List tvrdi da je državni vrh Srbije donio ovakvu odluku poslije pregovora sa najozbiljnijim kupcem Dojče telekomom, koji preko grčkog Otea, čiji je suvlasnik, već posjeduje 20 odsto akcija srpskog operatera.

Načelan dogovor o prodaji putem tendera na jesen konačno je potvrđen prosle sedmice tokom posjete predsjednika Srbije Borisa Tadića Berlinu.

Iako početna cijena nije utvrđena, kao ni tačan procenat državnog paketa akcija koji će se prodavati, kao najvjerovatnija pominje se prodaja 30 odsto plus jedna akcija po početnoj cijeni od milijardu evra.

Toliko Dojče telekomu treba da dođu do većinskog paketa. To, dalje, znači i u Telekomu Srpske i crnogorskom M:telu, čiji je vlasnik Telekom Srbija, piše list.

Dojče telekom kao suvlasnik u Telekomu Srbija ima pravo preče kupovine, zbog čega je dogovor sa Nijemcima neminovan.

NIN piše da su ovim dogovorom završeni dugi pregovori, tokom kojih se kao moguća opcija pominjala i prodaja direktnom pogodbom bez tendera, s obzirom na to da pravo preče kupovine njemačkog partnera odvraća druge kupce i na javnom nadmetanju.

Od direktne pogodbe se ipak odustalo, jer bi za to bio potreban ili međudržavni sporazum (kao za Naftnu industriju Srbije) ili neka vrsta leks specijalisa, navodi beogradski nedjeljnik.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

To važi za sve devizne depozite privrede i građana, dinarske depozite sa deviznom klauzulom i kreditne linije koje banke povlače iz inostranstva. Tako piše u predlogu izmena Odluke o obaveznoj rezervi kojim treba da se postepeno relaksira monetarna politika i banke podstaknu da više novca usmere u kredite privredi za oživljavanje proizvodnje i izvoza.

Prema predlogu koji su javnosti najavili predsednik države Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a koji je nedavno NBS predstavila poslovnim bankama, bila bi ukinuta stopa obavezne rezerve na zajmove koje banke u Srbiji dobijaju od svojih matica iz inostranstva za jačanje kapitala (tzv. subordinisani krediti).

NBS predlaže da se istovremeno ukinu beneficije kod obračuna obavezne rezerve (to su zapravo sada izuzeci ili umanjenja iz osnovice) po tri osnove: kod odobrenih stambenih kredita koje je osigurala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kod subvencionisanih kredita za likvidnost i kod subvencionisanih potrošačkih kredita.

Narodna banka Srbije, međutim, traži od poslovnih banaka da do 1. januara iduće godine moraju da održavaju obaveznu rezervu na nivou od 18. marta ove godine.

Od banaka se još traži da rade paralelni obračun po novom sistemu iz dva razloga. Ukoliko se utvrdi da je nivo obavezne rezerve po novom sistemu obračuna (na dan 18. mart 2010) viši u odnosu na izdvojeni iznos, banke moraju da povećaju nivo izdvojene obavezne rezerve i obrnuto.

I kod ove mere predviđen je izuzetak prevremenog otpuštanja obavezne rezerve – on će biti moguć samo ako određena poslovna banka ima neto rast subvencionisanih kredita.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Komentarišući saopštenje Saveta za borbu protiv korupcije, u kome se navodi da će pomenuti predlog dovesti do korupcije, Cvetković je rekao da će predlog obezbediti upravo suprotno - daleko ozbiljniji nadzor nad radom Fonda, kroz uvođenje Saveta Akcionarskog fonda.

"Savet bi na najbolji način trebalo da obezbedi da se o novcu, koji će biti usmeren ka pet miliona građana, vodi računa na bolji i organizovaniji način", ocenio je Cvetković, koji je istakao ličnu ocenu da je to neuporedivo bolji i ozbiljniji način nego do sada, "ali naravno svako ima pravo na svoje mišljenje".

"Ako vlada proceni da su primedbe Saveta za borbu protiv korupcije smislene i na mestu može da uvede još neke mehanizme kontrole. Ali, optuživati Agenciju za korupciju - bespredmetno je da na to i odgovaram", naglasio je Cvetković.

On je podsetio i da je Agencija na ranije dopise i navode Saveta za borbu protiv korupcije pokušavala i ranije da objasni "da mora da se pročita zakon da bi se o njemu pisalo, a pogotovo da se daju neke paušalne optužbe".

Cvetković je odsetio da Predlog zakona koji je usvojen na vladi i koji će biti poslat parlamentu na usvajanje predviđa pripajanje Akcijskog fonda Agenciji za privatizaciju u smislu institucionalnog povezivanja.

Suštinska izmena je da se sve akcije, koje su u Akcijskom fondu, budu preseljene u Akcionarski fond i da prihodi od privatizacije tih manjinskih paketa ne idu u budžet, kao do sada, nego građanima.

