"Ostaje da se vidi da li će mart i objavljivanje finansijskih rezultata kompanija za prethodnu godinu bar malo oživeti trgovinu na Berzi ili ćemo i dalje čekati neko novo proleće", rekla je Cvetković.

Ukupan nedeljni promet u sedmici između 22. i 26. februara vredeo je gotovo 260 miliona dinara i realizovan je uglavnom u trgovini akcijama, dok je trgovina obveznicama stare devizne štednje činila svega 23 odsto nedeljnog prometa, navela je Cvetković.

Najviše se kod obveznica trgovalo serijom A2015, za 18 miliona dinara, a među akcijama već tradicionalno prednjači AIK banka sa ostvarenih gotovo 55 miliona.

Indikatori kretanja Beogradske berze nedelju su završili u "crvenom"- Belex15 je izgubio 0,39 odsto vrednosti a Belexline 0,74 odsto.

Najveći nedeljni rast cene ostvarila je Fidelinka, 27,53 odsto, a slede Globos osiguranje sa gotovo šest procenata i Veterinarski zavod Subotica sa bezmalo pet. Među gubitnicima su se našli beogradski BIP sa minusom od 39 procenata, Kredi banka sa 15,5 i Progres sa 14 procenata.

Učešće stranih investitora povećano je u prethodnoj nedelji u poređenju sa trećom sedmicom februara i kretalo se oko 51 odsto sa većim učešćem u kupovnim transakcijama, navela je šef odeljenja za poslove korporativnog agenta Fime internešenel.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Šta dobija novi kupac Jata? Najmanje 15 miliona evra duga na papiru, a kad se tome dodaju potraživanja Aerodroma „Nikola Tesla”, Agencije za kontrolu letenja, Jat tehnike, Jat keteringa i mnogih drugih, ova suma narasta i do 30 miliona evra. Tu se poslovanje na veresiju ne završava, jer da bi ovu godinu završili u plusu, menadžeri Jata od države su tražili pozajmicu od 40 miliona evra. Osim dugova, novi vlasnik nasledio bi 15 aviona, starih više od 20 godina, od kojih trenutno saobraća samo osam.

Nema sumnje da je najbolje vreme za prodaju nacionalnog avioprevoznika prošlo i da država sad samo gleda kako će pošto-poto da ga udomi. I pre nego što je raspisan javni poziv za strateško partnerstvo, u javnosti su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, bivši vlasnici fabrike grickalica „Marbo”, već viđeni kao gazde Jata. Možda su pokazali interesovanje, baš kao i mnogi pre njih: aviokompanije iz Rusije, Turske, Nemačke, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije, Islanda, Izraela. Ali, zvaničnu potvrdu njihove zainteresovanosti trenutno je nemoguće dobiti. Minulog vikenda, otkako je u javnosti lansirana informacija da su bivši hokejaši bacili oko na Jatovu flotu, novinari su bukvalno proganjali dvojicu privrednika, koji su dosad vešto izbegavali medije. Telefoni nisu zvonili samo Milovanoviću i Jovanoviću, već i njihovim bivšim saradnicima, novim vlasnicima „Marba”, kolegama privrednicima i sportistima, kućnim prijateljima, poznanicima i komšijama. Kad već ništa nije moglo da se čuje od glavnih aktera ove priče, sporedni igrači komentarisali su (anonimno, naravno):

– Nisu ludi da kupe Jat, oni su pametni momci. Ne bih ga uzeo ni ja, a kamoli oni – uveravao nas je njihov kolega privrednik, inače sklon poslovnim rizicima.

– Možda im je to izazov, ali o aviosaobraćaju ne znaju ništa. Mada, ni u proizvodnju grickalica nisu bili upućeni, pa su uspeli – procenjuje drugi biznismen.

– U životu ih nisam čuo da su spomenuli Jat – tvrdio je njihov prijatelj iz detinjstva.

– Zainteresovani su, ali su zatečeni naglim interesovanjem novinara za njih. Stavite se malo u njihovu kožu – kažu oni koji su sa njima u kontaktu.

Put od zainteresovanosti do kupovine prilično je dug, pa se postavlja pitanje kome u ovom trenutku, iz političkih, ekonomskih, ili bilo kojih drugih razloga, odgovara lansiranje ovakvih informacija. Jer, ne mora da znači da će Jovanovićeva i Milovanovićeva ponuda biti najbolja na tenderu. Čudno je i to da je resorni ministar Milutin Mrkonjić imena zainteresovanih pročitao u novinama, a da u Jatu, koji strateški partner treba da izvuče sa dna, ništa nisu čuli o dvojici potencijalnih partnera.

