Rast indekasa prekinut je 13.1.2010. kada su zabeležili pad. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15 završio je nedelju sa 680.78 poena što je porast od +0.68%,  dok je opšti indeks Belex Line nedelju završio sa  1328.7 poena što je mali pad od -0.06%. 

I u druga nedelja 2010. godine kao i prethodna prošla je u znaku porasta investicione jedinice ali I blagom padu vrednosti imaovina pojedinih fondova. Ovu nedelju obeležilo je i obaveštenje od DZU Raiffeisen Invest a.d. Beograd o otvaranju fonda Raiffeisen Cash. Javni poziv za upis investicionifh jedinica u ovaj fond očuvanja vrednosti imovine trajaće 30 dana.

Investicioni fondovi rasta vrednosti imovine nastavljaju trend blagog rasta, jedino je fond Raiffeisen Akcije u protekloj nedelji zabeležio pad od -0.27 %.

Najveći rast od fondova rasta vrednosti imovine zabeležio je fond Ilirika JIE sa 3.36 %. Nešto sladbiji rast imaju fondovi KD Ekskluziv od 2.92 % i Fima Proactive 2.28%. Sredinu među ovim fondovima zauzimaju fondovi Kombank InFond sa porastom vrednosti od 0.97 % i Citadel Triumph sa  porastom od 0.91%. Najmanju porast imaju fondovi Fokus Premium sa 0.48 % i Delta Dynamic sa 0.43 %.

Sva tri fonda očuvanja vrednosti imovine zabeležila su rast vrednosti koji je manji od najmanjeg rasta vrednosti fondova rasta vrednosti imovine. Najveći rast od fondova očuvanja vrednosti ima fond Erste Cash u iznosu od 0.16 %. Neznatno slabiji rast zabeležio je fond Focus Novčani Fond sa 0.15 %,  najmanji rast od ovih fondova zabeležio je fond Fima Novac sa 0.12 %.

Dva balansirana fonda imali su rast vrednosti investicione jednice i to: fond Hypo Balance sa rastom od 0.64 %, dok je fond Delta Plus ostavrio nešto slabiji rezultat od 0.61 % vrednosti. Posebno je potrebno da se naglasi da jedini balansirani fond u Srbiji koji se obračunava u evrima Erste Euro Balanced 35 je zabeležio pad vrednosti imovine od -0.18 % u protekloj nedelji  i vrednost njegove investicione jedinice iznosi 11,40 €.

Imovina fondova je u protekloj nedelji porasla za 1.41%. imovina na dan 13.1.2010. iznosila ja 1.018.177.418,65 RSD. Najveći rast imovine imali su fondovi Focus Novčani, Erste Cahs i Ilirika JIE u proseku od 11%. Najveće smanjenje imovine je imao fond Fima Novac od -2.91%.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Sva tri balansirana fonda, kao i novčani fondovi, su bila u plusu, a najveći rast investicione jedinice od balansiranih fondova imao je Hypo Balance (1,5%). U posmatranom periodu došlo je i do blagog povećanja uplata investitora u fondove, među kojima su prednjačile uplate u novčane fondove Focus Novčani i Fima Novac. Ukupna imovina  otvorenih investicionih fondova porasla je za 8,3 mil.RSD i iznosi 1,06 mlrd. RSD.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika DZU
(Zatvori)

Investicioni fondovi rasta vrednosti imovine imali su solidan početak ove godine, samo su tri fonda započeli godinu u negativnom. Fond Delta Dynamic smanjen je za -1.01% dok su druga dva fonda smanjena za nešto manje, Focus Premium -0.35% i Raiffeisen Akcije -0.01%.

Ostali fondovi rasta vrednosti imovine povećale su svoje investicione jedinice, najveći rast imao je fond Ilirika JIE +2.98%, za njim slede Kombank Infond +1.66%, Fima Proactive +0.85%, KD Ekskluziv +0.70% i Citadel Triumph +0.45%.

