Analitičari Dun&Bradstreeta ocenili su da su na povećanje rejtinga Srbiji uticala brojna pozitivna ekonomska i politička kretanja.

"Politička situacija u Srbiji je najpovoljnija posle dužeg vremena. Sadašnja vlada se čvrsto zalaže za ekonomske reforme, dalje unapredjenje poslovnog okruženja i stvaranje bližih veza sa Evropsko unijom", navodi se u saopštenju bonitetne kuće Rating www.rating.rs, zastupnika Dun&Bradstreeta za Srbiju.

Ocenili su da je sporazum sa Međunarodnim monetarnim fodom (MMF), od 2,9 milijardi evra, povećao makroekonomsku stabilnost, a skorašnji pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smanjujući inflatorne pritiske i deficit tekućeg platnog bilansa. "Inflacija i deficit tekućeg računa Srbije biće daleko ispod problematičnog nivoa dostignutog u 2008. godini", istakli su u Dun&Bradstreetu.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Na vanberzanskom tržištu je prošlog meseca realizovano 1,7 milijardi dinara (17,28 miliona evra) prometa.

Od 264,66 miliona dinara (2,67 miliona evra) ostvarenih na berzanskom tržištu trgovina akcijama donela je 100,77 miliona (1,01 milion evra) a obveznicama RS 163,89 miliona (1,65 miliona).

Na Berzi je u prethodnom mesecu obavljena 4.051 transakcija akcijama a aktivno ih je bilo 250 od kojih je 61 februar završila kao dobitnik a 90 su bile gubitnici.

Naviše su u februaru otišli i indeksi, drugi uzastopni mesec, i indeks najlikvidnijih akcija Belex15 je porastao četiri a opšti Belexline nešto više od dva procenta.

Ukupna tržišna kapitalizacija Beogradske berze bila je na kraju februara 879,95 milijardi dinara (8,83 milijarde evra) prema 874,72 milijarde (8,88 milijardi) poslednjeg dana januara.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Onim građanima koji baš moraju da se zaduže, dinarski krediti privlače pažnju, jer rate ne prate promene kursa evra. Koliko slabljenje dinara pogubno utiče na životni standard, najbolje znaju oni koji otplaćuju stambene kredite, gde su i rate visoke, pa se svako klizanje domaće valute, dobro oseti. Od početka godine, zbog slabljenja dinara, recimo za ratu za stambeni kredit od 300 evra, sada treba izdvojiti skoro hiljadu dinara više.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odobra „Banke Inteza“, smatra da će se zbog kretanja kursa u poslednje vreme i građani i privreda više opredeljivati za dinarske kredite sa rokom otplate od godinu dana.

- Za sve druge kredite s ročnošću dužom od godinu nije realno očekivati veće interesovanje - kaže Đurić.

Na cenu zajmova u domaćoj valuti najviše utiče visina referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 9,5 odsto. Sudeći po najavama iz centralne banke, ove godine bi ona trebalo da bude još niža. Osim ove bazne kamatne stope uticaj ima i cena koštanja rizika onoga kome se kredit daje, ali i bankarska marža.

- Referetna kamatna stopa ove godine beležiće pad, a očekivanja su da će njen prosek biti oko osam odsto. To ukazuje da bi dinarski krediti trebalo da pojeftine – naglašava Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.

I odluka o smanjenju obavezne rezerve trebalo bi da pogura cenu dinarskih kredita na niže. Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom „Volks banke“ kaže da smanjenje stope sa 10 na pet odsto na dinarsku osnovicu neće značajnije pojeftiniti kredite u domaćoj valuti.

- Svakako će doći do povećanja ponude dinarskih zajmova, jer banke imaju dosta dinara koje ne mogu da konvertuju u devize – ukazuje Grujić.

Interesanto je da su banke počele da odobravaju i dinarske kredite sa nepromenljivom kamatnom stopom. To podrazumeva da klijenti imaju istu kamatu i ratu u dinarima tokom celog perioda otplate.

- S obzirom na oscilacije vrednosti evra u proteklom periodu, kod klijenata čija primanja nisu vezana za evro, naročito onih sa nižim primanjima, javila se potreba za kreditnim proizvodom koji će im omogućiti bolje planiranje kućnog budžeta – kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke „Sosijete ženeral“.

Osim ove banke, dinarske kredite sa fiksnom kamatnom stopom nude i „Volks banka“, „Erste“, „Hipo Alpe-Adria“.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Kako se navodi u pismu koje je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać uputila premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, Savet je ocenio da će predložene izmene pospešiti korupciju u privatizaciji.

Ocenjeno je da bi se predložzenim osnivanjem Akcionarskog fonda dobila institucija koja ima veliku imovinu i brojna ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti.

Savet je istakao da će Akcionarski fond, čiji status nija jasan, dovesti do toga da se imovinom preduzeća koja nisu privatizovana i dalje manipuliše na netransparentan način.

