"Amerikanci su besni i imaju pravo da budu besni zbog velikih bonusa koje su banke isplatile pošto su dobile milijarde dolara pomoći od države", rekao je predsedavajući komisije Fil Andželidis izvršnim direktorima četiri najveće banke i najavio ispcrpnu i fer istragu o onom što je finansijski sistem SAD oborilo na kolena.

Izvršni direktor i predsednik Banc of America Brajan Mojnihen rekao je da će ove godine osnovice plata biti više nego 2008, ali da će i dalje biti niže od nivoa pre ekonomske krize. "Razumemo bes koji osećaju mnogi građani. Zahvalni smo na pomoći koju smo dobili od poreskih obveznika", naveo je Mojnihen. On je dodao da velika većina zaposlenih u toj banci nije imala nikakvu ulogu u ekonomskoj krizi i da ne zaslužuje da bude kažnjena manjim platama.

Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chasea, jedne od najstarijih firmi za finansijske usluge na svetu, rekao je da je većini zaposlenih značajno smanjena plata u 2008. On je naveo da će njegova kompanija nastaviti da plaća ljude odgovorno i disciplinovano kako bi privukla i zadržala najtalentovanije.

Predsednik Morgan Stanleya Džon Mek izjavio je da je kriza bila moćan poziv na buđenje njegovoj firmi. On je rekao da on nije uzeo bonus u 2009. i da je njegova banka dovela u red sistem plaćanja kako bi obeshrabrila preterane rizike.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Primarna meta napada bili su mejlovi boraca za ljudska prava u Kini, rekao je glavni pravnik kalifornijske kompanije Dejvid Dramond u blogu posvećenom toj odluci.

Gugl nije direktno optužio kinesku vladu, koja je u medjuvremenu zatražila objašnjenje, ali je saopštio da više "nije spreman da cenzuriše pretragu u Kini".

To bi moglo rezultirati zatvaranjem sajta Gugla i predstavništva te firme u Kini, saopštila je kompanija.

U narednih nekoliko nedelja biće pokrenuti razgovori sa kinseskim vlastima o mogućnosti da pretraga Gugla funkcioniše bez filtera, naveo je Gugl.

Direktor rivalske kineske internet kompanije Baidu je ocenio da je ovaj potez licemeran i finansijski motivisan. Bajdu pokriva 60 odsto pretrage na kinskom tržištu, a Gugl samo 30 odsto.

Gugle je 2006. pokrenuo google.cn složivši se sa izvesnom cenzurom pretrage kao što je tražila kineska vlada.

Ovo nije prvi incident izmedju Gugla i vlade u Pekingu. Pre samo nekoliko dana, američka kompanija se javno izvinila što je u okviru svoje onlajn biblioteke digitalizovala dela kineskih pisaca koja su zaštićena autorskim pravima.

U pismenom izvinjenju udruženju kineskih pisaca, Gugl je priznao da je za potrebe svoje onlajn biblioteke skenirao knjige koje su zaštićene kineskim zakonom o kopirajtu, što je izazvalo buru negodovanja medju piscima.

Kineska vlada je u novembru optužila Gugl da je prekršio autorska prava digitalizovanih kineskih knjiga i pozvala autore da stanu u odbranu svojih prava.

Prema kineskim medijima, najmanje 80.000 naslova od 570 kineskih pisaca nalazi se na Guglovoj onlajn biblioteci Gugl Buks za koju kompanija želi da digitalizuje sve knjige na svetu da bi sve ljudsko znanje bilo svima dostupno.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Iako događaj ima direktne buduće implikacije na tržište kod nas medijski nije popraćen. Pozicioniranje Beča kao regionalnog centra trgovine gasom u Regiji centralne i jugoistočne Evrope logičan je potez. Već sada više od 30 % ruskog izvoza gasa u zapadno-evropske države odvija se preko OMV kompresorske stanice u Baumgartenu pokraj Beča. Stoga je logično da pored transportnih i skladišnih kapaciteta Bečka berza bude i centar trgovine u gasnom poslu na regionalnom i evropskom nivou.

Trgovanje na “spot” tržištu CEGH (Central European Gas Hub) odvijaće se putem Bečke berze koristeći trgovinsku platformu XETRA, na način da će Bečka berza biti odgovorna za transparentno berzansko poslovanje i superviziju tržišta, dok će CEGH biti odgovoran za fizičku isporuku robe kupcu po zaključnici. Trgovinskom platformom preko Bečke berze samo su zaokružene logističke operacije transporta i skladištenja ovog energenta u najprofitabilnijem segmentu trgovine energentima.

