Maričić je rekao je u toku izrada elaborata o opravdanosti pretvaranja Srpske banke (BSE:SRBN) u razvojnu banku.

"Vlada ozbiljno sagledava stanje javnih finansija, srpske ekonomije i privrede u celini. Jedna od opcija u tim analizama je i formiranje državne razvojne banke, a da li će se to desiti i kada zavisi od niza okolnosti koje se sada razmatraju", naveo je on.

Formiranje državne razvojne banke, prema rečima Maričića, zahtevalo bi donošenje novih zakonskih propisa i reorganizaciju državnih finasija i bankarskog sistema.

"Ako analize pokažu da je dobar koncept pretvaranja Srpske banke u državnu razvojnu banku, kakvu imaju i razvijene zemlje, ta banka bi imala ulogu pospešivanja privrednih aktivnosti u Srbiji", rekao je Maričcih.

Većinski vlasnik Srpske banke je država Srbije, sa udelom od 96,5 odsto. Ta banka ima 398 zaposlenih i devet filijala, a prošle godine je pozitivno poslovala.

Srpska banka je nastala iz nekadašnjeg Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, koja je do 1997. godine bila zatvorenog tipa i radila samo bankarske poslove za potrebe Vojske. Posle donošenja Zakona o bankama, formirana je poslovna banka pod nazivom YU garant banka, kako se zvala do 2003. godine, kada je promenila ime u Srpsku banku.

Raniji plan Vlade Srbije, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, bio je da tu banku pripoji Poštanskoj štedionici, zajedno sa Credy bankom (BSE:CRBN) iz Kragujevca i Privrednom bankom iz Pančeva.

Krajem januara ove godine Vlada je odlučila da Poštanskoj štedionici (BSE:PSBN) bude pripojena samo Privredna banka, a da se razmotri mogućnost da Srpska banka postane razvojna banka, koja bi po povoljnijim uslovima odobravala kredite privredi.

Credy banku je početkom marta sa 10 miliona evra dokapitalizovala Nova kreditna banka iz Maribora (LJSE:KBMR) i tako postala vlasnik 55,1 odsto kapitala te banke.

Država trenutno ima udele u devet od 34 banke u Srbiji.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Iako su ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta posle sastanka u Rimu 2009. godine izrazili bojazan od rasta protekcionizma i zaključili da napori vlada da pomognu svojoj industriji ne smeju dovesti to gušenja slobodne konkurencije i trgovine, otvorenost nacionalnih tržišta je sve češće ugrožena.

I Svetska trgovinska organizacija je zaključila da protekcionizam u svetu raste i da je neophodno da se izbegavaju mere za blokiranje uvoza, odnosno da se podstiče slobodna međunarodna trgovina. U izveštaju generalnog direktora Organizacije Paskala Lamija, objavljenom u januaru 2010. godine, navodi se da su mnoge drzave ignorisale poziv Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja da se ne podižu trgovinske barijere.

Iako su se mnogi složili da je protekcionizam globalno štetan, pojedine vlade se lako odlučuju na takve poteze pod pritiskom javnosti i svojih glasača koji zahtevaju spasavanje domaćih radnih mesta i firmi.

Francuska je, na primer, dala povlašćene kredite proizvođačima automobila uz uslov da kupuju delove u Francuskoj i da fabrike ne sele u inostranstvo. Rusija, Kina, Indonezija, Egipat i brojne druge zemlje podigle su carine, a najveću pažnju javnosti izazvao je poziv američkog predsednika Baraka Obame "Kupujmo američko". Iako je taj moto kasnije ublažen, protekcionizam u SAD nije zaustavljen - povećane su carine na raznu kinesku robu.

Nedavno su Velika Britanija i Francuska javno optužile Vašington da na velikom tenderu Pentagona vrednom 50 milijardi dolara, nepravedno opstruira evropskog proizvođača letelica EADS, odnosno Erbas (Airbus), u korist američkog Boinga (Boeing). Tender je za nabavku takozvanih letećih tankera, velikih letelica koje se koriste za dopunu goriva borbenih aviona u vazduhu.
Ako SAD "žele da budu ozbiljno shvaćene u borbi protiv protekcionizma, onda moraju da daju bolji primer" drugima, rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi u otvorenoj kritici na račun američke vlade, koja inače često optužuje druge za protekcionizam.

Rivalstvo između EADS-a i Boinga, začinjeno optužbama, traje već godinama. Prvobitni ugovor za leteće tankere, iz 2003. godine, bio je poništen zbog nepravilnosti. Na drugom tenderu su pobedli konzorcijum EADS i Nortrop Graman (Northrop Grumman), ali je i taj poništen. Na tekućem, trećem tenderu EADS i Nortrop su se demonstrativno povukli zbog izmenjenih uslova koji, navodno, favorizuju Boing.