Savet za borbu protiv korupcije saopštio je da bi Vlada Srbije trebalo da povuče Predlog izmena i dopuna Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, jer će takva rešenja "još više pospešiti korupciju u oblasti privatizacije".

Predlog izmena i dopuna Zakona o pravu na besplatne akcije predvideo je da imaoci prava na besplatne akcije neće dobijati akcije u određenim preduzećima ,koja su pobrojana u Zakonu o pravu na besplatne akcije, "već da će dobijati akcije Akcionarskog fonda i da će preko fonda moći da ostvaruju svoja prava, koja su ovim predlogom veoma ograničena", naveo je Savet.

Osnivanje Akcionarskog fonda dovodi do situacije, objašnjava se u saopštenju Saveta da "imaoci prava na besplatne akcije ne dobijaju akcije poznatih pravnih lica sa kojim sami mogu da raspolažu, već samo akcije Akcionarkog fonda".

"Međutim, oni nisu klasični akcionari Fonda, jer nemaju nikakvo pravo upravljanja, niti kontrole njegovog rada. Tako Fond ima neograničnu mogućnost da samostalno upravlja ogromnom imovinom bez ikakve kontrole i odgvornosti", navodi se u saopštenju Saveta za borbu protiv korupcije.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Srpska ekonomija bi danas verovatno bila u mnogo boljem stanju da su bivše vlade bile snažnije u sprovođenju procesa privatizacije tih preduzeća pre početka krize krajem 2008. godine", rekao je Jeger u intervjuu za novi broj Bankar magazina.

Iskustvo drugih ekonomija u tranziciji je, kako je istakao, da je povećanje udela privatnog sektora u ekonomskoj aktivnosti veoma dobro za izvoz, produktivnost i domaću štednju.

"To su upravo oblasti u kojima Srbija zaostaje za ostalim ekonomijama u tranziciji", dodao je Jeger.

MMF razume, prema njegovim rečima, da tržište za privatizaciju nije dobro u vreme finansijske krize, ali da su sada "finansijske tenzije očigledno popustile" i da je vreme da Srbija izađe sa jasnim planom privatizacije koji treba da se sprovede "u meri u kojoj to tržišni uslovi dozvoljavaju".

Misija MMF-a je, kako je rekao Jeger, tokom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom posetila neka javna preduzeća, među kojima ima gubitaša, ali i veoma profitabilnih sistema.

"Neka javna preduzeća je potrebno odmah privatizovati, dok neke tek treba korporatizovati", ukazao je on.

Jeger je najavio da će tokom narednih revizija Misija MMF razgovarati sa Vladom Srbije o mogućnosti odmrzavanja plata i penzija, što će zavisiti od budžetskih prihoda i sprovođenja plana smanjenja javne potrošnje.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

(Zatvori)

Od 1. januara iduće godine obavezna rezerva banaka koju će morati da odvoje kod Narodne banke Srbije biće 25 odsto, umesto dosadašnjih 45 odsto. To važi za sve devizne depozite privrede i građana, dinarske depozite sa deviznom klauzulom i kreditne linije koje banke povlače iz inostranstva. Tako piše u predlogu izmena Odluke o obaveznoj rezervi kojim treba da se postepeno relaksira monetarna politika i banke podstaknu da više novca usmere u kredite privredi za oživljavanje proizvodnje i izvoza. Tu novu meru monetarne politike već su javnosti najavili predsednik države Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a „Politika” je došla u posed nacrta te odluke čije detalje ekskluzivno objavljuje.

Prema tom predlogu, koji je nedavno NBS predstavila poslovnim bankama, bila bi ukinuta stopa obavezne rezerve na zajmove koje banke u Srbiji dobijaju od svojih matica iz inostranstva za jačanje kapitala (tzv. subordinisani krediti). NBS predlaže da se istovremeno ukinu beneficije kod obračuna obavezne rezerve (to su zapravo sada izuzeci ili umanjenja iz osnovice) po tri osnove: kod odobrenih stambenih kredita koje je osigurala Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kod subvencionisanih kredita za likvidnost i kod subvencionisanih potrošačkih kredita.

Narodna banka Srbije, međutim, traži od poslovnih banaka da do 1. januara iduće godine moraju da održavaju obaveznu rezervu na nivou od 18. marta ove godine. Od banaka se još traži da rade paralelni obračun po novom sistemu iz dva razloga. Ukoliko se utvrdi da je nivo obavezne rezerve po novom sistemu obračuna (na dan 18. mart 2010) viši u odnosu na izdvojeni iznos, banke moraju da povećaju nivo izdvojene obavezne rezerve. I obrnuto, u slučaju da se utvrdi da po novom obračunu banke imaju „višak” izdvojene obavezne rezerve, neće moći da koriste te devize pre 1. januara 2011. godine (tada će NBS sukcesivno u tri meseca „vršiti otpust” obavezne rezerve). I kod ove mere predviđen je izuzetak prevremenog otpuštanja obavezne rezerve – on će biti moguć samo ako određena poslovna banka ima neto rast subvencionisanih kredita.

