„Evroizacija” privrede samo je puka posledica gubitka našeg poverenja u dinar – od građana, preko privrede pa do države. I to nije počelo juče s rastom kursa evra, već mnogo ranije, kaže za naš list prof. dr Davor Savin povodom nedavnog predloga ministarke finansija Diane Dragutinović da se „umesto intervencijama iz deviznih rezervi NBS utiče na kretanje kursa, pokrene kampanja na nivou države kojom ćemo se suprotstaviti ’evroizaciji’ – dominaciji evra u ekonomiji Srbije”. Po njemu, međutim, to se ne postiže apelima.

Naš dinar, nažalost, ne uspeva da se nametne na sopstvenom terenu duže od pola veka, upozorava Savin i dodaje da je monetarno „poniženje” naše valute otpočelo otvaranjem druge Jugoslavije prema svetu. Tačnije posle prvih odlazaka naših ljudi u inostranstvo „na privremeni rad”. Od tada traje bezuspešna borba dinara za prevlast kod kuće i to s kim – s markom, dolarom, frankom, šilingom…

Dinar danas plaća ceh decenijama nesputane inflacije i činjenice da ne uspevamo da kontrolišemo kretanja u kapitalnom bilansu. S ulaskom špekulativnog kapitala, zbog osetno viših domaćih kamatnih stopa proteklih godina, prilivi po osnovu privatizacije i inostranih kredita uticali su na rast vrednosti dinara, a kada su ti izvori presušili usledilo je obrnuto kretanje kursa koje nam sada nije po volji.

– Ne zaboravimo događanja od pre dve decenije kada smo imali hiperinflaciju od dva procenta na sat, 70 procenata dnevno, što daje 313 miliona postotaka godišnje. Kada se ceo mesec radilo za pet do deset maraka. Tada su počinjene kolosalne greške u vođenju ekonomske, a naročito monetarne, valutne politike, što je učvrstilo nepoverenje javnosti prema dinaru kao stabilnom novcu. I to je ostalo duboko u pamćenju građana – kaže Savin i dodaje da je naš dinar postao sve manje poželjna valuta ne samo u džepu, već i na štednji. Konačno, 98 odsto štednje u Srbiji, vredne više od šest milijardi evra, položeno je u devizama.

Tako se evro ustoličio i obavlja najvažnije funkcije dinara. Koristi se kao paralelna valuta, posebno pri kupovini ili prodaji većih vrednosti. Retki su oni koji su prodali stan ili neku vredniju imovinu za dinare. A to je, kako objašnjava Savin, velika slabost, jer se na taj način reducira prostor centralne banke za upravljanje novčanom masom. Osim toga, bez obzira da li priznajemo to ili ne – korišćenje tuđe valute formalno je i faktički dokaz da naša nije kvalitetna.

Evro se koristi i kao obračunska jedinica, mera vrednosti, upravo zbog svoje stabilnosti. To nas ništa ne košta. Ali zato umesto da kažemo da je cena nekog proizvoda 200 dinara, nama je lakše, a možda i jevtinije, da izustimo dva evra. Čist psihološki gubitak.

I šta je tu, po oceni našeg sagovornika, najteže – država nema nikakve, apsolutno nikakve, mogućnosti da nametne deevroizaciju. Tu nikakvi propisi i uredbe ne donose rešenje. Apel da se „korišćenjem dinarskih depozita države” smanji evroizacija sasvim je bez osnova.

– Država jedino barata dinarima u svim bilansima javnog sektora, odnosno budžetu. Čak i kada dobije podršku budžetu u stranim kreditima, oni se preko centralne banke najpre konvertuju u domaću valutu, a kompletan iznos zajma ili neki njihov deo NBS usmerava u devizne rezerve – kaže Savin uz upozorenje da se formalno odustajanje banaka od evro klauzula u svojim kreditima lako može zameniti drugom, manje upadljivom, ali koja će štititi njihov interes.