Vlasnik CEGH je austrijski OMV u 100 % iznosu, koji je međutim u januaru 2008. godine potpisao ugovor sa podružnicom Gazproma u Nemačkoj i Centrexom. Po odobrenju ugovora od strane EK, jer ugovor podleže odredbama Zakona o spajanjima firma OMV bi imala 50 % vlasništva, Gazpromu bi pripadalo 30 %, dok bi Centrex imao 20 % vlasništva u budućem joint-venturu.

Interesantan je obrat OMV i potpisivanje partnerskog ugovora sa Gazpromom i Centrexom, ako se ima u vidu činjenica da je OMV bio nosilac posla u konzorciju okupljenom oko projekta Nabucco i priključenje na projekat ruskog Gazproma. U toj poslovnoj odluki nema zapravo dileme, jer je uvek bolje savezništvo sa firmom koja ima zaokružen celokupan logistički lanac, a ujedno ima i sirovinsku bazu kao jemstvo sigurnih budućih isporuka energenta. Ulaskom Gazproma u vlasničku strukturu CEGH otklanja se mogućnost neizvršenja isporuka. Izgleda da se vodi i borba za prestiž i unutar samih članica u EU.

Verovatno su Austrijanci u odnosu sa svojim rivalom MOL-om zaigrali na pravu kartu. Treba još pričekati na odluku EK. Međutim ona u kontekstu dela vlasničkog interesa Gazproma u CEGH ne ugrožava evropski interes o sigurnosti isporuka energenta. U tom kontekstu bi i Južni tok mogao biti komplementaran projekat Nabuccu, a ne njegova konkurencija. Nabucco je preferirao SAD, međutim Rusi mogu svoje isporuke više orijentisati i prema Kini kao velikom kupcu energenata. U tom smislu Evropa bi dugoročno bila prikraćena od strane Rusije, a izvori gasa sa kojima je računao projekat Nabucco nalaze se u nestabilnim državama Iranu, Azerbejdžanu i Tadžikistanu. Do sada nije potpisan ni jedan ugovor o isporuci gasa, a finansijska konstrukcija bi se zatvorila finansiranjem 70 % od strane EIB i WB i 30 % od strane konverna učesnika.

Italijanski ENI takođe je potpisao ugovor sa Gazpromom. Francuska podružnica britanskog koncerna EDF navodno je takođe zainteresovana za potpisivanje ugovora sa ruskim Gazpromom.

Berzanska trgovina gasom biće transparentnija u odnosu na do sada prevladavajuću OTC trgovinu.

U sektoru proizvodnje nafte Irak je sredinom decembra u Bagdadu objavio rezultate dodele koncesija u drugom krugu za eksploataciju iračkih naftnih polja. Aukcija se odnosila na dobijanje koncesija za proizvodnju nafte na 15 polja za koje je zaključeno 10 ugovora.

Konzorcijum predvođen ruskim Lukoilom i norveškom državnom naftnom kompanijom Statoil bio je najuspešniji na nadmetanju i dobio je koncesiju za eksploataciju nad “super poljem” zapadna Qurna 2. Ugovor je zaključen na 6 godina i omogućava konzorcijumu dnevnu proizvodnju od 1,8 miliona barela sirove nafte po dogovorenoj ceni od 1,15 $/barelu. Procenjene rezerve nafte ovog polja kreću se oko 12,8 milijardi barela.

Anglo-nizozemski Shell u saradnji sa malezijskim Petronasom bio je drugi po uspešnosti i zaključio je ugovor za drugo najznačajnije polje “Majnoon” sa procenjenim rezervama od 12,6 milijardi barela uz plaćanje naknade od 1,39 $/barelu za 10 godišnji ugovor o eksploataciji.

Kineska nacionalna naftna firma (CNPC) u konzorcijumu sa Petronasom i francuskim Totalom dobio je 13 godišnju koncesiju nad poljem “Halfaya” nudeći rast proizvodnje od sadašnjih 3100 barela na dnevnom nivou od 535.000 barela.

Velike multinacionalne kompanije iz energetskog sektora bore se u konkurentnom okruženju za svaki posao oko dobijanja naftnih koncesija u zemljama bogatim energetskim izvorima. Takođe se bore da bi osigurale put energije do tržišta potrošnje i krajnjih potrošača i nije nebitno u uslovima deregulacije tržišta koliki je doseg i obuhvat na tržištima transporta, skladištenja i distribucije energenata kao i u njihovoj trgovini u ovom lukrativnom industrijskom sektoru.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Indeks FTSEurofirst 300, koji obuhvata najveće evropske kompanije, pao je za 0,9 odsto, na 1.054,03 poena, nakon što je juče postigao novi 15-mesečni rekord od 1.074,50 poena, preneo je Rojters.