Svi fondovi očuvanja vrednosti imovine su imali pozitivan početak 2010. godine. Erste Cash +0.17%, dok su fondovi Fima Novac i Focus Novčani fond imali isti porast od +0.15% vrednosti investicione jedinice.

Sva tri balansirana fonda pvecali su svoju vrednost investicione jedinice. Najbolje je prošao fond Hypo Balance sa +1.38%. Na drugom mestu je fond Delta Plus sa porastom od +0.11%.

Ove nedelje porast imovine imala su skoro svi fondovi u proseku od 2%. Najveći porast  imovine imao je fond Fima Novac sa +3.32%. Imovina svih fondova je u protekloj nedelji povećana je za +0.58%.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Kako se navodi u javnom pozivu, inicijalna prodaja investicionih jedinica po početnoj ceni od 1.000 dinara za komad, trajaće do 9. februara.

Raiffeisen cash će poslovati kao fond očuvanje vrednosti imovine što znači da će najmanje 75 odsto imovine ulagati u kratkorocne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite.

To će biti drugi investicioni fond kojim upravlja društvo Raiffeisen invest i 15. otvoreni investicioni fond na srpskom tržištu.

Ukupna vrednost imovine otvorenih investicionih fondova u Srbiji trenutno iznosi 9,7 miljardi dinara (oko 100 miliona evra).

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Usled značajnih demografskih promena, starenja stanovništva i niskih stopa fertiliteta došlo je do značajnih promena u penzijskim sistemima u mnogim zemljama. Sistemi zasnovani na principu međugeneracijske solidarnosti, gde zaposleni plaćaju doprinose iz kojih se isplaćuju penzije, nisu održivi jer se struktura stanovništva promenila. Reforme državnih penzijskih sistema se zasnivaju na postepenom smanjenju penzija za buduće generacije penzionera i stimulasanju građana da sami štede za svoju starost. U tu svrhu se uvode privatni penzijski fondovi.

U Srbiji, pored svih nasleđenih problema u penzijskom sistemu, veoma su izraženi i svi navedeni demografski trendovi. Iako diskusija o reformi penzijskog sistema i dalje traje, jasno je da će se sve teže živeti od državne penzije i da će biti sve veća potrebna da se obezbedi dodatna štednja. Ovo je posebno važna činjenica za mlade zato što oni neće moći da računaju da žive samo od državne penzije. Ko želi da održi isti životni standard koji ima tokom radnog veka, moraće da obezbedi prihode kojima će dopuniti državnu penziju.

Koliko će vam novca biti potrebno u penziji?

1. Razmislite kako ćete živeti nakon odlaska u penziju. Gde ćete živeti? Kako ćete provoditi vreme? Koliki će vam biti troškovi? Koliko će vam novca biti potrebno za zadovoljavajući životni standard?

Mnogi stručnjaci veruju da je u proseku potrebno da penzija iznosi oko 80% zarade da bi se zadržao isti životni standard. Međutim to je individualna potreba. Treba da razmislite kako ćete živeti nakon odlaska u penziju i koliki će vam biti troškovi. Iako se određeni troškovi penzionisanjem smanjuju, treba uzeti u obzir moguće nove troškove poput medicinskih troškova, pomoći u kući, nege i slično.

2. Zatim, razmislite kako ćete obezbediti potrebne prihode. Koliko će iznositi vaša državna penzija? Koliko će vam biti potrebno dodatnih prihoda? Kako ćete obezbediti te dodatne prihode?

Ukoliko ste zaposleni, imaćete pravo na državnu penziju kada ispunite uslove u pogledu starosti i dužine staža. Iznos državne penzije zavisi od visine doprinosa, godina staža i načina usklađivanja penzije. Međutim, iznos državne penzije na koji ćete moći da računate, danas je relativno teško proceniti s obzirom na to da je reforma penzijskog sistema u Srbiji još uvek u toku. Uobičajena praksa u mnogim zemljama je da se građanima dostavljaju izvodi sa podacima o uplaćenim doprinosima i proračunom penzije koju ti doprinosi omogućavaju upravo da bi im se olakšalo planiranje penzijske štednje. Dok se takva praksa ne pojavi kod nas, moramo se zadovoljiti okvirnim prognozama. U zavisnosti od toga koliko želite da budete konzervativni možete računati nekih 60-70% zarade za pun radni staž i pratiti dalje reforme.