I Srbija, kao i još neke zemlje na Balkanu, u borbi protiv krize donosi mere radi stimulisanja domaće proizvodnje i pomoći svojoj posrnuloj privredi.

Jedna od mera ja subvencionisanje kamatnih stopa za bankarske kredite za povećanje likvidnosti, za investicije, stambene i razne potrošačke kredite. Prošle godine je tako privredi i građanima u Srbiji plasirano oko 1,1 milijarda evra kredita.

Preduzećima su za likvidnost odobreni krediti u iznosu od 936,1 milijarde evra, za investicije 2,4 miliona evra, dok je vrednost potrošačkih kredita za kupovinu domaće robe bila 169,4 miliona evra (automobili, traktori, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj i podne obloge, građevinski materijal, kućni aparati). Istovremeno, korisnici subvencionisanih kredita nisu smeli da otpuštaju radnike.
Za potrošačke kredite, najveće interesovanje je vladalo za kupovinu automobila Punto – u prošloj godini na taj način prodato je više od 16.000 vozila, a država je samo kroz naplatu poreza na dodatu vrednost od toga prihodovala 16 miliona evra.

Osim podsticanja potrošnje, država je na taj način pomagala domaću proizvodnju u Zastavi, ali su uvoznici stranih automobila imali ozbiljne primedbe jer su takve mere drastično ugrozile prodaju stranih vozila na srpskom tržištu.

Kriza još nije prošla, a vlada u Beogradu je najavila da će i u 2010. godini nastaviti da podržava privredu subvencionisanim kreditima i za te svrhe je izdvojila 3,5 milijardi dinara. Kada su u pitanju potrošački krediti, spisak robe koju će građani moći da kupe u ovoj godini je skoro isti, mada su dodati kamioni i građevinske mašine, a ukinute takve pozajmice za turističke aranžmane po Srbiji - za njih je ionako bilo slabo interesovanje u 2009. godini.

Osim kreditnog podsticaja za kupovinu u cilju podrške domaćoj privredi, Srbija je kao i mnoge druge zemlje pokrenula akciju promocije domaćih proizvoda. Pokretač akcije "Birajmo domaće" je nevladina organizacija Moja Srbija, uz podršku Ministarstva trgovine.

U Hrvatskoj je sličnu akciju pokrenula Privredna komora, u cilju podrške zapošljavanja i domaće privrede. Bosna i Hercegovina takođe podržava domaće proizvode. Čak i u Sloveniji, koja je članica EU, trgovinski lanci pozivaju potrošače na kupovinu domaćeg.

U organizaciji Moja Srbija tvrde da projekat "Birajmo domaće" ne podrazumeva uvođenje bilo kakvih zabrana ili ograničenja na tržištu. Zdrava konkurencija iz inostranstva podstiče domaće proizvođače da bolje i kvalitetnije rade, ali ih u toj utakmici treba ohrabriti i osnažiti na različite načine, navodi ta organizacija.

Potrošač prirodno bira robu koja je kvalitetnija i jeftinija, a cilj akcije "Birajmo domaće" se odnosi na situacije kada se bira između domaće i strane robe, odnosno usluga sličnog kvaliteta i približno iste cene.

"Podizanje svesti građana o važnosti kupovine domaćih proizvoda je suština za opstanak proizvodnih kapaciteta u Srbiji", rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović, na prezentaciji projekta "Birajmo domaće", uz prisustvo ministra trgovine Slobodana Milosavljevića.

Pa ipak, mnogi potrošači traže potpunu slobodu izbora i eliminaciju državnog uplitanja. U Asocijacji potrošača Srbije navode da bez potrošača nema tržišta i da imaju pravo da za svoj novac dobiju robu i usluge garantovanog kvaliteta i adekvatnu pravnu zaštitu.

Predstavnica te asocijacije Edina Popov kaže da država ne štiti domaću proizvodnju na pravi način. Kao primer navodi da su u toj asocijaciji potrošača testirali domaće margarine i upređivali njihov nutritivni kvalitet sa evropskim.

"Naš margarin skuplji je od prosečnog evropskog ali nije takvog kvaliteta", rekla je Popov. Kako je rekla, država je mogla da kaže da štitimo domaće proizvođače margarina sa carinom od 30 odsto, ali istovremeno da donese evropski pravilnik kvaliteta i da proizvođači imaju obavezu da proizvode margarin po evropskim propisima.

"To bi bila prava zaštita domaće proizodnje. Da ih učinimo konkurentnim", rekla je ona.

