Promet iz 212 transakcija vredeo je 72,33 miliona dinara (725.256 evra) od čega je u trgovini akcijama AIK banke [AIKB] ostvareno 50,58 miliona.

Najviše je u kontinuiranoj trgovini poskupela prioritetna akcija DIN Fabrike duvana [DINNPB], za 4,7 odsto, na 2.984 dinara, uz solidan promet nešto veći od dva miliona dinara.

Meser Tehnogas [TGAS] je poskupeo malo više od četiri procenta, Telefonija [TLFN] tri uz promet od milion dinara, cena Univerzal banke [UNBN] povećana je gotovo dva odsto a Tigra [TIGR], sa A Listinga, procenat i po.

Gubitnike predvodi Pupin telekom [PTLK] maksimalnim padom od 12 odsto dok je Simpo [SMPO] pojevtinio nešto više od šest procenata.

Po tri i po procenta na vrednosti su izgubili Progres [PRGS] i Metalac [MTLC], sa B Listinga, a cena Metals banke [MTBN] smanjena je bezmalo tri odsto. Više se trgovalo samo akcijama proizvodjača posudja iz Gornjeg Milanovca, za 1,45 miliona dinara.

U grupi akcija sa većim prometom na kontinuiranom segmentu je i Privredna banka [PRBN] sa 1,39 miliona dinara.

Učešće stranih investitora bilo je 57 odsto u ukupnoj i gotovo 62 u trgovini akcijama pri čemu u kupovini akcija gotovo 88 a u prodaji nešto više od 35 odsto.

Dvocifreni udeo u vrednosti prometa imali su M&V Investments i Komercijalna banka, od nešto više od 48 odnosno 23 odsto.

Izvor: www.smedia.rs
(Zatvori)

Suočena s talasom povlačenja štednje iz banaka, koji se pod naletom svetske ekonomske krize dogodio krajem 2008, Vlada Srbije je privremeno ukinula porez na kamatu, a iznos osiguranog štednog uloga za čiju isplatu garantuje država sa 3.000 povećala na 50.000 evra. Porez na kamate nije obračunavan u periodu od 30. januara do 31. decembra 2009, a još prošlog leta ministarka finansija Diana Dragutinović nagovestila je da će, po isteku ovog perioda, kamata biti ponovo oporezovana, ali po upola nižoj stopi od 10 odsto.
 
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je nedavno kako je Vlada Srbije planirala da prepolovljena poreska stopa na kamatu od devizne štednje bude u primeni već od početka ove godine. Ako je tako, zašto je onda Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana, u okviru kog je i odredba o smanjenju stope poreza na prihod od kapitala i na kapitalne dobitke sa 20 na 10 odsto, Vlada usvojila tek 17. decembra.

Našavši se u skupštinskoj proceduri dan kasnije, 18. decembra, ovaj Vladin predlog automatski je bio osuđen na višemesečno mirovanje, sve do prve sednice redovnog prolećnog zasedanja koja je počela 2. marta. Iako je u dnevni red uvršten kao treća tačka, o ovom Vladinom predlogu glasaće se tek pošto se obavi rasprava u načelu o svih 38 tačaka, a potom i rasprava o pojedinostima i amandmanima kojih već sada ima preko 700. Kad se uzme u obzir i vreme koje mora da protekne od dana objavljivanja u Službenom glasniku do početka primene nekog propisa, za očekivati je da će sniženje poreza na kamatu u najboljem slučaju stupiti na snagu krajem marta, a verovatnije tek tokom aprila. A do tada kamate na štednju oporezovaće se po starom zakonu – po stopi od 20 odsto.
 
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je ukupna devizna štednja krajem januara 2010. narasla na sumu od blizu 6,1 milijardu evra, što je čak 45 puta više od sume koju su građani Srbije u bankama čuvali 2000. godine. Tokom 2009. nakratko poljuljano poverenje u banke je vraćeno, a zahvaljujući dobrim delom i privremenom ukidanju poreza na kamatu, devizna štednja je povećana čak za 1,23 milijarde evra. Zbog povoljnijih uslova štednje koje banke po običaju nude u “nedelji štednje”, više od polovine te sume, ili 640,3 miliona evra, položeno je u poslednja dva meseca 2009.

