Društvo ce u najkracem mogucem roku otklonili nepravilnosti u obracunu neto vrednosti imovine investicionog fonda i investicione jedinice.
NAPOMENA: Nakon izvršenih ispravki, neto vrednost imovine fonda i investicione jedinice bice uvecane.

Izvor: www.kombankinvest.com
(Zatvori)

"Nakon što smo prošle godine uspješno startovali s 'Ilirika Moj fond' odlučili smo da pozitivan zamah iskoristimo za osnivanje još jednog fonda - 'Ilirika jugoistočna Evropa'. Za razliku od 'Ilirika Moj fond', koji je mješoviti i podrazumijeva ulaganje u dionice i obveznice, novi fond će biti dionički i sredstva će prvenstveno ulagati u dionice na domaćim i inostranim berzama. Na ovaj način omogućićemo ulaganja klijentima sklonijim većem riziku", kaže Nedim Šaćiragić, direktor Društva.

Oko 70 posto imovine fonda biće usmjereno u dionice, a 30 posto u ostale instrumente s fiksnim prinosom - obveznice i depozite kod finansijskih institucija. Šaćiragić kaže da pokretanje novog fonda u vrijeme recesije ima smisla ako se projektu ozbiljno i kvalitetno pristupi.

"Treba iskoristiti pogodnost što su cijene na berzama niske jer ne trguje se samo kad vlada euforija i kad su cijene visoke", poručuje Šaćiragić.

Javna poziv za upis i uplatu sredstava u otvoreni fond Ilirika jugoistočna Evropa trajaće naredena dva mjeseca. U FBiH trenutno postoje četiri otvorena fonda.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

"Triglav Invest" sa konkurencijom od deset društava za upravljanje investicionim fondovima kod nas, boriće se, prema rečima direktora Vladimira Vasića, brendom koji je generacijama poznat u Srbiji, kao i iskustvom i podrškom kako domaćih stručnjaka zaposlenih u Društvu, tako i stručnjaka iz matičnog slovenačkog društva. Finansijska kompanija "Triglav družba za upravljanje fondovima" osnovana je 1994. godine i u svom portfoliju ima deset investicionih fondova, i deo je "Triglav Grupacije", koja je 5. jula proslavila svoj 109. rođendan.

Vladimir Vasić u intervjuu za "eKapiju" kaže da "Triglav Invest" planira da do kraja godine osnuje otvoreni investicioni fond rasta, dok je dugoročni plan formiranje više fondova koji će moći da zadovolje različite potrebe klijenata.

Osnivački kapital "Triglav Investa" je 500.000 EUR, što je, kako kaže Vladimir Vasić, značajna investicija u domenu finansijskih usluga u Srbiji.

eKapija: Zašto ste se odlučili da u ovom trenutku započnete poslovanje u Srbiji?

Vidi se svetlost na kraju tunela, trend, psihoza negativnog je zaustavljena, kako na finansijskim tržištima tako i, moram primetiti i među stručnom javnošću, privrednicima, ali i u načinu pisanja, tj. pristupa ovoj temi vas novinara. U poslednje vreme situacija se menja ka pozitivnom, svedoci smo iskazivanja profita u velikim američkim bankama koje su do juče pozajmljivale novac od Vlade SAD, a u međuvremenu su pozajmice vratile i još profitirale. I kod nas trend najavljuje oporavak, uzmite primer da ste recimo na Beogradskoj berzi pre nekih mesec i po investirali 100.000 dinara danas je to već 130.000 što je dobra zarada. "Triglav družba za upravljanje fondovima" iz Slovenije je investirala u zemlje u razvoju, zatim u tzv. zemlje BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina) i ostvarila profit 7 do 10 mil EUR. Očekujemo umeren rast privredne aktivnosti krajem 2009. i u prvom kvartalu 2010. godine. Visoki privredni rast može se očekivati u drugoj polovini 2010. godine. Mi želimo da iskoristimu tu situaciju u nameri da uz srazmerni rizik ostvarimo veće prinose. Ova prognoza zasniva se na ocenama stučnjaka Međunarodnog monetarnog fonda i drugih relevantnih institucija u Evropi i svetu. Sada je pravi trenutak za ulaganja, dolazi vreme privrednog rasta, i uz dobru procenu kada i gde investirati, kao i kada izaći iz određene vrste hartija, možete zaraditi.

eKapija: Odlučili ste se za fond rasta, koji je rizičniji za ulaganje.

