Rast akcija Krke od tri odsto bio je premali da bi SBI TOP prošle sedmice dobio pozitivan predznak, navode analitičari.

Krka je inače tokom pet meseci ove godine iskoristila pad vrednosti evra jer je većina izvoza plaćena u dolarima pa je dobit značajno povećana zbog kursne razlike. Osim toga, i cena sirovina je značajno pala na svetskom tržištu što je dodatno povećalo dobit Krke.

Na Zagrebačkoj berzi vrednost CROBEX-a pala je za 1,8 odsto na sedmičnom nivou.

Ukupni promet Zagrebačke berze iznosio je 159,1 miliona kuna (7,3 kuna za evro). Najtrgovanija je bila akcija HT-a sa 14,3 miliona kuna prometa, a cena joj je na sedmičnom nivou pala za 0,82 odsto.

Akcijama Podravke ostvareno je 1,8 miliona kuna, a cena joj je pala 2,6 odsto, dok je povlaštenim akcijama Adris Grupe protrgovano za 1,75 miliona kuna, i cena akcije je na sedmičnom nivou opala za 1,51 odsto.

Gradjevinari su bili najveći sektorski gubitnici. Najveći promet u sektoru imala je Ingra koja je uz 1,25 miliona kuna prometa cenu spustila 4,4 odsto. IGH je prošao još gore padom od 4,7 odsto, najniže u tri meseca, a najveći gubitnik bila je Tehnika koja se padom cene akcija od 6,8 odsto spustila na najniži nivo od marta prošle godine.

Protekla sedmica na Sarajevskoj berzi ne razlikuje se prevše u odnosu na prethodne. Promet je ponovo slab i iznosi 1,4 miliona KM (1,95 KM za evro) od čega je trećina realizovana na tržištu obveznica.

Indeks SASX-10 je porastao 1,07 odsto dok je vrednost indeksa SASX-30 pala 0,17 odsto.

Najvećim rastom (4,65 odsto) može se pohvaliti Energoinvest, ali ne i skromnom trgovinom ostvarenom kroz ukupno tri transakcije. U odnosu na nedelju dana ranije kurs Bosnalijeka je porastao za dva odsto.

Neznatni rast vrednosti akcija upisale su Fabrika duhana Sarajevo i sarajevska Eletroprivreda.

Na prošlonedeljnom trgovanju Banjalučke berze ostvaren je promet od 1,12 miliona KM, kroz 334 transakcije. Indeks Birs na Banjalučkoj berzi protekle sedmice zabeležio je pad nešto manji od dva odsto.

Od akcija na službenom berzanskom tržištu najveći promet imale su akcije banjalučke Nove banke, sa B Listinga, kojima se trgovalo u vrednosti od 100.050 KM, a akcije su zabeležile sedmični pad vrednosti od 4,17 odsto.

Obveznice su činile gotovo četvrtinu prošlonedeljnog prometa.

Na crnogorskim tržisima kapitala je, pre svega zahvaljujući akcijama iz primarne emisije Prve banke Crne Gore, prošle sedmice zabeležen milionski promet na tržištu (1,8 miliona evra).

Indeksi MOSTE i NEX20 su završili sedmicu gotovo bez promene, u plusu 0,55 odsto i 0,09 odsto.

Najinteresantnije su i ovog puta bile akcije Crnogorskog Telekoma sa 87.700 evra prometa i rastom cene od 1,78 odsto.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Obraćanje portparola premijera nije smirilo situciju na tržištu, a investitori su zabrinuti da bi uskoro mogli da očekuju loše vesti iz Ministarstva finansija jer je spoljni dug Mađarske dostigao najviši nivo od 2009. godine.

Međunarodni monetarni fond je ranije dogovorio aranžman sa Mađarskom uz uslov da deficit bude 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Grčka će uz monstruozno žrtvovanje u narednih pet godina podići svoj dug sa 115 na 140 odsto društvenog proizvoda", rekao je Krugman na ekonomskom forumu u Švajcarskoj.