– Jedini način da dinar zavlada domaćom monetarnom scenom jeste da nacionalna ekonomija bude uspešnija. A šta to znači? Da se krećemo u domenu poznatih, ali jedino ispravnih floskula – ostvariti veću efikasnost privređivanja i izvoz, uz dugoročnu stabilnost cena. Jednostavno, zar ne? Ekonomska teorija taj zadatak poznaje pod pojmom –„magični trougao”. Naziv nije slučajan. Zadatak je težak i zahtevaće krv, znoj, suze i vreme – zaključio je Savin.

Vladimir Vučković, profesor na Univerzitetu Megatrend, kaže da smanjenju dominacije evra kao strateškom cilju nema šta da se zameri, ali da ne vidi kako bi se to ostvarilo bez prethodno postignute makroekonomske stabilnosti.

– Pitanje je zašto se ranije na tome nije radilo. Možda je od početka trebalo uvesti da se krediti ne vezuju za evro, ali to bi onemogućilo bilo kakvo normalno finansiranje kod nas. Najlakše je reći zašto se stanovi plaćaju u evrima, pa da bi ljudi lakše došli do stana – kaže Vučković.

Za kratkoročne državne hartije od vrednosti postoji interesovanje, ali je pitanje da li bi ga bilo kada bi država emitovala papire s rokom dospeća od pet, 10 ili 20 godina.

– Ko bi bio spreman da danas položi 100.000 dinara i da čeka 10 godina da mu se dinari vrate. Koliko bi oni vredeli, svi bi se pitali ili bi kamata morala da bude ekstremno visoka – kaže Vučković.

Dve najrasprostranjenije rezervne valute su dolar i evro. Dve trećine ukupne emisije dolara nalazi se izvan SAD, a sredinom devedesetih Bundesbanka je procenila da stranci drže oko 40 odsto emitovane vrednosti maraka.

Rusija je u prethodnoj deceniji bila izraziti primer dolarizacije u svakodnevnom životu. Danas, međutim, većina Rusa štedi u rubljama, dok dolarsku ušteđevinu ima tek svaki pedeseti stanovnik te zemlje. Vrednost rublje u proteklih nekoliko godina raste u odnosu na dolar i ušteda u rubljama ubira veći interes.

Jovana Rabrenović – Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Definicija

Prema ekonomskim teoretičarima, evroizacija ili dolarizacija koji je i zvaničan pojam za široko rasprostranjenu upotrebu stranog novca kao platežnog sredstva „izraz je racionalnog ponašanja pojedinca ili preduzeća koji teže da zaštite svoju imovinu od obezvređivanja, koji je isključivo posledica pogrešne ekonomske politike”. 

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Jelašić: Rešenje je dinarska štednja

Smanjenje evra u opticaju je posao na dug rok za koji su potrebne mere NBS i zakonski propisi, rekao je juče guverner NBS Radovan Jelašić.

– Ključno je u kojoj valuti štede građani, a to je sada evro u 95 odsto slučajeva. Deevrizacija će biti moguća kada se poveća štednja u dinarima – rekao je Jelašić, podsećajući da su najveći dinarski plasmani u kratkoročne hartije od vrednosti. On je kao temu za razmišljanje kandidovao i to da se pitanje denacionalizacije rešava hartijama od vrednosti nominiranim u dinarima.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić je rekao da država treba da preispita subvencionisane kredite koje sada odobrava, a koji su vezani za evro, dok je Draginja Đurić iz Banke Inteza Sanpaolo navela da raste interesovanje za dinarske kredite, ali samo za zajmove do godinu dana. Za sve preko tog roka ne očekuje interesovanje, a i za banke je problem kako obračunati kamatu na duži period.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Tržišni kurs dinara

Zaječar – Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da je kurs dinara prema evru tržišno određen na osnovu ponude i tražnje i da Narodna banka Srbije ne dozvoljava da dođe do znatnih oscilacija kursa i zbog toga interveniše na tržištu. „Drugo je pitanje da li su te intervencije dovoljno žestoke i da li bi trebalo proaktivno intervenisati”, rekao je Cvetković u izjavi novinarima u Zaječaru. „To su stvari o kojima treba razgovarati u užem krugu, a ne preko javnosti”, istakao je premijer Cvetković.

