Hinić je na okruglom stolu Bankar magazina „Značaj štednje za novi model privrednog rasta u Srbiji“ rekao da je štednja ključ makroekonomske stabilnosti, ali da je, s druge strane, makroekonomska stabilnost ključ za povećanje štednje.

„Može se postaviti pitanje da li je moguće pomiriti istovremeno obe pretpostavke. Moguće je, ali to ne može da se desi preko noći. Vrlo često čujemo u javnosti da građani i privreda nemaju mogućnost da štede, da su njihove realne mogućnosti ograničene. Imali smo prethodni model rasta koji bi se najjednostavnije mogao izraziti kao inverzan pristup štednji. Dakle, prvo ćemo da potrošimo, a onda ćemo da štedimo zato što moramo. To je bio ključ prethodnog modela“, rekao je Hinić i dodao da nije poenta da štedi neko ko ima finansijske viškove, već da neko sredstva stavi na štednju, a ne da ih iskoristi za druge namene.

„Moramo zaposlene i preduzetnike dovesti u situaciju da počnu da razmišljaju da li je isplativije da štede ili da kupe određena dobra. Ja i ne očekujem da svi ljudi i svi preduzetnici štede. Neki treba da štede, a neki da uzmu kredit i da troše. To je ono što je poenta bankarstva i makroekonomske stabilnosti. Ako jedan deo stanovništva odustane od kupovine potrošnih dobara, to automatski znači manju presiju na uvoz i na deviznu tražnju kao i manje depresijacijske pritiske“, ocenio je Hinić.

Prema njegovim rečima, tek posle uspostavljanja novog modela štednje, doći će proces dinarizacije, koji mora da bude postepen i praćen sigurnošću.

„Na bazi povećanja štednje, dobitak imaju svi. Očigledno je da imaoci novčanih sredstava zahtevaju veću vrednost za to, kao i adekvatnu sigurnost. S druge strane, ako se zahteva veća cena, onda je očekivano i da će posrednici u finansijskom prometu da tu veću cenu prebace na krajnje korisnike kredita. Imaćemo više kamatne stope, ali moramo da pređemo u period kada će kamatne stope postati ozbiljniji makroekonomski regulator, a samim tim i da daju doprinos sa stanovišta monetarne politike“, kazao je Hinić.

On je najavio da će NBS i Vlada Srbije u narednom periodu morati više da rade na „depozitnoj strani“ i da će, kada se obezbede dinarski depoziti, automatski biti stvoren osnov za povećanje plasmana koji doveli do većeg ekonomskog rasta.

izvor: emg.rs

(Zatvori)

EBRD je u najnovijem, oktobarskom izveštaju, ostavila nepromenjenu julsku prognozu pokazatelja ruskog ekonomskog rasta, koji je optimističniji od procena ruske vlade.

Zamenik ruskog ministra za ekonomski razvoj Andrej Klepač kaže da to ministarstvo očekuje da će se rast ruskog BDP ove godine zadržati u granicama od 3,7 do četiri procenta, a za 2011. je prognoziralo rast od 4,2 odsto.

"Rusija je na putu postepenog privrednog oporavka posle krize s kraja 2009. godine, a tu tendenciju pothranjuju visoke cene nafte, sveobuhvatne mere fiskalne stimulacije ekonomije i podrške bankama", navodi se u saopštenju EBRD.

EBRD takođe ukazuje na oporavak rasta realnih prihoda i smanjenje nivoa "loše aktive" u bankarstvu.

"Rast kreditnog sektora, međutim, kako se očekuje i dalje će zaostajati, bez obzira na postepeno snižavanje kamatnih stopa", ukazuje se u izveštaju EBRD.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Vlada je juče prodala obaveznice u vrednosti od 10 milijardi dolara. Investitori su platili 105,5 dolara za svaku obveznicu vrednu 100 dolara, u suštini plaćajući vladi u Vašingtonu za privilegiju da joj pozajmljuju novac, navodi danas Glas Amerike.

Međutim, ulagači se nadaju da će ipak zaraditi na toj kupovini jer obveznice nude garanciju za slučaj inflacije koja bi, prema uverenju pojedinih ekonomista, mogla naglo da skoči u narednoj godini.

Federalne rezerve nedavno su nagovestile da bi uskoro mogle da, kupovinom državnih hartija od vrednosti, ubace nove stotine milijardi dolara u privredu.

To bi moglo da podstakne ekonomski rast, povećanjem potrošnje i smanjenjem visoke stope nezaposlenost, ali taj potez centralne banke SAD bi mogao da poveća inflaciju.