Na osnovu strukture štednje po ročnosti (vidi tabelu), a imajući u vidu da prosečna kamatna stopa na štednju u evrima iznosi oko pet odsto na godišnjem nivou, može se pretpostaviti da tokom prva tri meseca 2010. za isplatu građanima dospeva oko 150 miliona evra kamate. Po osnovu poreza na prihod od kamate, od ove sume u državni budžet će se sliti čak 30 miliona evra ili duplo više nego da su usvojene Izmene Zakona o porezu na dohodak građana.

Da je u pitanju smišljeni manevar za vanrednu dopunu budžeta, teško je dokazati. Ali redosled Vladinih poteza upućuje na takav zaključak. Prvo je porez na kamate privremeno ukinut. Čim se pokazalo da je ta mera dala rezultate, štedišama je stavljeno do znanja da se država ne odriče zauvek svog dela kolača. Kamate će ponovo biti oporezovane, ali po nižoj stopi, poručeno je štedišama uz najavu izmena Zakona o porezu na dohodak građana. No, kad se videlo koliko su para ljudi uložili u banke u “nedelji štednje”, s izmenama se malo zakasnilo pa je predlog zakona stigao do parlamenta taman u momentu kad je bilo sigurno da narednih nekoliko meseci neće biti usvojen.

Zašto debelo plaćeni srpski poslanici imaju toliko vanrednih godišnjih odmora, pitanje je za neki drugi tekst. U Ministarstvu finansija dobro su znali dinamiku (ne)rada parlamenta. I sasvim je svejedno da li je štedišama 15 miliona evra “oteto” smišljenim kašnjenjem ili zbog običnog nemara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Problem bi mogao da bude veći ukoliko država ne reši pitanje naplate potraživanja, te ne ubrza sudske postupke i realizaciju hipoteke. U suprotnom, prinosi banaka biće niži, banke će biti restriktivnije, a počeće i da se spajaju, ne kriju u Ministarstvu finansija.

Banke su prvo bile na udaru u oktobru 2008. kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja je posle godinu i po dana postala nova pretnja bankama, i koja će biti prilično intenzivna i tokom cele 2010. godine, slažu se sagovornici "Novca". Baš kako je pre pola godine i procenio predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić: "Sve izraženija docnja, pre ili kasnije, sigurno će zapretiti i poslovanju banaka." "Bankarski sistem verovatno neće biti ugrožen, ali će nesumnjivo imati problem", kazao je Dugalić za "Novac".
Prema podacima Udruženja banaka, problemi sa redovnom otplatom kredita, koji su jenjavali u poslednjem kvartalu prošle godine, ponovo su uzeli danak. Prosečno, nešto više od osam odsto zaduženih preduzetnika i pravnih lica nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredite. Vrednosno, prema našoj računici, to je 84,6 milijardi dinara u docnji, što je sa kamatama bar desetak odsto više.
Najveći problem imaju zaduženi preduzetnici - na kraju januara njih 8,2 odsto kasnilo je sa otplatom kredita, što je rast od 0,2 procentna poena za mesec dana ili za 110 procenata za sedam meseci! Kod pravnih lica, problemi se tek očekuju - u januaru je docnja ublažena za 0,3 procentna poena na 8,5 odsto.
Bankari strahuju jer očekuju dalji rast loših plasmana. Izbegavaju licitiranje, ali se može čuti da bi ovaj nivo mogao dostići vrh na 12-15 odsto, što je rast i do 80 procenata u odnosu na trenutno stanje. Iskustva govore da su u najgorim krizama loši plasmani prelazili 25 odsto ukupnih kredita. U Rusiji, recimo, taj nivo je dostigao deset odsto, a u Ukrajini čak 30.