U pripremi je i novi zakon o zašstiti potrošača koji bi trebalo bolje da štiti prava i da bude usklađen sa EU. Ključna novina u novom zakonu je da se "teret dokazivanja u kupoprodajnim odnosima sa potrošača prebacuje na trgovca". Trgovci će i imati obavezu obaveštavanja potrošača o njihovim pravima pre donošenja odluke o kupovini, odnosno zaključivanja ugovora.

Novim zakonom biće uvedena mogućnost vansudskog poravnanja, odnosno vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i mogućnost kolektivnih tužbi potrošača, čime će biti rasterećeni sudovi, a povećana efikasnost u rešavanju sporova male pojedinačne vrednosti.

Protekcionizam i monopoli

Pitanje slobode potrošačkog izbora je tesno povezano sa problemom preostalih monopola u Srbiji i u regionu.

Srbija se nalazi na 130. mestu od ukupno 133 zemlje po efikasnosti antimonopolske komisije, po oceni Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma. Do sada u Srbiji nije doneta nijedna izvršna presuda protiv monopolista, a pomak se očekuje primenom novog zakona o zaštiti konkurencije.
Novi zakon, koji je stupio na snagu 1. novembra prošle godine, trebalo bi da poveća broj stranih investicija u srpsku privedu i doprinese poboljšanju poslovnog ambijenta.

Pomak u novom zakonu što je Komisija prvi put dobila mogućnost da izriče kazne kompanijama za koje se utvrdi da su prkršile zakon. Po starom zakonu sud nije doneo nijednu presudu protiv monopolista u Srbiji.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković- Bajalović navela je da se u Srbiji ništa nije promenilo na bolje po pitanju monopola. Ona je kazala da očekuje da će primena novog Zakona o zaštiti konkurencije doprineti poboljšanju na tržištu i da se primećuje da su kompanije u Srbiji počele da vode računa o primeni zakona i da pokušavaju da se prilagode, jer su svesni sankcija.

Problem u sprovođenu je i u tome što još nisu izabrani novi članovi komisije i Savet koji je nadležan za donošnje odluka.

Poseban probem su monopoli u Srbiji u javnom sektoru, kao što je energetika, saobraćaj, komunalne delatnosti, ali i u privatnom sektoru poput duvanske industrije, prerade poljoprivrednih proizvoda, mleka.

Marković je rekla da država često favorizuje domaće kompanije, kao što je slučaj sa zakonom o javnim nabavkama, gde se prednost daje domaćim kompanijama. Ona tvrdi da zakon štiti određene sektore od konkurencije.

Primer je i nabavka lekova za državne zdravstvene ustanove gde se prednost daje domaćim proizvođačima, iako neki od stranih lekova imaju povoljniju cenu. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi tender, na primer, i navodi isključivo domaćeg proizvođača.

Kao primer se navodi i Zakon o osiguranju, koji Udruženju osiguravača dozvoljava da određuje minimalnu cenu osiguranja od auto odgovornosti – draštičan primer promovisanja kartela koji bi u nekim drugim okolnostima bio ne samo nepoželjan već i kažnjiv.

Sve to, smatra Marković, otežava dolazak stranih kompanija, koji imaju primedbe na duge administrativne procedure za gradnju na određenim lokacijama, zatvorenost nekih sektora i favorizovanje domaćih proizvođača.

Subvencije državnim preduzećima

Najveći monopolisti na tržištu Srbije su javna preduzeća, a ekonomisti se slažu da je potrebno da se što pre privatizuju i restrukturiraju, kako bi se dao prostor privatnom kapitalu. Uprkos tome što su većina tih preduzeća gubitaši, država ipak iz budžeta subvencioniše njihov opstanak i veštački ih održava.

Država je subvencije davala EPS-u, Železnicama Srbije, Jat ervezju, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, rudnicima Resavica, a subvencioniše i poljoprivredu, isplate otpremnina, socijalni program, turizam. Država je godinama subvencionisala i Zastavu, čiji je većinski vlasnik sada italijanski Fijat.

Vlada Srbije počela je sa restrukturiranjem tri javna preduzeća Telekoma Srbije, Jata i Železnice. Plan je da restrukturiranje u Železnici uradi podelom na delove koji se bave infrastrukturom i prevozom robe i putnika. U Vladi navode da je restrukturiranje deo Vladinog plana koji ima za cilj oporavak ovih preduzeća i bolje pozicioranje na tržištu.

Ranije najavljene privatizacije najvećih preduzeća EPS-a, Telekoma, Aerodroma Beograd su za sada odložene do izlaska iz krize i poboljšanja uslova na tržištu, a za ove godinu jedino se najavljuje privatizacija Galenike.

