Jubmes aktivom, fondom rasta vrednosti imovine, upravljalo je Društvo za upravljanje investicionim fondovima Jubmes invest.

Od osnivanja do isplate članova investiciona jedinica Jubmes aktiva izgubila je nešto više od 37 odsto na vrednosti, odnosno pala je na 628 sa 1.000 dinara.

Na srpskom tržištu otvorenih fondova tako će ostati 12 fondova i to jedan očuvanja vrednosti imovine, tri balansirana i ostalo fondovi rasta.

Jubmes aktiv nije prva "žrtva" na sprskom tržištu fondova.

Naime, sredinom maja Društvo za upravljanje investicionim fondovima Focus invest zaključilo je sa Društvom Citadel aset menadžment ugovor o prenosu prava upravljanja fondovima Fokus premijum i Fokus novčani fond.

Obrazloženo je da je o tome odlučeno u najboljem interesu članova fondova kojima je Fokus upravljao.

Pre toga, krajem prošle godine, sa tržišta su otišli AC fondovi pod upravom Društva za upravljanje investicionim fondovima AC Fondovi.

Imovina investiconih fondova u Srbiji trenutno je tek nešto veća od milijardu dinara.

Podsećanja radi, 2008. godinu srpsko tržište otvorenih investicionih fondova počelo je sa šest fondova sa ukupnom imovinom većom od četiri milijarde dinara da bi na kraju te godine bilo 13 fondova sa ukupnom imovinom od 1,6 milijardi.

Na srpskom tržištu rade i dva zatvorena fonda.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) saopštila je da se krajem aprila, pod upravljanjem u fonodovima u Hrvatskoj nalazilo 41,1 milijarda kuna (5,5 milijardi evra), a da je godinu dana pre toga imovina premašivala 52,2 milijarde kuna odnosno sedam milijardi evra.

Glavni razlog za pad leži u smanjenju imovine pod upravljanjem otvorenih investicijskih fondova.

Ona je smanjena sa 20,1 milijarde kuna (2,7 milijarde evra) krajem aprila 2008. na 9,2 milijarde kuna (1,2 milijarde evra) krajem aprila ove godine. S druge strane, koliko god da je poslednjih meseci bilo napada na fondove kao “nesigurne čuvare”, imovina obveznih penzionih fondova je omogućila da pad ne bude još i veći.

Pod upravljanjem su krajem aprila imali 24,3 milijarde kuna (3,2 milijarde evra), što je tri milijarde kuna (oko 400 miliona evra) više nego godinu dana ranije. Za rast imovine penzionih fondova zaslužne su, pre svega, obavezne zakonske uplate. Isto kao što je i za drastičan pad imovine otvorenih fondova najviše kriv negativni trend cena na tržištu kapitala, a ne toliko smanjeni interes za ulaganjem.

CROBEX indeks je, na primer, u posmatranom razdoblju pao za 58 odsto.

Fondovi akcija i novčani

Dodatni dokaz je imovina kojom upravljaju otvoreni fondovi sa javnom ponudom. Dok su pre godinu dana "akcijski" (equity) fondovi imali gotovo dvostruko veću imovinu od novčanih, danas je situacija upravo suprotna. Novčani fondovi tako imaju pod upravljanjem 4,1 milijardu kuna odnosno 553 miliona evra, a akcijski 2,3 milijarde kuna odnosno 310 miliona evra. Takav trend pokazuje tzv. “beg u sigurnost” odnosno ulagači trenutno preferiraju manje rizične novčane fondove nasuprot akcijskih i mešovitih. Zanimljivo je i primetiti da hrvatski otvoreni fondovi trenutno više ulažu u strane akcije nego u hrvatske. Najzanimljivije je to da fondovi daleko najveći dio novca drže u depozitima. Čak 41 odsto imovine, odnosno 3,56 milijardi kuna (480 miliona evra) nalazilo se krajem aprila u depozitima.

Pozitivan trend

Podaci Hanfe za kraj aprila ipak pokazuju i jedan pozitivan trend.

U odnosu na mart, imovina otvorenih fondova povećana je za oko pola milijarde kuna (67 miliona evra), sa 8,7 na 9,2 milijardi. Deo razloga za to verovatno leži i u blagom oporavku svetskih i hrvatskog tržišta kapitala.

CROBEX indeks je u mesec dana zabeležio rast od gotovo 10 odsto. Iako je sličan trend nastavljen i u dosadašnjem dijelu maja, zasad ne bi trebalo očekivati bitniji oporavak hrvatske fondovske industrije.

Naime, svetska ekonomska kriza još uvek ne dozvoljava bitniji rast optimizma niti među ulagačima niti među potrošačima. Bez rasta optimizma teško se mogu podstaknuti kreditni tokovi koji su i dodatno zakočeni nepoverenjem među bankama. Krediti su, ipak bili među glavnim pokretačima rasta hrvatskog finansijskog, i realnog, sektora. Ukratko, pređašnje stope rasta hrvatskih fondova teško da će se uskoro ponoviti.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Focus premijum je fond rasta imovine dok je Focus novčani fond iz grupe fondova očuvanja vrednosti imovine.