Da li su ovo zaista najozbiljniji kandidati ili su njihova imena poslužila za skretanje pažnje sa Jatovih nagomilanih problema, saznaće se uskoro. Jer će danas u vladi početi razgovori o strateškom partneru, dok će ispred zgrade u Nemanjinoj ulici početi protest ćerke firme Jat keteringa zbog neizmirenih dugova.   

Bilo kako bilo, trebalo bi da je država, kao vlasnik kapitala, nešto naučila na prethodnim greškama i da neće dozvoliti da ovaj tender doživi sudbinu prethodnog. Da podsetimo, ruski Aeroflot ponudio je svojevremeno odlične uslove, ali se sa javnim pozivom zakasnilo i raspisan je u julu 2008. godine, kada je svet pogodila finansijska kriza. Početna cena bila je 51 milion evra, ali je Aeroflot odustao, a nijedna druga kompanija se nije prijavila.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

U pitanju je američki investicioni fond  Harding Loevner Frontier Emergins Fund, specijalizovan za zemlje u razvoju i investicije sa višim stepenom rizika. Ovaj fond u prvom naletu na tržištu kupio je 4.000 komada akcija AIK-a od sada već stalnog prodavca akcija ove banke Dorćol Inženjeringa.

Poslovni rezultati AIK banke još uvek nisu zvanično objavljeni a očekuje se da ova banka obelodani investitorima neto dobit između 4 i 4,5 milijardi dinara. Svi najveći konkurenti AIK-u uveliko su objavili poslovne rezultate na svojim internet stranicama: Banca Intesa, dominantan igrač ovdašnjeg tržišta, tako je objavila dobit na nivou rezultata iz 2008. od 6 milijardi dinara, Raiffeisen banka je doživela drastičnu korekciju neto rezultata sa 6,3 milijarde na 3,1 milijardu dinara u 2009. godini dok je austrijski Unicredit zabeležio rast neto dobiti od nepunih 12 procenata na 3,2 milijarde dinara.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 8,46 miliona dinara. Akcije Tigra A.D. (TIGR) i Sojaproteina A.D. (SJPT) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 7,60, odnosno 2,23 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Simpo A.D. (SMPO), gde je cena na zatvaranju iznosila 600 dinara, što predstavlja rast od 5,45%. Cena akcija Fidelinke A.D. (FIDL) danas je iznosila 403 dinara, što je povećanje od 4,40%, dok su akcije Dunav osiguranja A.D. (DNOS) uvećale svoju cenu za 4,40%, odnosno na 2.870 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

"Treba sačekati rezultate za prvi kvartal, ali na osnovu pokazatelja za januar mislim da će MMF u maju revidirati procenu privrednog rasta Srbije naviše", rekao je Dinkić i dodao da bi odmrzavanje plata i penzija povećalo kupovnu moć građana, što bi zatim povećalo tražnju i ubrzalo oporavak srpske privrede.

Dinkić je naglasio da prvi podaci za februar pokazuju da će se nastaviti pozitivne tendencije iz januara, tako da bi rezultati za prvi kvartal 2010. godine trebalo da označe izlazak Srbije iz krize.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Martins je rekao da se 430 miliona evra od te sume odnosi na tekuću podršku i projekte, a da se preostalih 420 miliona uglavnom u postupku tendera i da će moći da se koriste u naredne dve godine.

Prema njegovim rečima, Evropska unija godišnje izdvaja 200 miliona evra za Srbiju, što je svrstava među zemlje koje imaju najveću pojedinačnu podršku EU.

Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije podsetio je da NBS već koristi te fondove i dodao da očekuje da će NBS u narednih nekoliko sedmica dobiti potvrdu Evropske komisije o nastavku korišćenja pretpristupnih fondova.

Ambasador Italije u Srbiji Armando Varrichio, izjavio je da je u 2010. godini očekuje konsolidaciju rezultata postignutih u 2009. godini.

On je rekao i da je Italija značajno podržala evropske integracije Srbije, i da će je ubuduće podržavati na tom putu.

“Italijanska preduzeća imaju interes da ulaže u Srbiju i da najveći potencijal postoji u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, infrastrukturi, energetskom sektoru, mašinskoj industriji”, rekao je Varrichio.

Osim toga, on je rekao da Srbija ima perspektivu u automobilskoj industriji i zašititi životne sredine, koja takođe zahteva značajne investicije.

Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija objasnila je da bi zaključno sa 30. junom ove godine projekti predviđeni za sredstva iz fondova za 2010. godinu trebalo da se predaju Evropskoj komisiji na odlučivanje.

Milica Delević, direktorka kancelarije za evropske integracije napomenula je da je Srbija prošle godine napravila veliki korak na putu ka Evropskoj uniji.