Iako je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije sada ruski Gasprom, ipak NIS i dalje ima monopol na preradu naftnih derivata, a liberalizacija tržišta najavljena je za kraj 2010.

Telekom Srbije tek ove godine dobija konkurenciju u fiksnoj telefoniji, nakon što je norveški Telenor nedavno platio preko miliona evra za licencu da uđe na to tržište, tako da će građani Srbije najzad moći da biraju operatera.

Otvaranje tržišta i Prelazni trgovinski sporazum sa EU

Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom stupio je na snagu 1. januara 2010. godine, a vodiće postepenom smanjenju carina na uvoz i izvoz robe.

Srbija je već pre godinu dana počela jedonstrano da primenjuje taj sporauzm, a EU je 2000. godine ukinula carine i većinu kvota za robu koja se izvozi iz Srbije u EU.

Sporazum će doneti dobrobit srpskim potrošačima zahvaljujući postepenom otvaranju tržišta za proizvode iz EU tokom pet godina.

Pravila EU koja se odnose na zaštitu konkurencije i postepeno usklađivanje s pravilima o kontroli državne pomoći, trebalo bi da pomognu uspostavljanju fer tržišnih pravila za poslovanje svih kompanija, bolje cene za kupce i ekonomski racionalnije korišćenje novca od poreza.

Srbija dobija i ekskluzivne kvote za izvoz određenih osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine - šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i određene vrste ribe.

Prema Zakonu o potvrđivanju Prelaznog sporazuma sa EU, carine na uvoz automobila iz EU počev od 1. januara iznose 7,5 odsto, umesto dosadašnjih 10 odsto. Početkom 2011. godine trebalo bi da bude smanjena na 5 odsto, da bi 1. januara 2012. carina na uvoz automobila iznosila 2,5 odsto, a od prvog dana 2013. godine potpuno ukinuta.

Srbija je dugo imala visoke carinske stope na uvoz automobila radi navodne zaštite domaće proizvodnja u fabrici Zastava. Međutim, to nije Zastavu spasilo od propadanja.

Primenom prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija će dobiti i mogućnost dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini sa EU, sa regionom koji obuhvata Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), Turskom i zemljama članicama sporazuma EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn).

Stručnjaci navode da od trgovinskog sporazuma očekuju više nego od CEFTE, koja prema nekim procenama nije pomogla da se u potpunosti iskoriste sve prednosti slobodne trgovine u regionu, a zbog pojavljivanja necarinskih barijera.

CEFTA - regionalni put ka liberalizaciji

Regionalni pakt o slobodnoj trgovini CEFTA u sadašnjem sastavu obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru i UNMIK/Kosovo. Bivše članice Rumunija i Bugarska sa automatski izašle iz grupe kad su postale članice Evropske unije.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Milivoje Miletić kaže da CEFTA donosi veću harmonizaciju trgovinskih odnosa nakon prethodnog stanja kada je mreža pojedinačnih bilateralnih sporazuma komplikovala međusobne odnose.

Miletić kaže da je nakon slobodnijeg prometa industrijskim proizvodima među CEFTA članicama, dogovorena i dalja liberalizacija u oblasti poljoprivrede. Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom, kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.

Dalja dinamika liberalizacije predviđa da do 2012. godine bude uklonjeno više od 70 odsto carinskih pozicija, pre svega u razmeni poljoprivrednih roba, navodi Miletić.

Pa ipak, CEFTA nije eliminisala neke nove, necarinske barijere i razne pokušaje protekcionizma u vidu administrativnih i tehničkih prepreka s kojima se sučavajuj strani proizvođači i trgovci.

Miletić je kao primer naveo srpsku kompaniju koja je pokušala u Hrvatsku da izveze priplodna jaja ali je naišla na problem sa dobijanjem dozvole za uvoz, jer način kontrole salmonele u Srbiji nije prilagođen standardima EU. "To je velika šteta za naše privrednike. Mi imamo dobru saradnju sa državanim organima u Hrvatskoj i radimo na pomoći preduzećima", rekao je Miletić.

On je kazao da su prednosti sporazuma mogućnost korišćenja dijagonalne kumulacije porekla robe, što omogućava da upotrebom sirovina iz bilo koje zemlje u CEFTA regionu i sticanjem statusa robe domaćeg porekla, bude omogućeno izvoziti proizvod bez carine u tu zemlju.

Ako bi svi sertifikati o kvalitetu, odnosno akreditaciona tela u regionu koja ih izdaju, bili usaglašeni sa evropskim standardima, ne bismo imali uzorkovanje roba i laboratorijska ispitivanja sa obe strane granice u bilateralnoj razmeni, navodi Miletić i dodaje da Hrvatska prednjači u dinamici harmonizacije sa evropskim standardima, što otežava razmenu za one koji ne sprovode reforme dovoljno brzo.