NBS je od početka godine prodala ukupno 441,5 miliona evra da bi obezbedila nesmetano funkcionisanje tržišta i sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.

Guverner NBS Radovan Jelašić je istakao juče da će centralna banka moći agresivnije da reaguje na deviznom tržištu, ako se promene propisi u vezi sa tim i podsetio da se na taj način troše devizne rezerve, koje će kasnije morati da se vrate.

Jelašić je prošle nedelje ukazao da je osnovni cilj NBS stabilnost cena i da će centralna banka intervenisati sa većim nivoom deviznih rezervi na tržištu, ukoliko kurs dinara pređe onaj kojim bi se ugrozilo postizanje cilja centralne banke da inflacija u prvoj polovini godine iznosi šest odsto.

Naglasivši da je osnovni cilj NBS da postigne i održi stabilnost cena, Jelašić je rekao da će kurs dinara teško iznositi kao pre godinu i po dana – 76 ili 77 dinara za evro, jer je u poslednja tri meseca bilo mnogo manje direktnih stranih investicija i priliva deviza, a više tražnje za evrima.

U ovoj godini, dinar je najjači prema evru bio 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kao primer zaduživanja u dinarima guverner je naveo državu, ističući da je državni dug u dinarima povećan s jedan na 12 odsto za poslednjih godinu i po dana. Veći opticaj dinara u sistemu doprineo bi i da se smanji pritisak na centralnu banku u vezi s kursom.

Komentarišući rad grčkih banaka u Srbiji, Jelašić je rekao da su one zasebna pravna lica i da imaju svoj poseban kapital van svojih matičnih banaka u Grčkoj, ocenjujući da su depoziti građana u tim domaćim bankama sa većinskim grčkim kapitalom sigurni.

Predstavnici banaka koje posluju u Srbiji najavili su juče na okruglom stolu o organizaciji magazina „Bankar“ da će većim iznosima kredita podržati proizvodnju za izvoz, ali su od države zatražili da obezbedi efikasniju naplatu dospelih potraživanja.

- Poslovne banke će biti spremne da odobravaju dinarske kredite sa rokom otplate do godinu dana, ali ne i na duže jer će biti teško da procene visinu kamatne stope na kredite sa dužim periodom ročnosti - rekla je Draginja Đurić, predsednica IO „Banke Inteza“, dodajući da je dinarska likvidnost banaka evidentna, kao i da postoji zainteresovanost građana i privrede.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Banke mogu od aprila da smanje svoje kreditne plasmane u Srbiji za petinu, ali to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Smanjenje plasmana banke ne najavljuju niti se to očekuje, a s obzirom na postignutu stabilnost, moguće je ne samo zadržavanje postojeće „izloženosti”, već i povećanje, pojasnio je guverner NBS Radovan Jelašić detalje obnovljenog sporazuma sa stranim bankama na jučerašnjem okruglom stolu pod nazivom „Bečki sporazum godinu dana posle i šta ubuduće”.

Prošle godine plasmani su povećani za dva odsto, a u privredu za 900 miliona evra.

– Srpska privreda se prilagodila krizi bolje od očekivanja. Tekući platni deficit je smanjen sa 6,1 milijardu evra što je 18,1 odsto BDP-a na pretpostavljenih 5,7 odsto ili 1,7 milijardi evra, što ukazuje da je tekući platni deficit manji za 71 odsto. Zbog toga je Srbiji potrebno manje para za održavanje makroekonomske stabilnosti. Prvobitno se smatralo da od MMF-a odmah treba da povučemo sve tri milijarde evra, zatim da treba da ih povlačimo u ratama, a sada smo došli do toga da nam neće biti potreban ceo taj iznos, već možda 1,5 milijardi evra – rekao je guverner.