Iako joj je namera da omogući bankama više „daha” u finansiranju privrede, ova mera nije naišla na „topao doček” kod bankara koji je smatraju previše rigidnom, zameraju da je na „dugom štapu” i ocenjuju da neće dovesti do brzih pozitivnih efekata.

Bankari tvrde da bi efekti ovako predložene mere mogli da se očekuju tek u prvom kvartalu iduće godine, upozoravaju da su pare privredi potrebne odmah ove godine da bi oživela proizvodnju i tako ublažila posledice krize i predlažu da odmah počne primena mere smanjivanja obavezne rezerve.

Sledeća primedba bankara odnosi se na uvođenje obavezne rezerve na sredstva koja bankama stižu od matičnih kuća iz inostranstva posle 1. marta ove godine. Od izbijanja krize do danas u Srbiju je po tom osnovu ušlo 1,6 milijardi evra i ako na budući priliv ovih kredita bude primenjivana obavezna rezerva (uz projektovano povećanje euribora) banke ne bi imale mnogo prostora za pojeftinjenje kredita (odnosno smanjivanje kamata). Zato bankari predlažu da se rok sa 1. marta pomeri na 31. decembar 2010. godine, posle koga će banke biti obavezne da izdvajaju obaveznu rezervu na inokredite. „Na taj način obezbedila bi se dugoročnija stabilnost kamata, što je posebno važno jer će oporavak privrede duže trajati, a podrška banaka u tom periodu biće od ključne važnosti”, ističu bankari.

Izmene uredbe o obaveznoj rezervi predviđaju da se ona ukine za kredite uzete kod međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB, KfW) uz garanciju države Srbije. Bankari smatraju da taj princip treba da važi i za poslovne banke koje su direktno zaključile kreditne linije sa istim kreditorima. Argumentacija banaka je da su, generalno posmatrano, krediti međunarodnih finansijskih institucija (ko god ih uzeo, država ili poslovne banke) namenjeni uglavnom za finansiranje infrastrukture, socijalno ugroženih kategorija stanovništva i povećanju zaposlenosti i zato bi morali da imaju isti tretman pri izdvajanju, odnosno neizdvajanju, obavezne rezerve.

(Zatvori)

U poslednjih 12 meseci stranci su bili manje aktivni samo u julu 2009. sa učešćem od 21 odsto dok su najveće učešće imali u aprilu, više od 67 odsto.

I u trgovini akcijama učešće stranaca u trgovini bilo je nepunih 24 odsto, najmanje za 12 meseci.
Najaktivniji u trgovini akcijama u proteklih 12 meseci, prema statistikama Beogradske berze, strani ulagači su bili u aprilu prošle godine kada im je učešće bilo gotovo 80 odsto.

Stranci su prošlog meseca, kada je o trgovini akcijama reč, bili aktivniji na strani kupovine, gde im je učešće bilo nešto veće od 34 odsto, nego na strani prodaje, gde su "držali" 13,5 odsto.

U kupovini akcija strani investitori su u prethodnih 12 meseci bili najzastupljeniji u aprilu, kada su predstavljali četiri petine investitora na tom segmentu.

Kod prodaje vlasničkih hartija na Beogradskoj berzi najveće učešće stranih ulagača zabeleženo je u decembru prošle godine, gotovo 92 odsto.

Na segmentu trgovine obveznicama RS stranci su u februaru imali učešće od 23 odsto prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 26 odsto iz maja 2009. i minimalna četiri procenta iz novembra.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Promet iz 257 transakcija vredeo je 108,11 miliona dinara (1,08 miliona evra) pri čemu je u trgovini akcijama AIK banke [AIKB]ostvareno nešto više od 73 miliona.

Najveći pad cene u kontinuiranoj trgovini ubeležio je Pupin telekom [PTLK], od gotovo četiri odsto, uz skroman promet.

Komercijalna banka [KMBN], sa B Listinga, pojevtinila je malo više od dva odsto a Energoprojekt [ENHL], sa A Listinga, ravno dva, dok su Veterinarski zavod Subotica [VZAS] i Imlek [IMLK] izgubili na vrednosti po gotovo dva procenta.

Na vrhu liste dobitnika je beogradska pivara BIP [BIPB] sa plusom od četiri procenta, uz skroman promet, a sledi uljara Vital [VITL] sa rastom od bezmalo tri odsto i prometom 6,66 miliona dinara.

Prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB] poskupela je procenat i po, a obične akcije Tigra [TIGR], sa A Listinga, i Galenike Fitofarmacije [FITO] po gotovo procenat.

Uz AIK banku i Vital, prometom se na kontinuiranom segmentu izdvojila Agrobanka [AGBN] sa 3,43 miliona dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan akcijama Radnika [RDNK], od 5,97 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 1.000 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je oko 45 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija 70 a u prodaji 20 procenata.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su Komercijalna banka, gotovo 26 odsto, KBC Sekjuritis, nešto više od 25 procenata, i M&V Investments, nešto više od 13 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)