Prioriteti za ovu godinu – u vreme kada je Srbija presedavajuća CEFTA - jeste liberazilacija usluga i javnih nabavki kako bi u regionu postojala jednaka pravila konkurencije.

Miletić navodi da ipak ne znači da će sve biti liberalizovano - postoji mogućnost da se nešto zaštiti, ali postoje pravila kako se to radi. Ne može država jednostano doneti odluke koje sprečavaju trgovinu, kao što je Bosna i Hercegovina donela zakon o zaštiti domaće proizvodnje, koji je Ustavni sud suspendovao.

Bosna i Hercegovina i Srbija su usaglasile sporazum o saradnji u oblasti akreditacije između Insitiuta za akreditiranje BiH i Akreditacionog tela Srbije. Zaključeno je da ne postoje međusobni problemi u trgovini kada su u pitanju industrijski proizvodi, ali BiH ima primedbe na nepriznavanje sertfikata državnih organa BiH koji idu uz pošiljke prehrambenih proizvoda, kao i obavezno slanje na labortorijska ispitivanja svih pošiljki. Smatraju da tu postoji neopravdana diskriminacija i ograničenje Srbije prema BiH, navodi Miletić.

S druge strane, srpski proizvođaci i izvoznici se žale na uzorkovanje mleka, jer se isti posao radi dva puta, sa obe strane granice.

Što se tiče Srbije i Hrvatske, Beograd i Zagreb nisu uspeli da potpišu bilateralne sporazume koji su neophodni da se u okviru CEFTA smanje carine za poljoprivredne proizvode. Zato Srbija kao izvoznik hrane beleži deficit u razmeni sa Hrvatskom od čak 117,3 miliona dolara, a problem za srpsku stranu je i to što hrvatski carinici traže od srpskih izvoznika da prateća dokumentacija bude isključivo na latinici, kao i da se u proizvođačke specifikacije tačno unesu normativi utroška materijala - što zadire u pravila o zaštiti poslovne tajne.

U Srbiji posluje oko 200 hrvatskih firmi, dok broj srpskih kompanija koje posluju u Hrvatskoj ne prelazi 10. Ulaganja hrvatskih privrednika u Srbiju rastu i iznose oko 500 miliona evra, srpska investicija je vredna 20 miliona evra.

Hrvatska je šesti najveći ulagač u Srbiji, a prva srpska investicija u Hrvatskoj plasirana je tek 2008. godine - kompanija Svislajon Takovo je prva iz Srbije koja je uspela da uloži u Hrvatsku kupovinom fabike Eurofood market iz Siska.

Centar za razvoj preduzentištva smatra da je bilo puno neuspelih srpskih pokušaja privatizacije hrvatskih firmi. Denjub fud grupi je navodno uskraćena kupovina Karlovačke mlekare iako je ta ponuda jedina bila validna. Komtrejd je na jednom tenderu u Hrvatskoj imao najnižu cenu, ali je posao dobila drugoplasirana firma.

Neke od smernica Svetske trgovinske organizacije upravo imaju za cilj da se eliminišu ovakve nepravilnosti. Zemlje CEFTA imaju dogovor da najkasnije do 1. maja 2010. godine usaglase propise o zaštiti konkurencije. Do tog datuma bi morale i da obezbede mere protiv diskriminacije pri javnim nabavkama, a najkasnije do kraja ove godine i da usaglase tehničke uslove trgovine.

Ostaje, međutim, i mogućnost da ukoliko neki proizvod iz jedne potpisnice ovog Sporazuma počne da se uvozi u drugu u količinama koje prete da uzrokuju ozbiljnu štetu lokalnim proizvođačima sličnih, odnosno konkurentnih proizvoda, uvoznik može preduzeti odgovarajuće bilateralne mere zaštite.

I tako dok se na Balkanu lome koplja oko tehničkih detalja oko mleka ili kukuruza, Svetska trgovinska organizacija na globalnom nivou beleži sve sofisticiranije i krupnije pojave protekcionizma među velikim svetskim igračima.

Nedavni spisak STO od 91 potencijalno opasnoj meri protekcionizma širom sveta odnosio se na pojave zabeležene u periodu od aprila do avgusta 2009. godine. Od tog broja, 15 pojava je bilo od strane SAD, a u njih spadaju kampanja "Kupujmo američko", restrikcije protiv meksičkih drumskih prevoznika, kao i mere spasavanja američke auto industrije od kojih su koristi mogle imati samo oni koji sastavljaju vozila na američkom tlu.