Ljudi danas žive duže nego pre i neophodno im je više novca u starosti. Možda ćete živeti od penzije 20 ili 30 godina – ili duže. Zbog toga je veoma važno da razmislite na koji ćete način sebi obezbediti dodatne prihode koji će dopuniti državnu penziju za duži životni vek koji ćete verovatno uživati u penziji.

Kada utvrdite broj godina do penzije i iznos koji će vam okvirno biti potreban, možete izračunati potreban iznos mesečne štednje i prinosa i razmisliti o načinima štednje.

Ključno je za štednju za starost da se počne rano sa štednjom i ulaganjem, onda kada ste mladi i radite. Na taj način ćete imati dovoljno vremena da bez velikog opterećenja akumulirate potreban novac. Pogledajte sledeći primer.

Primer 1

starost	kamata	godišnji ulog	ušteđevina
19-28	8%	500	7.823
29-65	8%	/	134.908

Osoba A počne da štedi veoma rano za penziju i svake godine od svoje 19. do 28. godine oroči 500 evra. Tada prestane da izdvaja novac i od svoje 29. do 65. godine samo oročava iznos koji je uštedela. Osoba B počne da štedi tek kada napuni 29 godina i svake godine do svoje 65. godine uštedi po 500 evra i oroči ih.

Primer 2

starost	kamata	godišnji ulog	ušteđevina
19-28	8%	/	0
29-65	8%	500	109.658

Ako pretpostavimo da obe osobe dobijaju prosečnu kamatu od 8% godišnje, pogledajte rezultat. Osoba A sa uloženih 5.000 evra će sa 65 godina imati 135.000 evra. Osoba B će, s druge strane, uložiti čak 18.500 evra da bi ipak imala manju ušteđevinu od osobe A za čak 25.000 evra!

Privatni penzijski fondovi

Privatni penzijski fondovi su isključivo namenjeni penzionoj štednji. To je bitno jer znači da je njihovo poslovanje vrlo strogo regulisano u skladu s njihovom svrhom. Narodna banka Srbije vrši nadzor nad privatnim penzijskim fondovima starajući se da se njima rukovodi na bezbedan način i u najboljem interesu članova. Važno je napomenuti da privatni penzijski fondovi pružaju i poreske podsticaje.

Kako funkcionišu privatni penzijski fondovi?

Privatni penzijski fondovi su vrlo slični investicionim fondovima. Članovi redovno uplaćuju doprinose u fond, a ovi doprinosi se konvertuju u investicione jedinice koje se ulažu u hartije od vrednosti. Njima takođe upravljaju posebno licencirana društva za upravljanje penzijskim fondovima.

Međutim, postoje i određene razlike u odnosu na investicione fondove – ovi fondovi služe štednji za starost pa prevashodno treba da pruže sigurnost investicija.

§ Vrste hartija od vrednosti u koje ulažu penzijski fondovi – regulisane su zakonom. Na taj način se obezbeđuje da penzijski fondovi mogu investirati samo u niskorizične i kvalitetne hartije od vrednosti i da ne mogu rizikovati penzionu štednju.

§ Poreski podsticaji omogućavaju članovima penzijskih fondova da njihovi doprinos budu oslobođeni poreza do određenog limita.

§ Novac se iz penzijskog fonda ne može povlačiti bilo kada. Član fonda može povući svoja sredstva tek kada napuni 53 godine. Ovakvo ograničenje postoji da bi se sprečila zloupotreba poreskih olakšica. S druge strane, članovi fondova mogu menjati fondove bez naknade, po ceni troškova prenosa sredstava iz fonda u fond.

