Komentarišući suprotne stavove ministara finansija i ekonomije, Diane Dragutinović i Mlađana Dinkića, o tome da li treba odmrznuti plate i penzije, Cvetković je rekao da će se to desiti ukoliko ostvarimo bolje rezultate u privredi, dostignemo veći rast bruto domaćeg proizvoda i prilive u budžet.

Cvetković je, u izjavi Radioteleviziji Srbije, objasnio da su različiti stavovi Dinkića i Dragutinovićeve rezultat različitih individualnih prognoza, ali da "svakako niko nije protiv toga".

Zamoljen da konkretno iznese prognozu da li je realno očekivati da će plate i penzije biti odmrznute ove godine, Cvetković je rekao da on mora da bude optimista, ali nije želeo da se upušta u konkretne prognoze kada će se to desiti.

Govoreći o kretanju kursa dinara, premijer je naglasio da je bitno da se obezbedi da kurs stabilizirajuće deluje na kretanja u privredi.

"Ja naročito insistiram da kretanje kursa stabilizirajuće i pozitivno deluje na privredna kretanja. To naravno znači stabilan, ali ne fiksni kurs, u smislu filozofije održanja i držanja kursa na jednom nepromenjenom nivou", poručio je predsednik Vlade Srbije.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Dinarski gotovinski i potrošački krediti i dalje čine minimalan udeo u ukupno odobrenim kreditima, kako građanima, tako i privredi. Zbog ovakvog stanja, očekivanja svih učesnika u ovom kreditnom odnosu su usmerena na buduće kretanje kursa dinara prema evru, koji se pokazao kao jedan od najvažnijih elemenata u proceni da li je bolje zadužiti se kreditom sa valutnom klauzulom ili „čistim dinarskim kreditom“.

Elementi koji utiču na cenu kredita

Kurs je, međutim, jedan od elemenata koji utiče na visinu mesečne rate u otplati kredita, ali je njegov uticaj jasno uočljiv, te se često smatra i najvažnijim elementom. Neophodno je, međutim, istaći da pored kursa postoji još niz drugih faktora koje je potrebno razmotriti pri odabiru da li se zadužiti dinarskim kreditom ili kreditom sa valutnom klauzulom.

Svakako, najvažniji element je kamatna stopa koja se primenjuje pri obračunu cene kredita. Kamatna stopa gotovo uvek ima veći uticaj na visinu mesečne rate od kretanja kursa, a uz to, smatra se najvažnijim elementom ugovora o kreditu, što dovoljno govori o njenoj važnosti.

Uz kamatnu stopu, bitan uticaj na izbor između dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom imaju naknade koje poslovne banke naplaćuju u proceduri odobravanja kredita, tokom otplate kredita i za prevremenu otplatu kredita. Ove naknade se vrlo često razlikuju kod navedenih modela kredita i potrebno ih je uvek imati u vidu.

Ostali elementi koji bitno utiču na cenu kredita su sredstva obezbeđenja, primenjeni kurs, varijabilnost kamatne stope i drugi, koji su u sadašnjim uslovima poprilično izjednačeni, nezavisno od toga da li se zadužujete dinarskim kreditima ili kreditima sa valutnom klauzulom, te nemaju bitniji uticaj na cenu kredita. Do prošle godine je depozit, kao obavezno sredstvo obezbeđenja kod kredita sa valutnom klauzulom, imao jako bitan uticaj na cenu kredita, jer je bio manji ili čak i nije bio obavezan kod dinarskih kredita, što je ovoj vrsti kredita davalo značajnu prednost nad kreditima sa valutnom klauzulom. Međutim, danas su uslovi između dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom, po pitanju depozita, izjednačeni.

Ograničena ponuda i skuplji dinarski krediti

Portal Kamatica je upoređivao uslove poslovnih banaka kod odobravanja dinarskih kredita i kredita sa deviznom klauzulom u cilju određivanja prednosti i nedostataka zaduživanja po jednoj, odnosno, drugoj, vrsti kredita.

Pri samom pregledu ponude kredita poslovnih banaka, uočljivo je da se dinarski krediti još uvek pojavljuju u značajno manjoj meri od kredita sa valutnom klauzulom. Pojedine poslovne banke uopšte ni nemaju dinarske kredite u svojoj ponudi, druge, pak, dinarske kredite nude isključivo u periodima otplate do 24 meseca, dok treća grupa banaka, najmalobrojnija, u svojoj ponudi ima ravnopravno zastupljene dinarske kredite i kredite sa deviznom klauzulom.

