Oko 60 svetskih rudarskih kompanija traga u Argentini, Srbiji iNevadi za ležištima litijuma, ključnim materijalom za hibridne i električne automobile, koji bi mogao da dovede do novih projekata vrednih više odmilijardudolara u sledećih nekoliko godina, objavio je jučerašnji „Njujork tajms”.

U Srbiji ima litijuma! Zato valja očekivati da će ovaj mineral i u našu zemlju privući bar deo pomenutog kolača stranih ulaganja.

Nenad Grubin, direktor beogradske firme „Rio Sava eksplorejšn”, ćerke multinacionalne kompanije „Rio Tinto eksplorejšn”, izjavio je juče za naš list da je ova kompanija pronašla 2004. godine u ataru jadarskih sela Jarebice i Slatina kod Loznice jadarit.

Grubin ističe da je Jadarski basen jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit, a geolozi hemijskim i fizičkim ispitivanjima otkrili su da je reč o novom mineralu. Dali su mu ime jadarit i njegova pozitivna identifikacija izvršena je u nekoliko uglednih institucija u inostranstvu.

U donjoj jadaritskoj zoni ležišta „Jadar”, kako se procenjuje, nalazi se oko 114,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem korisnih komponenti od 1,8 odsto litijum-oksida i 13,1 odsto bor-oksida, kaže Grubin i dodaje da je Jadarski basen i dalje jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit.

Inače, jadarit je hidratisani natrijsko-litijski borosilikat i po sastavu fascinantno je sličan fiktivnom kriptonitu koji u istoimenom stripu i filmu Supermenu slabi snagu.

– Otkriće jadarita krajem aprila 2007. izazvalo je veliku pažnju svetskih medija – ističe naš sagovornik. – Jadarit sadrži litijum koji je najvažniji element u proizvodnji baterija za električne i hibridne automobile, mobilne telefone, prenosne računare i druge elektronske uređaje, i bor koji se primenjuje u proizvodnji stakla, keramike, lakih legura, termoizolacionih materijala, deterdženata i materijala za zaštitu drveta. Ima više od stotinu mogućnosti primene, a može da se koristi i u proizvodnji vatrometa i raketnih goriva.

Odobrenje za istraživanje minerala u Jadarskom basenu firma je dobila pre šest godina od Ministarstva rudarstva i energetike.

– Sredinom prošle godine„Rio Tinto” je odlučio da se ležište litijuma i bora „Jadar” kod Loznice u potpunosti zadrži u okviru „Rio Tinto” grupe i da se prebaci u „Rio Tinto minerals”, grupu koja se bavi proizvodnjom – objašnjava Grubin. –Projekat sada ulazi u fazu izrade studije predizvodljivosti. Pozitivni rezultati ove studije omogućiće da se pređe na izradu studije izvodljivosti. Posle toga mogli bi da uslede radovi na otvaranju ležišta i otpočinjanje proizvodnje u rudniku i kapacitetima za preradu. Predviđamo da bi ceo ovaj proces mogao da traje oko pet-šest godina.

Bušenje istražnih bušotina u 2010. godini ležišta litijuma i bora „Jadar” biće obavljeno u skladu sa Odobrenjem za istraživanje, izdatim od Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, dodaje naš sagovornik. Cilj je da se sazna više o geološkim karakteristikama ležišta.

– Rezultati bušenja, zajedno sa rezultatima ostalih metoda istraživanja, kao što su hidrogeološka, geotehnička i mineraloško-petrografska ispitivanja, detaljna ispitivanja uticaja na životnu sredinu i sva druga neophodna tehnička i socijalno-ekonomska i druga ispitivanja, biće deo Studije izvodljivosti – ukazuje Grubin.

– Tako će se definisati rezerve mineralnih sirovina u ležištu i omogućiti verifikacija „Elaborata o rezervama” u Ministarstvu rudarstva i energetike.

„Rio Tinto eksplorejšn” kroz svoje dve srpske ćerke, kompanije „Rio Sava eksplorejšn” d.o.o. i „Rio Tinto Ibarski borni minerali” d.o.o., borne i druge industrijske minerale istražuje na nekoliko lokacija u Srbiji. Najviše na dve – Jadarski basen kod Loznice i Jarandolski basen kod Raške.

A. Mikavica

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Rezultat rada srpskih naučnika

Značajan podsticaj odluci kompanije „Rio Tinto” da otpočne preliminarna ispitivanja terena Srbije dali su i rezultati rada srpskih naučnika, a naročito prof. dr Jelene Obradović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Ona je sa svojim saradnicima, uključujući i našeg sagovornika, koji je tada radio kao asistent na Rudarsko geološkom fakultetu sa profesorkomObradović,tokom devedesetihgodina prošlog veka,objavljivala radove u uglednim međunarodnim stručnim časopisima, kojesu primetili i stručnjaciu „Rio Tintu”.