Loši plasmani u "Hipo banci" trenutno su na nivou od 12 odsto, a novi udar očekuju u narednim mesecima. "Rast loših plasmana će se nastaviti i ove godine, kao posledica pada društvenog bruto proizvoda u 2009. godini. S jedne strane, preduzeća imaju smanjenje privredne aktivnosti i prezaduženost, a s druge, veoma su izložena deviznom riziku zbog deviznih zajmova. Rast bankarskih plasmana i aktive zavisiće od ambijenta, poboljšanja platežne sposobnosti građana, kvaliteta preduzeća i makroekonomije", kaže za "Novac", zamenik predsednika Izvršnog odbora "Hipo Alpe-Adrija banke" Zoran Vojnović i dodaje da će ove godine fokus biti na refinansiranju i reprogramiranju, jer će se vrlo teško nalaziti kvalitetni klijenti.
I Draginja Đurić, predsednik IO "Banke Inteza", kaže da je rizik naplate sve veći, a da s druge strane ne postoji dovoljna podrška države.
"Banke jesu spremne da više finansiraju privredu, ali za povećanje izloženosti moramo imati i pravni ambijent. Bilo bi lakše kada bi hipoteku mogli da realizujemo blagovremeno, ali i kada bi preduzeća redovno naplaćivala svoja potraživanja", kaže Đurić za "Novac".
Naša sagovornik dodaje da bi mere mogle da budu privremene. "Praktično, klijenti koji ne izmire obavezu u određenom roku, mogli bi da plaćaju zateznu kamatu. Danas kreditno sposobni klijenti uzimaju kredite da bi plaćali potraživanja, a s druge strane ne mogu da naplate svoja redovna potraživanja niti da ih uvećaju za, recimo, nivo inflacije", kaže Đurić.
I u ovoj banci, najvećoj po visini kapitala u Srbiji, nivo kredita u docnji je veći nego u 2008. godini. Još uvek je, međutim, ispod osam odsto, koliki je prosek za ceo bankarski sektor u Srbiji.
Sličan stav imaju i u "Prokredit banci" gde je svega 2,5 odsto kredita u docnji dužoj od 90 dana. Bečki sporazum jeste bila mera koja je obavezala banke na određeni nivo plasmana srpskoj privredi i građanima, ali dugoročno je kako ocenjuju, potrebno formirati ambijent koji će zainteresovati banke i da nadalje ulažu u srpsku privredu.

"Banke su zainteresovane da normalno rade u Srbiji, ali je preduslov za to dovoljan broj kreditno sposobnih firmi. Ključno je rešiti problem naplate potraživanja kod malih i srednjih preduzeća prvenstveno od velikih sistema i državnih firmi. Takođe, potrebno je ubrzati izvršni postupak ukoliko se pak potraživanja ne mogu naplatiti redovnim putem i, konačno, banke moraju biti odgovornije. Ima slučajeva da su dugoročni projekti finansirani kratkoročnim kreditima što klijentima stvara potencijalni rizik likvidnosti, ali i svakoj narednoj banci koja ih bude kreditirala", kaže za "Novac" predsednik IO "Prokredit banke" Svetlana Tolmačeva.
Da priča sa lošim plasmanima nije završena, kažu i u OTP banci. "Poslovanje u privredi i nadalje će biti teško, što je potencijalni rizik za rast rizičnih kredita. Ne treba očekivati veliki rast finansiranja privrede, biće ovo godina godina restukturanja i refinansiranja", kaže za "Novac" član IO OTP banke Laura Fodor Agošton.
Nesporno je i da su u vladi svesni da se kriza iz realnog sektora lagano premešta u bankarski. U Ministarstvu finansija ocenjuju da će bankarski sistem biti oprezniji jer se povećao broj neredovnih platiša. "Postavlja se i pitanje da li će biti kreditno sposobnih klijenta", ocenio je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dodajući da bi ovu godinu moglo obeležiti i spajanje banaka.