Medju najvećim "gubitnicima" danas na berzi su bile banke Barkliz, HSBC, Dojče bank, Sosijete ženeral i BNP Pariba, sa padom vrednosti akcija od 0,3 do 1,6 odsto.

Kineska centralna banka je saopštila da će povećati obavezne rezerve banaka za 0,5 procenata, što je znak početka pooštravanja monetarne politike.

"Postoji zabrinutost oko pooštravanja politike. Vlada neizvesnost oko toga kad će se to dogoditi, ali kad politika bude pooštrena, to će rezultovati padom likvidnosti na tržištu", ocenio je analitičar londonske konsultantske firme "Čarls Stenli" DŽeremi Betston-Kar.

Akcije rudničkih kompanija, koje su profitirale od naglog kineskog ekonomskog rasta, takodje su danas izgubile na vrednosti. Na Londonskoj berzi su akcije "Rio Tinta", "BHP Bilitona", "Vedanta risorsiza", "Kazahmisa" i "Jurejžan natural risorsiza" oslabile od 2,6 do 3,6 odsto.

Sektor metalurgije je takodje bio pod pritiskom, usled toga što je gubitak američkog proizvodjača aluminijuma "Alkoe" u četvrtom tromesečju 2009, iako mnogo manji nego u istom periodu lani, ipak bio veći od očekivanja analitičara.

Vrednost akcija naftnih giganata BP, "Rojal Dač Šela", "Statoila" i "Totala" je pala od jedan do 2,1 odsto, usled toga što je sirova nafta pojeftinila na ispod 82 dolara za barel.

Na berzama u ostatku Evrope, londonski indeks FTSE 100 i nemački DAX su pali za po 1,1 odsto, dok je francuski CAC 40 oslabio jedan odsto.

S druge strane, britanski trgovinski lanac "Tesko" je imao odlične rezultate, a analitičar Dejvid Bjuik je ocenio da supermarketi čine jedini sektor u maloprodaji u kojeg trenutno vredi ulagati.

Akcije "Teska" su danas ojačale 0,9 odsto zahvaljujući tome što je ta firma premašila prognoze prihoda na domaćem tržištu tokom nedavno završenih praznika.

Dolar je danas dobio na vrednosti u odnosu na jen i evro posle izjave kineskog monetarnog zvaničnika Penga Džunminga da je američka valuta "dodirnula dno" i da nema više mesta za dalji pad, pa je u jednom trenutku vredeo 92,43 jena, ali je potom pao kad je kineski zvaničnik precizirao da je on iznosio sopstveno mišljenje, a ne stav vlade u Pekingu.

Stav Kine je veoma značajan, jer ona u posedu ima ogromnu količinu američkih hartija od vrednosti.

Najveći gubitnik medju valutama danas je bio australijski dolar, s obzirom na odlične trgovinske veze te zemlje sa Kinom i regionalni uticaj.

Američki dolar je bio u skoku 0,2 odsto u odnosu na korpu konkurentskih valuta, a skočio je i u odnosu na evro (na 1,4497 za zajedniču evropsku valutu), ali je bio za trećinu procenta slabniji u odnosu na jen posle pojašnjenja iz Pekinga, pavši na 91,23 jena.

Sirova nafta je danas na berzi u NJujorku pojeftinila na nešto iznad 81 dolar za barel, usled očekivanja da će izuzetno niske temperature u delovima SAD, Evrope i Azije narednih sedmica popustiti, što je oslabilo tražnju, dok je zlato ostalo iznad 1.150 dolara za finu uncu, dan pošto je postiglo petonedeljni rekord od 1.157,65 dolara, na vest o rastu kineskog uvoza.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Američka valuta je počela da gubi na vrednosti posle objave nepovoljnih podataka o zaposlenosti u SAD, u petak, ali i posle komentara jednog zvaničnika Uprave federalnih rezervi (Fed) da će kamatne stope u SAD ostati niske još duže vreme, preneo je Rojters.

Neočekivano pozitivni podaci o kineskom izvozu i uvozu, kao i slabljenje dolara, izazvali su i rast cena sirovina, tako da je zlato poskupelo 1,7 odsto na petonedeljni maksimum, dok je cena bakra porasla tri, a aluminijuma dva odsto.

Kina je u decembru ostvarila rast izvoza na godišnjem nivou od 17,7 odsto, prema očekivanjima analitičara od samo četiri odsto, čime je prekinut 13-mesečni trend pada izvoza. Istovremeno je uvoz skočio za 55,9 odsto, pokazali su zvanični podaci, dok su analitičari očekivali rast od 31 procenat.