Dinarski krediti se u ponudama poslovnih banaka pojavljuju u modelima gotovinskih kredita, potrošačkih kredita i kredita za refinansiranje, a vrlo retko kod kredita za kupovinu automobila. Poslovne banke u Srbiji još uvek ne nude dinarske stambene kredite.

Upoređujući uslove pod kojima se odobravaju dinarski krediti i krediti sa valutnom klauzulom, može se primetiti da se razlike u kamatnim stopama na godišnjem nivou za ova dva modela kredita razlikuju uglavnom od 5 do 9%.

Ovakva razlika u kamatnim stopama objašnjava zbog čega krediti sa valutnom klauzulom imaju značajno veće učešće u ukupno odobrenim kreditima poslovnih banaka, posebno kada su u pitanju krediti odobreni građanima.

Za kredit u protivvrednosti 5.000€, ukoliko ne bi došlo do osetnijih promena kursa, dužnici po dinarskim kreditima bi otplatili 1.000€ više nego dužnici po kreditu sa valutnom klauzulom.

Daljim računskim operacijama, dolazi se do podatka da bi se uslovi otplate kredita za kredit sa valutnom klauzulom i dinarski kredit izjednačili tek na prosečnom nivou kursa evra za otplatu rate od oko 114 dinara, a što u daljoj projekciji dovodi da bi dinarski kredit bio isplativiji tek u slučaju da kurs evra prema dinaru kroz pet godina bude 1:128 ! To bi značilo da tek ukoliko kurs evra svake godine bude uvećan za više od 5,5 dinara i ni u jednom trenutku dinar ne postaje jači prema evru, dinarski kredit postaje bolja opcija za zaduživanje.

Posmatrajući navedene podatke, postaje jasno zbog čega se većina građana odlučuje za kredite sa valutnom klauzulom. Početna rata kod kredita sa valutnom klauzulom je za gotovo 1.700 dinara manja, za isti iznos kredita od 5.000€ prema trenutnom kursu. Svakako, rizik od promene kursa evra prema dinaru postoji, ali izuzimajući naglu depresijaciju dinara krajem 2008. i početkom 2009. godine, u bližoj prošlosti nije bilo velikih fluktuacija kursa, koje bi u navedenom slučaju učinile dinarski kredit atraktivnijom solucijom za građane.

Povećanje atraktivnosti dinarskih kredita

U navedenom primeru je očito da kamatna stopa i njome određena mesečna rata opredeljuju većinu građana za jeftiniju opciju u trenutku uzimanja kredita, a to je kredit sa valutnom klauzulom. Iako nose daleko veći rizik zbog promene kursa, krediti sa valutnom klauzulom na najplastičniji način prikazuju svoje početne prednosti u vidu značajno niže mesečne rate pri otplati.

Kada su u pitanju dinarski krediti, jedina atraktivnost kojom se mogu promovisati jeste nepostojanje rizika od promene kursa. Međutim, imajući u vidu višu kamatnu stopu, osetno veći iznos mesečne rate u otplati i veoma ograničenu ponudu dinarskih kredita kod poslovnih banaka, ovi krediti još uvek nemaju dovoljno prednosti, kojima bi veći broj građana bio animiran da se zaduži u dinarima.

Iz svega navedenog, proizilaze i neophodni osnovni preduslovi za povećanje atraktivnosti dinarskih kredita: niža kamatna stopa i duži rokovi otplate. Koliko će Narodna banka Srbije svojim merama moći da utiče na poslovne banke da unaprede odobravanje dinarskih kredita, videćemo već ove godine, sa stupanjem na snagu novih mera u cilju smanjenja „evroizacije“ Srbije.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Promet iz 256 transakcija vredeo je 166,39 miliona dinara (1,66 miliona evra), od čega je u trgovini akcijama niške AIK banke [AIKB] ostvareno 120,54 miliona.

U kontinuiranoj trgovini najviše je pala cena prioritetne akcije Komercijalne banke [KMBNPB], 4,5 procenta, na 10.500 dinara, dok je cena obične akcije Komercijalne banke [KMBN] smanjena procenat manje, na 29.302 dinara.

Jubmes banka [JMBN] je pojeftinila malo više od tri odsto, Galenika fitofarmacija [FITO] bezmalo tri, a Politika [PLTK] nešto više od dva odsto. Solidno se trgovalo jedino akcijama beogradske banke, za 1,19 miliona dinara.

Dobitnike dvocifrenim rastom predvode Čačanska banka [ČNB] s plusom od 17,5 odsto i BIP [BIPB] s 13,5 odsto.

Progres [PRGS] je poskupeo nepunih pet odsto, Simpo [SMPO] procenat i po, a AIK banka pola procenta.