Jelašić je podsetio da 1. januara 2011. godine Bečki sporazum prestaje da važi i po njegovoj oceni mogućnost da banke smanje plasmane 20 odsto će smanjiti neizvesnost šta će se desiti od 1. maja 2011. godine, što je rok aranžmana s MMF-om.

Jelašić je ukazao da je Bečki sporazum prošle godine bio neophodan, jer je na naplatu dospevalo oko četiri milijarde evra privatnog duga (prekogranični krediti) i postojala je opasnost da banke povuku sva ta sredstva, što bi ugrozilo kurs, uticalo na inflaciju, kao i na makroekonomsku stabilnost.

Po njegovim rečima, monetarne vlasti su svesne rasta kontrolisanih cena od 4,8 odsto, ali to ne bi smelo, po Jelašićevoj oceni, da ugrozi projektovanu inflaciju. Od kraja maja prošle godine zaključno s januarom ove godine, inflacija je iznosila 0,12 odsto.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je rekao da bi bez Bečkog sporazuma, pad ekonomske aktivnosti bio veći i najavio da će vladin antikrizni paket mera biti dopunjen novim merama kako bismo ovu godinu prošli sa što manjim gubicima.

– Očekujem da kreditni rejting zemlje bude povećan delom i zato što smo podneli kandidaturu za EU i što je počela puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To treba da se odrazi na cenu kapitala. Sem toga, i opštine i gradovi treba da započnu proceduru obezbeđenja kreditnog rejtinga da bi mogle da se emituju municipalne obveznice – rekao je Ilić.

On je rekao da su banke u državnom vlasništvu prošle godine ostvarile dobre rezultate i podsetio da je krajem godine Komercijalna banka dokapitalizovana sa 120 miliona evra, a da će 5. marta biti potpisan ugovor na osnovu kog će Nova kreditna banka Maribor dokapitalizovati kragujevačku Kredi banku.

Pored toga, odlučeno je da Pančevačka banka bude pripojena Banci Poštanske štedionice, a u toku su studije i analize izvodljivosti pretvaranja Srpske banke u razvojnu banku, rekao je Ilić.

Banke nesporno žele da povećaju kreditnu izloženost, ali je rizik naplate sve veći, rekla je predsednik Izvršnog odbora Banke Inteza Sanpaolo Draginja Đurić i upozorila da ove i naredne godine dospeva po 4,5 milijardi evra kredita od kojih će deo morati da bude refinansiran. Ograničenje za veće plasmane je, po njenim rečima, teško sprovođenje u praksi Zakona o stečaju i to što se hipoteke veoma teško realizuju.

Plasmani Prokredit banke lane su povećani tri puta, saopštila je Svetlana Tolmačeva, predsednik Izvršnog odbora ove banke, i po njenoj oceni to što banke mogu da smanje svoje plasmane u Srbiji neće uticati na makroekonomsku stabilnost.

Po oceni Zorana Vojnovića, člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, u ovoj godini povećaće se broj takozvanih loših kredita, a banke će, zbog visoke zaduženosti i privrede i stanovništva, teško naći nove klijente, tako da će reprogram biti dominantan.

J. Rabrenović

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Nema krize grčkih banaka

Sva tri predstavnika grčkih banaka na jučerašnjem skupu – EFG Eurobank, Marfin i Nacionalne banke Grčke – rekli su da neće smanjiti plasmane, već će ih povećati jer u Srbiji zbog krize ima manje problema nego u okolnim zemljama.