Iako se država stara o bezbednosti ulaganja u penzijske fondove, treba imati na umu da investitor ipak snosi investicioni rizik. Iako se ulozi u penzijskim fondovima mogu značajno uvećati, oni mogu i da izgube na vrednosti; ne postoje garancije da ćete zaraditi. Penzijski fondovi su dužni da dnevno objavljuju vrednost investicionih jedinica, tako da možete svakoga dana proveriti koliko iznosi vaša ušteđevina tako što ćete pomnožiti broj investicionih jedinica koje posedujete s njihovom dnevnom vrednošću.

Koje naknade naplaćuju penzijski fondovi?

Kao što je to slučaj sa investicionim fondovima, i društva za upravljanje penzijskim fondovima naplaćuju naknade za upravljanje fondovima. Međutim, kada je reč o penzijskim fondovima ove naknade su ograničene zakonom. Setite se šta je rečeno u prethodnom delu o investicionim fondovima – naknade značajno umanjuju prinos. Uvek uporedite šta različiti fondovi nude kada su u pitanju predviđene naknade.

Kako se sredstva povlače iz penzijskog fonda?

Kada član fonda napuni 53 godine starosti ili kasnije – može da odluči da povuče svoju ušteđevinu iz fonda. Postoje tri načina koje Zakon dozvoljava.

- Povlačenje u gotovini – Član fonda može povući celu ušteđevinu odjednom u gotovini. Tada mu društvo za upravljanje isplaćuje celokupan iznos umanjen za porez koji u tom slučaju iznosi 20% od celokupne sume.

- Programirane isplate – Član fonda može odlučiti da mu društvo za upravljanje periodično isplaćuje određene iznose sve dok se ne potroši iznos koji je akumulirao u fondu. Takve isplate se nazivaju programirane isplate i član fonda određuje iznos periodičnih isplata. Na taj način će član fonda dobiti dodatne prihode kojima će dopuniti penziju, ali može se desiti da istroši sredstva koje je uštedeo i da ostane bez tih prihoda posle određenog broja godina. Svaka isplata se oporezuje.

- Kupovina anuiteta – Član fonda može odlučiti da želi do kraja života da prima određenu dodatnu penziju. Jedini način da to ostvari jeste da iskoristi ušteđevinu iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog društva za osiguranje. Na taj način će osiguravajuće društvo da mu isplaćuje ugovoreni iznos bez obzira da li se ušteđevina potrošila ili nije. Država stimuliše ovakav pristup, tako da je oslobođena poreza.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Međutim, usled slabije likvidnosti, i željom da se realizuju dobici na tržištima u razvoju, ova tržišta uglavnom beleže stagnaciju ili blag pad, a pogotovu tržišta jugoistočne Evrope koja su doživela malo jaču korekciju (hrvatski Crobex je u decembru pao za 5,25%, dok je srpski Belex 15 pao za 2,56%, uz primetan rast slabije likvidnih akcija pred sam kraj godine). Jedan od ključnih faktora rasta u prvim mesecima 2010. godine biće likvidnost, koja na slabije razvijenim tržištima u ovom trenutku ima veći značaj od samih fundamentalnih pokazatelja akcije ili makroekonomskih pokazatelja. Naša investiciona strategija će se delom bazirati na ovoj činjenici, tako da će veći deo našeg portfolija biti usmeren na najlikvidnije akcije iz regiona jugoistočne i centralno istočne Evrope.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika DZU
(Zatvori)

Od fondova rasta vrednosti imovine, najviše uspeha imali su fondovi Citadel Triumph (1,7%), Raiffeisen Akcije (1,1%) i Fima Proactive (1%). Sva tri balansirana fonda ostvarila su pozitivne rezultate, među kojima je Hypo Balance imao najveći rast od 1,4%. Takođe, i novčani fondovi su ostvarili očekivani rast u proseku od 0,2%. Najveći pad u protekloj nedelji zabeležila je investiciona jedinica fonda Delta Dynamic (-1,1%). Najveće procentualno povećanje imovine imao je fond Ilirika JIE sa čak 2,1% od ukupne imovine fonda, što je prouzrokovano kako rastom domaćeg i stranog tržišta kapitala tako i novim uplatama u fond. Ukupna imovina otvorenih investicionih fondova porasla je za 5,5 mil.RSD i iznosi 1,05 mlrd. RSD.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika DZU
(Zatvori)