Saopšteno je da je o prenosu prava upravljanja odlučeno u "najboljem interesu članova fondova kojima je Fokus upravljao".

Početkom maja Komisija za hartije od vrednosti dala je saglasnost na prenos prava upravljanja pa će ubuduće otvorenim fondovima Focus premium i Focus novčani fond upravljati Društvo Citadel.

Inače, Društvo za upravljanje fondovima Citadel Asset Management upravlja otvorenim investicionim fondom Citadel Triumph, koji je fond rasta imovine, kao i zatvorenim investicionim fondom
Triumph Elite [TELT].

Izvor www.emportal.rs

(Zatvori)

Potvrda je stigla juče kad su dva fonda PBZ/CO i Erste Plavi saopštili da su povećali udeo u koprivničkoj kompaniji (ZSE:PODR-R-A). Tako je PBZ/CO potvrdio da je 8. maja kupio 7.900 akcija Podravke. Sa ranije stečenim udelima, PBZ Croatia osiguranje drži ukupno 6,03 odsto kapitala.

Još je značajnija potvrda kojom je Erste Plavi potvrdio da je prešao prag od pet odsto udela u Podravci. Prema poslednjim podacima SKDD-a taj fond sada drži 5,76 posto kapitala koprivničke kompanije.

Pogled na popis deset najvećih vlasnika Podravke otkriva kako su među njima čak četiri penziona fonda.

Tako je već spomenuti PBZ/CO četvrti najveći vlasnik sa 6,03 odsto, Allianz ZB odmah do njega sa 5,98 procenata, Erste Plavi drži 5,76 odsto akcija, a Raiffeisen OMF je deseti najveći vlasnik sa 3,26 posto udela.

Ukupno, dakle, penzioni fondovi, poseduju već više od petine kapiala Podravke, odnosno 21,03 odsto udela. Rekli bismo, najmanje toliko, jer bi veroatno pogled na ostatak akcionara koje ne možemo videti jer SKDD prikazuje samo prvih deset, otkrio još ponekog.

Drugim rečima, uz Fimu i državu koje reprezentiraju HZMO i HFP, penzioni fondovi su jedini relevantni suvlasnici Podravke, odnosno oni koji će odlučivati o njenoj budućnosti.

Konkretno, jučerašnje istupanje prvog čoveka Podravke Zdavka Šestaka sugeriše da će Podravka učestvovati na nadmetanju za preuzimanje Droge Kolinske, jednog od glavnih regionalnih konkurenata, čije je brendove proteklih meseci marljivo kupovala.

No, investitori baš i nisu pozitivno reagirali na taj Šestakov istup. Akcionari su juče, naime, padom od 4,3 posto prekinule petodnevnu pozitivnu seriju.

Ipak, i s tim padom nedeljni rast iznosio je sasvim solidnih 11,9 odsto. Očigledno na krilima potražnje institucionalnih investitora nedeljni promet je bio gotovo 6,5 miliona kuna, odnosno oko 874 hiljada evra, otprilike tri puta veći nego u prethodnoj (jednom dana kraćoj) nedelji.

Izvor www.b92.net

(Zatvori)

U fondovima kojima upravlja pet najvećih društava - ZB Invest, PBZ Invest, Erste-invest, Rajfajzen Invest i HPB Invest, građani su imali oko 4,2 milijarde kuna (567,56 miliona evra).

Krajem marta neto imovina otvorenih investicionih fondova s javnom ponudom u Hrvatskoj bila je 8,16 milijardi kuna (1,1 milijardi evra), za nešto više od milijardu kuna (135 miliona) manja nego na početku godine.

Najveća imovina krajem prošlog meseca bila je u novčanim fondovima, 46 odsto ukupne, a slede akcijski sa oko 27 odsto, balansirani sa 21 i obveznički sa šest odsto ukupne.

Podaci iz publikacije pokazuju i da je od početka 2008. imovina otvorenih investicionih fondova pala za 20,8 milijardi kuna (2,8 milijardi evra).

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Izuzetno nepovoljna klima za investiranje na tržištu hartija od vrednosti, kao posledica svetske finansijske krize u drugoj polovini 2008. godine, bila je okvir za poslovanje institucionalnih investitora.

Negativna ekonomska kretanja odrazila su se na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, koja su u Srbiji osnovana prvi put u 2007. godini i zatvorene investicione fondove, osnovane u 2008. godini.

U Srbiji je u 2008. godini poslovalo 16 društava za upravljanje investicionim fondovima, odnosno sedam društava više nego prethodne godine. Društva u svom sastavu imaju 15 otvorenih i dva zatvorena investiciona fonda i u njima je bilo zaposleno 138 radnika.

Drugu godinu poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima karakterisala je dvostruko veća bilansna aktiva, što je pre svega rezultat osnivanja novih društava u 2008. godini, ali i značajno povećanje neto gubitka.