Od ostalih organizacija koje prate ovakve pojave, Global Trade Alert - inače povezan sa Svetskom bankom - registrovao je više od 100 pokušaja diskriminisanja strane robe, odnosno usluga u korist domaćih proizvođača, i to u okviru grupe G20 najrazvijenijih privreda na svetu. Među primerima su i odluka kineske vlade da se sredstva kreditne stimulacije usmere samo na firme koje su u isključivo kineskom vlaništvu, kao i namere Japana da ograniči uvoz prehrambenih proizvoda.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

"Dovoljno je pogledati koliko je ljudi od 1. januara do danas ostalo bez posla. Mnogo više nego cele prošle godine. A pričali su nam političari da ove godine izlazimo iz krize. Mi sada tek ulazimo u krizu", smatra Drakulić. On tvrdi da je poslednji trenutak da Vlada Srbije povuče konkretne poteze i pomakne likvidnost sa mrtve tačke.

"Mi više nećemo imati nikakvih značajnih investicija, i nema više prodaja preduzeća. 'Krpili' smo se ovih deset godina, prodavajući razne firme. Umesto da smo te pare ulagali u proizvodnju, nemilice smo ih trošili kroz budžet i razne gluposti. Došli smo u situaciju da gotovo nemamo nikakvu proizvodnju", kaže on.

Neka se država zaduži "Mene stvarno samo zanima ko je sada spreman da investira u Srbiji? Ko može i ko je toliko hrabar da to učini u ovom trenutku. Mi predlažemo državi da se ona zaduži. U suštini, država kao država nije mnogo zadužena. Pogledajmo zemlje u okruženju koje su mnogo više zadužene ali one i dalje guraju. One mnogo više pomažu privredi nego što je to slučaj kod nas. Znači, naša država mora da se zaduži odmah ili da da garancije bankama za milijardu i po do dve milijarde evra. Tih para ima, i u bankama i u obaveznim rezervama", kaže on.

Na pitanje da li mogu banke kreditima da finansiraju proizvodnju, Drakulić kaže da "sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Banke se plaše da daju pare privredi, jer su firme već prezadužene. Kompanije nemaju više imovine koju bi založili, a banke su pune novca. Bankarima je najlakše da ulažu u hartije od vrednosti NBS, a ovamo gde je najkritičnije ne daju. Zato država mora da da garanciju od nekih milijardu i po evra i onda će banke bez bojazni moći da odobravaju kredite. To država mora da uradi. Ne vidim drugi način da izbegnemo najgore".

"Nažalost, ja nisam optimista", kaže on i dodaje da nije bio ni prošle godine, "kada je moglo da se čuje da će kriza da nas mimoiđe. Čak su pojedini ministri u Vladi Srbije tvrdili da je globalna recesija za nas dobra, jer svuda je u svetu kriza, pa ćemo mi od toga da profitiramo. Na kraju su, međutim, svi shvatili da je ova kriza dugotrajna i da ćemo svi sa njom biti izuzetno pogođeni. Mi privrednici smo se, na Kopaoniku, uglavnom saglasili da će se kod nas, ove godine, najteži efekti krize tek osetiti".

"Različiti koncepti ekonomske strategije koje su na Kopaoniku demonstrirali članovi Vlade jeste nešto što nikako nije dobro. To ne znači da oni svi moraju da misle isto, ali pogubno je da imaju potpuno različite poglede na našu ekonomsku budućnost. Nažalost, to nejedinstvo članova Vlade se na Kopaoniku u velikoj meri osetilo. Sa jedne strane, imali smo guvernera koji je stalno govorio da moramo da se pazimo velike potrošnje, da smanjimo javnu potrošnju, a sa druge strane neki članovi vlade se istovremeno zalažu da idemo u potrošnju, da obezbedimo dodatna sredstva... Ne presuđujem ko je u pravu, ali morali su da se usaglase, jer je ovako ostavljen nepovoljan utisak u javnosti", dodaje Drakulić.

Uključiti devizne rezerve "Obećano nam je da će biti povučen deo deviznih rezervi. To su svi obećali, i predsednik Vlade, da će milijardu i trista miliona iz deviznih rezervi biti povučeno. Međutim, sada svi ćute o tome. Pitao sam i sada na Kopaoniku, šta se dešava sa tom idejom, ali nisam dobio nikakav odgovor. Tražimo od političkog vrha da ispuni to obećanje. Na taj način i srpski izvoznici mogu da uđu u investicije i, na kraju krajeva, budu konkurentniji na tržištu", navodi Drakulić.