Predloženim izmenama, naveo je Savet, nejasno je i koliko iznosi imovina Fonda.

Kako se ističe, predloženo je da Akcionarski fond nema zaposlene, a sve poslove, u ime Fonda, obavlja Agencija za privatizaciju koja je u proteklih devet godina dovela do brojnih negativnih efekata u privatizaciji, a ništa nije učinjeno da se uklone mogućnosti za korupciju.

Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je predviđeno i da Akcijski fond ima Savet od pet članova, koji će imati neograničenu vlast nad imovinom Fonda.

Članove Saveta, navodi se, biraće Vlada Srbije na pet godina uz mogućnost ponovnog izbora, a predviđeno je da ne odgovraju ni za privredne prestupe i prekršaje.

"Time se nastavlja ista ona praksa zbog koje je Agencija i u prethodnom periodu bila generator korupcije u privatizaciji", ocenjuje se u pismu Saveta za borbu protiv korupcije upućenom premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću.

Ocenjuje se i da budući akcionari Fonda nisu zaštićeni ni na koji način.

"Usvajanje ovakvog predloga zakona dovešće samo do toga da akcije javnih preduzeća neće moći da se otkupljuju na berzi, odnosno neće biti moguće da se utvrdi njihova tržišna cena, čime se stvara širok prostor za korupciju prilikom njihove prodaje", istakao je Savet.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Ta kompanija sa crnogorskim kapitalom i u vlasništvu „Montenegro erlajnza“ će imati srpske oznake, kaže direktor Direktorata Nebojša Starčević jer crnogorska kompanija želi da na teritoriji Srbije registruje kompaniju koja će biti srpska i koja će biti registrovana u Nišu.

„Posle će moći iz Srbije da lete gde god budu hteli, imaće sva prava koja ima ’Jat ervejz’. Oni u maju ili junu već mogu da počnu da lete i trenutno raspolažu s dva aviona“, kaže on.

Starčević navodi i da u ovom trenutku niko u Srbiji ne želi da osnuje kompaniju sa saobraćajnim avionima velike flote i dodaje da je ovo dobar trenutak za investiranje u taj posao.

„Apsolutno. Ovo je jedini pravi trenutak za osnivanje kompanija u Srbiji. I pored toga što u svetu postoji velika kriza, mi je u vazduhoplovstvu gušimo time što imamo veliko povećanje broja putnika. Ovo je jedno od retkih evropskih tržišta na kojima može da se ostvari profit“, kaže on.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

„Činjenica je da novi vlasnik, ko god on bio, mora da obezbedi nove avione, ali i činjenica je da za to ne treba ni približno onoliko koliko se spekuliše - 200, 300, 500 miliona evra“, dodaje on.

Starčević objašnjava da „zamajac može da se pokrene s relativno malim sredstvima, od 30 do 70 miliona evra. Za avio-industriju to je malo. Mislim da Jat u principu ima sve što mu je potrebno, sjajnu infrastrukturu, sjajne ljude, jedino nema letelice. Kada bi to dobio i kada bi se u njegovu organizaciju unelo malo više reda i malo više štednje, mogao bi da bude profitabilan“.

„Apsolutno sam ubeđen da Jat može da preživi bez obzira na krizu. On ima jednu veliku prednost, a to je vizna liberalizacija i povećanje broja putnika. Mislim da je sada idealan trenutak za neko strateško partnerstvo ili za privatizaciju. Pretpostavljam da to neće biti ni klasična privatizacija, već stvaranje nove kompanije“, dodaje Starčević.

Inače, nakon brojnih navoda u medijima o zainteresovanosti domaćih biznismena za Jat i najave države da će tražiti strateškog partnera za posrlunog avioprevoznika, u toj kompaniji kažu da ćeo strateškom partneru "Jat ervejza" ili o eventualnoj privatizaciji tog javnog preduzeća odlučivaće Vlada Srbije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Od početka godine BELEX15 zabeležio je rast od 6,38%, dok je obuhvatniji BELEXline porastao za takođe respektabilnih 3,85%. U istom periodu, vodeći svetski indeksi zabeležili su negativne razultate - u SAD Dow Jones IA je izgubio 0,98%, a sa stanovišta širine tržišta reprezentativniji S&P 500 1,01%. Američki indeksi su još i odlično prošli u poređenju sa evropskim: Euro Stoxx 50 pao je za 8,83% od početka godine, dok je nemački DAX izgubio 6,63%. Azijska tržišta kretala su se slično - japanski Nikkei izgubio je skoro 4% vrednosti od početka godine, dok je jedan od prošlogodišnjih rekordera po ostvarenom rastu, hongkonški Hang Seng , pao za 5,78%.

