Dinar je i danas pao za 11 para, pa će po zvaničnom srednjem kursu NBS jedan evro vredeti 99,6337 dinara. NBS je intervenisala prodajom 25 miliona evra.
Ali debate o tome da li treba prodavati devizne rezerve i braniti domaću valutu i dalje su aktuelne.
- Centralna banka je nezavisna institucija, ali kao bivši guverner smatram da je vreme da NBS brzo reaguje na međubankarskom tržištu i spreči dalji pad dinara. Verujem da će guverner to i učiniti zato što je trenutna vrednost dinara na gornjoj granici, koja je već sada zabrinjavajuća. U uslovima zamrznutih plata i penzija, pad dinara od nekoliko procenata direktno je i pad standarda za isti taj procenat - kaže za „Blic“ ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Guverner Radovan Jelašić ponovio je juče da je osnovni cilj ove institucije da održava stabilnost cena i da će agresivnije reagovati prodajom deviznih rezervi ukoliko kurs ugrozi inflaciju.
- Teško da će dinar biti kao pre godinu i po dana - 76 ili 77 dinara za evro. Nemojte zaboraviti da je u poslednja tri meseca bilo mnogo manje direktnih stranih investicija i priliva deviza nego ranije - rekao je guverner gostujući na Radiju B92.
Ističući da svaki put kada je dnevni promet prenizak NBS proda određenu sumu evra da bi tržište funkcionisalo, on je naveo da je za poslednja tri meseca prodato manje deviza nego u tom periodu lane i da je slabljenje dinara za ta tri meseca manje nego što je tada bilo.
Jelašić smatra da bi država mogla da odobri subvencionisane kredite isključivo u dinarima, čime bi se obezbedilo da se ne poveća rata kredita, bez obzira na kurs domaće valute.
Dejan Šoškić, član ekonomskog tima Vlade Srbije, takođe podržava guvernera u odluci da obazrivo troši devizne rezerve.
- Mislim da pažljivo treba intervenisati iz deviznih rezervi i to samo u slučajevima kada postoje veće dnevne fluktuacije kursa odnosno kada se proceni da špekulacije i psihološki uticaji mogu podstaći nestabilnost u finansijskom sistemu. Deviznim rezervama ne treba otklanjati ozbiljnije realne debalanse na strani ponude i tražnje na deviznom tržištu jer takve mere, po pravilu, mogu dati neki efekat samo na kratak rok, a državu koštaju puno - kaže Šoškić za „Blic“.
Pavle Petrović, profesor ekonomije i urednik „Kvartalnog monitora“, pozdravlja odluku NBS da smanji nivo obavezne rezerve banaka, ali navodi da to neće promeniti kurs slabljenja dinara.
Ponavlja da je pre krize dinar bio precenjen i da mu je vrednost održavana preko stranog novca koji je ulazio u zemlju mahom kroz privatizacije.
- Polako izlazimo iz krize i trebalo bi da se svi parametri vrate na taj nivo, ali ni nama niti bilo kojoj drugoj zemlji neće poći za rukom da ostvarimo isti nivo stranih investicija kao ranije. To je onda pritisak na kurs koji mora lagano da pada i da se usaglašava sa snagom privrede - ističe Petrović.
Veruje da je za rast potreban slabiji dinar koji će stimulisati proizvodnju jer se pre krize ekonomija svodila na razvoj trgovine, sektora nekretnina i finansija.
- Na period od dve do tri godine, dobitnici će biti proizvođači i to oni koji izvoze. Posledica pada vrednosti dinara je smanjivanje potrošnje.

U bankama preko 102 dinara Banke koje su 25. 2. evro prodavale preko 102 dinara
Banka	Kupovni	Prodajni	Razlika na 1.000 evra
Banka Inteza	97,0355	102,0117	4976,2 evra
Volks banka	97,5331	102,5292	4996,4 evra
Čačanska	97,0355	102,0117	4976,2 evra
Kredi banka	95,8620	103,2269	7364,9 evra
Eurobank EFG	97,0355	102,0117	4976,2 evra

Napomena: Zvanični srednji kurs NBS bio je 99,5236

Rast cena pod kontrolom Rast cena u Srbiji u prvom tromesečju ove godine mogao bi da dostigne 2,2 odsto, prvenstveno zbog očekivanog povećanja cena pod kontrolom države od 5,9 odsto, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare viceguverner Bojan Marković. - Iako slabljenje dinara u poslednjih nekoliko meseci stvara izvesne inflatorne pritiske, cenovna stabilnost u Srbiji nije ugrožena - istakao je Marković. Očekivanja su da će se inflacija u prva tri tromesečja 2010. godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od ciljane inflacije, koja iznosi šest plus minus dva odsto za ovu godinu. Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Sezonsko slabljenje dinara izazvano je u najvećoj meri potrebama preduzeća da na vreme izmire dospele obaveze prema inostranstvu, ocenio je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković, predstavljajući publikaciju „Izveštaj o inflaciji”.