On kaže i da dosadašnje Vladine mere nisu dovoljne. "Imamo problem što ove godine ponovo 'idu' skupi subvencionisani krediti za preduzeća. Osnovni je problem da li će ta preduzeća biti u stanju da se još zaduže. Jednostavno, firme više ne mogu da se zadužuju, one su prezadužene. Država, mora da izađe sa nekim ozbiljnijim paketom ili ćemo imati veliki, veliki problem. Taj paket mora da ide u smeru podrške novoj proizvodnji i izvozu. To su dve najvažnije stvari. Bez nove proizvodnje i izvoza u Srbiji, nema ni novog zapošljavanja, nema ni veće potrošnje, i na kraju, nema ni izvoza, a bez toga nemamo perspektivu", objašnjava on.

"Političari nam govore o konkurentnosti na tržištu, ali sa druge strane se insistira da korisnici kredita ne smeju da otpuštaju radnike. Kako ja da budem konkurentan na tržištu ako imam 30 odsto više radnika? Kako da se bijem na svetskom tržištu ako imam viškove radne snage, a država mi ne da da ih otpustim? To je besmislica. Taj socijalni teret treba da padne na državu. Kompanije u Srbiji treba da se bore za proizvodnju i konkurentnost, a ne da se bave socijalom što u ovom trenutku traži država od nas", kaže Drakulić, objašnjavajući mane Vladinih mera.

Govoreći o kursu, Drakulić kaže da "mi nemamo doslednu politiku oko kursa. Imamo iste ljude u Narodnoj banci Srbije koji su tu već godinama, a koji, međutim, nisu vodili sve vreme istu politiku. Jednog trenutka tvrde jedno, drugog drugo, pričaju nam razne priče o stabilnosti cena... Privrednici jedino traže da taj kurs bude u neku ruku predvidiv. Ako je planirana inflacija sedam odsto onda da držimo kurs u tim granicama i da to ide ravnomerno, a ne kao sada - deset meseci držimo kurs, a onda posle svega prosto eksplodira. To je nedopustivo".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko 10 para manje nego u petak, kada je kurs 99,8848 dinara za jedan evro. Centralna banka je u petak prodala 20 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu kako bi podstakla promet i obezbedila nesmetano funkcionisanje tog tržišta, a od početka godine prodala je 541,5 miliona evra, uključujući i intervenciju u petak.

Domaća valuta je bila najjača prvog radnog dana 2010, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro, a najslabija je u petak kada je kurs 99,88 dinara za evro. Devizni kurs se formira na medjubankarskom deviznom tržištu i primenjuje od 8.00 narednog radnog dana.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ukupan promet na berzi iznosio je približno 613 hiljada EUR, dok su oba indeksa završila u blagom porastu. BELEX15 indeks dan je završio na vrednosti od 681,26, što je porast od 0,56%, dok je BELEXline uz blagi rast od 0,28% sada na vrednosti od 1.325,02 poena.

Akcijama Vina župe (BSE:VINZ) danas je trgovano u vrednosti od čak 21,66 miliona RSD, što je skoro 62% prometa ostvarenog u trgovini akcija. Po obimu prometa, slede akcije kompanije Galenika Fitofarmacija (BSE:FITO) kojima je trgovano u vrednosti od 2,83 miliona RSD, a na ovoj akciji je zabeležen pad cene od 1,13%, na 6.203 RSD. Na trećem mestu, bez Blok trgovanja, nalaze se akcije Energoprojekt holdinga (BSE:ENHL) kojima je trgovano u vrednosti od 1,44 miliona dinara, uz porast cene od 1,68%, na 849 RSD. U Blok trgovanju, razmenjeno je i 9.000 akcija kompanije Fasil iz Arilja (BSE:FSIL) po ceni od 260 RSD.

Na kontinuiranom trgovanju, najveći rast cene od 7,00% ostvaren je takođe u trgovini akcijama Vino Župe, pa je cena sada 8.999 RSD. Slede akcije Progresa (BSE:PRGS) sa skokom od 3,83%, na 190 RSD, dok je uz promet od tri akcije skočila i cena Univerzal banke (BSE:UNBN) za 2,78%, na 6.500 RSD. Najveći pad su zabeležile akcije Simpa iz Vranja (BSE:SMPO) za 9,98%, na 487 RSD. Drugo mesto drže prioritetne akcije Duvanske industrije iz Niša (BSE:DINNPB), sa padom od 7,49% na 2.950 RSD. Ostale akcije su imale daleko manji pad i prve sledeće su sa padom od oko 1,9% i to Fidelinka (BSE:FIDL) na 309 RSD i Tehnogas (BSE:TGAS) na 6.475 RSD.

