 03.12.2010 (10:14:00)
Banja Vrujci - Srbija bi za tri godine mogla da udvostruči i proizvodnju hrane i njenu vrednost, koja bi dostigla sedam milijardi evra, kaže Branislav Gulan. Opširnije...
Gulan, stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS), navodi da je potrebno da se u ruralni razvoj Srbije uloži oko milijardu evra, a ceo region proglasi za područje bez genetski modifikovanih proizvoda.
"U tom slučaju bi i izvoz dostigao tri milijarde dolara. Do 2020. godine, uz više faze prerade i bolje korišćenje prehrambene industrije, izvoz bi iznosio sedam milijardi dolara, a deceniju kasnije - i 10 milijardi'', naglasio je Gulan. Od izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2008. godini, u Srbiju je "stiglo" dve milijarde dolara, što je petina njenog ukupnog izvoza, dok je uvezeno hrane za 1,5 milijardi dolara, podsetio je Gulan, precizirajući da je te godine srpski agrar ostvario spoljnotrgovinski suficit od 500 miliona dolara. U 2009. godini vrednost izvoza bila je 1,9 milijardi dolara, uvoz je bio 1,3 milijarde, pa je suficit iznosio 650 miliona dolara, kazao je Gulan, napominjući da će u ovoj godini izvoz agrara biti "tek nešto veći od dve milijarde dolara, a suficit se približava brojci od milijardu dolara". On je istakao da su ulaganja u veću proizvodnju hrane bez genetski modifikovanih organizama u Srbiji značajna, jer se 10 odsto stanovništva Evropske unije, ili blizu 50 miliona njih, izjasnilo da hoće da konzumira takvu hranu. Veliki potencijal i seoskog turizma
 |
Gulan je kazao da bi značajnija ulaganja u veću prozivodnju hrane u Srbiji značila i snažniji razvoj seoskog turizma, ali i srpskog sela uopšte, odnosno "zaustavljanje njegovog umiranja, jer od blizu 4.800 sela svako četvrto je na putu nestanka".
Prema njegovim rečima, kada bi se stvorili isti uslovi života na selu i u gradu, mladi bi ostajali u selu "da žive i rade ne samo u poljoprivredi, već i oko nje", pa i u turizmu.
Nakon toga bi počeli i da se vraćaju na selo oni koji su ostali bez posla u gradu, što bi doprinelo ujednačavanju "nerazvijenog juga i razvijenog severa Srbije", kazao je Gulan.
Srbija bi kroz razvoj seoskog turizma, mogla da privuče značajan broj gostiju i ostvari značajniji devizni priliv, istakao je Gulan.
"U Srbiji danas polovina stanovništva živi na selima, a ima i 778.000 seoskih domaćinstava... Kada bi se samo 10 odsto njih bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje 1,6 milijardi evra godišnje", zaključio je Gulan.
Izvor www.b92.net
(Zatvori)
02.12.2010 (13:04:44)
BEOGRAD - Za isplatu naknade svima onima kojima će se, umesto povraćaja nacionalizovane imovine, isplatiti “novčana satisfakcija”, država će podići nivo svog javnog duga za deset odsto BDP, odnosno za oko tri milijarde evra. Opširnije...
Uprkos činjenici da je Vlada, do sada, pripremila mnogobrojne moguće modele restitucije, zasada je jedino izvesno da građani koji potražuju nacionalizovanu imovinu neće moći da računaju da će kroz “novčanu satisfakciju” dobiti realnu vrednost izgubljenog, već mnogo manje. Pored toga, isplata će se vršiti u ratama kroz više godina, a pominje se da bi otplata mogla da traje i skoro četvrt veka.
Lista oduzete imovine (u milionima kvadrata):
*Gradsko građevinsko zemljište - oko 120
*Poljoprivredno zemljište - oko 680
*Stambeni prostor - 7,2
*Poslovni prostor - 4,3
*Kuće sa okućnicom - 8,3
Priprema zakona kojim bi se, posle deset godina planiranja, konačno započelo rešavanje problema ljudi čiju je imovinu država oduzela posle Drugog svetskog rata, još uvek, bar zvanično, nije počela. Kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, novi zakon može biti donet tek kada se Ustavni sud izjasni o ustavnosti ranije donetih akata kojima se vrši povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama. Ta odluka očekuje se u narednom mesecu.
