Ministarka finansija Španije Elena Salgado, komesar EU za ekonomiju Oli Ren, Belgijski ministar finansija Dedier Rejnder

Ako se pogleda BDP po glavi stanovnika, Belgija pripada među najbogatije zemlje Evropske unije, nema visoku inflaciju, nije je zahvatio talas potrošnje finansirane zaduživanjem, a tržište nekretnina nije doživjelo eksploziju cena, ali ni njihov krah.

Ipak, Belgiju muči nekoliko problema, a nisu svi finansijske prirode. Belgijski javni dug iznosi oko 400 milijardi evra. Rejting agencija Mudis ističe da je to 101 odsto BDP-a i treći najgori odnos tih vrednosti među zemljama u Evropskoj uniji.

Mudis je prošle sedmice objavio da dobija sve više zahteva da sprovede reviziju belgijskog kreditnog rejtinga.

Takođe, iako vrednosti CDS-ova pokazuju da je verovatnost da će Belgija da bankrotira barem upola manja nego da će ista sudbina zadesiti Portugal i Španiju, stvari se brzo mogu promeniti, pogotovo ako se trgovanje dugovima počne odvijati na isti način kao i trgovanje američkim bankama u jesen 2008.

Belgiju muči i problem političke nestabilnosti — Fajnenšl Njuz ističe da je ta zemlja gotovo jednako veštačka tvorevina kao što je bila Jugoslavija i da je razdiru jezičke i etničke napetosti između Flamanaca i Valonaca.

Sukobi ta dva naroda često paraliziraju politiku, što obično dovedi do nemarnog trošenja budžeta. Belgija je i sada u određenoj meri u političkoj blokadi — od aprila nema službenu vladu.

Izvor www.b92.net

SEC-ovi podaci potvrđuju kako Soros Fund Management, Paulson&Co i Touradji Capital Management najviše ulažu u zlato. Paulson & Co., koji upravlja s imovinom od 33 milijarde dolara, najveći je investitor u SPDR Gold Trust i AngloGold Ashanti Ltd., najvećeg afričkog proizvođača zlata.

Soros Fund Management, koji upravlja imovinom vrednom 27 milijardi dolara, smanjila je ulaganje u SPDR Gold Trust u trećem kvartalu, ali je kupila udeo u iShares Gold Trust. Touradji Capital Management drži udeo vredan 88 miliona dolara u Barrick Gold Corp, najvećoj svetskoj "zlatnoj" kompaniji.

"Zlatni" fondovi vlasnici su 2.088 metričkih tona zlata što odgovara količini od devet godina proizvodnje zlata u SAD-u. Plemeniti metali imaće najviše povraćaja iduće godine, predviđaju analitičari Goldman Sachsa. Zlato je poskupelo 87 posto otkad je Fed u septembar 2007. počeo s politikom snižavanja kamatnih stopa. U tom je razdoblju S&P 500 oslabio 21 posto. Na ruku skoku cene zlata u trećem tromesečju išao je i pad vrednosti dolarovog indeksa koji je u tom razdoblju oslabio 8,5 posto, najviše u osam godina.

Unca zlata dostigla je rekord od 1.424,60 dolara 9. novembar, a danas je bila na nivou od 1.351,65 dolara. Cena zlata na najboljem je putu da poraste desetu godinu uzastopno što je najbolja serija još od 1920. godine. I ostali su plemeniti metali imali sjajnu godinu. Srebro je ojačalo 61 posto dok je paladijum uzleteo 72 posto.

izvor : www.seebiz.eu

Generalni direktor kompanije Herbert Hajner je naveo da Adidas želi da zauzme vodeću poziciju na kineskom tržištu, a već naredne godine drugo mesto. Sada je na trećem, iza američkog rivala Najka i kineskog konkurenta Li Ninga.

Adidas je protekle sedmice predstavio novi poslovni plan, koji u narednih pet godina računa sa snažnim rastom prometa. Krajnjii cilj je prestizanje Najka i osvajanje prvog mesta na svetskom tržištu sportske opreme.

Početkom meseca firma je objavila da je u trećem tromesečju ove godine povećala čistu dobit za 25 odsto na godišnjem nivou, na 266 miliona evra, zahvaljujući potražnji za fudbalskom opremom i obnovljenom rastu aktivnosti u Kini, prenele su agencije.

Izvor www.b92.net

Prihod u trećem kvartalu 2010. godine iznosi 5.1 milijardu evra, što predstavlja rast od 36 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Bruto profit iznosi 898 miliona evra, što takođe predstavlja rast od 36 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine.

Dobit pre odbijanja kamate, poreza i amortizacije (EBITA) iznosi 230 miliona evra, i beleži rast od 70 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prvenstveno zahvaljujući povećanju prihoda i strogoj kontroli troškova.

“I dalje se primećuje visoka potražnja za našim uslugama na većini tržišta i iz godine u godinu prihodi beleže rast u trećem kvartalu u odnosu na drugi kvartal. Rast na našim najvećim tržištima, u Francuskoj i Severnoj Americi, ostao je izuzetno veliki. U isto vreme, povećali smo stopu rasta u Nemačkoj, zemljama Beneluksa, Nordijskim zemljama i u Švajcarskoj, gde je rast dvocifren i rezultuje visokim profitom. Potražnja za našim uslugama se zadržala na visokom nivou u oblasti industrije i kancelarijskih poslova, dok se pronalaženje stručnog osoblja jasno povećalo. Sve u svemu, ne primećujemo znake usporavanja i nastavićemo da koristimo mogućnosti iz trenutnog okruženja, dok ćemo istovremeno držati kontrolu nad troškovima i održavati cene na istom nivou.” izjavio je Patrik De Mezener, izvršni direktor Adecco Group.

izvor:www.economy.rs

Prodaja Nisana, koji izrađuje manje kompaktno vozilo "marč" i električno vozilo "lif", povećana je za 21,4 odsto, na 2,269 biliona jena (28,0 miliajrdi dolara), prenele su agencije.