Oko 40 odsto kupaca obveznica SAD je iz inostranstva, 57 odsto su posrednici, a ostatak manji ulagači.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Dow Jones srezan je 0,39 posto, na 11.126,28 bodova, Nasdaq je ojačao 0,24 posto, na 2.503,26 bodova dok je S&P 500 oslabio 0,27 posto i spustio se na 1.182,45 bodova.

U sastavu Dow Jonesa najviše su izgubili Merck (-1,65 posto) i McDonald's (-1,63%). Drugi dan zaredom najveći dobitnik je bila Bank of America koja je skočila 2,1 posto, na 11,54 dolara.

CBOE index volatilnosti zaključio je iznad 21 boda. Investitori i dalje "mozgaju" koliko će opsežna biti Fedova kupovina vrednosnih papira ministarstva finansija. Spekuliše se o brojki između 500 milijardi i 1 biliona dolara. Drugi dan zaredom loš vetar stigao je s robnih tržišta. Dolar je ojačao drugi dan zaredom pa su rudarski i energetski sektor bili pod pritiskom.

ConocoPhilips je korekcijom od 2,1 posto bio najveći gubutnik među naftnim divovima a slede ga ExxonMobil koji je pao 1,3 posto,  Chevron koji je korogovan 1 posto. Cena nafte pala je ispod 82 dolara i prekinula trodnevnu seriju. Pojeftinila je i unca zlata, na 1.330 dolara. Među ozbiljnijim gubitnicima bile su čeličane. Posco je srezan 3,5 posto dok je AK Steel oslabio 3,4 posto. Korigovan je i "zlatni" sektor pa je Barrick Gold pao 2,2 posto dok je Kinross potonuo 2,9 posto.

Gubitnik dana bio je Jones Group koji se sunovratio 22 posto nakon što je objavio rezultate slabije od očekivanja, nakon što je saopštio kako će visoke cene pamuka i ostalih sirovina i dalje nagrizati profite vlasnika Nine Westa i Anne Klein.

Bankarski sektor je danas bio u plusu pa je KBW Bank Index ojačao 0,4 posto. Dobitnik dana ovde je bila Comerica koja je ojačala 2,2 posto dok je JP Morgan ojačao 0,9 posto.

U tehnološkom sektoru sjajan je dan imao ST Microelectronics koji je skočio 4,2 posto nakon što je objavio rezuultate bolje od očekivanja i prognozirao da će se tržište oporaviti u drugom tromesečju iduće godine. Među dobitnicima dana bio je Broadcom koji je uzleteo 10 posto na krilima snažne prodaje čipova koji se koriste u smart telefonima poput iPhonea.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dolar je tako prema jenu ojačao na 81,89 jena. Evro je prema dolaru skliznuo na 1,3809 dolara dok je prema jenu ojačao, te se njime trgovalo po 113,09 jena.

Tržišta su uverena da će Fed-ov komitet za monetarnu politiku iduće sedmice doneti odluku o dodatnim merama podsticanja američkog "oporavka koji nije popraćen otvaranjem radnih mesta".

U toj bi odluci ključnu ulogu mogla da odigra prva preliminarna procena rasta američkog bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju koja će biti objavljena u petak.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U Hong Kongu su cene akcija do 7,30 sati pale više od 1,5 posto, dok su berzanski indeksi u Južnoj Koreji, Kini, Singapuru, i Australiji oslabili između 0,4 i 0,9 posto.

Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks balansira na rubu pozitivnog i negativnog područja, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati na gubitku 0,46 posto. Jačanje dolara nateralo je ulagače na povlačenje iz akcija u rudarskom sektoru, pa je MSCI indeks tog sektora jutros najveći gubitnik, s padom od 1,2 posto.

Loše je na tržište delovao i podatak o usporavanju rasta u Južnoj Koreji. Rast bruto domaćeg proizvoda četvrte po veličini azijske ekonomije usporio je u trećem tromesečju na 0,7 posto, s 1,4 posto u prethodnom kvartalu, što ukazuje na slabost potražnje u svetu.

No, ulagače najviše brine koliko će Fed biti agresivan u daljem labavljenju monetarne politike.

Wall Street Journal piše kako će američka centralna banka iduće sedmice verovatno uvesti program otkupa državnih obveznica vredan nekoliko stotina milijardi dolara kako bi izazvala pad kamatnih stopa te tako podstakla  rast kreditiranja i ekonomije.

No, možda će taj paket kvantitativnog popuštanja monetarne politike, praktično štampanja svežeg novca, biti manji nego što se procenjuje. Analitičari očekuju da će taj program dostići vrednost od oko 500 milijardi dolara.

No, moguće je da će Fed biti oprezan s novim merama.

