ukupnog proizvodnog kapaciteta Srbije.

Premijer je dodao da Srbija ulaže i maksimalne napore da promoviše proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, i da je započela korišćenje preostalog hidropotencijala, naročito reke Drine, čiji se kapacitet procenjuje na približno 1.000 MWh, sa srednjom godišnjom proizvodnjom od 3.800 GWh.

Prema njegovim rečima, svi projekti realizovaće se isključivo kroz većinsko učešće privatnog kapitala, čime se na posredan način ukida monopol u oblasti proizvodnje električne energije i dodatno unapređuje efikasnost energetskog sistema.

Cvetković je izjavio i da pored projekta "Južni tok", Srbija ulaže značajna sredstva u razvoj strateških skladišta gasa.

Prvi od tih projekata, "Banatski dvor", čiji je kapacitet 800 miliona kubnih metara, jeste u završnoj fazi, a cilj je da se taj kapacitet u narednim godinama višestruko poveća izgradnjom novih skladišta, precizirao je Cvetković.

"Takođe, planiramo investicije u dve interkonekcije, sa Rumunijom i Republikom Srpskom, čime ćemo dati dodatni doprinos energetskoj stabilnosti Srbije i regiona", rekao je predsednik Vlade.

Cvetković se tokom skupa sastao i sa predsednikom Vlade Mađarske Gordonom Bajnaijem, i tom prilikom istakao da Srbija visoko ceni podršku Mađarske za što skorije otpočinjanje procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

On je naglasio da bilateralni odnosi dveju zemalja imaju uzlazni trend, i dodao da je Srbija spremna da sa Mađarskom radi na razvoju svih oblika saradnje.

Cvetković je pozdravio inicijativu mađarske strane za održavanje zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske, i dodao da su manjine važan most saradnje, a Srbija će, kao i do sada, davati pun doprinos unapređenju položaja mađarske manjine.

Srpski premijer će se tokom popodneva sastati sa predsednicima vlada Rumunije i Česke, Emilom Bokom i Janom Fiserom.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 31,17 miliona dinara. Akcije Sojaproteina A.D. (SJPT) i Bambi Banata A.D. (BMBI) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 4,57, odnosno 2,29 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Fidelinke A.D. (FIDL), gde je cena na zatvaranju iznosila 386 dinara, što predstavlja rast od 19,88%. Cena preferencijalnih akcija Duvanske industrije Niš A.D. (DINNPB) danas je iznosila 2.704 dinara, što je povećanje od 5,54%, dok su akcije Jedinstva Sevojno A.D. (JESV) uvećale svoju cenu za 3,28%, odnosno na 6.199 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

"Postoje privatizacije koje kao predsednik Srbije nikada neću predložiti. To je privatizacija EPS-a, koja je kičma naše ekonomije i mi bismo taj nacionalni resurs morali da zadržimo za državu. Takođe i gasnu privredu", rekao je Tadić u intervjuu za sutrašnje izdanje nedeljnika Vreme.

Tadić je istakao da su to pitanja od strateškog značaja i da ne treba ponavljti greške nekih zemalja koje su danas u Evropskoj uniji, kao što je, na primer, Slovačka koja sada ne može da utiče na distribuciju energenata i politiku cena energenata.

Srpski predsednik je najavio za ovu godinu više infrastrukturnih projekata, među kojima je nastavak izgradnje autoputa na Koridoru 10 prema bugarskoj i makedonskoj granici.

"Sva je prilika da ćemo ući i u nove velike investicije, kao što su izgradnja putne mreže u centralnoj Srbiji i istorijski projekat o kome smo sanjali i prethodnih decenija, a to je izgradnja autoputa prema Crnoj Gori", rekao je on. Prema njegovim rečima, rezultati od razvoja infrastructure će se "osetiti već sledeće godine".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ministarka Dragutinović kaže da deli stav guverenera Radovana Jelašića da kurs dinara odražava stanje u ekonomiji zemlje.

Dragutinovićeva kaže da država treba da pokuša da motiviše banke, a da banke opet motivišu svoje klijente, da se smanji stepen evroizacije konverzijom deviznih kredita, odnosno kredita koji su vezani za evro, u dinare.