– Grčka ima budžetsku krizu a ne bankarsku – prokomentarisao je Filipos Karamanolis iz EFG Eurobanke česta pitanja o likvidnosti njihovih banaka. – Grčke banke su visoko kapitalizovane, možda i više nego neke banke Zapadne Evrope. Takođe su i konzervativne u bankarskim operacijama, pa bankarski sektor nije ugrožen. Sem toga, nije Grčka prvi put i u budžetskim problemima i ranije je s tim problemom izlazila na kraj.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Renaissance Citadel će se baviti i transakcijama na tržištima kapitala i kreditnim tržištima, pružaće i savjetodavne usluge npr. kod spajanja i akvizicije ili privatizacija, a radiće i regionalna istraživanjima. Generalni direktor Renaissance Capitala za centralnu i istočnu Evropu Peter Vanhek kazao je da je proširenje poslovanja u regionu, nakon nedavnog ulaska u Bjelorusiju, od strateškog značaja za kompaniju.

Renaissance Capital, prema podacima sa kompanijskog sajta (www.rencap.com), osnovan je 1995. u Rusiji, a bavi se investicionim bankarstvom u Rusiji, centralnoj Aziji, Ukrajini, Bjelorusiji, istočnoj Evropi i Africi. Citadel je osnovan 2001. godine u Beogradu, nakon čega je proširio poslovanje u regionu.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 12,39 miliona dinara. Akcije Jubmes banke A.D. (JMBN) i Tigra A.D. (TIGR) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 2,83, odnosno 2,23 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Veterinarski zavod Subotica A.D. (VZAS), gde je cena na zatvaranju iznosila 702 dinara, što predstavlja rast od 6,20%. Cena akcija Vitala A.D. (VITL) danas je iznosila 1.303 dinara, što je povećanje od 4,32%, dok su akcije Globos osiguranja A.D. (GLOS) uvećale svoju cenu za 4,23%, odnosno na 789 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

U tim gradovima očekuju da će ovakva procena stranih ekonomista značajno doprineti povećanju broja domaćih i stranih investitora.

Novi Sad, Kraljevo i Valjevo su gradovi u kojima se investitori osećaju sigurno, brzo i lako završavaju administrativne poslove i procedure i lokalna vlast za njih ima sluha - to su zaključili stručnjaci Mudisa, kada su ih proglasili za gradove koji su u Srbiji najbolji da se u njih ulaže. Dobijanje kreditnog rejtinga u tim gradovima vide kao potvrdu da su “od poverenja za investitore”, a samim tim i kao veliku šansu za budućnost.

Gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Simović, smatra da je ovo tek početak.

“Ova nagrada koju je nama uručio predstavnik USAID-a predstavlja istovremeno i jednu vrstu besplatne izrade studije kredibilnosti koju će raditi eksperti iz Evrope i koja će biti gotova do juna i koja će otvoriti mnogo šire vrata i stranim i domaćim investicijama u gradu Kraljevu”, očekuje on.

U Novom Sadu očekuju da će dobijanje statusa “grada od poverenja” pomoći realizaciji drugog pionirskog poduhvata koji bi uskoro trebalo da počne – izdavanje opštinskih obveznica, najavljuje član gradskog veća za finansije, Živko Makarić.

“To je prikupljanje slobodnih sredstava na prvom mestu od institucionalnih investitrora, kao što su investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva koja imaju znatan deo slobodnih sredstava a žele ga plasirati u sigurne projekte, to važi i za domaće i za strane investitore”, kaže Makarić.

Prvi efekti kreditnog rejtinga i privlačenja stranih investitora mogli bi da utiču na smanjenje broja nezaposlenih i to možda već od juna, kada taj sertifikat i zvanično bude uručen.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ilirika Štednja Plus je specijalni vid ulaganja kojim se uplatom mesečnog iznosa od svega 25 EUR u otvoreni investicioni fond Ilirika Jugoistočna Evropa (JIE) stiče mogućnost pristupa brojnim tržištima i kompanijama, kao i da jedan deo imovine bude uložen na način koji podrazumeva veći očekivani rizik ali i veću očekivanu dobit od npr. oročenja u banci.