Tim geologa iz „Rio Save eksplorejšn”: Nenad Grubin, direktor preduzeća od osnivanja, Vladimir Stojanović i Vladisav Erić, kao i američki geolog Bob Keli, tada „Rio Tintov” menadžer za istraživanje u Evropi, otkrili su jadarit u Jadarskom basenu i dali mu to ime.

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)

„Borba za profit je legitimno pravo banaka, ali je i to pitanje mere. NBS, međutim, ne može da obuzda evro ukoliko je privreda slaba, ukoliko deviza ima malo na tržištu“, onjašnjava Pitić, predsednik UO Societe Generale banke.

On potvrđuje da bankarskog špekulisanja ima i da bi NBS morala takve da sankcioniše. Na pitanje zašto su banke u Srbiji tako rigidne dok privreda vapi za kreditima, Pitić objašnjava da je reč o riziku.

„Nisu sve banke restriktivne, ima i onih koje imaju apetit za privredu. Ovde postoji ozbiljna percepcija rizika. Vlada je morala da aktivira agenciju za osiguranje. To bi značilo da ako se radi o određenim projektima preko banaka, da Vlada ulazi sa određenim garancijama, radi podele rizika. Uz to, malo je kvalitetnih projekata koje banke mogu da finansiraju“, kaže on.

Pitić smatra da su predlozi da se novac iz deviznih rezervi ubaci u privredu pojednostavljeni i da imaju smisao samo ukoliko se to vezuje za oslobađanje banaka od obavezne rezerve.

Da bi Vlada sprečila dalji pad dinara, treba da bude efikasna u korišćenju sredstava koja su joj na raspolaganju kao što su zajmovi za infrastrukturu kako bi pogurala privredu, smatra Pitić.

„Ako se to ne desi, dinar će i dalje klizati pomalo do kraja godine. To što se dešava od početka godine ipak je mimo očekivanja i odraz je slabe ekonomije“, zaključuje on.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

On je naveo da bi to trebalo uraditi pre septembra, za kada se očekuje odmrzavanje plata i penzija.

Za razliku od njega, Đelić je naglasio da bi Srbija trebalo da podstiče dugoročnu štednju u dinarima i tako stvori dugoročne izvore finansiranja, a ne da se oslanja na kredite. On je ocenio da je krajnje vreme da se socijalna politika više ne sprovodi kroz linearno povećanje plata i penzija, već bi prema njegovim rečima, novac trebalo davati ciljanim socijalniom grupama.

On je kazao da umesto toga ove godine treba uvesti precizne mere socijalne politike da bi se preduzećima i građanima u teškoj situaciji obezbedilo ono najnužnije. "Ukupno gledajući, to je racionalnije i imaće bolji efekat jer nije ideja da se kroz subvencionisanje gotovinskih kredita povećaju uvoz i pritisak na dinar", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

Đelić je ocenio da je neophodno da Vlada vuče poteze koji će omogućiti dugoročni razvoj i dodao da bi trebalo podsticati dugoročnu štednju koja će se kroz odgovarajuće mehanizme usmeriti u investicije za obezbeđenje rasta izvoza.

"Da bi se to ostvarilo, potrebno je obezbediti podršku građana kroz mere socijalne politike", kazao je Đelić i dodao da je Vlada Srbije jedinstvena oko potrebe smanjenja stepena evroizacije u Srbiji dodajući da, kako bi se to ostvarilo, treba podstaći dugoročnu štednju u dinarima kroz subvencije i poreski tretman.

"Evro neće biti moneta u Srbiji bar još deset godina pošto, posle grčke krize, zemlje EU neće dozvoliti da bilo koja država udje u Evropsku monetarnu uniju ako nije potpuno spremna", istakao je Đelić.

Podsetimo, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je i juče na Kopaoniku ponovio da će MMF-u predložiti da se u septembru odmrznu plate, a optimističan stav o tome ima i premijer Mirko Cvetković. Sa druge strane, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner NBS Radovan Jelašić kažu da zarade u javnom sektoru ne treba povećavati.

Bajec: Rast plata i penzija ne dolazi u obzir

Odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru u ovom momentu ne dolazi u obzir, a o tome može biti reči tek kada privreda pokaže prve znake oporavka i porastu proizvodnja i izvoz, smatra ekonomista Jurij Bajec i najavljuje da će o tome biti reči posle razgovora sa predstavnicima Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), u drugoj polovini godine.