EU i Međunarodni monetarni fond su u maju usvojili paket od 110 milijardi dolara pomoći za Grčku.

"Iz nekog razloga treba da poverujemo kako će od 2015. godine Grčka ponovo imati pristup finansijskim tržištima i da će sve biti u redu. Ne shvatam kako će to da uspe", rekao je akademik sa Univerziteta Prinston, koji je dobio Nobelovu nagradu 2008. godine.

Grčka plaća veliku cenu zbog prekomernog trošenja, pa je Vlada bila primorana da smanji penzije i zarade državnih službenika, te da poveća poreze.

Krugman je rekao da zemlje evrozone nisu u stanju da zamisle istupanje iz grupe zemalja koje koriste evro, jer bi to izazvalo paniku u bankama.

"Ali, šta ako se to ipak dogodi? Rekao bih da su u slučaju Grčke šanse da se tako nešto desi 50:50, da će Grčka na kraju biti izbačena iz evrozone", rekao je Krugman.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

U planu je da vlada u Atini proda 49 odsto akcija železničkog preduzeća Trenose i da se tako odrekne prava na kontrolu nad upravom.

Ministar za javne radove u grčkoj vladi, Dimitris Repas, kaže da želežnička kompanija Trenose beleži gubitak od jedne milijarde evra godišnje i dodaje da će biti ukinute one usluge koje donose najveće finansijske gubitke.

On nije precizirao za kad je zakazana prodaja udela i koliko novca će time biti prikupljeno, ali je dodao da će biti prodato i deset odsto akcija vodovodne kompanije u Atini i 23 odsto akcija u istoj kompaniji u Solunu. Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je ranije najavio i da će država prodati 39 odsto pošte.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Bugarska je apsolutni rekorder po raslojavanju u EU. Tokom 2005. godine razlika između najbogatijih i najsiromašnijih bila je 3,5 puta, a tokom 2008. ona se uvećala na čak 6,5 puta.

Evropska statistika nije objavila kako i sa kojim su se biznisom obogatili Bugari samo za četiri-pet godina. Istovremeno, produktivnost rada znatno je opala i Bugarska se nalazi na poslednjem mestu u Uniji.

Trenutno ona čini 40 odsto proseka u EU. U poslednjih deset godina prosek je uvećan jedva za sedam procenata i ukoliko Bugarska želi da postigne prosečni nivo evropske zajednice trebaće joj 80 godina.

Prema podacima Bugarske narodne banke, samo u roku od tri meseca, od januara od marta registrovano je 35 novih bogataša, budući da su njihovi depoziti u bankama premašili milion leva, odnosno više od 500.000 evra.

Uprkos krizi depoziti na računima Bugara u periodu od januara do marta uvećani su za ukupno 202,5 miliona leva, odnosno preko sto miliona evra. 

Bugarin radi duže, a prima kraće penziju u poređenju sa predhodnim starijim generacijam, pokazali su podaci Državnog zavoda za statistiku. 

Od 2000. do 2009. godine prosečan život u Bugarskoj uvećan je za godinu i sedam meseci. U datom periodu, međutim, godine starosti za odlazak u penziju uvećane su za pet kod muškaraca i za tri kod žena.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Do toga će doći u određenom trenutku - možda za oko dve godine - izjavio je izvršni direktor američke investicione kompanije Pacifik investment menadžment Bil Gros u intervjuu televiziji Blumberg.

Gros smatra da antikrizne mere za smanjenje deficita grčkog budžeta usporavaju ekonomski rast te zemlje, a zaštitne kamatne stope za kredite na međubankarskom tržištu čine da je restrukturisanje jedini izlaz iz nastale situacije.

Prema propisima EU, budžetski deficit članica tog bloka ne sme da premaši tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je tu odredbu Grčka ozbiljno narušila.

Grčka je, naime, prošle godine narušila taj uslov "u naročito velikim razmerama", s obzirom da je njen deficit dostigao 13,6 odsto vrednosti BDP.

Vlada u Atini je, da bi zakrpila rupe u budžetu zemlje, bila prinuđena da preduzme radikalne mere - smanji plate i poveća poreze, podseća agencija Blumberg.

