On je dodao da je Vlada Srbije početkom ove godine ispunila sve obaveze proistekle iz sporazuma o prodaji NIS-a i predočio da ta komanija sada ima 4,7 miliona akcionara.

Kravčenko je rekao da je NIS počeo da se priprema za poslovanje u "novim okolnostima" još prošlog leta, u skladu s planom koji je odobrio Bord direktora kompanije.

"NIS će u 2010. biti profitabilan, prvi put u nekoliko godina, a takva prognoza je zasnovana i na pozitivnim tendencijama u poslovanju kompanije tokom druge polovine 2009. godine", rekao je Kravčenko.

On je podsetio da je NIS od minule jeseni počeo da se priprema za otvaranje srpskog tržišta naftnih derivata, koje je planirano za iduću godinu i za smanjenje troškova poslovanja, izgradnju maloprodajne mreže u skladu s ekološkim standardima i modernizaciju svojih rafinerija nafte.

Posebna pažnja će biti posvećena razvoju maloprodajne mreže NIS-a i izgradnji novih benzinskih pumpi, u skladu sa novom marketniškom politikom kompanije, rekao je Kravčenko i dodao da će, kao rezultat te modernizacije, NIS imati najnoviji kompleks za preradu nafte i najveću mrežu benzinskih pumpi u Srbiji.

Kravčenko veruje da će NIS u sledećih nekoliko meseci uspeti da reši preostale probleme , kao što je neregulisano pitanje registracije kompanijine imovine koja ima značajan udeo u ukupnoj vrednosti NIS-a i da, istovremeno, okonča blizu četiri hiljade "starih" sudskih sporova.

"Mi smo sa vladom Srbije napravaili određeni plan i nadam se da će mo do ponude NIS-ovih akcija na berzi većinu tih problema s imovinom rešiti", rekao je Kravčenko.

NIS želi da obavi, prema rečima Kravčenka, ubrzanu modernizaciju i već je počeo da koristi naprednije tehnologije u proizvodnji, a uveo je i novu metodu za dobijanje evro-dizela u svojim rafinerijama. "Uvođenje savremenih tehnoloških postrojenja, na primer za hidrokreking, imaće značajan uticaj na tehnološki razvoj NIS-a", zaključio je Kravčenko.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Beogradski nedeljnik NIN tvrdi da je državni vrh Srbije doneo ovu odluku posle pregovora sa najozbiljnijim kupcem, "Dojče telekomom", koji preko grčkog "Otea", čiji je suvlasnik, već poseduje 20 odsto akcija srpskog operatera. Načelan dogovor o prodaji konačno je potvrđen prošle nedelje, tokom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Berlinu, piše NIN.

Međutim, u kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića demantuju navode da se predsednik tokom prošlonedeljne posete Berlinu dogovarao o prodaji Telekoma Srbija. "Predsednik Tadić je u Bundestagu razgovarao sa predsednikom nemačkog parlamenta i nije imao sastanke sa bilo kojim predstavnikom Dojče Telekoma", kažu u kabinetu predsednika.

Takođe, i u Ministarstvu za telekomunikacije Srbije kažu da Vlada nije raspravljala o prodaji Telekoma i da nemaju komentar o navodima NIN-a.

U Telekomu Srbije navode da ga „ni Javno preduzeće PTT Srbije ni grčki OTE, kao vlasnici srpske telekomunikacine kompanije, nisu obavestili o nameri da prodaju deo svojih akcija“. "Shodno tome ne sprovodimo bilo kakve aktivnosti u vezi sa tim", kažu u Telekomu Srbije i medije podsećaju na odgovornost pri objavljivanju netačnih informacija koje mogu bitno da utiču na poslovanje kompanije i vrednost kapitala.

Sa druge strane, nemačka telekomunikaciona kompanija "Dojče telekom" nije želela da komentariše navode o kupovini Telekoma Srbije, nezvanično je rečeno Dojče veleu u toj kompaniji. "Naša strategija jeste postupno proširenje", kazao je izvor u Dojče telekomu.

Pored ostalog, NIN navodi i da, iako početna cena nije utvrđena, kao ni tačan procenat državnog paketa akcija koji će se prodavati, kao najverovatnija pominje se prodaja 30 odsto plus jedna akcija po početnoj ceni od milijardu evra.

Toliko "Dojče telekomu" treba da dođu do većinskog paketa u toj kompaniji, što dalje znači i u "Telekomu Srpske" i crnogorskom "M:telu", čiji je vlasnik "Telekom Srbija", piše list. "Dojče telekom" kao suvlasnik u "Telekomu Srbija" ima pravo preče kupovine, zbog čega je dogovor sa Nemcima neminovan.

