Cene bakra za isporuke u martu porasle su na berzi u Šangaju za 0,7 odsto, na 8.421 dolar za tonu, što je maksimalni nivo u poslednjih 15 meseci. Na londonskoj berzi, bakar je za isporuke u istom roku poskupeo za jedan odsto.

Cene kaučuka na berzi u Tokiju su takodje dostigle rekordni nivo od septembra prošle godine, zbog sve skuplje nafte i optimističnijih prognoza tražnje prirodnog i sintetičkog kaučuka. Junski fjučersi za prirodni kaučuk danas su iznosili 3.050 dolara za tonu.

Cene cinka na Šangajskoj berzi su uzletele na maksimum od marta 2008. godine. Ugovorene cene za isporuke u martu 2010. povećane su za 0,7 odsto, na 2.900 dolara za tonu.

Državni statistički zavod Kine je danas saopštio da je rast BDP Kine u 2008. godini korigovan naviše sa devet, na 9,6 odsto. U apsolutnim brojkama, BDP najmnogoljudnije zemlje sveta je prošle godine dostigao 31,405 biliona juana (4,6 biliona dolara).

Rastu cena sirovina doprineo je i dolar, koji je u četvrtak pojevtinio za 0,2 odsto prema korpi šest vluta najvećih trgovinskih partnera SAD, prenela je ruska agencija Finmarket.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Prema saopštenju banke, Island će 144 miliona evra preuzeti iduće godine pošto mu trenutno nije potrebna cela ta suma. Taj novac će centralna banka Islanda iskoristiti za povećanje obima deviznih rezervi, čija vrednost dostiže, kada se preračuna, 2,5 milijardi evra.

Island je sa MMF-om, skandinavskim zemljama i Poljskom postigao dogovor o ukupnom kreditu u iznosu od deset milijardi evra, od kojih mu je preostalo da povuče gotovo 2,3 milijarde evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Grčki parlament treba da usvoji predlog budžeta za iduću godinu u iduću sredu, čemu je već prethodila višednevna diskusija. Očekuje se da će odluka biti glatko izglasna, jer vlada ima većinskih 160 od ukupno 300 poslanika u parlamentu.

Vladin kabinet, osim toga, želi da već idućeg meseca predloži plan kako da zemlji obezbedi finansijsku stabilnost. Uprkos ekonomskoj krizi, grčka vlada prognozira da će se budžetski prihodi u idućoj godini povećati za devet procenata, a da će izdaci, pre uračunavanja plaćanja za održavanje državnog duga, pasti za 3,8 odsto.

Mnogi analitičari veruju da su ovi ciljevi dostižni, ali ne daju garancije da će grčka fiskalna politika biti pod kontrolom i narednih godina jer se oslanja na jednokratne mere. Među tim merama su, na primer, vanredni porezi firmi i čvrsti propisi protiv poreskih utaja.

Od novembarskog predstavljanja predloga budžeta za 2010. godinu sve tri vodeće svetske agencije za rejting smanjile su vrednost grčkim državnim dugoročnim hartijama od vrednosti. Do toga su dovele bojazni da se fiskalna disciplina Grčke pogoršava.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

 

 

 

 

 

SAD

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
22.12.	14:30	GDP - Third Estimate	Q3	2,20%	2,80%	2,80%
22.12.	16:00	GDP Prices - Third Estimate	Novembar	0,40%	0,50%	0,50%
23.12.	14:30	Existing Home Sales	Novembar	6.540.000	6.250.000	6.100.000
23.12.	14:30	Personal Income	Novembar	0,40%	0,50%	0,20%
23.12.	14:30	Personal Spending	Novembar	0,50%	0,70%	0,70%
23.12.	14:30	PCE Prices	Novembar	1,50%	1,60%	0,20%
23.12.	15:55	PCE Prices - Core	Decembar	0,00%	0,10%	0,20%
23.12.	16:00	Mich Sentiment-Rev	Novembar	72,5	73,7	73,4
23.12.	16:30	New Home Sales	18.12.	355.000	439.000	430.000
24.12.	14:30	Crude Inventories	19.12.	-4.840.000	-	-3.690.000
24.12.	14:30	Initial Claims	12.12.		470.000	480.000
24.12.	14:30	Continuing Claims	Novembar		5.175.000	5.186.000
24.12.	14:30	Durable Goods Orders	Novembar		0,50%	-0,60%
24.12.	14:30	Durable Goods Orders ex Auto	Novembar		1,00%	-1,30%

Euro zona

Datum	CET	Pokazatelj	Period	Aktuelno	Predviđanje analitičara	Prethodni
22.12.	8:00	Germany - GfK Consumer Climate	Januar	3,3	3,7	3,7
22.12.	10:30	UK - Current Account	Q3	-4,7B	-8.0B	-11.40B
22.12.	10:30	UK - GDP (QoQ)	Q3	-0,20%	-0,10%	-0,30%
23.12.	10:30	UK - BBA Mortgage Approvals	Novembar	44,7	43.000	42.200

Više o pokazateljima možete pogledati ovde.

Izvor: Ilirika (Bloomberg) - www.moj-fond.rs.

(Zatvori)

Globalni indeks akcija MSCI danas je uvećan 0,4 odsto i 2009. će okonačati sa jednim od najvećih godišnjih uspona u protekle dve decenije, ističe agencija Rojters u izveštaju iz Londona.

Panevropski indikator kretanja cena akcija FTSEurofirst 300 je ojčao oko dve trećine procentnog poena, podstaknut jutrošnjim poskupljenjem deonica velikih kontinetalnih banaka i farmaceutskih kompanija.