Upravo je smanjenje državnih rashoda i bio uslov za dobijanje 110 milijardi evra pomoći od članica zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda.

Neki stručnjaci, uključujući i istaknute ekonomiste, otvoreno ukazuju da bi se i tako velika sredstva mogla, u slučaju Grčke, pokazati kao "beskorisna".

Mišljenje Grosa deli i Stiv Hanke, profesor ekonomije na Univerzitetu Džon Hopkins . "Grčki salto mortale će se završiti restrukturisanjem duga ili jednostavno bankrotom", ukazao je on.

"Mada političari i birokrate iz EU, MMF i Grčke govore da je plan spasavanja sposoban da deaktivira grčku tempiranu bombu, ne verujte njihovoj slatkoj lukavoj pesmici", dodao je on.

Hanke je predočio da Grčka, s obzirom da nema mogućnost da devalvira valutu, mora da se usredsredi na poresku reformu radi povećanja konkurentnosti svoje ekonomije.

Ekonomisti procenjuju, da je Grčkoj neophodan izuzetno visok ekonomski rast "da bi mogla da iznese breme sopstvenog državnog duga, a u uslovima kada su kamatne stope već dostigle zaštitni nivo situacija postaje apsolutno bezizlazna."

Sada ta zemlja zauzima 109. mesto među 183 zemlje na rejting listi Svetske banke koje su ocenjivane prema stepenu "lakoće vođenja biznisa".

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U trenutku kad Nemačka razmišlja o potpunoj zabrani ‘short sellinga’ u Hrvatskoj počinje implementacija projekta pozajmljivanja vrednosnih papira, koji je preduslov za taj finansijski instrument.

U povraćaju akcije može se zadržati razlika između prodajne i kupovne cene. Ove sedmice završava se period u kom pripadnici investicijske zajednice mogu davati svoje primedbe Središnjem klirinškom depozitarnom društvu u vezi s projektom zajma vrednosnih  papira. Tako su stvorene početne pretpostavke, koje nakon toga treba oživotvoriti u konkretnim propisima, za uvođenje novog instrumenta na berzu - ‘short sellinga’. Iako mnogi ‘short sellere’ ovih dana optužuju za manipulaciju tržištem i iskorištavanje problema u ekonomiji za vlastitu dobit, taj instrument omogućava pesimistima (medvedima) da zarade na padajućem tržištu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Investitori i dalje pomno motre da vide da li će štednja uspeti da spreči bankrot Grčke. EU i Međunarodni monetarni fond (MMF) su početkom meseca postigli dogovor o zajmu za Grčku od 110 milijardi evra.

Zajedno sa 5,5 milijardi evra koje je već dobila od MMF-a, Grčkoj je do sada isplaćena čitava prva tranša kredita od 20 milijardi evra, saopštilo je grčko Ministarstvo finansija.

Zvanična Atina će tako moći da isplati desetogodišnje obveznice u vrednosti od 8,5 milijardi evra, koje dospevaju na naplatu sutra, izjavio je jedan zvaničnik grčke vlade.

I pored toga što će sad moći "lakše da diše", Grčka i dalje mora da radi na tome da uveri tržišta da može da smanji svoj deficit tako da bi jednom ponovo mogla da počne da diže kredite.

Vlada grčkog premijera Jorgosa Papandreua je već uvela mere značajnog smanjenja plata u javnom sektoru i rasta poreza, u zamenu za pomoć EU i MMF-a. Medjutim, još je preostalo da primeni bolne mere kao što su reforma penzionog sistema i smanjenje potrošnje i birokratije u cilju povećanja konkurentnosti.

Grčka planira da do 2014. smanji budžetski deficit sa gotovo 14 odsto bruto domaćeg proizvoda na samo tri odsto, što je zadatak koji gotovo nijedna vlada dosad nije ostvarila. Situaciju otežava stanje grčke privrede, koja je u recesiji i očekuje se da će ove godine biti zabeležen negativan rast od minus četiri odsto.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)