Ilirika Štednja Plus je namenjena, pre svega, onima koji tek počinju sa štednjom i želeli bi u budućnosti da stvore određeni kapital manjim periodičnim uplatama. Najčešći razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na ovaj vid ulaganja su kupovina stana ili automobila, obezbeđenje sredstava za studiranje dece ili štednja u zrelim godinama za treće životno doba. Treba istaći i da je sredstva uplaćena u fond kroz Ilirika Štednja Plus moguće u svakom trenutku podići u celosti ili delimično.

Otvoreni investicioni fond Ilirika JIE počeo je poslovanje krajem 2007. godine, a imovina Fonda investirana je na rastućim tržištima jugoistočne Evrope sa fokusom na tržište kapitala u Srbiji. Fond Ilirika JIE, kao fond rasta vrednosti imovine, ulaže najmanje 75% svoje imovine u akcije i namenjen je svim ulagačima, fizičkim i pravnim, kao i domaćim i stranim licima, koji žele ostvarenje visokog prinosa ulaganjem u diversifikovani portfolio.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima Ilirika DZU a.d. Beograd je deo regionalne finansijske grupacije ILIRIKA, koja ima brokerske kuće i upravlja sa ukupno 19 investicionih fondova u regionu Jugoistočne Evrope.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

"Ovo je potpuno novi set ekonomskih, ovoga puta monetarnih mera, koje u ovoj godini mogu da pomognu privredi da lakše funkcioniše. Pokazalo se da je tražnja robe i usluga definitivno pala. Potrebna su zato dodatna sredstva koja će biti na raspolaganju privredi", rekao je premijer u intervjuu za sutrašnje Novosti.

On je kazao da taj projekat sa Narodnom bankom podrazumeva smanjenje obaveznih rezervi za poslovne banke koje su spremne da obezbede veće plasmane privredi.

Po njegovim rečima, trebalo bi preispitati odluku države da subvencioniše kredite u evrima i okrenuti se paketima poslovnih banaka koji su namenjeni kreditiranju u dinarima, uz ocenu da je stvoren loš odnos prema nacionalnoj valuti.

Cvetković je kazao da je potrebno vremena da se taj odnos promeni, ali da je jasno da država treba i mora da podrži dinar.

"Veće poverenje u dinar postojaće kada inflacija ne bude šest već dva odsto. Pri tom, ne može se reći da je kurs nestabilan. Kako da neka država ima inflaciju jedan odsto, a druga šest odsto i da obe zemlje imaju stabilan kurs", rekao je Cvetković.

On je izrazio očekivanje da će se bez većih problema doći do privrednog rasta od dva odsto i dodao da ukoliko se ostvari "značajno" veći privredni rast, u drugoj polovini godine može doći do odmrzavanja zarada u javnom sektoru u nekom procentu, ili do jednokratne isplate na jesen.

Gvoreći o usklađivanju penzija za zaradama u javnom sektoru, on je rekao da su pregovori o tom pitanju ostavljeni za maj jer još nije jasno definisano da li u javni sektor ulaze i državna preduzeća, ili samo administracija, prosveta i zdravstvo.

Na pitanje zašto se traži rešenje za usklađivanje penzija sa platama u javnom sektoru samo za 18 meseci, on je odgovorio da je taj period dovoljan da se saniraju posledice nakon dvogodišnjeg statusa zamrznutih penzija.

Govoreći o prodaji nacionalnog avioprevoznika, premijer je rekao da ne veruje da će u toku ove godine biti okončan proces privatizacije "Jat ervejza".

"Već dugo pokušavamo da pronađemo strateškog partnera za ovo preduzeće, koje ima velike gubitke. Vlada razgovara sa aviokompanijama i investitorima koji imaju jasan plan ulaganja u 'Jat'", dodao je on.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)