– Pre krize teret slabljenja dinara bio je na potrošačima, jer su proizvođači devizni rizik, povećanjem cena, prebacivali na građane. Sada je, zbog male tražnje, taj teret prebačen na proizvođače, a delom i na uvoznike, ali i na jedan deo stanovništva koji su se u prethodnom periodu prezadužio u evrima – objasnio je Marković zbog čega privrednici sada kukaju mnogo više nego ranije zbog rasta evra.

On je dodao da razume težak položaj kompanija, ali im savetuje da koriste mehanizme zaštite od valutnog rizika.

– Postoji nešto što se zove kupovina terminskih ugovora, a sa čim su privrednici nedovoljno upoznati. U praksi to mogu da primene oni uvoznici koji robu kupuju na odloženo i apsolutno ne mogu da predvide šta će se sa kursom desiti za tri meseca. Potrebno je da odu u banku i kupe terminski ugovor koji će im garantovati da će im evri biti razmenjeni po današnjem kursu. Naravno, bankari to ne rade bez premije i za tri meseca će privrednik na određenu sumu novca platiti i taj trošak, ali od tog trenutka kurs evra za njega postaje potpuno predvidiv – savetovao je Marković.

Od početka oktobra nacionalna valuta je oslabila za sedam odsto, a NBS je u poslednjih nekoliko meseci, spasavajući dinar, potrošila oko 500 miliona evra. I dok su građani i privrednici zabrinuti, jer smatraju da NBS ne interveniše u dovoljnoj meri, ekonomski stručnjaci, s druge strane, smatraju da centralna banka previše novca troši na spasavanje dinara. Na to su juče u NBS upozorili profesori Miladin Kovačević i Đorđe Đukić. Obojica su ocenili kako su intervencije preterane i pitali do koje granice NBS može da troši devizne rezerve.

– Dozvoljeni prag od MMF-a za intervencije iznosi čak četiri milijarde evra – objašnjava Branko Hinić, direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS. – To, međutim, ne znači da MMF želi da mi više intervenišemo, već samo svedoči o poverenju koje ova međunarodna finansijska institucija ima u nas – objasnio je Hinić.

Intervencije NBS usmerene su na obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta, ali i sprečavanje prekomernih dnevnih oscilacija, još jednom je podsetio viceguverner. U centralnoj banci smatraju da slabljenje dinara ne ugrožava planirani nivo inflacije koja bi ove godine trebalo da se kreće u rasponu od četiri do osam procenata.

– Inflacija je u januaru iznosila je 4,8 odsto na međugodišnjem nivou i očekujemo da će u prvih šest meseci ostati ispod donje granice planiranog nivoa, da bi se na kraju godine približila cilju. Rast cena u prvom tromesečju 2010. godine biće 2,2 procenta zbog očekivanog poskupljenja robe i usluga koje kontroliše država. Smirivanju inflacije u prošloj godini najviše je doprinelo pojeftinjenje osnovnih prehrambenih proizvoda, zbog slabe kupovne moći. Zato postoji mogućnost da sa postepenim oporavkom privrede cene ponovo porastu – kazao je viceguverner Marković.

A. Nikolić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Revizija Bečkog dogovora sa bankama

Predstavnici Narodne banke Srbije razgovaraće danas u Beču sa predstavnicima stranih banaka koje posluju u Srbiji o kreditiranju na srpskom tržištu.

Ranijim Bečkim dogovorom, postignutim krajem marta prošle godine, banke su se obavezale da u 2009. neće smanjivati ukupan iznos kredita odobrenih u Srbiji u odnosu na 2008. godinu.

Taj dogovor trebalo je da omogući da srpska privreda u vreme ekonomske krize uz pomoć bankarskih pozajmica održi likvidnost i proizvodnju.