Vodeći nacionalni evropski indeksi akcija - nemački DAX, francuski CAC-40 i britanski FTSE 100 - jutros su ojačali u rasponu od od 0,45 do 0,58 odsto, a sva tri glavna indikatora na Volstritu sinoć su takodje uvećana, s tim što je pokazatelj cena deonica tehnoloških kompanija Nazdak bio tokom završne trgovine na najvišem nivou u minulih 15 meseci.

Jutros je i vodeći japanski i azijski indeks akcija Nikei bio u porastu od 1,91 odsto, a trenutno vredi više od 10.544 poena, što je najveći nivo od 24. septembra.

Na evropskom deviznom tržištu evro se jutros "mučio" da opstane iznad nivoa od 1,43 dolara, pošto je medjunarodna agencija "Mudis" snizila kreditni rejting prezadužene Grčke.

Prethodno su, ranije ovog meseca, grčki kreditni rejting snizile i druge dve medjunarodne agencije - "Fič" i "Standard i Purs" - pa je to dosta doprinelo, kako ističu finansijski eksperti u Londonu, pojeftinjenju evra za oko sedam centi u proteklih desetak dana.

Dolar je jutros na londonskoj berzi ojačao na 91,47 jena, ali je u kasnoj prepodnevnoj trgovini bio nešto slabiji prema japanskom takmacu.

Istovremeno, "amerikanac" je vredeo približno 1,0449 švajcarskih franaka i 1,6066 za funtu sterlinga, a tržišni krugovi u Londonu ističu da je sada nejasno, čak i na kraći rok, u kom smeru će se tačno dalje kretiti kursevi vodećih valuta.

Prethodne, ne tako davne prognoze eksperata finansijske grupe "Goldman Saks" ukazivale su na mogući rast evra do kraja ove godine i potom sve do završetka prvog kvartala 2010. Ali, vrlo brzo se pokazlo da je je ta procena, sudeći barem prema trenutnim dešavanjima, bila netačna.

Agencija Bloomberg ističe da onima koji imaju sredstva u dolarima situacija sada ide na ruku, jer jačanju američke valute pogoduju i očekivanja investitora da će Uprava federalnih rezervi SAD prekinuti primenu stimulativnih mera za domaće banke i druge kompanije pre nego što se očekivalo.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Analitičari dodaju da sve ukazuje da će na kraju godine ekonomija SAD ipak biti na "čvrstim nogama". Novi podaci ministarstva trgovine pokazuju da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) SAD tokom tri meseca između jula i septembra bio manji od 2,8 odsto očekivanih pre samo mesec dana.

Privredni rast je slabiji od prognoziranog zbog manjeg rasta potrošnje, slabijih građevinskih aktivnosti, manjeg od očekivanog rasta ulaganja u opremu i softver, kao i bržeg smanjenja zaliha, navodi se u danas objavljenom izveštaju ministarstva trgovine.

Ipak, američka ekonomija se u trećem tromesečju vratila rastu nakon rekordna četiri uzastopna kvartala pada. To je znak da je najdublja i najduža recesija od tridesetih godina 20. veka završena i da je najveća svetska ekonomija ušla u novu fazu krhkog oporavka.

Američki BDP u prvom kvartalu ove godine pao je 6,4 odsto, najviše za 27 godina, u drugom je recesija usporila i pad je bio samo 0,7 odsto, a u trećem se ekonomija vratila u plus.

Za poslednji ovogodišnji kvartal većina analitičara prognozira rast BDP od gotovo četiri odsto. Ukoliko budu u pravu, biće to najveći kvartalni rast od prvog tromesečja 2006, kada je rast bio 5,4 odsto. Međutim, čak ni tako visok rast neće biti dovoljan da brzo spusti stopu nezaposlenosti koja je sada deset odsto.

Očekuje se da velika nezaposlenost i kruta kreditna politika, i za potrošače i za biznis, i dalje sputavaju ekonomski rast i brojni analitičari za prvi kvartal 2010. prognoziraju sporiji rast BDP, od oko dva ili tri procenta.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Akcije tih banaka su od februara porasle 400 odsto, a Teper je ostvario jednu od najvećih godišnjih zarada u istoriji, objavio je danas Volstrit džornal. Teper je kupujući deonice banaka kada ih je većina smatrala bezvrednim papirima u ovoj godini za svoj hedž-fond zaradio sedam milijardi dolara, a za sebe više od 2,5 milijardi.

Teper se rukovodio idejom da država neće dozvoliti da dve tako velike finansijske institucije propadnu.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Nemačka banka HRE je specijalizovana za kreditiranje na hipotekarnom tržištu i smatra se najvećom žrtvom finansijske krize u Nemačkoj. Ta banka je zapala u probleme u septembru, pošto njena irska banka-kćer "Defa bank" nije bila sposobna da pronađe investitore koji bi obezbedili dodatna finansijska sredstava.

Od tada je nemačka vlada održavala HRE "nad vodom" direktnim kreditima ili kreditnim garancijama, da bi je na kraju u potpunosti preuzela pod svoju kontrolu.

Evropska komisija je prošlog meseca sprovela kontrolu načina na koji je nemačka vlada preuzela tu banku, kako bi utvrdila da li je predloženo restrukturaranje HRE odgovarajuće visini vladinih dotacija za zaštitu banke.

EK mora da usvoji bilo koji spasonosni paket za tu evropsku banku koja je tokom 2009. dospela u finansijsku krizu i bila pred bankrotom. Radi davanja saglasnosti Komisija obično zahteva da se proda deo aktive, kako dotacija ne bi značila da država daje prednost toj instituciji u odnosu na one koje nisu dobile spasonosni finansijski paket.

Tako je EK, na primer, ranije naložila bankama, kao što su Komercbank, ING i druge da prodaju neke svoje filijale kako bi na taj način kompenzovale pogodnosti državne pomoći u odnosu na konkurenciju.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)