Polovinu ukupnog neto gubitka čini neto gubitak koji je iskazalo pet društava za upravljanje investicionim fondovima, koja učestvuju u bilansnoj aktivi svih društava sa 27,8 odsto, sopstvenim izvorima finansiranja sa 15,8 odsto i ukupnom broju zaposlenih sa 34,1 odsto.

Ukupni prihodi bili su 182 miliona dinara, i veći su za 13,8 odsto nego prethodne godine, dok su ukupni rashodi bili 496 miliona dinara, i veći su tri puta nego prethodne godine.

Ukupna bilansna aktiva društava za upravljanje investicionim fondovima na kraju prošle godine bila je 644 miliona dinara, i veća je za 105,7 odsto nego prethodne godine.

U 2008. godini dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za osnivanje zatvorenih investicionih fondova dobila su dva društva "Citadel aset menadžment" (Citadel Ašet Management) za zatvoreni investicioni fond "Trijumf elit" (Triumph Elite) i "Fima invest" za zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist" (Fima Southeastern Europe Activist).

U prvoj godini poslovanja zatvoreni investicioni fondovi ostvarili su poslovnu dobit, ali i smanjenje neto imovine.
Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Erste BALANCED Fond je 26.03.2009. godine organizovan kao otvoreni balansirani investicioni fond i upisan u Registar investicionih fondova kod Komisije za hartije od vrednosti Rešenjem o upisu u registar investicionih fondova br. 5/0-44-124/12-09.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com

(Zatvori)

Isplaćivanjem preostalih članova i stavljanjem ključa u bravu "Cepter kapitala", srpska industrija investicionih fondova ostala je bez još jednog člana, ali to nije kraj loših vesti na tržištu kapitala. Očekuje se da će do kraja godine ostati samo najjači, svega dva do tri fonda. Stanje na Beogradskoj berzi je loše ali, kažu stručnjaci, industriju mnogo više pritiska nemar države prema tržištu kapitala.

- Situacija je vrlo dramatična, većina društava stoji jako loše. Nedostaje nam dodatni impuls od strane države. Jasno nam je da problema ima u svim granama ali država bi ovde mogla da jednostavno reaguje. Recimo, da kratkoročne državne zapise pusti kroz berzu i na taj način stimuliše, kako berzu, fondove, brokere, tako i investitore. Poražavajuća je činjenica da je, do danas, svega 0,23 odsto stanovništva u Srbiji ikada uložilo nešto na berzu - kaže Ervin Pašanović, direktor prodaje u Društvu za upravljanje investicionim fondovima "Fokus invest".

Investicioni fond "Cepter kapital" počeo je da radi 18. aprila 2008. godine i tada je vrednost investicione jedinice iznosila 1.001,1 dinar, a 19. marta 2009. je pala na 448,8 dinara. Ovaj fond isplatio je sve članove i sveo vrednost imovine na nulu, svi preostali članovi tog fonda podneli su 19. marta zahteve za otkup investicionih jedinica i nakon što su isplaćeni, vrednosti jedinice i imovine fonda svedene su na nulu.

- Na ovaj potez osnivač se odlučio jer se ne očekuje nikakvo poboljšanje niti oporavak tržišta u narednom periodu. Nećemo gasiti Društvo za upravljanje, već ćemo se baviti nekim drugim delatnostma - rekao je Predrag Vuković, direktor DUIF "Cepter investments".

Pre "Cepter kapitala", svoje članove je isplatio i slovenački "AC fond", pravdajući odlazak sa srpskog tržišta problemima koje fond ima u regionu, odnosno u matici. U Srbiji tako trenutno posluje 12 investicionih fondova čija ukupna imovina iznosi 1,13 milijardi dinara. U industriji očekuju da bi do kraja godine moglo doći do gašenja još nekoliko fondova.

Milana Kovača, portfolio menadžera DIUF "Ilirike", gašenje nekih fondova u okolnostima svetske krize ne čudi, i on očekuje veliko čišćenje u narednom periodu, nakon čega će "preteći" samo najjači.

- Moguće je da će u Srbiji opstati bankarski fondovi i oni kojima je to osnovni biznis, jer oni imaju mnogo veću finansijsku snagu i jaču reputaciju. S druge strane, puno toga će u narednom periodu zavisiti i od opšte situacije, kako u Srbiji, tako i u svetu - smatra Kovač.

I dok se pojedini fondovi gase, nema glasova o obustavljanju najavljenih dolazaka novih fondova.

- Zasada su to "Erste" i "Triglav", što ipak ostavlja nadu za ovu industriju. Smatram da će fondovska industrija u Srbiji nastaviti da se razvija ali usporeno, kaže Kovač.

Fondovi pušteni preko granice

Narednog meseca stupa na snagu izmenjeni pravilnik u Zakonu o investicionim fondovima, što je bio jedan od osnovnih zahteva za spas industrije.

- Po toj izmeni, fondovi mogu ulagati i do 100 odsto kapitala u inostranstvo, što će dodatno povećati konkurentnost i raznovrsnost poslovanja fondova, koji su do sada bili gotovo isti. Takva mogućnost će dovesti i do formiranja novih fondova - kaže Milan Kovač.

Izvor www.biznisnovine.com

(Zatvori)