Poznavaoci tvrde da postoji nekoliko kanala kroz koje banke osećaju neredovnu naplatu kredita. Prvi je negativan uticaj na njihovu adekvatnost kapitala što dovodi u pitanje i njihovu sposobnost da dugoročno izmiruju obaveze.
Ako adekvatnost kapitala padne ispod minimuma od 12 odsto, banka može izgubiti licencu za rad, mada se veruje da bi centralna banka tada spustila minimalni nivo adekvatnosti.
Drugi kanal jeste poslovni rezultat banke. Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju ni kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi. Banke, inače, u Srbiji imaju ubedljivo najniži prinos na kapital u regionu. U 2008. godini ovaj pokazatelj je iznosio svega 8,3 odsto. Dobra vest je da je to rast za 1,1 procentni poen u odnosu na godinu ranije i tri procentna poena u odnosu na 2005. Loše je, međutim, to što smo daleko od Hrvatske gde je prinos na kapital bankarskog sektora skoro 11 odsto, te Makedonije i Albanije gde ovaj pokazatelj iznosi po oko 16 procenata i Bugarske gde je prinos na kapital banka veći od 21 odsto.
Konačno, treći kanal je ugrožavanje likvidnosti banaka jer nemogućnost naplate kredita automatski znači i nemogućnost banke da vrati novac koji je pozajmila.
To bi kasnije značilo da neće biti novih kredita, ali i da će postojeći biti skuplji.

Rezervisanja za gubitke sve veća
Pogoršanje kreditnog portfelja banaka znači i povećanje rezervacija za potencijalne gubitke. Prema poslednjim raspoloživim podacima za treći kvartal 2009. godine, ukupna rezervisanja za procenjene gubitke, po osnovu bilansne i vanbilansne izloženosti banaka, iznosila su 342,4 milijarde dinara, što je rast za 19 milijardi dinara u odnosu na prethodni kvartal. Problem je veći ako se zna da su u odnosu na april prošle godine rezervisanja povećana za tri puta, odnosno za šest puta u odnosu na septembar 2008. godine.

 

 

Kliknite na tabelu za detaljniji prikaz [+]

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Ipak, kaže on, „postoje indicije da su firme u Srbiji kupovali i oni koji su želeli da legalizuju imovinu stečenu kriminalom. Prema našim procenama, u tome su zastupljeni i domaći i strani perači novca. Istine radi, često se domaći prljavi kapital maskira preko različitih of-šor zona u svetu“.

Sprečena prodaja TV Smederevo Agencija za privatizaciju je, na osnovu informacija koje je dobila od Uprave za sprečavanje pranja novca, zaustavila i sprečila jednu privatizaciju. Reč je o potencijalnoj prodaji Televizije Smederevo.

U Agenciji za privatizaciju kažu da su redovno Upravi za sprečavanje pranja novca slali dopise za 1.769 subjekata privatizacije radi utvrđivanja eventualnih smetnji za zaključenje ugovora.

“Agencija nije imala zakonsku obavezu da te dopise šalje, ali smo zbog indicija, koje su u javnosti iznosili predstavnici Uprave da se novac pere kroz privatizaciju, želeli da im pružimo što više informacija“, kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

„Naravno“, dodaje on, „dopisi su slati kada se aukcije okončaju, jer je pre toga nemoguće dati podatke o potencijalnom kupcu društvenog kapitala“.

Cvetković podseća i da ne postoji mehanizam da Agencija utvrdi da li je u slučaju prodaje neke firme korišćen prljav novac. „Zakon je propisao da svako pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove definisane javnim pozivom može biti kupac u postupku privatizacije“, podseća direktor Agencije za privatizaciju.

„Takođe, predmetno pitanje se dokazuje i potvrdama koje izdaju MUP i nadležni sudovi. Sva naša saznanja ili eventualne indicije o bilo kakvim neregularnostima u privatizaciji prosleđujemo MUP, tužilaštvima ili Upravi za sprečavanje pranja novca“, kaže on.


Cvetković, međutim, napominje i da ovi organi, zbog prirode svog posla, nisu u obavezi da Agenciju izveste o daljem toku aktivnosti koje povodom njihovih informacija sprovode po službenoj dužnosti.

Uprava za sprečavanje pranja novca godišnje u proseku otvori oko 60 predmeta za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca. Insistira se na kvalitetu predmeta, koji su veoma obimni i složeni. Nakon završene analize, podaci se dostavljaju nadležnim tužiocima ili MUP na dalje postupanje“, tvrdi direktor Uprave.

Prema podacima iz sudova, trenutno ima oko deset osuđujućih presuda za krivično delo pranja novca, od kojih je pet pravosnažno. „Veliki deo naših predmeta tužilaštva ipak kvalifikuju kao poresku utaju ili zloupotrebu službenog položaja u privredi“, konstatuje Vujičić.