"Realno, može se očekivati da zakon bude usvojen od Vlade i da se nađe u Skupštini u prvoj polovini 2011", kaže Slobodan Ilić, državni sekretar i rukovodilac radne grupe.
Inače, u Direkciji za imovinu danas se nalazi 140.039 zahteva za povraćaj imovine, po kojima građani traže i do 220 milijardi evra. Većina ih je, kako kažu u ovoj instituciji, nekompletna, pa je formirano svega 30.000 predmeta.
Milivoje Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da je Srbija u Briselu ocenjena kao “najgori slučaj u Evropi”, usled odlaganja opšte i opstrukcije tekuće restitucije.
Izvor www.seebiz.eu
(Zatvori)
02.12.2010 (13:01:16)
Beograd - Povećanje akciza na cigarete i gorivo i manji rast plata i penzija od predviđenog, glavni su aduti vlade da namakne budžetske prihode u sledećoj godini.
Opširnije...
Vlada Srbije nalazi se u velikim teškoćama da budžet za 2011. godinu dovede u liniju sa zahtevom Međunarodnog monetarnog fonda da deficit bude samo 4,1 odsto BDP, zbog čega je između ostalog, odlučila da rast plata i penzija u januaru bude samo dva odsto, umesto predviđenih 6,5 procenata.
Takođe, prekršen je i dogovor sa duvanskom industrijom, pa će specifična akciza na cigarete biti povećana sa 17 na čak 23,5 dinara, umesto na 21 dinar, koliko je ranije bilo predviđeno. Kako saznaje list iz dva izvora bliska vrhu Vlade Srbije, država se na povećanje akciza odlučila vodeći se načelom da bi „ trebalo povećati one poreske oblike čije povećanje deluje normalno“, odnosno one koji neće naići na veliko protivljenje javnosti te da „ nema sumnje da na sve načine pokušava da nađe izvore prihoda“ kojima će zatvoriti rupu u državnoj kasi.
|
Ušteda od plata i penzija 30 milijardi
„Umesto da porastu 6,5 odsto, koliko je bilo predviđeno usklađivanjem sa inflacijom u prethodnih šest meseci, država je odlučila da plate i penzije poveća samo za dva odsto, čime je uštedela 30 milijardi dinara i time zatvorila veliki deo budžetske rupe“, napominje Nikolić. | | | „Između države i duvanske industrije postoji ugovor o tome na koji način će se povećavati akcize i sigurno je da Vlada nije drage volje odlučila da prekrši taj ugovor, već da je to učinjeno iz nužde. U pitanju je kompromis, kojim je odlučeno da se povećaju nameti tamo gde će najmanje njih osetiti posledice“, kaže sagovornik lista. Kako dodaje, duvanska industrija nema veliku političku podršku i jedino što oni mogu da urade je da odu iz Srbije ili da prestanu da kupuju duvan ovde, a ništa od toga se neće dogoditi jer su akcize kod nas i dalje znatno niže nego u okruženju. „Jedino što bi oni eventualno mogli da urade je da pokušaju da sudski tuže državu zbog kršenja ugovora, ali jasno je da ni to neće uraditi pošto moraju da posluju ovde“, navodi isti izvor, koji ipak smatra da nije dobro to što država krši ugovor s obzirom na to da bi ona trebalo da kažnjava one koji krše svoje ugovorne obaveze prema njoj. Najveći problem sa zatvaranjem budžetskog deficita napravljen je obećanjem povećanja plata i penzija, pošto je postalo „ očigledno da ta obećanja ne mogu da se ispune što znači da su to bila loša obećanja“. Država je zato morala da odustane od toga da poveća plate i penzije za iznos šestomesečne inflacije, ali je i povećanje od dva odsto, koje će u januaru biti sprovedeno, „veliki izdatak od 14 - 15 milijardi dinara“.Urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković podseća da je i 2008. godine odgovor Ministarstva finansija na povećanje penzija bilo podizanje akciza i da je to jeftin institucionalni mehanizam kako se Ministarstvo bori protiv deficita. „Izvesno je da je to najlakši način. Međutim, akcize se povećavaju svakog januara u skladu sa rastom cena, tako da nas i sledećeg meseca očekuje cenovni šok, pošto će gorivo i cigarete poskupeti. Zbog rasta akciza, prošle godine je oborena potrošnja goriva za trećinu, a tek treba da se vidi koliko će pasti prodaja cigareta zbog akciza i zbog novog zakona protiv pušenja. To će dovesti do pada prihoda“, upozorava Zdravković.