NIN piše da su ovim dogovorom završeni dugi pregovori, tokom kojih se kao moguća opcija pominjala i prodaja direktnom pogodbom bez tendera, s obzirom na to da pravo preče kupovine nemačkog partnera odvraća druge kupce i na javnom nadmetanju.

Od direktne pogodbe se ipak odustalo, jer bi za to bio potreban ili međudržavni sporazum (kao za Naftnu industriju Srbije) ili neka vrsta leks specijalisa, navodi beogradski nedeljnik.

Vlada Srbije trenutno ima 80 odsto akcija Telekoma Srbije, preko Javnog preduzeća PTT Srbije, a 20 odsto poseduje grčki OTE. Telekom Srbije bi trebalo da se do 30. juna transformiše iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo, tako da građani besplatno dobiju 15 odsto akcija te kompanije, a bivši i sadašnji radnici 12 odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković izjavio je juče da su građani, nakon što su postali vlasnici pet akcija NIS-a, u mogućnosti da ih prodaju nekom drugom, ugovorom o kupoprodaji.

On je, povodom vesti da se u Valjevu pojavila grupa ljudi koja otkupljuje akcije NIS-a uz sklapanje ugovora i overu u sudu, rekao da je to legitimno pravo i da je dozvoljeno po Zakonu o obligacionim odnosima. „Postoji mogućnost da kupac i prodavac naprave ugovor i overe ga u sudu, ali smo sugerisali građanima da to ne rade zato što to povlači velike troškove, a i mogućnost zloupotreba i manipulacija”, rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, legitimno je i dopušteno da se sa tim overenim ugovorom ode u Centralni registar i da se akcije preknjiže sa jedne osobe na drugu. „To po zakonu može. Znači, ja mogu po zakonu da ugovorom nekom prodam svoje akcije. Mi smo rekli ljudima da je to loše zato što će prodati po nižim cenama nego što bi mogli da ostvare sutra na berzi”, istakao je Cvetković i poručio građanima da se strpe i sačekaju da akcije prodaju na berzi.

On je podsetio da organi NIS-a još nisu doneli odluku da se društvo otvori i izađe na berzu. Kad se to desi, trgovina će biti moguća na najtransparentniji način, davanjem naloga brokeru za prodaju ili kupovinu na berzi. Prema ranijim najavama, to bi trebalo da se dogodi u junu.

Cvetković je objasnio da ne može da se trguje potvrdama koje građani imaju da su vlasnici akcija NIS-a i da to na njima jasno piše. „Drugim rečima, ako vam neko to ponudi, on baca novac”, dodao je Cvetković i objasnio da su potvrde podeljene jer su akcije dematerijalizovane i nalaze se evidentirane u Centralnom registru, a mnogi ljudi nemaju kompjutere i mogućnost da to provere.

Trgovina je, ponovio je on, moguća samo sa akcijama NIS-a jer su građani u Centralnom registru već upisani kao vlasnici. Nije, međutim, mogućna trgovina besplatnim akcijama drugih javnih preduzeća, jer zakon ne dozvoljava da se sklopi ugovor o prodaji akcija koje građani nemaju u svojim rukama i koje tek treba da dobiju.

U Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da Zakon o podeli besplatnih akcija zabranjuje prenos prava raspolaganja nad besplatnim akcijama, kao i da su za to predviđene novčane kazne.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Višenedeljno gordo posrtanje dinara i gotovo nacionalni referendum oko stabilnosti kursa gurnuli su u drugi plan jedno sasvim obično pitanje – koja se štednja više isplati u „poniženim” dinarima ili u moćnim evrima?

Ako je suditi po činjenici da su građani Srbije na kraju 2009. godine na štednim knjižicama imali ukupno višeod 577 milijardidinara, štojeoko 6,2 milijardeevra, a gotovo 95 odsto od navedene sume bila je devizna štednja, reklo bi se da je postavljeno pitanje deplasirano. Da je baš tako govori i zvaničan podatak da je dinarska štednja činilasveganeštovišeodpet procenata.

Dakle, reklo bi se, štediše su navedenu dilemu odavno stavile „ad akta”. Ali, ipak, da li ona konačno više ne postoji, jer je štednja u evrima najsigurnija zato što uvek donosi dobitak ili se na njoj bar – ne gubi.