Fond rasta jeste rizičniji, ali mi želimo da iskoristimo očekivani trend rasta krajem ove i početkom sledeće godine, uz prihvatanje i ublažavanje određenog rizika, putem poslovne politike investiranja koju smo zacrtali. Uz iskustvo i informacije tima iz Srbije i Slovenije, koji prate dešavanja na tržištu to ćemo i uspeti. Naš cilj je da uz umereni rizik ostvarimo veći prinos za naše klijente. Takođe, cene akcija na Beogradskoj berzi su potcenjene i izuzetno niske i pravo je vreme za kupovinu.

eKapija: Gde ćete ulagati imovinu fonda?

Naš portfolio ćemo prilagoditi okruženju i planiramo da u periodu od 3 do 5 godina ostvarimo stabilan prinos od 8 do 15% na godišnjem nivou. Promenom regulative, koja je nedavno donešena, omogućeno je da fondovi ulažu u inostranstvu i do 100% imovine, što je dobro, s obzirom na to da je domaće tržište izuzetno plitko. Međutim, mi nećemo sav novac ulagati na strano tržište jer nam je ideja da ulažemo u Srbiji i regionu. Naravno, ostavljamo mogućnost da u interesu naših kilenata ostvarimo veće prihode i van granica.

eKapija: U koje sektore je najisplativije ulagati?

Najisplativije je ulagati u energetski sektor, kao i u alternativne izvore energije. Na primer, prihodi firmi koje konstruišu vetrenjače za proizvodnju struje rastu u rasponu od 25 do 45% na godišnjem nivou što je dobar pokazatelj da se svet okreće alterativnim izvorima energije i da će akcije tih kompanija sve više vredeti. Zatim tu je i autoindustrija, koja je izvukla pouku iz prethodnih dešavanja, i okrenula se proizvodnji vozila koja kao pogon koriste hibridne i/ili elektičnu energiju. Primer moćnog giganta "Honde" to potvrđuje, za sledeću godinu planirali su do 500.000 vozila koja koriste alternativne izvore energije. Naravno u nekom kratkoročnom periodu, 5 do 10 godina i dalje će biti interesantne firme koje se bave naftom i naftnim derivatima.

eKapija: Da li otvoreni investicioni fondovi nude veći profit od klasične bankarske štednje?

Dominanti bankarski sektor u Srbiji je veliki problem jer se tamo nalazi 95% novca koji cirkuliše u Srbiji. Iako je Evropska banka smanjila kamatne stope na najniži nivou istoriji, naše banke nisu smanjile kamatne stope na plasirane kredite, a s druge strane kamate na štednju koju plaćaju su iznad proseka u regionu. Država bi trebalo da preuzme korake i pomogne tržištu da se pravilno razvija i da dugoročno pokuša da uspostavi balans u podeli kolača zvanog finansijsko tržište između banaka, fondova (penzijskih, investicionih) i osiguranja, u odnosu 33:33:33. Kamate na štednju u bankama kreću se od 4,5% do 7% na godišnjem nivou, dok se u investicionim fondovima u dužem vremenskom periodu može očekivati prinos od 5 do 12%.

eKapija: Koliko će izlazak javnih preduzeća na Beogradsku berzu "uzdrmati" tržište?

Mislim da nije pravi trenutak da javne kompanije izađu na berzu, jer njihova vrednost ne bi bila realna, posmatrano iz ugla akcionara. Navešću primer telekomunikacionih kompanija, poput "Telekom Srbije" koji ostvaruje veliki promet i profit, ali zbog trenutne situacije na tržištu, vrednost kompanije na berzi ne bi bila u skladu sa ostvarenim rezultatima, bila bi daleko potcenjena.

