On tvrdi i da rešenja koja MMF i Evropa preporučuju državama nisu najbolja i da u doba krize ne treba štedeti već podsticati potrošnju.

"Stezanje kaiša ne može da dovede do izlaska iz krize jer se, kad se nađete u njoj, radi o premaloj potražnji, a ne o premaloj ponudi. Zatezanje kaiša, logično, samo dodatno smanjuje potražnju", navodi Menciger.

Menciger koji je šef katedre za pravno-ekonomske studije ljubljanskog pravnog fakulteta kaže i da Evropska unija i MMF ne poštuju predloge koje daju drugima.

"I Komisija i MMF mnogo radije zatežu drugima nego sebi. U EU su upravo povećali plate sebi i evro-poslanicima, a onda od pojedinačnih država traže da zarade snize!? Već samo zato to nisu verodostojne institucije, čak i ako zanemarimo da su i same krive za ovu krizu. Zasad su stagnacija i nezaposlenost mnogo veći problem nego budžetski deficit i inflacija", objašnjava Menciger.

On kaže i da država ne bi trebalo da prodaje preduzeća ako će onda da se svede na zemlju koja samo iznajmljuje radnu snagu.

"Uvek sam verovao u princip: „Prodaj samo ono što moraš da prodaš i ne prodaj ništa što nije neophodno da prodaš!“ Razlog je jednostavan - kada seljak proda zemlju, postane nadničar. Kada budemo prodali sve što imamo, moći ćemo da budemo još samo „radna snaga“. Istina je da preduzeće koje preuzme multinacionalna kompanija postane efikasnije, ali u čiju korist? Ne smemo da zaboravimo ni na dugoročne posledice takvih prodaja, koje se ogledaju u odlivanju velikog dela bruto društvenog proizvoda u inostranstvo. U novim članicama Evropske unije tako otiče oko pet odsto BDP, a u Irskoj, koja ima možda najveći udeo stranih investicija - čak 18 odsto. To ne znači da je svaka prodaja štetna, jer mnogih preduzeća bez novih stranih vlasnika danas više ne bi bilo, ali to je ono: „Prodaj samo ono što moraš!“, navodi Menciger.

izvor : www.b92.net 

To predviđa strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić.

U periodu od deset godina bi, kako se navodi u dokomentu objavljenom na sajtu predsednika republike, prosečna godišnja stopa rasta BDP-a trebalo da bude između pet i šest odsto kako bi 2020. godine dostigao 55 milijardi evra, odnosno 8.000 evra po stanovniku.

Dve trećine rasta BDP trebalo bi da budu rezultat rasta produktivnosti, a jedna trećina treba da bude posledica rasta zaposlenosti. Broj zaposlenih u Srbiji bi u narednih deset godina trebalo da se poveća za 400.000, čime će broj zaposlenih starosti od 20 do 64 godine biti povećan sa sadašnjih 49 na 65 %.

Učešće izvoza robe i usluga u BDP se u posmatranom periodu udvostručuje sa 33 na 65 %, učešće investicija u BDP se bliži nivou od 30 %, a učešće industrije i građevinarstva se sa sadašnjih 22 povećava na 25,5 %.

U narednoj deceniji bi ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 %, a godišnji rast cena se tokom tog perioda stabilizuje na 3 %.

U istom periodu bi i broj građana starosti između 30 i 34 godine sa univerzitetskom diplomom trebalo da bude povećan sa 21 na 30 %.

Jedan od preduslova za ostvarivanje plana "Srbija 2020" jesu institucionalne reforme, koje bi trebalo da obuhvate reafirmaciju parlamenta i parlamentarizma, jačanje efikasnosti i odgovornosti izvršne vlasti, izgradnju modernog i efikasnog pravosudja, decentralizaciju i regionalizaciju, kodifikaciju pravnog sistema i afirmaciju regulatornih i kontrolnih organa i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Drugi preduslov za realizaciju strategije jeste izgradnja infrastrukture, koja će biti podeljena u tri faze, i na kraju rezultirati mrežom autoputeva ka svim susednim državama i dostupnošću infrastrukture kakva postoji u razvijenim državama EU.

"Naši građani moraju da misle, uče i rade za 21. vek. Da bismo promenili Srbiju, moramo da menjamo sami sebe. Naša dugoročna vizija je jasna, ali da bi dostigli zacrtane ciljeve u 2020. godini moramo započeti sa uspešnim sprovođenjem ove Strategije u 2011. godini i redovno meriti njen napredak", navodi se u strategiji.

Srbija će, kako se poručuje u dokumentu, ukoliko bude spremna da se uhvati u koštac sa izazovima finansijske krize, ali i globalizovanog sveta koji se brzo menja, pobediti u godinama koje dolaze.