Uprkos veoma čestim savetima guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića da štedimo u dinarima, a te učestale pozive slao je naročito pretprošle i prošle godine, navedeni podaci govore da se stranom novcu, uglavnom evru, više veruje nego domaćoj valuti. Otuda i sve učestaliji pozivi na takozvanu deevroizaciju ili za vraćanje dinaru nekih izgubljenih funkcija novca.

Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da je i guverner ponekad bio u pravu. Bilo je perioda kada se više isplatilo štedeti u dinarima nego u evrima, ali i trenutaka kada je štednja u dinarima sa pripisanom kamatom samo održala vrednost štednog uloga. Dok je u isto vreme ista dinarska suma, prevedena u evropsku valutu, posle nekog roka provedenog u banci, donosila dobitak.

Pod uticajem svakodnevnih vesti da u proteklih nekoliko meseci dinar gubi vrednost u odnosu na najomiljeniju stranu valutu među Srbima, nema našeg čoveka koji se ne bi zakleo da je u u proteklih godinu dana štednja u evrima bila isplativija.

Da li je baš tako?

Recimo, na primer, da je 1. marta 2009. godine štediša u jednoj od 30 banaka u Srbiji oročio 1.000 evra na godinu dana, po tada važećoj kamati od 4,75 odsto. Ovaj klijent je od izabrane banke mogao odmah, unapred, da podigne kamatu od 45 evra. Godinu dana kasnije na ime kamate bi dobio manje, 38 evra, jer bi mu od pripisane kamate 1. marta ove godine bilo odbijeno 20 odsto na ime poreza na kapitalnu dobit.

Navedenih 1.000 evra 1. marta lane vredelo je 93.800 dinara. Ta suma oročena na 12 meseci, sa važećom kamatom od 13 odsto na dinare, prvog dana marta ove godine donela je dobit od 12.194 dinara. Dakle, štediša je posle godinu dana iz banke izašao sa ukupno 105.994 dinara. Za te pare je istog dana, uprkos sunovratu domaće valute, mogao da kupi 1.059,94 evra. Dakle, dinarski štediša je za godinu dana na dobitku gotovo 60 evra, a devizni u najboljem slučaju 45 evra.

Primer drugi.

U konkretnom slučaju, opisanom u broju „Politike” od 7. maja prošle godine, pokazalo se da štednja u dinarima u periodu od 3. novembra 2008. do 3. maja 2009. nije donosila dobit, već je štediši samo nadoknadila ono što mu je „pojela” inflacija.

Dakle, 3. novembra jedan Beograđanin je u svejedno kojoj banci oročio 120.000 dinara na šest meseci. Pristao je na ponuđenu godišnju kamatu od 12 odsto. Dakle, računao je da će se za pola godine njegove pare oploditi za šest procenata.

Ali, zarad računice koju je planirao da izvede na kraju avanture u koju se upustio, pribeležio je da je u istoj banci za položenih 120.000 dinara navedenog dana mogao, po ceni od 86,25 dinara za evro, da kupi tačno 1.391,3 evra.

Posle pola godine, odmah posle praznika, 5. maja, zajedno sa pripisanom kamatom podigao je 125.808 dinara. Kad je bacio pogled na tablu iznad šaltera sa kursnom listom, bilo mu jasno da je odigrao na sopstvenu štetu. Tog dana banka je prodavala evro za 97,1 dinar, pa je za 125.808 dinara mogao da kupi 1.295,6 evra. Nije bilo teško izračunati da je ovaj štediša, u evrima, uprkos pripisanoj kamati, bio na gubitku tačno 95,6 evra. Ili, ako se ta suma pomnoži sa 97,1 dinar, za koliko se tog dana evro mogao kupiti na šalteru iste banke, ovaj „poštovalac” guvernera Jelašića izgubio je 9.282 dinara. Da je dinare pretvorio u evro i ostavio ih na knjižicu, posle šest meseci bio bi na dobitku.

Prema tome, da li štedeti u dinarima ili evrima – pitanje je sad. U Srbiji se nikada ne zna.

A. Mikavica

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Unosniji dinari

Definitivni zaključak šta je isplativije devizna, ili dinarska štednja, po štediše je, nažalost, moguće doneti tek nakon protoka vremena. Računica za prethodnu godinu je jasna i uglavnom tačna – bolje su prošli oni koji su štedeli u dinarima, rekao je Goran Milićević, izvršni direktor za marketing Komercijalne banke, koja je već premašila milijardu evra devizne štednje u Srbiji.