Od 14 fondova, osam su fondovi rasta imovine, tri su balansirani i isto toliko fondovi očuvanja vrednosti imovine.

Godinu za nama obeležila je izvesna konsolidacija na tržištu. Tako je proletos Društvo za upravljanje fondovima Fokus invest ugovorilo sa Društvom Citadel aset menadžment (Ašet Management) prenos prava uprave investicionim fondovima Fokus premijum i Fokus novčani fond. Nakon toga, sredinom decembra, najavljeno je spajanje uz pripajanje fonda KD Investments fondu Trijumf kojim takodje upravlja Društvo Citadel.

Svi fondovi rasta imovine završavaju tekuću godinu sa vrednošću investicione jedinice ispod početnih 1.000 dinara pri čemu je kod većine vrednost jedinice i više nego prepolovljena u odnosu na početnu.

Iznad početnih 1.000 dinara vrede pak jednice sva tri fonda očuvanja imovine, kao i dva balansirana fonda.

Gledano prema vrednosti imovine, najjači je fond Delta plus sa 245,7 miliona dinara pred kraj decembra, Fima proaktiv ima imovinu od 203,7 miliona a fond Rajfajzen akcije 184,8 miliona. Isti fondovi su vrednošću imovine prednjačili i na kraju prethodne godine, koju su Delta plus i Fima proaktiv završili sa po više od 350 miliona dinara a Rajfajzen akcije sa više od 200 miliona.

Imovina ostalih fondova manja je, čak i daleko manja kod nekih, od 100 miliona dinara.

U godini pred nama predsednik Grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima Milan Marinković očekuje potpuni oporavak investicionih fondova u Srbiji.

"Očekivanje baziram na pretpostavci da će korist koju će klijenti imati od fondova biti znatno veća nego u proteklom periodu, jer će 2010. očigledno biti vrlo teška za investiranje", rekao je Marinković.

On medjutim napominje da će zbog niskih nivoa likvidnosti srpskog tržišta, fluktuacija cena, kao i činjenice da je kriza imala različite efekte na različite kompanije i sektore, biti neophodno mnogo više rada i znanja da se naprave dobri prinosi.

"Za uspeh će biti potrebno primeniti pristup koji podrazumeva detaljnu analizu poslovanja svake pojedinačne kompanije, a tu leži glavna snaga investicionih fondova", istakao je Marinković koji je i direktor Društva za upravljanje fondovima Fima invest.

On je takodje najavio da će fondovi u 2010. raditi otvorenije jer su na nivou Grupacije nedavno usvojene smernice za povećanje transparetnosti poslovanja, tako da će investiciona javnost moći detaljnije da prati rad fondova.

Direktor Društva Citadel Pavle Kavran ocenio je da se u 2009. tržište stabilizovalo, da nema povlačenja sredstava iz fondova i da dolazi do novih uplata investitora "koji bi da pokušaju da profitiraju u krizi i udju u igru što pre".

"Očekujem da će 2010. biti godina rasta za sve fondove, što se tiče imovine od novih investitora, kao i zbog rasta aktive koje imaju u portfelju", prognozira za godinu pred nama Kavran.

Kada je reč o Citadelovim fondovima, Kavran je kazao da su zadovoljni samo nekim rezultatima u 2009. i dodao "moraćemo još da pojačamo da bi digli celu industriju".

On ne očekuje dalja preuzimanja u 2010. godini jer su sada društva fondovima vezana za jake finansijske institucije koje imaju dugoročnu viziju za fondove.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)