|
Oporezivanje neelastične tražnje
Kako ističu ekonomisti, jedno od pravila pri povećanju nameta je da se oporezuju one oblasti u kojima je tražnja „neelastična“, odnosno u kojima se ne očekuje veliki pad prodaje, bez obzira na neminovno poskupljenje koje će uslediti. Jedna od takvih oblasti je i duvan, pošto evropska iskustva pokazuju da sa svakih 10 odsto rasta cene cigareta, tražnja pada za samo četiri procenta, što znači da se poskupljenje i dalje isplati. Zbog toga Vlada ne očekuje nikakve radikalne poteze duvanske industrije. Povećanje akciza se može sprovoditi sve dok one ne postanu veće nego u okruženju, pošto se u tom slučaju javlja šverc. | | |
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da Srbija „nije bogznašta kredibilna država“ i da u njoj obećanja ne vrede mnogo tako da je malo investitora koji računaju na reč vlasti. Zbog toga Prokopijević smatra da je ovakav potez Vlade, kojim se suprotno dogovoru sa duvanskom industrijom povećavaju akcize, „dokaz iznudice“.
„Uvek ima načina da se budžetski deficit dovede na predviđeni nivo. Mogu se smanjivati rashodi ili povećavati prihodi na drugim mestima. Uvek postoje alternative, ali država se ovog puta odlučila za akcize, kao nešto što je najlakše promeniti“, ističe on.
Prema njegovim rečima, zbog toga što investitori u Srbiju dolaze nevođeni poverenjem u obećanja vlasti, nego isključivo zbog sopstvenih kalkulacija, narušavanje dogovora sa duvandžijama neće imati većih posledica po priliv novih investicija, „koje će ostati male“.
Goran Nikolić iz Centra za novu politiku napominje da su akcize „izdašan poreski oblik“, odnosno da je to jedan od poreza koje je realno moguće naplatiti u velikoj meri, za razliku od poreza na imovinu, na primer, koji nije izdašan.
Prema njegovim rečima, povećanje PDV-a nije bila izvodljiva opcija, kod carinskih prihoda je veliko pitanje da li će biti realnog rasta, pošto se smanjuju carine prema EU, a nije realno ni očekivati veći rast prihoda od poreza na dohodak, pošto „sam dohodak verovatno neće rasti u 2011“. To je kao glavne mere ostavilo povećanje akciza i, kako apostrofira Nikolić, smanjenje povećanja penzija i plata u javnom sektoru u januaru.
Izvor www.b92.net
(Zatvori)
30.11.2010 (12:45:30)
BEOGRAD - Ove nedelje na tržištu investicionih fondova, tri fonda ostvarilo je pad, dok je dvanaest fondova ostvarilo rast vrednosti investicione jedinice. Nedeljni rekorderi su fondovi Raiffeisen Akcije sa najvećim padom nedelje od -2,65%,dok je fond Delta Dynamic ce ostvario rast od +1,68%. Opširnije...
U okviru grupe fondova rasta vrednosti imovine situacija je sledeća: Focus Premium -0,11%, Kombank InFond +0,19% i Raiffeisen World -0,31%, Fima Proactive +0,25%, Delta Dynamic +1,68 %, Raiffeisen Akcije -2,65 %, Ilirika GLOBAL +0,04% i Citadel Triumph +0,78 %.
Posmatrajući fondove očuvanja vrednosti imovine, vidimo da su rast ostvarili svi fondovi: Fima Novac +0,16 %, Raiffeisen Cash +0,18 %, i Erste Cash +0,19%. Dok je Citadel Novčani fond ostvario rast vrednosti investicione jedinice od +0,16%.
Kada su u pitanju Balansirani fondovi: Delta Plus +0,47%; Triumph Balance +0,01 % ,a Fond Erste Euro Balanced 35 +0,17 %
Na dan 24. novembra 2010. godine imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je 1,114,280,590.42 RSD, što nam govori da je ukupna imovina otvorenih investicionih fondova protekle nedelje porasla za 0.98%. Apsolutno gledano, taj rast iznosi 10,798,934.39 RSD.
izvor : www.seebiz.eu
(Zatvori)
30.11.2010 (12:40:33)
BEOGRAD - Prethodni dan obeležila je Aik Banka sa snažnim rastom cene od 5,37% uz promet od čak 82,64 miliona RSD. Ostale hartije su imale poslovično slabe promete. Opširnije...