Novim dogovorom banke bi trebalo da budu oslobođene obaveze da ne smanjuju kreditnu izloženost u Srbiji, odnosno mogle bi kako je najavio guverner NBS Radovan Jelašić da do 20 odsto smanje pozajmice na srpskom tržištu.

Procenjeno je da domaća privreda izlazi iz recesije i da više nema potrebe za administrativnim merama kojima bi se bankama propisivali minimalni iznosi za kreditiranje.

Uslov za postizanje prvobitnog Bečkog sporazuma sa bankama bio je da Srbija postigne sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, a novom sastanku u Beču prisustvovaće i članovi misije MMF-a koja je 23. februara završila treću reviziju kreditnog aranžmana sa Srbijom.

Beta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Prosečna zarada u januaru 29.929 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji u januaru bila je 29.929 dinara, što je nominalno manje 18,6 odsto nego u decembru prošle godine, a realno 19,1 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2009. godine, prosečna neto zarada u januaru ove godine nominalno je veća za 3,6 odsto, a realno manja za 1,1 odsto. Prosečna zarada sa porezima i doprinosima u januaru bila je 41.651 dinar, što je nominalno manje za 18,5 odsto, a realno za 19 odsto manje nego u decembru 2009. godine. Prosečna bruto zarada u januaru nominalno je veća za 3,5 odsto, a realno manja za 1,2 odsto, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru prošle godine.

Tanjug

Izvor: politika.rs

(Zatvori)

Ekonomski analitičari i predstavnici privrede pozitivno ocenjuju odluku Narodne banke Srbije da u narednih godinu dana „etapno” smanjuje obaveznu rezervu banaka sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku. NBS je juče objavila nacrt ove odluke, a guverner Radovan Jelašić je tim povodom izjavio da „NBS neće vraćati novac bankama, već će tokom cele ove godine, postepeno, za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod centralne banke”.

Stručnjaci smatraju da će ovom merom NBS stvoriti uslove da srpska privreda oživi, da se poveća zaposlenost, da se više proizvodi i izvozi. Ali, poslovično oprezni, ekonomisti ne tvrde da će se željena očekivanja u potpunosti i ostvariti.

„Politici” je juče u centralnoj banci rečeno da su Nacrtu odluke o smanjenju obavezne rezerve prethodili razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije, obavljene su konsultacije sa bankarima, a odluka je bila i tema razgovora i postignutog dogovora sa predstavnicima MMF-a. Primena novih mera trebalo bi da počne u martu.

– Narodna banka ne može propisivati bankama gde će i kome plasirati novac, ali odluka stimuliše banke da se postepeno usklađuju sa novom stopom obavezne rezerve – kažu u centralnoj banci. – NBS neće bankama jednokratno vratiti novac, već će one moći da smanjuju stopu obavezne rezerve samo po osnovu povećanja svojih kreditnih plasmana i ukoliko ostvare dodatno zaduživanje u inostranstvu i prikupe nove depozite. Na taj način će unificiranje i smanjenje stope obavezne rezerve biti sprovedeno bez velikih udara na makroekonomsku stabilnost, uz stvaranje mogućnosti da se smanjeni obim obavezne rezerve iskoristi za odobravanje dodatnih kredita – kažu u centralnoj banci.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i jedan od ekonomskih savetnika premijera Mirka Cvetkovića, smatra da je dobro što se NBS odlučila na taj korak, jer su propisane obavezne rezerve bile veoma visoke. Ova mera bi trebalo da poveća likvidnost privrede, da podstakne tražnju stanovništva i tako pospeši privrednu aktivnost, kaže on.

– Smanjenjem obaveznih rezervi stvoriće se uslovi da banke odobravaju više kredita nego do sada, ali i da smanje njihovu cenu, odnosno kamate, kako za privredu, tako i građane – ukazuje Arsić. – Međutim, banke ne moraju da ispune ta očekivanja. Oslobođena sredstva one mogu da iskoriste za kupovinu repopapira NBS ili da kupe devize u zemlji. O tome banke samostalno odlučuju, a kakve će odluke donositi zavisi od njihove procene perspektive srpske privrede, ali i stanja u svetu – kaže Arsić, uz opasku da smanjenje obaveznih rezervi ne mora nepovoljno da utiče na kurs dinara. Štaviše, može da dođe i do veće ponude deviza.

Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije, takođe je odobrovoljila odluka NBS da usliši više puta istican zahtev privrede.