Nijedan ili 1.769 dopisa?

Agencija za privatizaciju Srbije je ponovo saopštila da je do sada Upravi za sprečavanje pranja novca poslala dopise za 1.769 kupaca, radi utvrđivanja eventualnih smetnji za zaključivanje kupoprodajnih ugovora, a da je poslednji dopis poslat 1. marta 2010. godine.

Sa druge strane, Uprava za sprečavanje pranja novca je prošle nedelje navela da od Agencije za privatizaciju od jula 2008. godine nije dobila nijedan zahtev da pre privatizacije preispita okolnosti koje bi sprečile potpisivanje ugovora o prodaji državnih preduzeća na aukciji.

U Srbiji je od početka privatizacije 2002. godine ukupno prodato 2.291 preduzeće, a raskinuto je 527 kupoprodajna ugovora, odnosno 23 odsto. Na privatizacije aukcijom odnose se 504 raskinuta ugovora, a 23 na prodaju tenderom.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Donedavni predsednik Upravnog odbora PIO fonda kaže da država do aprila 2011. godine mora da se odluči o pravcu reformi. "Država treba da odluči da li će se ići na realno smanjivanje rashoda za penzije putem indekacije penzija na bazi inflacije, ili smo za bolju funkciju PIO sistema sa stanovišta njegove održivosti i socijalne prihvatljivosti",kaže on.

"Ako bi se nastavila indeksacija inflacijom, realne penzije bi se u 2020. godini svele na nekih 40 odsto prosečne plate, to bi bio pad sa sadašnjih 61 ili 62 odsto prosečne zarade. Ušteda zahvaljujući tom smanjenju bi mogla da iznosi oko 5,3 milijarde evra, pretpostavljajući privredni rast u ovoj deceniji kakav je projektovan u Memorandum MMF-a", dodao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se država opredeli za kapitalizaciju fonda, to bi podrazumevalo kompletnu reformu javnog sektora - pre svega neophodnu korporativizaciju javnog sektora i sprovodjenje reformi u oblasti zemljišne politike.

On smatra da bi formiranje portfolia PIO fonda proizašlo iz korporativizacije javnih državnih i komunalnih preduzeća, kao i infrastrukturnih fondova koji bi se formirali radi ubiranja renti na bazi nove zemljišne politike. Time bi se ostvario održiv sistem PIO, koji bi u perspektivi smanjio pritisak na budžet.

Reforma je sveobuhvatna, jer bi trebalo da obuhvati i fiskalni sistem gde bi se deo prihoda obezbedio pomeranjem težišta na tzv. direktne poreze (koje poreski obveznici sami plaćaju). Formiranjem porftolia, PIO fond bi se mogao definisati kao ograničeni investicioni fond koji učestvuje na tržištu kapitala.

On bi, na primer, u sadašnjoj situaciji mogao da bude idealan kupac trezorskih zapisa i da na taj način obezbedi delimično finansiranje deficita budžeta, uz pribiranje i dodatnih prihoda novca, objasnio je Kovačević.

On je dodao da projekcije ukazuju da bi za tri do četiri godine sasvim mogli da se pokriju sadašnji transferi iz budžeta koji "iskrivljuju" funkciju budžeta i gde trenutno više od 30 odsto ukupnih rashoda budžeta ide na ispunjavanje socijalne funkcije.

Na taj način PIO fond bi mogao da postane dugoročno održiv i da obezbedi nivo penzija koje su dovoljne za egzistenciju velikog broja penzionera, dodao je Kovačević.

On je podsetio da je trenutno aktuelno pitanje da li će se posle aprila penzije uskladjivati samo sa inflacijom ili sa platama u javnom sektoru.

"Mislim da je u ovom trenutku ispravno vezati uskladjivanje penzija sa platama u javnom sektoru, odnosno da penzije treba da dele sudbinu plata u javnom sektoru. U ovoj godini će biti skroman rast BDP-a, a realnog rasta plata u javnom sektoru neće biti jer su plate zamrznute.Osim toga, sada je trenutak kada će se preduzeća opredeljivati da li će morati da povećaju investicije ili plate, pa će investicije morati da prednjače ", naglasio je Kovačević.