Indeks najlikvidnijih akcija, Belex15, završio je dan sa rastom od 1,47% i sada ima vrednost od 648,87 poena, dok je opšti indeks Belexline dan
završio sa povećanjem vrednosti od 0,83% i sada ima vrednost od 1.271,15 poena.
Ukupan promet iznosio je 131,37 miliona RSD. Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je 17,94%.
Rast cene beleže Vital (BSE:VITL) +12,03%, Jedinstvo Sevojno (BSE:JESV) +7,14%, Aik Banka (BSE:AIKB) +5,37%, Messer Tehnogas (BSE:TGAS) +3,33% i Bip (BSE:BIPB) +2,44%.
Pad cene beleže Velefarm (BSE:VLFR) -8,33%, prioritetne akcije Komercijalne Banke (BSE:KMBNPB) -1,55%, Čačanska Banka (BSE:CCNB) -
1,04%, Veterinarski Zavod (BSE:VZAS) -0,82% i Sojaprotein (BSE:SJPT) -0,48%.
izvor : www.seebiz.eu
(Zatvori)
30.11.2010 (12:10:57)
Italijanska bankarska grupa Inteza Sanpaolo (Intesa) investirala je više od milijardu evra u Srbiji, izjavio je danas u Londonu direktor grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Perdići (Mašimo Pierdičhi). Opširnije...
On je kazao da je grupa osim toga kroz svoju ćerku-banku u Srbiji Banku Inteza, obezbedila više od 2,4 milijarde evra za kreditiranje privrede i stanovništva.
"To je pokazatelj značaja koji Inteza Sanpaolo pridaje doprinosu razvoja lokalne ekonomije", kazao je Perdići novinarima iz Srbije koji su bili u poseti predstavništvu Banke Inteza Sanpaolo u Londonu.
Perdići je kazao da očekuje opšti napredak Srbije zahvaljujući i napretku ka članstvu u Evropskoj uniji i integraciji u evropsku ekonomiju.
"Što je država više integrisana sa EU bolja će biti opšta ekonomska situacija", ocenio je on.
Perdići je naveo da bi nivo loših kredita u regionu mogao da postane problematičan u narednim mesecima, ali je dodao da banka radi na rešavanju tog problema tako da je celokupna slika situacije pozitivna.
Direktor Inteza Sanpaolo grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Perdići kazao je i da je grupacija veoma zadovoljna rezultatima Banke Inteza u Beogradu, koja je vodeća na srpskom tržištu i višestruko je nagrađivana za kvalitet usluga koji pruža.
izvor : www.economy.rs (Zatvori)
30.11.2010 (09:48:50)
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je veceras da je Srbija u prvih devet meseci ove godine imala 715 miliona evra stranih investicija, što, kako je naveo, nije loše Opširnije...
Đelić je u Beogradu na Forumu srpske aocijacije menadžera rekao da će Srbija sledeće godine ako proda "Telekom" imati tri do četiri milijarde evra stranih investicija.
Ministar je ponovio da novac od prodaje "Telekoma" ne treba koristiti za isplaćivanje plata i penzija već za razvoj putne infrastrukture i vraćanje "skupih dugova države".
Govoreći o ekonomskoj situaciji, Đelić je rekao da se "Srbija suočava s nelikvidnošću", ali je istakao da "moramo da se borimo" i da "ne smemo da kukamo".
Inflacija će ove godine biti blizu deset odsto, a rast bruto društvenog proizvoda neće "dovesti do značajnijeg pada nezaposlenosti", rekao je on. Trenutna nezaposlenost u Srbiji je oko 20 odsto.
Đelić je rekao da Srbija mora da završi proces restitucije kako bi se konačno postigla imovinska stabilnost.
On je najavio da će naredne godine biti donet zakon o javnoj svojini kojim će biti vraćena imovina pokrajinama i lokalnim samoupravama.