Konačni tekst strategije bi, posle javne rasprave i pošto bude predstavljena EU i partnerima u regionu, trebalo da usvoji Vlada Srbije u prvom kvartalu 2011. godine, nakon čega će iz nje proisteći sektorske strategije.

izvor : www.seebiz.eu

On je naglasio da je kompanija preduzela sve neophodne pripreme za liberalizaciju tržišta naftnih derivata, koja će nastupiti 1. januara 2011. godine. Prema njegovim rečima, planirano je da modernizacija Rafinerije nafte Pančevo bude završena u drugoj polovini 2012. godine. Ove godine u modernizaciju te rafinerije uloženo je 120 miliona evra, dok je u remont investirano pet miliona evra.

Masijanski je naglasio da je Rafinerija nafte Pančevo počela sa proizvodnjom evro dizela 5 i evro premiuma BMB 95, a prestala je sa proizvodnjom olovnih motornih benzina. On je dodao da je u prvih devet meseci 2010. godine NIS (BSE:NIIS) ostvario čistu dobit od 2,7 milijardi dinara, što je 140 odsto više od ostvarenog u 2009. godini. Masijanski je istakao da ne očekuje da će liberalizacija tržišta dovesti do naglog pada maloprodajnih cena naftnih derivata, ali da su moguće promene u veleprodaji. NIS ne očekuje ni pad prometa i obima proizvodnje posle otvaranja tržišta naftnih derivata.

izvor : www.seebiz.rs

NBS je juče kupila 10 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara.

To je drugi put ove godine, odnosno od kraja 2008. da je centralna banka kupila evre. Prethodno je to učinjeno 9. avgusta, a radilo se takodje o sumi od 10 miliona evra.

Od početka godine NBS je prodala 2,439 milijardi evra i kupila 20 miliona evra, uključujući i današnju intervenciju, kako bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 4. novembra, kada je evro vredeo 107,5216 dinara.

izvor : www.smedia.rs

Одлучујући се за повећање референтне каматне стопе, Извршни одбор је узео у обзир неопходност обуздавања раста инфлационих притисака, подстакнутих растом цена пољопривредних производа и регулисаних цена, као и ефектима раније депрецијације динара.

Међугодишња инфлација је у октобру прешла горњу границу дозвољеног одступања од циља. Процењујемо да ће се њен раст наставити у наредним месецима и остати изнад границе циља у првој половини 2011, а затим почети да пада ка циљу у другој половини године.

Делујући у правцу повећања рестриктивности монетарне политике, Извршни одбор Народне банке Србије је оценио да је повећање референтне каматне стопе за додатних 100 базних поена потребно како би се инфлација крајем наредне године вратила у границе утврђеног циља од 4,5±1,5% (циљ за крај 2012. је 4±1,5%).

Наредна седница Извршног одбора Народне банке Србије на којој ће се донети одлука о референтној стопи одржаће се 13. јануара 2011. године.

Извор НБС

Najprometnija akcija bila je niška AIK banka (BSE:AIKB) koja je zabeležila realizaciju od 124,5 miliona dinara uz povećanje vrednosti od 2,5 odsto. Akcije ove najprofitabilnije domaće banke stizale su danas do nivoa od 3.495 dinara što je najviša vrednost ove hartije u proteklih godinu dana. I prioritetne hartije ovog emitenta zabeležile su solidno trgovanje. U svega nekoliko transakcija realizovan je promet od 7,7 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 1.250 dinara. Solidan promet od 7,5 miliona dinara registrovala je i beogradska Agrobanka (BSE:AGBN) koja je oslabila 1,8 procenata na nivo od 7.267 dinara. Predstavnici ove bankarske ustanove izjavili su medijima da će početkom naredne godine početi sa radom poslovnica ove banke u Republici Srpskoj za čije osnivanje je početkom okotobra saglasnost dala skupština akcionara.

Od akcija iz realnog sektora najprometnija je bila Naftna industrija Srbije (BSE:NIIS) koja je nastavila trend visokih realizacija pošto su građani masovno počeli obnavljati naloge prodaje koji su limitirani na 90 dana. Zemunska Galenika Fitofarmacija (BSE:FITO) je ostvarila odličan promet od nepunih 19 miliona dinara, uglavnom na ceni od 6.000 dinara. Ovaj proizvođač pesticida registrovao je korekciju u vrednosti od 3,2 odsto nakon što je proteklih dana stizao i do nivoa od 6.200 dinara. Veliku tražnju na današnjem trgovanju zabeležile su mlekare koje posluju pod kontrolom Salforda. Imlek (BSE:IMLK) je skočio 8 procenata uz realizaciju od 14,6 miliona dinara, stizavši i do nivoa od 2.000 dinara, dok je subotička Mlekara (BSE:MLSU) skočila 10 odsto uz realizaciju od 1,2 miliona dinara. Sojaprotein (BSE:SJPT) je zabeležio skroman promet od 1,2 miliona dinara po prosečnoj ceni od 840 dinara dok je Energoprojekt (BSE:ENHL) registrovao jednoprocentni pad uz realizaciju od 2,1 milion dinara.