On je ocenio da "mi narednih nekoliko godina nećemo imati značajnu dinamiku rasta plata", dodajući da je, po njegovom mišljenju, "svejedno da li su penzije u ovom periodu vezane za dinamiku plata ili dinamiku inflacije".

Mogli bi da koristimo uspešne modele drugih zemalja u reformi PIO fonda

Da je PIO fond neodrživ ovakav kakav trenutno imamo već je odavno poznato, a prošle godine to je potvrdila i Svetska banka u svom izveštaju, podsetio je Kovačević. SB je konstatovala da su mere koje će se uvesti izmenama i dopunama PIO fonda (podizanje minimalne granice za odlazak u penziju, racionalizacija benificiranog staža...) održive na kratak rok i da neće dovesti do značajnih ušteda. Najveći efekat daće zamrzavanje plata i penzija, napomenuo je Kovačević i dodao da će, zahvaljujući toj meri, ukupni rashodi za penzije sa 14 odsto učesća u BDP-a u 2008. sa zamrzavanjem u 2009. i 2010. biti smanjeni na 12, 7 odsto BDP-a do aprila 2011.

Uz napomenu da je reforma PIO fonda kompleksan i dugotrojan proces, Kovačević je naveo da postoji pozitivnih primera iz evropske prakse koji mogu biti prihvatljivi i za naše prilike.

Prema njegovim rečima, prvi državni stub penzijskog osiguranja treba da opstane. Taj sistem podrazumeva ubiranje sredstava iz definisanih izvora, ali je važno da on u kratkoročnom reformskom zahvatu obuhvati i princip specifičnih prava penzionera.

Po uzoru na austrijski penzijski sistem, specifična prava bi se mogla ostvarivati uvodjenjem individualnog penzionog računa.

"To bi značilo da u kolikoj je meri pojedinac u svom radnom veku ulagao i plaćao svoje penzijsko osiguranje u toj meri će biti definisana i njegova prava iz tog osiguranja", objasnio je Kovačević.

"To bi u budućnosti profilisalo tri kategorije penzionera - oni koji su davno završili svoj radni staž, oni koji su u toku i veći deo staža su odradili i penzioneri koji počinju svoj radni staž", rekao je Kovačević i dodao da bi na taj način u boljoj uzajamnoj vezi bili ulaganja u PIO i prava koja proističu iz toga.

Izvor: b92.net
(Zatvori)

Nosilac likvidnosti je i dalje akcija niške AIK banke (AIKB) sa ukupnim mesečnim prometom od 438 miliona dinara. Dobra vest je da inostrani fondovi kupuju ovu akciju u većim paketima, što je sigurno dobar signal i za domaće investitore.

Berze u neposrednom okruženju takođe beleže padove. Slovenački SBI 20 je pao za 4,61%, uz generalno malu likvidnost koja vlada na ovom tržištu. Hrvatski Crobex beleži manji pad od 2,66%, a isti gubitak beleži i banjalučki BIRS. Rast beleže jedino makedonska i beogradska berza. Makedonski MBID beleži rast od 4,28%, uz i dalje veoma slabu likvidnost.

Evropska tržišta kapitala bila su uglavnom pod uticajem sentimenta vezanog za stanje duga u Grčkoj, Španiji i Portugalu. Ova tržišta su sredinom meseca u jednoj nedelji izgubili oko 5% svoje vrednosti (lisabonski PSI 20 pao je za 6%, atinski indeks za 4% I španski IBEX 35 za 5,4%), dok su glavna evropska tržišta ipak uspela da zabeleže rast (nemački DAX ovog meseca bio u “plusu” od 1,87%, a engleski FTSE je zabeležio rast od 4,19%). Međutim, neposredno su i ova tržišta bila pogođena jer je zabrinutost u vezi stanja duga Grčke uticala i na poverenje u evropsku valutu, koja je u odnosu na američki dolar u februaru depresirala za 2,2%. Tržišta kapitala centralnoistočne Evrope takođe beleže minuse, tako da je poljski indeks pao za 3,94%, češki za 2,44%, a mađarski za 1,29%.Austrijski berzanski indeks ATX je poslednje nedelje februara zabeležio pad od 4,7%, zahvaljujući padu akcija banke Raiffeisen International koja je saopštila planove o spajanju sa svojim osnivačem, matičnom bankom iz Austrije. Tržište je ovu vest primilo dosta negativno jer se smatra da bi u ovoj poslovnoj kombinaciji na dobitku bili akcionari matičnog društva a na gubitku akcionari Raiffeisen International-a.