Od 48 aktivne akcije danas, 16 je poskupelo, 20 pojeftinilo, a 12 je dan završilo bez promene cene. U današnjem trgovanju akcijama od 351.324 EUR, ukupno učešće stranih investitora bilo je 62,17%, od toga 86,39% na strani kupovine i 37,95% na strani prodaje.

U trgovini Obveznicama Republike Srbije, ostvaren je promet od 261.635 EUR. Strano učešće u prometu ovim hartijama iznosilo je 16,88%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Zamenik direktora NIS Petrola za promet Oleg Šalimov je kazao da se planira izgradnja deset novih pumpi i modernizacija do 40 od ukupno 474 postojeća objekta.

Pumpe za rekonstrukciju su, kako je naveo, birane prema mestu na kojem se nalaze i prometu i dodao da u izgradnji novih pumpi ima teškoća koliko i u realizaciji drugih investicija.

Šalimov je kazao i da će tokom ove godine u Rafineriji nafte u Pančevu prestati proizvodnja olovnih benzina i početi probna proizvodnja bezolovnih benzina.

"Linija za proizvodnju bezolovnih benzina biće postavljena u Pančevu, u toku su priprema projekta i biranje partnera", istakao je Šalimov i dodao da će nakon modernizacije pogona moći da kaže koliki će biti godišnji obim proizvodnje.

Ruski Gasrpomnjeft preuzeo je u februaru 2009. godine upravljanje NIS-om nakon što je platio 400 miliona evra Vladi Srbije za 51 odsto akcija kompanije. Predviđeno je i da se do 2012. godine uloži oko 550 miliona evra u modernizaciju rafinerija i poslovanja.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Kompanija „Jomil” je u konzorcijum okupila „Alpinu”, „Betu inženjering”, „Prleks” i „Tehnoterm komerc”.Potpisale su ugovor sa libijskom partnerom „Al Šihab” i posao traje već četiri meseca.

Svih 60 radnika iz ovih firmi koji su zaposleni na ovim poslovima rade kao kooperanti za zanatske radove, na obimnoj rekonstrukciji univerzitetskih stanova.

„Reč je o sedam stambenih zgrada, sa 168 stanova, površine 25.000 kvadrata. Naš posao je da obnovimo dotrajalu fasadu i da osavremenimo kompletan elektrosistem, hidrosistem i klimatski sistem. Za nas je to posao vredan pet miliona dolara, a završićemo ga do kraja ove godine „, kaže nam Miroslav Višić, šef gradilišta.

Danijela Pavković, direktor, i Prvoslav Gužvić, finansijski rukovodilac „Jomil” kažu da kada budu završeni profesorski stanovi, predstoji rekonstrukcija ogromnog zdanja Univerziteta u Bengaziju.

Libijska državna firma za gradnju administrativnih centara „Odak” ponudila je beogradskom konzorcijumu da modernizuje zastarele instalacije i uređaje u delu zdanja površine 90.000 kvadrata.

Objekat je, pre tri decenije, projektovao i izgradio beogradski „Union inženjering”. Iskustvo naših firmi stečeno na sadašnjem gradilištu biće dragoceno za ovaj i

Zajedničko preduzeće sa Libijcima

Priprema se idejni projekat za izgradnju nove vojne akademije libijskih oružanih snaga. Na kompleksu koji će zauzimati 22,6 hektara, nići će zdanja vredna 800 miliona dolara, a solidan deo kolača pripao bi „Jomilu” i ostalima iz konzorcijuma.

„Sa Libijcima, radi ovog posla, osnivamo zajedničko preduzeće u kojem je naše učešće 49 odsto kapitala. Na nama je da obezbedimo menadžment i stručnjake, pa se može očekivati da uključimo još preduzeća iz Srbije“, kaže predsednik Jomil grupe Jovan Čeković.

On posebno ističe da u Libiji lepo sećanje na ranije naše graditelje još traje, da postoji vidljiva naklonost predsednika Gadafija i ljudi oko njega prema Srbiji, a sve to je dobra osnova za znatno obimniju ekonomsku saradnju. Ne treba zaboraviti da je Libija jedno veliko gradilište.

Izvor www.b92.net

 

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 3,23 miliona dinara. Akcije Telefonija A.D. (TLFN) i Jubmes banka A.D. (JMBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 1,23, odnosno 0,57 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Progres A.D. (PRGS), gde je cena na zatvaranju iznosila 183 dinara, što predstavlja rast od 10,24%. Cena akcija Napred GP A.D. (NPRD) danas je iznosila 3.040 dinara, što je povećanje od 1,33%, dok su akcije Informatika A.D. (INFM) uvećale svoju cenu za 1,17%, odnosno na 3.371 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)