– Ako sve nepoznate u jednačini ostanu iste, onda će i za godinu dana zaključak biti isti. Ali, da li će se štediše odlučiti za dinarsku štednju zavisi, kao i do sada, pre svega, od njihove procene kretanja kursa u narednih godinu dana. Da kurs ne „pojede” pozitivnu razliku između dinarske i devizne kamate. Ono što je sigurno i u čemu nećete pogrešiti: svakako treba štedeti. Iz mnogo razloga. Ako imate šta. I, pod uslovom, ako nemate bolju ideju za legalnu zaradu – rekao je Milićević.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kompanija je u prošloj godini ostvarila poslovni prihod od 16,44 milijarde dinara u poređenju sa 19,19 milijardi u 2008. godini.

Prihod od prodaje u prethodnoj godini vredeo je 15,94 milijarde dinara nakon nešto više od 19 milijardi 2008.

Prošlogodišnji rashodi Sojaproteina, jednog od vodećih prerađivača soje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, dostigli su

14,92 milijarde dinara dok su 2008. godini bili 17,25 milijardi.

Bečejska kompanija se bavi preradom soje ali i poljoprivrednom proizvodnjom, skladištenjem, prometom na veliko i malo, otkupom poljoprivrednih proizvoda, izvozom i uvozom, kao i drugim delatnostima koje upotpunjuju glavnu delatnost.

Većinski vlasnik Sojaproteina je Viktorija grupa sa udelom u vlasništvu od bezmalo 63 odsto.

Akcijama Sojaproteina na Beogradskoj berzi se trguje od septembra 2002. Trenutno akcija Sojaproteina, sa A Listinga Berze, košta 1.037 dinara prema maksimalnih u poslednjih 12 meseci 1.300 dinara iz septembra i minimalnih 470 dinara iz marta prošle godine.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

On je istakao da udeo evra u plaćanjima, iz bankarskog ugla neće biti niži sve dok se ne bude znalo kakva je cena dinara na duži rok. „Kamata na dugoročne obveznice u dinarima koje bi izdalo Ministarstvo finansija bi bila neka reperna cena dinara na dugi rok“, kazao je Čupić i dodao kako su privredi osim likvidnosti, koju država donekle obezbeđuje kroz subvencionisane kredite, potrebne mere za veće investiranje, izvoz i konkurentnost o čemu će biti reči od 9. do 11. marta na Kopaoniku na „srpskom Davosu“.

Predsednik ITM grupe Toplica Spasojević istakao je kako će biti reči i o tome šta domaća Vlada može da uradi za privrednike što dosad nije. „Sve zemlje u regionu za početak imaju stabilan kurs“, kazao je Spasojević.

Na 17. Kopaonik biznis forumu u organizaciji Saveza ekonomista Srbije učestvovaće 400 prijavljenih učesnika i biće 80 izlagača u forumima. Prvog dana će se obratiti premijer Mirko Cvetković, potpredsednici Mlađan Dinkić i Božidar Đelić, guverner Radovan Jelašić i ministarka finansija Diana Dragutinović.

Jedna od novina ove godine je i prisustvo američkog, austrijskog, nemačkog, grčkog i italijanskog ambasadora.

Na Kopaoniku će se sa državnicima od 9. do 11. marta sastati ekonomski stručnjaci, bankari i privrednici.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 34,88 miliona dinara. Akcije Galenike Fitofarmacije A.D. (FITO) i Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 4,75, odnosno 1,35 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Pupin Telekom A.D. (PTLK), gde je cena na zatvaranju iznosila 230 dinara, što predstavlja rast od 17,95%. Cena akcija Credy banka A.D. (CYBN) danas je iznosila 4.898 dinara, što je povećanje od 15,93%, dok su akcije Galenika Fitofarmacija A.D. (FITO) uvećale svoju cenu za 15,68%, odnosno na 6.412 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Primljeno je ponuda u vrijednosti sedam milijardi eura, nasuprot ciljanih maksimalnih pet milijardi, rekao je Spiros Papanikolau. Prodaju pažljivo prate financijska tržišta, nastojeći procijeniti dubinu grčke krize.

Dan ranije grčka je vlada najavila niz novih mjera štednje, uključujući smanjenja plaća u javnom sektoru, zamrzavanje mirovina te povećanje trošarina na cigarete, alkohol, luksuzne robe i drago kamenje.

Agencija je upraviteljima izdavanja obveznice imenovao Barclays Capital, HSBC, National Bank of Greece, te banke Nomura i Piraeus.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)