Mislim da će akcije biti listirane pre u toku sledeće godine, jer je iduća godina godina postepenog oporavka i ima tendencija rasta vrednosti tih akcija. Podela akcija zaposlenima NIS-a i drugim punoletnim građanima Srbije, koja je predviđena od strane Vlade Srbije za avgust mesec ove godine, po svoj prilici biće prolongirana.

Naša privreda je i dalje u tranziciji. Ono što nam nedostaje je masovna vaučerska privatizacija, kakva je bila u Češkoj i Sloveniji. Svi građani koji su imali 18 i više godina dobili su neku hartiju od vrednosti. Indirektno, svako od njih potpomogao je širenju tržišta ali i opštem nivou kulture investiranja.

Kada se to kod nas dogodi, mislim na besplatnu podelu akcija četiri javna preduzeća, da će to biti snažan impuls razvoju tržišta i opšte investicione klime, a sam tim i puno posla za nas koji se bavimo upravljanjem investicionim fondovima.

Izvor: www.ekapija.com
(Zatvori)

(Zatvori)

Usvojenim izmenama i dopunama proširuje se mogućnost ulaganja imovine investicionog fonda i uređuju uslovi i način poslovanja investicionih fondova.

Zakon omogućuje da društvo za upravljanje i s njim povezana lica mogu investirati u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja, i to najviše 20 odsto neto vrednosti imovine fonda.

To predstavlja dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda, piše u obrazloženju zakona.

Time se, kako se navodi, postojećim i budućim članovima daje jasan signal da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i tako povećaju kredibilitet
te finansijske institucije.

Izmenjene su i odredbe koje se odnose na organizacionu i tehničku sposobnost, a propisano je da je društvo za upravljanje dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na
neodređeno vreme za upravljanje investicionim fondovima.

Izmene i dopune zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Izvor: www.ilirika-dzu.rs









(Zatvori)

Društvo za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest a.d. Beograd, uputilo je, 02.06.2009. Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica novog otvorenog investicionog fonda FIMA NOVAC.

Cena investicione jedinice u toku trajanja Javnog poziva i na dan organizovanja - upisa Fonda u Registar investicionih fondova iznosila je 1.000,00 RSD (hiljadu dinara).

Javni poziv zatvoren je 17.06.2009. godine a prikupljena imovina na taj dan iznosila je 34,969,074.87 RSD.  FIMA Novac je upisan  u Registar investicionih fondova  18.06.2009. i odmah počinje sa investiranjem.

 Otvoreni Investicioni Fond FIMA Novac namenjen je svim zainteresovanim fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima koji pre svega žele da očuvaju vrednost svog novca. Osnovni investicioni cilj fonda: „siguran plasman prikupljenih sredstava te održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova, uz što veću profitabilnost ulaganja“ definisan je Prospektom. Imovina Fonda biće investirana pretežno u novčane depozite i kratkoročne dužničke hartije od vrednosti u kojima je druga ugovorna strana i/ili izdavalac renomirani subjekt sa veoma niskim stepenom kreditnog rizika.

Jedna od prednosti ove vrste fonda je i jednostavna procedura prilikom uplate i isplate sredstava, nezanemarljiva činjenica da ovaj Fond neće naplaćivati ulazne i izlazne naknade, kao i  izuzetno niska naknada za upravljanje.

Pored fonda očuvanja vrednosti imovine- FIMA Novac, Društvo upravlja i imovinom fonda rasta vrednosti imovine- FIMA ProActive kao i zatvorenim investicionim fondom- FIMA SEE ACTIVIST.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest posluje na srpskom tržištu kapitala od 2007. godine sa veoma značajnim tržišnim učešćem.

(Zatvori)

Odluku možete pročitati ovde

(Zatvori)