Razloge negativnog učinka vodećih svetskih indeksa treba tražiti na nekoliko strana. Zabrinutost investitora zbog velikih budžetskih deficita i njihove održivosti, najpre u Grčkoj, ali zatim i u ostalim tzv. PIIGS (Portugalija, Irska, Italija, Grčka , Španija) državama, povećanje stope obavezne rezerve banaka u Kini (prvi nagoveštaj postepenog zatezanja monetarne politike), te najave američke administracije u ponovnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva negativno su uticale na berzanska kretanja. Pored toga, permanentno se postavlja i pitanje održivosti ekonomskog oporavka, kada jednog dana dođe do okončanja fiskalnih i monetarnih podsticaja.

U isto vreme, domaći indeksi beleže vrlo solidne rezultate, u čemu ipak i pored gore navedenog, nisu usamljeni. Tako je hrvatski CROBEX od početka godine zabeležio rast od 6,69%, a dobar učinak imali su i indeksi u Rumuniji i Makedoniji. Likvidnost i dalje predstavlja rak-ranu domaćeg tržišta, te sve dok se ona ne popravi možemo računati sa pojačanom volatilnošću.

Jedno od mogućih objašnjenja za dobar očekivani perfromans naših indeksa može se potražiti i u pretpostavci o rastućoj orijentaciji velikih investitora ka tzv. frontier (graničnim) tržištima, u koje se može svrstati i srpsko tržište. Nakon što su u 2009. godini u fokusu bila tržišta u razvoju, pre svih Kina, Brazil i Indija, čini se da bi investitori u 2010. deo svoje pažnje mogli preusmeriti i na ovaj kraj sveta. Fundamentalno posmatrano, Srbiji od 2012. pa nadalje verovatno predstoji period sa stopama rasta ekonomije od 4-5% na godišnjem nivou, što je iznad očekivanog rasta u razvijenim ekonomijama. Takođe, BELEX15 sa P/E racijem od ispod 9x, ne čini se preskupim. BELEXline je trenutno na 1362,39 poena, što je oko 27% njegove najviše vrednosti iz maja 2007. godine. Poređenja radi, hrvatski CROBEX i nemački DAX su na oko 40%, odnosno 69%, svojih najviših vrednosti iz 2007. godine, pa se i sa te strane čini da postoji dovoljno prostora za rast.

Dešavanja na Beogradskoj berzi u narednom mesecu biće u velikoj meri pod uticajem objave rezultata kompanija, a s obzirom na izazovno okruženje u kome su poslovale naše kompanije verovatno neće biti razloga za euforiju. Ipak, čini se da među tržišnim učesnicima provejava blagi optimizam, na šta ukazuje i vrednost BELEXsentimenta, koja je doduše samo blago pozitivna, ali je najviša u ovoj godini. U svakom slučaju, u nadolazećem periodu očekujemo da će likvidnost i dalje biti glavna determinanta tržišnih kretanja, ali i da će veća pažnja biti pridavana odabiru pojediničanih akcija.

Dejan Vasiljev
Portfolio menadžer

*Vrednost BELEXsentimenta za tekući mesec analizira portfolio menadžer koji je u prethodnom mesecu imao najprecizniju procenu kretanja tržišta Beogradske berze

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)

Opredeljena sredstva za tu namenu iznose 700 miliona dinara, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Prema rečima zamenika direktora Filijale NSZ za Beograd Mileta Novačikića analiza Ministarstva ekonomije pokazuje da trećina evidentiranih osoba u toj službi spada u kategoriju lica koja ne mogu lako da nađu posao i ne mogu biti obuhvaćena drugom aktivnom merom ili programom te službe, osim javnih radova.

"Ovakvi konkursi veoma su važni tokom ekonomske krize i loših mogućnosti za zapošljavanje", istakao je Novačikić.

Predstavnica direkcije NSZ Nevena Basta objasnila je da pravo učešća u postupku sprovodjenja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinice lokalne samouprave, javne ustanove i preduzeća, privredna društva, kao i udruženja gradjana, uz uslov da obezbede poslodavca izvodjača javnog rada registrovanog za obavljanje delatnosti.

"Javni radovi se mogu sprovoditi u oblastima socijalnih, humanitarnih, kulturnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture, kao i održavanja i zaštine životne sredine", rekla je Basta i napomenula da je cilj sprovođenja javnih radova zapošljavanje lica koja teže nalaze posao kao što su Romi, izbegla i raseljena lica, mladi, ali i korisnici novčane naknade.

Prema njenim rečima, sprovođenje javnih radova trebalo bi da doprinese povećanju nivoa zaposlenosti i da smanji regionalne razlike.

Predstavnica Ministarstva ekonomije i reginalnog razvoja Sanja Gavranović kazala je da je u 2009. godini podneto 847 prijava, da je odobreno i finansirano 385 projekata i da je na taj način zaposleno oko 8.500 lica sa evidencije NSZ. Ona je podsetila da se sprovodjenje javnih radova iz budžeta finansira od 2006. godine.

"Javni radovi dobar su način za zapošljavanje onih kategorija građana koji teško nalaze posao, kao što su Romi, žene i mladi nekvalifikovani radnici ili stručnjaci bez dovoljno iskustva", kazala je Gavranovićeva.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)