Više se na kontinuiranom segmentu trgovalo i prioritetnim akcijama DIN Fabrike duvana [DINNPB], za 1,68 miliona dinara, i običnim akcijama Agrobanke [AGBN], za 1,34 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene u centar pažnje investitora vratio se Radnik [RDNK], pa je ostvaren promet od 3,59 miliona dinara, ponovo po stabilnoj ceni od 1.000 dinara za akciju.

Promet iz trgovine obveznicama Srbije vredeo je 34,79 miliona dinara (348.525 evra). Dužničkim hartijama serije A2013 trgovalo se za 17,79 miliona dinara (178.250 evra) a obveznicama serije A2015 za 15,09 miliona (151.238 evra).

Učešće stranih investitora bilo je 46,5 odsto u ukupnoj i nešto više od 58 u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija 92,5, a u prodaji 24 odsto.

Dvocifren udeo u vrednosti prometa imali su M&V Investments, 26,5 odsto, Komercijalna banka, 24 odsto, i EFG Securities, 18,5 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

U poslednjih mesec i po dana Srbija je dobila dve međunarodne potvrde o poboljšanju poslovnog rejtinga. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i rejting agencija “Dan i Bredstrit”prvi putje svrstala našu zemlju u grupu zemalja s umerenim rizikom poslovanja. I pored toga, banke ne smanjuju svoje marže.

Ukoliko je ukupna kamata na kredit vezan za evro osam odsto, euribor - kamata na evropskom tržištu je jedan odsto, a sve preko toga je zarada banke. Isto je i sa dinarskim zajmovima. Mali broj banaka primenjuje kamate ispod 20 odsto na ove pozajmice. Tako, ako je ukupna kamata 17 odsto, 9,5 procenata je osnovna kamata Narodne banke, a sve iznad toga je marža. Ovo je povoljna kamata na kredit u domaćoj valuti, jer većina banaka zaračunava kamate iznad 20 pa čak i 30 odsto za pojedine vrste zajmova.

„Osnovni problem je što u Srbiji nikada nije bilo i što i dalje nema konkurencije među bankama, kao što je to, na primer, u Hrvatskoj, iako u ovoj zemlji samo tri banke imaju tržišno učešće od 50 odsto, a kod nas je to samo 30 odsto“, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima u ovoj susednoj zemlji kamate na kredite su znatno niže zajmova nego kod nas, ali je konkurencija prisutna, iako na prvi pogled izgleda da tri vodeće banke imaju monopol.

Prema podacima, u janauru ove godine prosečna kamata na kratkoročne kredite stanovništvu u Srbiji je iznosila 36,53 odsto, a na stambene 5,92 odsto, ali tu su uključene i subvencionisane pozajmice.

Zbog kreditnog rizika, koji podstiču neredovne i smanjene plate izražene u evrima, kako kaže Đukić, banke se štite tako što odbijaju klijente visokim kamatama. U sadašnjoj situaciji malo je onih koji su kreditno sposobni da se zaduže.

Na ozbiljnije promene u pogledu snižavanja kamatnih stopa, po mišljenju Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, i smanjenja rizika još malo će se pričekati,i pored pomaka koji su prisutni.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

“Rešenje za Srbiju ne može da bude povećanje tekuće potrošnje jer za to nema novca. Pravo rešenje je u većim javnim investicijama, a za to ima sredstava koja su već odobrena, ali se ne koriste”, istakao je Jelašić na Biznis forumu na Kopaoniku.

Guverner Narodne banke rekao je da će najveći izazov za kreatore ekonomske politike u Srbiji biti u kojoj će se meri plate i penzije odrediti politički, a u kojoj će meri to biti ekonomske kategorije.

On je istakao da u Izraelu postoji zakon po kome svako ko predloži povećanje plata mora da obrazloži odakle bi bile obezbeđene pare za to povećanje.

Guverner NBS-a je istakao da je u Srbiji izgleda mnogo lakše povećati zarade nego izgraditi deset kilometara autoputeva.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Premijer Mirko Cvetković izjavio je, na otvaranju Biznis Foruma, da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak.

Cvetković je istakao da će ključni izazovi u 2010. godini biti zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekomnmska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara. Premijer je istakao da će ciljevi politike Vlade u 2010. godini biti rast privredne aktivnosti, stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, usklađivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala.

Prema njegovim rečima , za realizaciju svih navedenih ciljeva ključan je rast privredne aktivnosti. Za to je, kako je naglasio, neophodno preduzeti mere za povećanje tražnje. Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, skok izvoza u prva dva meseca od 31 procenat i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda.