Prema njenim rečima preterano prisustvo evra u srpskoj ekonomiji moguće je smanjiti i razvojem sekundarnog tržišta hartija, kao i korišćenjem dinarskih depozita države.

Komentarišući sugestije Međunarodnog monetarnog fonda da bi Srbija trebalo da promeni kurs u ekonomiji, Dragutinovićeva kaže da se zalaže za novu javnu politiku koja bi osim smanjenja javne potrošnje trebalo da podrazumeva i tržišni kurs dinara, nizak deficit i inflaciju, sigurnost ugovora, borbu protiv korupcije i izgradnju dobre infrastrukture, jer su to kriterijumi koje primenjuju strani investitori kada se odlučuju za dolazak u Srbiju.

O reformi penzionog sistema u vezi sa kojom je bilo i najviše nesuglasica u pregovorima sa MMF-om, ministarka kaže da je “suština Vladine reforme penzionog sistema koju je podržao i MMF je smanjenje broja penzionera.”

"Reforma podrazumeva i povećanje najmanjih, uz smanjenje najvećih penizija", rekla je Dragutinovićeva gostujući u vestima B92.

Prema njenim rečima suština reforme je smanjenje broja penzionera, a efekti reforme penzionog sistema koju je Vlada predstavila MMF-u pokazaće se za pet do deset godina, kada je predviđeno da ukupni izdaci za penzije ne prelaze 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Osnovna ideja te reforme jeste smanjenje priliva novih penzionera, što se može postići podizanjem minimalnog starosnog doba za odlazak u penziju sa 53 na 58 godina, kao i produženja minimalnog radnog staža za žene, sa 35 na 38 godina", objasnila je Dragutinovićeva.

Ona kaže da je urađena detaljna analiza svih onih profesija, posebno u sektoru bezbednosti, koje imaju pravo na beneficirani staž i tu će se dogoditi ogromne uštede. To su sve mere koje će usporiti priliv novih penzionera.

“To su mere koje su štedljive na duži rok, plus jedna mera koja može obradovati one koji primaju minimalnu penziju - a to je da će iznos minimalne penzije ovom reformom biće nešto povećan, dok su maksimalne penzije smanjene", rekla je ona.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Cilj je da otvorimo hipermarkete i supermarkete u okviru Karfur franšize na Balkanu. Plan je da se proširimo u Srbiji, Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji", rekli su za list "24 sata" u francuskoj kompaniji, dodavši da su "Karfur" i "Marinopulos" koji ga zastupa u Grčkoj, odlučili da osnuju zajedničku kompaniju.

U "Karfuru" nisu mogli da navedu kada i u kojim gradovima u Srbiji planiraju da ponude svoje usluge, ali su rekli da bi nova kompanija 60 odsto bila u vlasništvu Francuza, dok bi ostatak bio u rukama "Karfur-Marinopulosa", zajedničke firme osnovane pre 17 godina.

"Karfur", koji posluje 40 godina, prvi je po veličini trgovinski lanac u Evropi i drugi u svetu. Ima 15.500 prodavnica u 35 zemalja, zapošljava 495.000 ljudi, a 95 odsto robe se proizvodi u zemlji u kojoj se nalazi market.

Karfur ukida u Belgiji radna mesta i prodavnice

Karfur je međutim, danas najavio ukidanje 1.672 od ukupno 15.000 radnih mesta u Belgiji i zatvarnje 21 tamošnjeg supermarketa. Kako je rekla predstavnica sindikata SETC Mirijam Delme, deo tih prodavnica preuzeće belgijski trgovinski lanac Mestdag.

Karfur je u Belgiji već deset godina gde ima oko 630 prodavnica pod nazivima Karfur, Karfur ekspres i GB.

Francuski trgovinski lanac već je 2007. ukinuo 900 radnih mesta i zatvorio u Belgiji 16 prodavnica.

Kompanija ipak nije uspela da se izbori sa konkurentskom belgijskom kompanijom Kolrit (Colruyt) čija se politika zasniva na niskim
cenama, kao ni sa velikim distributivnim lancem Delez (Delhaize).

Izvor: www.b92.net





(Zatvori)