On dodaje da su i ekonomisti i privrednici u dilemi kako podstaći razvoj privrede u postkriznom periodu. Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije, rekao je da je dilema da li smanjiti cenu rada, odnosno smanjiti poreze privredi, što bi značilo veće zapošljavanje i konkurentnost, ali bi cena toga bilo povećanje nekih drugih prihoda i poreza na dodatu vrednost.

O tom predlogu će se još diskutovati, pogotovo kada se bude raspravljalo o novoj strategiji rasta privrede, rekao je Bajec i dodao da to ne znači da Vlada neće voditi jasnu politiku kada se sve stavi na papir i izračuna.

Srbija mora da se okrene jačanju industrije, povećanju učešća izvoza u bruto domaćem proizvodu i većoj proizvodnji hrane i to je strateška orjentacija koja ne može da se realizuje u mandatu jedne vlade, naglasio je Bajec i dodao da to vidi kao jedino rešenje u narednih pet godina, uz istoivremenu izgradnju infrastrukture i energetskih kapaciteta.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Agrobanka A.D. (AGBN) sa obimom od 86 miliona dinara. Akcije AIK banke A.D. (AIKB) i Privredna banka Beograd A.D. (PRBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 38,8, odnosno 2,4 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Metals banke A.D. (MTBN), gde je cena na zatvaranju iznosila 6.780 dinara, što predstavlja rast od 10,42%. Cena preferencijalnih akcija Duvanske industrije Niš A.D. (DINNPB) danas je iznosila 3.189 dinara, što je povećanje od 6,37%, dok su akcije Agrobanke A.D. (AGBN) uvećale svoju cenu za 4,79%, odnosno na 8.977 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Marković je rekao da strateški projekti izgradnje termoelektrana, koje je pokrenuo EPS, mogu da se iskoriste za dokapitalizaciju te firme i naglasio da privatizacija EPS-a zavisi, pre svega, od političkog stava vlasnika kompanije, odnosno države Srbije.

On je naveo i da je u 2009. godini počelo restrukturiranje tog javnog preduzeća kroz donošenje strategije čije je cilj unapređenje konkurentnosti. Ove godine, dodao je Marković, očekuje se transformacija EPS-a u akcionarsko društvo.

Elektroprivreda Srbije pokrenula je tendere za izgradnju dve nove termoelektrane – „Nikola Tesla B3“ i „Kolubara B“, a sa partnerima iz Kine je dogovorena modernizacija i izgradnja novog bloka termoelektrane u Kostolcu.

EPS se na tržištu električne energije ne takmiči sa nacionalnim kompanijama, već sa najvećim evropskim elektroenergetskim preduzećima, što je znatno teža pozicija, naglasio je Marković i dodao da bi, ukoliko se sprovede restrukturiranje, EPS mogao da uđe u to takmičenje.

Investicije do 2015. devet milijardi evra

Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković kaže i da je ta kompanija svojim investicionim planom do polovine iduće decenije predvidela ulaganja veća od devet milijardi evra.

On je rekao da su izvori tih sredstva raznovrsni i da će oko 3,5 milijarde evra biti osigurano iz vlastitih sredstva EPS-a. Strateški partneri obezbediće, prema rečima Markovića, oko dva milijarde evra, a iz kreditnih zaduženja biće pribavljeno više od tri milijarde evra.

Realizacija navedenog investicionog programa do 2015. omogućiće EPS-u održiv nivo razvoja, istakao je Marković i dodao da će kompanija uložiti oko milijardu evra u ekološke projekte.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Vlada drži u tajnosti podatke o tome ko su deset najvećih dužnika države, kako je prodata Duvanska industrija Niš (BSE:DINNPB), ali i podatke o krivičnom postupku povodom smrti novinarke Dade Vujasinović. Među podacima koje ne može niko da sazna jesu i odobrenje za izvođenje radova na PC "Ušće“ u Beogradu, o nabavci polovnih vagona iz Švedske "Železnica Srbije“. Podaci koju su nepoznati tiču se i izgradnje mosta kod Beške kao i specifikacije remontovanih vagona i svih obaveza prema "Želvozu".

Šabić ocenjuje da je Ministarstvo finansija "neslavni lider“ blokade informacija, koje čak u 20 slučajeva nije postupilo po obavezujućem rešenju poverenika. Ono uskraćuje i informacije o rezultatima kontrole budžetske inspekcije nad ministarstvima i drugim državnim organima od 2002. do 2009. godine.

"Iza uskraćivanja informacija ne krije se uvek kriminal, zloupotreba ili korupcija", kaže Šabić. Ali njegovo iskustvo ukazuje na to da je svako neopravdano uskraćivanje informacija indikativno i da zaslužuje pažnju.