Najrazvijenija tržišta kapitala ovoga meseca beleže rast, za razliku od januara. Ovog meseca, uprkos ne tako dobrim vestima iz makroekonomske sfere, berzanski indeks S&P 500 beleži rast od 3,9%, što je gotovo za dva procenta veći rast od rasta koji je zabeležen na najjačem tržištu kapitala kontinentalne Evrope (nemački DAX je ubeležio rast od 1,87% u februaru). U SAD-u, inicijalni zahtevi za pomoć nezaposlenima porasli su za 22,000 na 496,000 što je veći broj od onog koji je predviđen od strane većine analitičara i koji je iznosio 460,000. Indeks koji meri poverenje potrošača u SAD-u je takođe pao na 46 poena, dosta manje od koncenzusa koji je iznosio 55 poena. Prodaja novih rezidencijalnih objekata pala je na 309,000, što predstavlja novi rekordno niski nivo. Američka centralna banka (FED) je na opšte iznenađenje tržišta povećala diskontnu stopu (stopa po kojoj FED plasira overnight kredite komercijalnim bankama) sa 0,5 na 0,75%, dok su takođe izdata saopštenja i čvrsta uveravanja da će referentna kamatna stopa (stopa po kojoj komercijalne banke pozajmljuju novac jedna drugoj na medjubankarskom tržištu) ostati na istom nivou. Ova vest nije bitnije uzdrmala američke berze kapitala.

Izvor: Milun Trivunac, MBA, Ilirika Beograd
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 1,1 milion dinara. Akcije Jubmes banke A.D. (JMBN) i Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 648, odnosno 562 hiljade dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Galenike Fitofarmacije A.D. (FITO), gde je cena na zatvaranju iznosila 6.690 dinara, što predstavlja rast od 4,34%. Cena akcija BIP-a Beograd A.D. (BIPB) danas je iznosila 4.898 dinara, što je povećanje od 4,00%, dok su akcije Komercijalne banke A.D. (KMBN) uvećale svoju cenu za 2,37%, odnosno na 29,995 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Ministarka finansija Diana Dragutinović koja je u ime Vlade Srbije potpisala ugovor sa NKBM kazala je da je izuzetno značajno to što je ova investicija došla u vreme krize.

„Tokom 2009. godine potpisivala sam ugovore kojima se zemlja uglavnom zaduživala kako bi pokrila deficit i mogu reći da nisam baš bila sretna. Danas je sasvim drugačije jer je uprkos krizi NKBM odlučila da investira 10 miliona evra u Kredi banku, a u narednih pet godina možemo očekivati i dodatnih 30 miliona evra.“, kaže ministarka finasija.

Ona je rekla će nova investicija doći kroz novu dokapitalizaciju, subordinirani zajam ili kredit međunarodne finansijske institucije kojim će se dodatnoi osnažiti kapitalna baza Credy banke (BSE:CRBN).

Predsednik Uprave NKBM Matjaž Kovačič rekao da je Kredi banka postala četrnaesta članica grupe NKBM koja je vodeća finansijska grupacija u regionu. u regionu sa velikim finansijskim potencijalom i naglasio da će prvi cilj ulaska u vlasničku strukturu Kredi banke biti njena reorganizacija podizanje nivoa usluge i poboljšanje ponude bankarskih usluga.

„Očekujemo da će se investicije u Credy banku vratiti za narednih tri do pet godina i da ćemo uvećanjem aktive banke u tom periodu postići učešće na tržištu od tri procenata“, kaže on.

Kovačič podseća da je NKBM bila finasijer u privatizaciji Sevojna, Livnice Kikinda i drugih kompanija koje će prema njegovim rečima postati njihovi direktni novi klijenti.

Predsednik Uprave NKBM kaže da će se u narednom periodu banka fokusirati i na klijente i na stanovništvo i na privredu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)