– Veoma je dobro da je NBS odlučila da počne da smanjuje obavezne rezerve. Očekujem da će deo tih sredstava banke usmeriti ka kompanijama koje proizvode i izvoze. Jedino me brine što će to smanjivanje ići postepeno. Ali, samo da se počne sa većim usmeravanjem tokova novca ka proizvodnji, kako bi se povećavala zaposlenost i konkurentnost srpske privrede, a time i izvoz, što će smanjiti spoljnotrgovinski i platnobilansni deficit zemlje – rekao je Bugarin.

Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomije na Univerzitetu Singidunum, ipak je skeptičan.

– NBS i država nastavljaju da podstiču zaduživanje privrede, građana i države. Ovom odlukom NBS olakšava uslove plasmana inostranih i domaćih banaka koje će, pored velikih kamata, imati i pogodnost manjih izdvajanja za obaveznu rezervu. Ova mera trebalo bi da utiče na sniženje kamatnih stopa, ali se mora pratiti da li će se to i dogoditi – kaže Cvjetićanin.

A. Mikavica

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Guverner NBS-a Radovan Jelašić izjavio je danas za B92 da je odluka o smanjenju obavezne rezerve dogovorena s Međunarodnim monetarnim fondom.

“To neće značiti da će NBS vraćati novac bankama, već će one tokom cele ove godine, za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod NBS-a”, kazao je Jelašić.

Najpre će, dakle, za nešto više od mesec i po dana biti prepolovljena stopa obavezne rezerve na dinarsku osnovicu. Po tom osnovu banke će doći do dodatne količine dinara, kojima će moći da kreditiraju privredu i stanovništvo.

Da bi se umanjila opasnost od naglog odliva deviza iz zemlje, obavezna rezerva na deviznu osnovicu bankama neće biti preko noći smanjena sa 40 i 45 na 25 odsto. Tempo oslobađanja deviza biće, naime, vezan za rast kredita, depozita i povlačenja novih pozajmica iz inostranstva. U martu će se devizna obavezna rezerva obračunavati po dosadašnjim stopama od 40 i 45 odsto, a potom će se postepeno smanjivati, s ciljem da se za 14 meseci ta stopa smanji na 25 odsto.

Po novoj odluci, ako od 28. februara do 17. maja neka banka odobri novih 100 miliona evra kredita po programu Vlade Srbije ili stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ona će u maju moći da umanji deviznu obaveznu rezervu za četvrtinu tog prirasta, odnosno za 25 miliona evra.

Uz to, ako se nekoj banci osnovica za obračun obaveznih deviznih rezervi poveća zbog povlačenja novih kredita iz inostranstva ili rasta depozita, ona neće morati da polaže dodatne obavezne rezerve kod NBS-a ako je njihova efektivna stopa iznad definisane.

Bankama kojima u januaru naredne godine efektivna stopa obavezne rezerve bude veća od 25 odsto, zato što u međuvremenu nisu uspele da kroz povećanje plasmana ili rast depozita dostignu taj nivo, NBS će „višak“ deponovanog novca vratiti u tri mesečne rate.

Zahvaljujući brojnim izuzecima, ni do sada efektivna stopa obavezne rezerve na devize nije bila propisanih 40 i 45 odsto, a na dinare 10 procenata, već su pojedine banke, zavisno od strukture svojih plasmana i depozita, efektivno za obavezne rezerve izdvajale svega 10, a neke i više od 40 odsto.

Ubuduće, postojaće tri izuzetka. Obavezne rezerve se do kraja ove godine neće izdvajati na stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita i na kredite odobrene u okviru programa Vlade Srbije, a do roka dospeća, odnosno najkasnije do 31. decembra 2012, ni na kredite iz inostranstva povučene od 1. oktobra 2008. do 28. februara ove godine. Trajno se, pak, obavezne rezerve neće izdvajati na kredite koje od međunarodnih finansijskih institucija povlači ili garantuje država.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Vital A.D. (VITL) sa obimom od 19,85 miliona dinara. Akcije Agrobanka A.D. (AGBN) i AIK banka A.D. (AIKB) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 10,21, odnosno 3,01 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Metals banka A.D. (MTBN), gde je cena na zatvaranju iznosila 6.800 dinara, što predstavlja rast od 6,48%. Cena akcija Globos osiguranja A.D. (GLOS) danas je iznosila 750 dinara, što je povećanje od 4,17%, dok su akcije Jedinstva Tigra A.D. (TIGR) uvećale svoju cenu za 3,58%, odnosno na 752 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Od osnivanja 1991. EBRD je u podršku razvoju tržišnih ekonomija i demokratije u zemljama od centralne Evrope do centralne Azije investirao više od 47 milijardi evra, kao i gotovo 150 milijardi kao kofinansijer.