Negativni signali su prema rečima premijera budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta, takođe u prva dva meseca.

Cvetković kaže da je Srbija u 2009. godini imala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) manji od tri odsto, iako su prve prognoze pokazivale da će pad BDP biti čak 4,5 odsto. Cvetković je rekao da je Srbija zabeležila pad BDP od 2,7 do 2,9 odsto u 2009. godini.

Ono što se vrlo često zanemaruje jeste pitanje šta se desilo sa zaradama i penzijama u 2009. godine, ocenio je on i istakao da je bilo puno problema i zahteva za povećanjima plate.

"Ako zanemarite što ljudi lično osećaju na svojoj koži i svedete to na statistiku, onda dolazite do podataka koji su začuđujući", rekao je Cvetković.

On je objasnio da su u 2009. godini, ako se poredi sa 2008. godinom, uprkos krizi, zarade rasle za 0,2 odsto, što znači da nije opala kupovina moć.

Na skupu bi, prema najavi organizatora, trebalo da učestvuje više od 80 govornika, meĐu kojima će biti ministri u Vladi Srbije, predstavnici državnih institucija i prvi put ambasadori nekoliko najrazvijenijih zemalja, među kojima, Rusije, SAD i Nemačke.
 
Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Rejting se promenio u čak 11 zemalja: Srbiji, Alžiru, Kolumbiji, Hondurasu, Iranu, Jamajci, Južnoj Koreji, Nigeriji, Španiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jemenu.

Srbiji je poboljšan rejting od visokorizične do zemlje sa umerenim rizikom poslovanja, sa DB5a na DB4d. Na bolji rejting Srbije uticala su brojna pozitivna ekonomska i politička kretanja. Izglede za makroekonomsku stabilnost zemlje je u velikoj meri potpomogao sporazum sa MMF-om u 2009 godini o osiguranju 4 milijarde USD kredita. Uz to, pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smanjujući inflatorne pritiske i korigujući prethodni neodrživo veliki deficit tekućeg računa platnog balansa.

U regiji i dalje najviši rejting ima Slovenija (DB2c), a slede Mađarska (DB3d), Albania (DB4a), Makedonija (DB4b), Srbija (DB4d) i BIH (DB6a).

Prema D&B-jevim podacima, 23,5% plaćanja hrvatskih preduzeća stranim preduzećima kasnilo je više od 30 dana od ugovorenih rokova. 65% plaćanja izvršeno je u dogovorenom roku, dok je 8.9% plaćeno sa 60 ili više dana zakašnjenja od ugovorenog roka. 2,2% plaćanja kasni više od 120 dana.

D&B i dalje preporučuje stranim investitorima da poslovanje sa hrvatskim preduzećima osiguraju akreditivom. Zbog kreditne krize i smanjenja profitabilnosti preduzeća, plaćanje stranim partnerima i dalje ostaje izazov za hrvatska preduzeća.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Tako su tešku godinu za sobom imali Telefonija i Metalac dok pozitivne vesti stižu iz Veterinarskog zavoda Subotica.

Marković kaže da finansijski izveštaj Telefonije predstavlja razočarenje jer je samo u matičnoj kompaniji ostvaren celogodišnji prihod od milijardu dinara, 31 odsto manji nego 2008, a čak 42 odsto ispod planiranog.

"Skroman rezultat zabeležile su i Telefonijine zavisne kompanije, naročito GasTel, što ukazuje da se posao sa gasom još ne razvija adekvatno", dodao je broker KBC Sekjuritisa.

I Metalac je objavio nekonsolidovane rezulate poslovanja za 2009, koji uključuju rezultate svih zavisnih kompanija u okviru holdinga, dok bi konsolidovani rezultati trebalo da budu dostupni javnosti neposredno pre skupštine akcionara zakazane za 23. april.

Sudeći prema objavljenim rezultatima za ćerke kompanije, ti rezultati biće u granicama najavljivanih od strane uprave Metalca.

"To znači konsolidovane prihode manje za 15 do 18 odsto, poslovnu dobit manju za dvadesetak procenata na godišnjem nivou i neto profit od 250 do 300 miliona dinara, što bi bilo 10 do 15 odsto manje nego u 2008. godini", naveo je Marković.

Veterinarski zavod Subotica ostvario je pak u 2009. povećanje prihoda od 25,6 odsto u poređenju sa 2008.

Subotički zavod je ubeležio neto dobit od 189,9 miliona dinara, znatno veću nego 2008, kazao je Marković ali i podsetio da je upravo 2008. neto profit ubeležio pad od 80 odsto i da je 2007. godine bio 182 miliona.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)