Juče je William Dudley, predsednik Fedove filijale u New Yorku, kazao da je dalja akcija centralne banke verovatna ako se ekonomski izgledi ne poboljšaju. No, upozorio je i da Fed "ne može mahnuti čarobnim štapićem pa da svi problemi koji traju već neko vreme odmah nestanu".

Zbog opreza ulagača po pitanju agresivnosti Feda u popuštanju monetarne politike, dolar je na valutnim tržištima ojačao.

Kurs evra jutros je potonuo s jučerašnjih 1,3940 na 1,3820 dolara. U odnosu na japansku valutu, cena dolara porasla je s jučerašnjih 80,80 na 81,60 jena.

Kurs evropske valute u odnosu na japansku stabilno se, pak, kreće na jučerašnjim nivoima od oko 112,80 jena.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dow Jones je ojačao 0,28 posto, na 11.164,05 poena, S&P 500 porastao je 0,21 posto, na 1.185,62 poena dok je Nasdaq bio najveći dobitnik rastom od 0,46 posto, na 2.490,25 poena. Najveći dobitnici u sastavu Dow Jonesa bili su Du Pont koji je ojačao 1,9 posto dok je Kraft porastao 1,8 posto. Banke su bile gubitnici dana.

Bank of America nastavila je katastrofalni mesec padom od 2,5 posto dok je JP Morgan srezan 1,7 posto. CBOE index volatilnosti porastao je bilizu 20 poena. Od početka meseca, Dow Jones je u plusu 11 posto.

Na ruku je investitorima išao i novi poad dolara prema korpi valuta. Najveći je podsticaj rastu ipak došao sa tržišta metala gde je zlato poraslo 1 posto, na blizu 1.336 dolara za uncu dok je paladijum postigao naveću cenu u deceniji. Zato su rudarska izdanja bila među najvećim dobitnicima. BHP Billiton je skočio 2,4 posto dok je Freeport-McMoRan ojačao 2,2 posto.

Bankarski sektor bio je na meti prodaje nakon što je Bank of America priznala greške u postupcima zaplene imovine pa je počela s ponovnim pregledom dokumenata u čak 102.000 slučajeva. Ipak, i u ovom je sektoru bilo dobitnika. Sjajno je prošao Citigroup koji je uzleteo 2,4 posto što je rezultat poboljošanih preporuka Goldman Sachsa koji mu dodeljuje oznaku "sigurno kupiti".

Među dobitnicima dana bio je Office Depot koji je skočio 3,5 posto što je rezultat najave kako CEO Steve Odland napušta kompaniju.

Dobro su prošle kablovske i satelitske kompanije nakon što je Barclays podigao ciljane cene za Comcast (+1,6%), DirecTV (+1,2%), Cablevision Systems  (-0,2%) i Time Warner Cable (+0.9%) .

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Cene akcija u Južnoj Koreji, Hong Kongu, Singapuru, Kini i Australiji oslabile su do 7,30 sati između 0,1 i 0,4 posto, dok su berzanski indeksi u Indiji i Tokiju ojačali do 0,3 posto. MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je u 7,30 sati na gubitku 0,3 posto, no i dalje je nedaleko od najviših nivoa u 28 meseci.

Očekivanja da će američka centralna banka uskoro da uvede dodatne mere kvantitativnog popuštanja monetarne politike pritiskaju dolar. S druge strane, nada da će Fed da ubrizga na finansijska tržišta još jeftinog novca već duže vreme podstiče rast cena sirovina i akcija u svetu.

Međutim, poslednji komentari pokazuju da ne misle svi Fedovi zvaničnici isto, što je na tržištu izazvalo nesigurnost po pitanju koliko će oštro biti labavljenje monetarne politike.

Predsednik filijale Feda u Kansas Cityu Thomas Hoenig čak je kazao da je dalje kupovanje obveznica od strane centralne banke 'vrlo opasno kockanje'. Stoga su ulagači sve oprezniji uoči sednice čelnika Feda 2. i 3. novembra.

Nakon što je juče osetno pao, jutros se na valutnim tržištima dolar blago oporavio. Juče je kurs evra skočio i na 1,4080 dolara, da bi se jutros kretao oko 1,3940 dolara.

U odnosu na japansku valutu, cena dolara kreće se jutros oko 80,80 jena, nedaleko od najnižeg nivoa u 15 godina od 80,41 jena, na koju je pala juče. To nije ni toliko daleko od 79,75 jena, najnižeg nivoa kursa dolara od Drugog svetskog rata.

Kurs evropske valute u odnosu na japansku pao je, pak, s jučerašnjih 113,50 na 112,80 jena.

I cena nafte varira u skladu s oscilacijama kursa dolara. Nakon što je juče porasla za 80-ak centi, na 82,52 dolara, jutros je terminska cena nafte pala na 82,26 dolara po barelu.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)