Obveznice su bile u drugom planu na današnjem trgovanju, zabeleživši promet od 56,9 hiljada evra. Prinos na najprometnijoj A2015 godini iznosio je 4,6 procenata.

Izvor www.seebiz.eu

Takav potez važene evropske finansijske institucije verovatno će olakšati poziciju Srbije na međunarodnom tržištu.

Da li je najava Evropske banke za obnovu i razvoj da će izdavati dinarske obveznice znak da se ekonomske prilike u Srbiji stabilizuju? Ako je suditi po reakcijama stručne javnosti napravljen je krupan korak ka tome.

U EBRDU su nam potvrdili da bi emitovanje obveznica trebalo da počne sredinom iduće godine, kao i da će tako prikupljenim dinarima kreditirati preduzeća u Srbiji. Procene ekonomista su da će sve to povoljno uticati na smanjenje takozvanog rizika zemlje.

“Ako bi došlo do emisije dinarskih obveznica i ako bi ta kamata bila pristojna, i ako bi oni uspeli da prodaju nekom drugom sa stane, ne na domaćem tržištu, to bi bio znak stabilizacije srpskih finansijskih prilika”, kaže Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu.

Planirana prodaja obveznica, čiji je izdavalac država Srbija, ove godine nije ostvarena. Mogućnost da sa tim obveznicama izađemo na međunarodno finansijsko tržište sada ne postoji zbog visokog rizika zemlje.

“Što se mene tiče to je odlična vest. Odlično je da država krene u zaduživanje u sopstvenoj valuti, jer to eliminiše valutni rizik koji je izuzetno važan. U tom procesu će verovatno dođi i do podizanja tehničkog znanja, kako se taj posao obavlja”, kaže Nebojša Katić, finansijski konsultant.

Kupci ovakvih obveznica najčešće su komercijalne banke. Bankari kažu da jesu zainteresovani, jer su obveznice Evropske banke za obnovu i razvoj pre svega siguran posao, ali da će konačna odluka zavisiti od visine ponuđene kamate.

“U svakom slučaju će povećati ponudu dugoročnih dinarskih kredita, i smanjiti neizvesnost oko kretanja kursa”, kaže direktor sektora trezora banka Intesa Bojan Lečić.

Srbija će biti četvrta zemlja u kojoj će Evropska banka za obnovu i razvoj izdavati obveznice u nacionalnoj valuti. Sada to rade u Rusiji, Poljskoj i Rumuniji.

izvor : www.b92.net

Ne postoji utvrđena granica deviznog kursa koju Narodna banka Srbije (NBS) brani, a dnevne oscilacije kursa dinara u odnosu na evro su znatno manje nego oscilacije drugih valuta u odnosu na evropsku monetu, rekao je juče guverner NBS Dejan Šoškić. Ne postoji nivo deviznog kursa koji NBS "tvrdo" brani, kao što Narodna banka Srbije nije utvrdila iznos deviza koji će eventualno da bude korišćen za intervenciju, objasnio je on. Centralna banka je na deviznom tržištu intervenisala kada proceni da su dnevne oscilacije suviše velike, što će činiti i ubuduće, rekao je guverner NBS i naglasio da su oscilacije dinara prema evru znatno manje nego što su dnevne oscilacije valuta drugih zemalja prema evru, navodeći primer poljskog zlota koji dnevno padne dva i više odsto. To se nije dogodilo s dinarom zato što je naša politika intervencija na deviznom tržištu umerena na otklanjanje preteranih dnevnih oscilacija deviznog kursa, kao i otklanjanje psiholoških očekivanja visokih dnevnih oscilacija, koja su po oceni NBS nerealna, a mogu ozbiljno da ugroze stabilnost deviznog tržišta, pa i makroekonomsku stabilnost. NBS je tu da spreči sve špekulativne postupke na deviznom tržištu, i to se odnosi na sve učesnike na deviznom tržištu. Narodna banka Srbije koristi i koristiće sve raspoložive instrumente iz svoje nadležnosti da bi sačuvala stabilnost cena, kao i makroekonomsku stabilnost. Guverner je precizirao da NBS neće samo koristiti referentnu kamatnu stopu nego i obaveznu rezervu i druge instrumente koji su joj na raspolaganju. Svaka intervencija na deviznom tržištu, utiče na obim dinara u opticaju i jedan je od restriktivnih instrumenata monetarne politike. On je podsetio da će se zakonodavno-pravni okvir funkcionisanja finansijskog, a posebno bankarskog sektora unapređivati, u smislu ostvarivanja ciljeva koje je utvrdila NBS kao dugoročni interes u funkciji razvoja zemlje.

Izvor www.pregled.rs