Vlada će naredne godine ograničiti visine lokalnih taksi kako bi se povećala konkurentnost za ulaganje u lokalnim samoupravama, rekao je ministar za nauku i tehnološki razvoj.
izvor : www.economy.rs
(Zatvori)
24.11.2010 (14:45:40)
BEOGRAD – Vlada treba da bude konkretnija i efikasnija u regulatornim reformama i da u tom smislu podstiče otvoren dijalog sa privatnim sektorom, naročito u periodu do potpunog ekonomskog oporavka zemlje, zaključili su članovi Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) na današnjem sastanku sa predstavnicima medija, predstavljajući preporuke za unapređenje trenutnog poslovnog okruženja. Opširnije...
’’Vlada mora da se založi za moderne radne odnose, ukine nepotrebnu birokratiju i unapredi primenu regulative u oblasti nekretnina’’, naveo je Skip Bornhuetter, predsednik AmChama.
Predstavnici najvećih američkih, međunarodnih i domaćih kompanija sumirali su ključne oblasti koje treba unaprediti kako bi se pobojšala investiciona klima.
’’Vlada mora da se založi za moderne radne odnose, ukine nepotrebnu birokratiju i unapredi primenu regulative u oblasti nekretnina. Za poboljšanje situacije u sektoru zdravstva, potrebni su veća proceduralna transparentnost i stvaranje okvira za saradnju između javnog i privatnog sektora. Da bi se stvorila bolja poslovna klima, Vlada mora da ubrza regulatorne reforme’’, naveo je Skip Bornhuetter, predsednik AmChama.
Investitori smatraju da je neophodno da država izrazi čvrstu političku volju u pogledu poštovanja prava na intelektualnu svojinu.
Kompanije članice AmChama takođe se zalažu za sprečavanje sve većeg broja dodatnih poreza i doprinosa i rasta lokalnih naknada, navodeći da takva situacija može znatno da umanji predvidivost i transparentnost inače povoljnog poreskog sistema u Srbiji. Investitori smatraju da je neophodno da država izrazi čvrstu političku volju u pogledu poštovanja prava na intelektualnu svojinu, pozivajući na primenu strože kaznene politike protiv onih koji ta prava ne poštuju, kao i konzistentnu primenu važećih zakona i usvajanje Zakona o optičkim diskovima.
Članovi Upravnog odbora AmCham-a su ponovili apel za bržu primenu projekta Giljotine propisa i mera Nacionalnog saveta za konkurentnost i istakli potrebu za usvajanjem Zakona o tržištu kapitala i finalizacije Nacrta Zakona o deviznom poslovanju.
***
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) predstavlja 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su ukupno investirale preko devet milijardi evra. Misija Američke privredne komore u Srbiji jeste da promoviše najbolja američka poslovna iskustva, vrednosti i odgovorno partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, koje vodi ka ekonomskom razvoju kroz trgovinu i investicije.
izvor : www.seebiz.eu (Zatvori)
|
31.01.2012 (11:56:59)
Prema raspoloživim podacima, uoči Drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija je posedovala 84.574 kilograma čistog zlata.
04.11.2011 (16:04:53)
Beograd, 4.11.2011 - Društvo za upravljanje investicionim fondovima (DZU) Ilirika a.d. Beograd potpisala je sa DZU Fimom invest ugovor o prenosu prava upravljanja otvorenim investicionim fondom FIMA novac. Ovaj novčani otvoreni investicioni fond je fond očuvanja vrednosti imovine i ulaže u depozite i kratkoročne hartije od vrednosti. Posle preuzimanja Deltinih fondova, ranije ove godine, Ilirika je prvo društvo koje u Srbiji ima 5 investicionih fondova.
11.10.2011 (10:26:18)
Njujork –– Cene zlata bi dogodine mogle da dostignu nov rekord zbog nastojanja investitora da zaštite svoju aktivu u uslovima slabljenja tempa globalnog ekonomskog rasta.
14.09.2011 (14:42:17)
PARAĆIN - Na teritoriji Pomoravskog okruga Naftna industrija Srbije (NIS) počela su geofizička ispitivanja na istražnom prostoru "Moravski rov" kako bi se otkrile potencijalne lokacije nafte i gasa.
14.09.2011 (14:11:51)
NJUJORK - Vrednost akcija na njujorškoj berzi porasla je danas drugi dan za redom, s rastom akcija Dženeral elektrika i drugih industrijskih kompanija.
|
10,38
-0,91