Direktor proizvodnje Nisana Tošijuki Ssiga izjavio je da podaci o poslovanju kompanije u periodu oktobar-mart neće biti tako snažni zbog skoka jena, povećanja cene sirovina i porasta troškova.

U čitavoj 2010. Nisan sada očekuje prodaju u vrednosti od 8,77 biliona jena (108,3 milijarde dolara), bolje nego što se procenjivalo u martu, kada se računalo na prodaju 8,2 biliona jena (101,2 milijarde dolara).

Revizija procene obavljena je uprkos nepovoljnom kursu. Nisan je procenjivao da će dolar vredeti oko 89 jena, a sada računa 80 jena za dolar u drugoj polovini godine.

Skok jena podriva prodaju u inostranstvu i ugrožava japanske izvoznike kao što je Nisan.

izvor : www.b92.net

Cena jedne akcije trebala bi da se kreće u rasponu od 26 do 29 dolara.

Kompanija će tokom dana objaviti pojedinosti o incijalnoj javnoj ponudi akcija, najavljenoj za 18. novembar, a mediji izveštavaju da će IPO biti oprezniji i skromniji nego što se očekivalo ali i da će sigurno smanjiti vlasnički udeo američke vlade ispod 50 posto.

GM bi ukupno trebalo da izda 365 miliona redovnih akcija, a u planu je i izdavanje određenog broja povlaštenih akcija u vrednosti između dve i tri milijarde dolara, objavila je financijska agencija Bloomberg, pozivajući se na izvore upoznate s GM-ovim planovima.

Nakon što mu je američka vlada prošle godine pomogla s 50 milijardi dolara, njen trenutni udio u GM-u iznosi 61 odsto. Nakon IPO-a smanjiće se ispod psihološki važnih 50 procenata. IPO se vremenski podudario s objavljivanjem poslovnog izveštaja za drugo fiskalno tromesečje, u kojem je GM izvestio o rastu prihoda i povratku pozitivnom poslovanju u sklopu mukotrpnog oporavka od recesije.

U drugom tromesečju neto dobit GM-a iznosila je 1,54 milijarde dolara, dok su prihodi porasli 44 posto na 33,2 milijarde dolara. GM je zatražio zaštitu od poverenika u junu 2009. nakon što je u periodu od 2004. nagomilao dugove u visini 88 milijardi dolara.

Izvor www.b92.net

U Americi je zabeležen rast prihoda od marketinga od 3,8 odsto, a najveći rast je zabeležen kod televizijskih stanica španskog govornog područja (24 odsto).

Međutim, stanje je i dalje loše u pisanim medijima, gde i dalje postoji pad u marketinškim prihodima od 6,9 odsto.

"Istraživanja su pokazala da je prva polovina ove godine bila najbolja za internet oglašavanje u istoriji i tu je situacija bolja nego ikada ranije", navodi PrajsvoterhausKupers (PwC). Slična situacija je i u Britaniji, gde televizijsko i internet oglašavanje beleže rast od 16 i 10 odsto.

Ogroman rast beleži i oglašavanje preko mobilnih telefona i u SAD je ove godine postignuta zarada od 743 miliona dolara. Prema predviđanjima, zarada bi sledeće godine trebalo da pređe milijardu dolara, a u 2014. godine 2,5 milijarde dolara.

Istraživanje je pokazalo da 65 odsto informacija koje ljudi linkuju preko društvenih mreža kao što su Fejsbuk, Majspejs i Tviter spada u klasične vesti, 19 odsto su vesti koje su upravo stigle, a 16 odsto vesti koje imaju elemente bizarnosti.

Ove mreže, zajedno sa Jutjubom, čine ukupno 43 odsto svih linkova sa vestima koji su okačeni, 30 odsto ide na imejl, 15 odsto sms vesti i 12 odsto na vesti putem „instant mesindžera“.

Izvor www.b92.net

Prošle sedmice u američke akcionarske fondove ušlo je svežih 2,7 milijardi dolara, dok je u evropske fondove pristiglo 840 miliona dolara, kažu podaci EPFR-a. Odvojeni podaci Investment Company Institutea pokazuju pristizanje gotovine u akcije u poslednja dve sedmice (prvi put u šest meseci).

- Investitori su možda na prekretnici, možda osećaju kako je bilo dovoljno ulaganja u obveznice i počinju više da se izlažu riziku, kaže Brad Durham, direktor EPFR-a.

Investitore je očigledno ohrabrio trend na zapadnim tržištima kapitala od početka septembra. U tom razdoblju 13,3 milijardi dolara je ušlo u američke a 1,2 milijardi u evropske akcionarske fondove.

- Investitori su dobili više poverenja na temelju događaja u drugom tromesečju. Možda je ovo početak novog rasta, kaže Durham.

Deo analitičara ipak ostaje oprezan u pogledu prognoza o daljnjem dotoku kapitala na akcionarska tržišta. U svakom slučaju, zasedanje Feda koje počinje sutra verovatno će presudno uticati na sentiment tržišta do kraja godine.

Izvor www.seebiz.eu