"Kina je jedan od najvećih izvoznika na svetu i ona će igrati veoma važnu ulogu u globalnom privrednom oporavku. Zato su investitori tako dobro prihvatili ove vesti", izjavio je analitičar konsultantske firme "Siti indeks" DŽošua Rejmond.

Glavni globalni indeks akcija MSCI, koji prati kretanje deonica u 23 najrazvijenije zemlje sveta, ojačao je na Londonskoj berzi 0,9 odsto, na 309,95 poena, dok je u jednom trenutku čak dostigao najviši nivo još od kraja septembra 2008, od 310,08 poena.

Londonski indeks FTSEurofirst 300, koji obuhvata najveće evropske kompanije, porastao je na novi 15-mesečni rekord, podstaknut jačanjem akcija finansijskih i energetskih firmi.

Japanska berza danas ne radi zbog državnog praznika.

Podaci zvaničnog Vašingtona, objavljeni u petak, pokazali su da su tokom decembra američki poslodavci otpustili 85.000 radnika, što je razočaralo mnoge na tržištu koji su očekivali da je privreda te zemlje prestala da beleži smanjenje broja zaposlenih.

Dolar je danas oslabio 0,7 odsto u odnosu na korpu drugih valuta, što je delimično podstaknuto i izjavom predsednika Banke federalnih rezervi u Sent Luisu DŽejmsa Bularda da će kamatne stope ostati niske još duže vreme i da na politiku centralne banke neće uticati loši podaci o zaposlenosti u SAD u decembru.

Vrednost evra je danas porasla 0,8 odsto na 1,4538 dolara, pošto je u jednom trenutku dostigla najveći nivo u protekle tri sedmice od 1,4542 dolara.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Najveće svetske investicione banke se spremaju da isplate 65 milijardi dolara na ime plata i bonusa svojim zaposlenim, jedva godinu dana nakon što su poreski obveznici spasili te iste banke od propasti, piše londonski Gardijan.

List dodaje da su time potkrepljene sumnje mnogih da se na njujorškom Vol stritu i londonskom Sitiju biznis odvija kao i do sada.

Bi-Bi-Si citira “Fajnenšel tajms”, koji podseća da su mnogi izražavali uverenje da će banke iznaći način kako da reše ‘problem’ novog poreza.

Većina banaka je, u anonimnoj anketi koju prenosi ovaj londonski poslovni dnevnik, rekla da će apsorbovati novi porez tako što će ‘naduvati’ fond za bonuse, uprkos riziku da će ovo iznervirati i vladu, a i njihove sopstvene deoničare.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Za decembar su američke firme obznanile planirano otpuštanje 45.094 zaposlena, što je najmanji broj od decembra 2007. U poređenju sa decembrom 2008. broj planiranih otpuštanja smanjen je čak za 73 procenta.

O ukidanju radnih mesta u Americi su se pojavili i podaci iz privatnog sektora u kome je prošlog meseca bilo ukinuto 84 hiljada radnih mesta, što je najmanje od marta 2008. godine.

Američko tržište rada teško je pogodila privredna recesija, a stopa nezaposlenosti je dostigla najviši nivo za 26 godina. U novembru je, međutim, nezaposlenost umereno pala na deset procenata, tako da neki ekonomisti smatraju da bi u decembru, prvi put za dve godine, moglo da se otvori više novih radnih mesta, nego što ih je ukinuto.

Izvor. www.b92.net
(Zatvori)

Kompletna zamena oko 30 miliona neispravnih kartica koštala bi oko 300 miliona evra, dok bi njihovo reporogramiranje preko bankomata koštalo znatno manje”, izjavila je za agenciju Dau džons jedna osoba upoznata sa problemom

Oko 30 odsto svih platnih i kreditnih kartica u Nemačkoj, ima softverski problem, pa njihovi vlasnici od novogodišnje noći ne mogu da podignu novac na bankomatima, niti da njima plate račune.

Advokati će odlučiti da li će troškove snositi banke ili proizvođači kartica, kazala je ta osoba za Đ.

Francuski proizvođač kreditnih kartica „Gemalto” saopštio je u sredu da će u saradnji sa nemačkim bankama pokušati da izbegne zamenu neispravnih kartica u Nemačkoj.

U saopštenju firme se navodi da su platne kartice izdate u drugim zemljama ispravne.

Druga dva velika proizvođaca kartica u Nemačkoj nisu imale problema pri prelasku u 2010. godinu.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)