Prošlogodišnje investicije EBRD povećane su 55 odsto na godišnjem nivou a lavovski deo je završio na finansijskom sektoru jer je Banka želela da podstakne banke u regionu i pomogne im da održe kreditiranje, posebno malih rpeduzeća.

EBRD je, kako navodi, u 2009. znatno investirao na Zapadnom Balkanu i u Srbiji. Ta ulaganja su povećana 36 odsto, na više od 700 miliona evra, navodi se u danas objavljenom saopštenju EBRD.
Investicije EBRD u energetiku povećane su u 2009. godini 34 odsto, na 1,3 milijarde dolara, dok su ulaganja u manje napredne ekonomije Kavkaza i centralne Azije premašila 500 miliona.

Kada je reč o godinama koje slede, potpredsenik EBRD za finansije Manfred Šepers (Schepers) ocenio je da će globalno ekonomsko usporavanje nastaviti da nepovoljno deluje na region u kojem Banka investira.

"Oporavak će biti spor i neujednačen a priliv privatnih ulaganja i dalje će biti nedovoljan. Kao i u 2009, EBRD će biti spreman da podrži istočnu Evropi tokom teškog perioda", istakao je Šepers.
EBRD će, kako se navodi, zadržati nivo podrške finansijskom sektoru u godinama koje slede ali će istovremeno povećati sredstva za korporacijski sektor.

Ulaganja u održive energetske projekte takođe će ostati ključna za EBRD.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Firma „Fransi“ će skenirati stanje svih mostova u Srbiji radi utvrđivanja prioriteta za rekonstrukciju, a u taj projekat investiramo 460.000 evra, izjavila je juče An Mari Idrak, državni sekretar za spoljnu trgovinu u francuskom Ministarstvu ekonomije, industrije i rada, posle razgovora sa Milutinom Mrkonjićem, ministrom za infrastrukturu.

An Mari Idrak je nakon prezentacije infrastrukturnih projekata istakla da nije isključeno da će Francuzi finansirati gradnju metroa u Beogradu čim vlasti odluče koji vid metroa žele i projektna dokumentacija bude spremna.

- Francuska dugo radi na deblokadi situacije u kojoj se nalazimo povodom kupovine „Erbasovih“ aviona, što je u interesu „Jata“ i Srbije. Ovaj ugovor o kupovini i lizingu velikih aviona je, čini se, suspendovan. Vlada Srbije je osnovala radnu grupu za brzo nalaženje rešenja, tako da Srbija dođe do „Erbasovih“ aviona - naglasila je Idrakova.

Francuskoj delegaciji su prezentovani kapitalni infrastrukturni projekti, a ministar Mrkonjić je naglasio da je Srbiji za rešavanje saobraćajnih problema potrebna pomoć Francuske, naročito kad je reč o novim tehnologijama.

An Mari Idrak je sa grupom privrednika prethodno posetila Tiranu, u okviru ofanzive koju Francuska pravi radi povećanja izvoza zbog negativnih trendova s kojima je i ona suočena.

Vesna Pakaj, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Francuskoj, kaže za „Blic“ da je Francuska krenula u agresivnu izvoznu politiku i da je zato donela pakete mera za pospešivanje izvoza malih i srednjih preduzeća.

- Od prošle godine beleži se konstantan pad, pa je osmišljena akcija „Program Francuska“ radi udruživanja i koordinacije izvoznih aktera i programa. Oni ne potcenjuju mala tržišta, mada su im prioriteti Brazil, Rusija, Indija i Kina - kaže Vesna Pakaj.

Jedna petina ukupnog francuskog uvoza otpada na zemlje izvan EU, a u tome uvoz iz Srbije učestvuje sa 0,5 promila.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Kako se navodi u saopštenju, obnova Gazele deo je projekta izgradnje obilaznice i obnove autoputa kroz Beograd koji zajedno finansiraju EBRD i Evropska investiciona banka kreditima u ukupnom iznosu od 160 miliona evra.

Odbor direktora EBRD odlučio je da odobri isplatu kredita iako su ostala nerašena neka od pitanja oko preseljenja porodica koje su živele ispod Gazele, zbog čega je i bilo odloženo korišćenje novca iz kredita odobrenog 2007. godine.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)