Ona je rekla da je istraživanja pokazuju da je procenat građana koji podržavaju reforme kao uslov za ulazak u Uniju veći od onoga koji zagovara ulazak Srbije u Evropsku uniju, pošto 72 odsto građana smatra da su reforme neophodne, dok 62 odsto je za ulazak u Uniju.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Savirisova kompanija Oraskom je u leto 2006. učestvovala na aukciji za privatizaciju Mobtela, ali je odustala u prvom krugu, posle objavljivanja prve početne cene od 800 miliona evra.

Oraskom telekom je od osnivanja 1998. godine jedan od najvećih operatera mobilne telefonije na Bliskom Istoku, u Africi i Južnoj Aziji, koji nije prezao ni od ulaska na rizična tržišta poput iračkog, alžirskog, pakistanskog.

Porodica Saviris, među najbogatijim u Egiptu, posluje globalno, od mobilne telefonije u Severnoj Koreji, do hotelskih kompleksa u Švajcarskoj. Poslednjih godina Savirisovo carstvo bazira se na usvajanje novih tehnologija, pre svega u oblasti telekomunikacija. U Evropi poseduje kapital od Irske do Kipra.

Nagib Saviris, čije ime je već godinama stalno na čuvenoj Forbsovoj listi svetskih milijardera, smatra se trećom najbogatijom osobom na Bliskom Istoku, a imovina mu se procenjuje na 12,7 milijardi dolara.

Njegov otac, Onsi Saviris (79) iz poznate koptske familije, osnovao je porodičnu imperiju Oraskom 1950. Njegova tri sina, svi školovani u Švajcarskoj, Nagib, Nasef i Samih na čelu su različitih ogranaka porodične imperije. Nagib Saviris, redovni učesnik u panel diskusijama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, investira i u egipatske medije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Potencijalni kupac predlaže da preuzme 51 odsto vlasništva u Jatu, dok bi preostalih 49 odsto zadržala država. Ukoliko bude potpisan ugovor, biće osnovano novo preduzeće pod nazivom „Jat erlajnz“, u koje bi Vlada Srbije prenela ugovor o kupovini aviona sa „Erbasom“, vredan 23,5 miliona evra. Takođe, država bi u buduće partnerstvo unela i postojeću imovinu, dok bi u oporavak sada velikog gubitaša novac ulagao isključivo većinski partner.

"Budući kupac iz sadašnje flote zadržao bi samo jedan avion, dok bi na lizing bilo kupljeno deset novih letelica. Bogati privrednik preuzeo bi odgovarajući broj zaposlenih i to one za koje utvrdi da su dovoljno stručni", otkriva izvor Blica i dodaje da potencijalni partner garantuje profitabilnost već od sledeće godine.

„Jat ervejz“ trenutno raspolaže sa 15 aviona prosečne starosti preko 20 godina, a u saobraćaju ih je samo 10. Ukoliko bi se ovi, do sada, kako su nam rekli, najozbiljniji pregovori za kupovinu domaće avio-kompanije, koja je u protekloj godini zabeležila gubitak od 15 miliona evra, završili potpisivanjem ugovora, procenjuje se da bi „Jat erlajnz“ mogao da počne sa radom već u martu naredne godine.

Ako kojim slučajem do tada ne bude završena nabavka novih aviona, kako navodi naš sagovornik, početak rada zajedničkog preduzeća bio bi odložen sve dok se na aerodromu na nađu nove letelice.

Izvor Blica, međutim, nije želeo da otkrije identitet potencijalnog partnera države, ali je naveo da se radi o „ozbiljnom privredniku koji nije kompromitovan“. Kako kaže, on se iznenada pojavio u Vladi Srbije i predložio investiranje u tri projekta, a predstavnicima države najinteresantnije bilo je upravo ulaganje u Jat.

"Radi se o čoveku koji je čist kao suza. Ima puno novca, ali nije ono što se sada u Srbiji podrazumeva pod imenom tajkun. Do sada se njegovo ime retko pojavljivalo u medijima, a kada jeste to nije bilo u negativnom kontekstu. Inače, veliko bogatstvo stekao je u Srbiji", tvrdi izvor tog lista.

Niz potencijalnih partnera i kupaca

Pre srpskog bogataša za partnerstvo sa „Jat ervejzom“ bio je zainteresovan „Turkiš erlajnz“. Međutim, predstavnici nacionalne turske avio-kompanije ubrzo su odustali nakon što su im predočeni uslovi za kupovinu.

Srpska vlada, prema rečima Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, sugerisala je pre mesec dana nemačkoj avio-kompaniji „Er Berlin“ da razmotri mogućnost strateškog partnerstva sa srpskom firmom, ali Nemci su rekli da nisu zainteresovani.

Za kupovinu Jata je ponudu dao i ruski Aeroflot, kako je 2007. tvrdio tadašnji resorni ministar Velimir Ilić, ali nikada nije došlo do realizacije tih namera. U grčkim medijima se čak pojavila informacija da je grčka Marfin grupa kupila Jat, što se ispostavilo kao netačno.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)