To govori i primer Naftne industrije Srbije. U vreme dok je bilo javno preduzeće rukovodstvo u nekoliko slučajeva nije postupalo po nalozima poverenika, čak i po pitanju, prema njegovim rečima, sasvim "trivijalnih" informacija.

Uskraćivane su informacije o platama rukovodstva, troškovima reprezentacije, donacijama. Ne samo da nije odgovaralo na zahteve poverenika već je rukovodstvo NIS-a podnosilo tužbe protiv poverenika Vrhovnom sudu Srbije. One su, međutim, odbačene.

Kancelarija poverenika nešto kasnije suočila se sa činjenicom da se iza rigidnog odnosa prema javnosti krije i to da, pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama, u NIS-u ne važi ni Zakon o javnim nabavkama.

"A još kasnije, tek kada je stranac postao većinski vlasnik, suočili smo se sa tim da je 'elitni' predstavnik državnog privrednog sektora zapravo veliki gubitaš", objašnjava Šabić.

Šta se krije u podacima nedostupnim javnosti, uprkos rešenju poverenika, o izgradnji žičare na Kopaoniku, projektima u opštini Preševo, Bujanovac i Medveđa, tenderskoj dokumentaciji većinskog vlasnika "Srbija turista“ - Niš, o aukciji "Albe“ - Novi Sad, ugovoru o prodaji akcija DDOR-a, dokumentaciji o prodaji firme "Beko“, ugovoru o zajedničkom ulaganju "Krušika“ Valjevo i firme "Irma“ ili o ugovoru NIS-a sa firmom "Trizon group“, pitanje je na koje javnost čeka odgovore.

On je prekjuče uputio pismo premijeru Mirku Cvetkoviću u kojem upozorava Vladu Srbije da ne izvršava svoju zakonsku obavezu u obezbeđenju izvršenja rešenja poverenika, koja su obavezujuća, konačna i izvršna.

On dodaje da iz ugla broja neodgovorenih zahteva problem možda i ne izgleda veliki jer su u nekoliko hiljada slučajeva njegove intervencije dale rezultat i bez donošenja rešenja.

U više od 1.700 slučajeva morao je da donosi rešenja. Velika većina njih je izvršena. Ali oko 300 njih, ili šest odsto od ukupnog broja žalbi još su tajna.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Dragutinovićeva je na Kopaonik biznis forumu kazala da bi to podrazumevalo povećanje poreza na dodatu vrednost, ali je dodala da je to njena lična vizija poreske reforme, što ne znači da vlada mora da prihvati.

Ministarka finansija je navela i da bi smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade bilo moguće povećanjem neoporezivog dela plate sa trenutnih 6.000 na 16.500 dinara.

Prema njenim rečima, trebalo bi povećati i oporezivanje uvoza.

Dragutinovićeva je ocenila da bi efekati takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne sange.

Organizatori trodnevnog Kopaonik biznis foruma, koji je počeo danas, jesu Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.

Na skupu u hotelu Grand učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Ambasador Nemačke Wolfram Mas kazao je da u Srbiji nameravaju da investiraju nemačke kompanije koje se bave proizvodnjom autodelova, tekstila i infrastukturom. On nije mogao da navede imena tih kompanija, ali je kazao da je bio u kontaktu s tim potencijalnim investitorima. Ambasador Grčke Domestenos Stodis izjavio je da par grčkih kompanija namerava da ulaže u infrastukturu na Koridoru 10.

Italijanski ambasador Armando Varichio kazao je da postoji veliki broj italijanskih kompanija koje se raspituju o investicijama u Srbiju. Varikio je naglasio da u Srbiji već rade italijanske kompanije, čiji je godišnji promet 2,4 milijardi evra i da je važan pokazatelj njihovog poverenja u srpsku ekonomiju to što u kriznoj 2009. nijedan italijanski investitor nije napustio Srbiju.

Kako je rekao, italijanske kompanije iz regiona zainteresovane su za premeštanje proizvodnje u Srbiju jer zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini imaju pristup većem tržištu.

Ambasador Rusije Aleksandar Konuzin kazao da osiguravajuća komanija Sogas završava postupak registracije kompanije u Srbiji i da najveću mogućnost imaju projekti u energetici zasnovani na strateškom partnerstvu.

Konuzin je ipak naveo da ruskim investitorima koji dolaze da se raspituju i žele da investiraju u Srbiju, govori da budu oprezni. "Ne obeshrabrujem te kompanije, već samo govorim o oprezu, ali oni i dalje dolaze u Srbiju", rekao je Konzuin.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)