Subotić je sinoć u emisiji Intervju na TV B92, u kojoj je gost bio Medojević, koji je govorio o švercu cigareta i organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, rekao da ga Beko i Mišković sada napadaju jer ne žele da mu vrate 50 miliona evra.

Mišković i Beko su s mojih 50 miliona evra kupili Večernje novosti i Luku Beograd, a kada je došlo vreme da vraćaju novac počeli su da organizuju hajku na mene svojom udarnom pesnicom u Crnoj Gori Medojevićem, u Srbiji Aleksandrom Tijanićem, a u Hrvatskoj Ratkom Kneževićem", rekao je Subotić.

"Miša i Mišković su me prevarili za 50 miliona evra, pa im treba borac koji će sada umesto njih da ratuje", rekao je Subotić i zapitao Medojevića zbog čega ćuti i zašto ne prizna da ga napada po nalogu Beka i Miškovića.

Medojević je na to odogovorio da Subotićevu izjavu doživljava kao pretnju. "Nemam nikakve finansijske aranžmane ni s Bekom ni s Miškovićem i prvi put čujem da je Subotić imao finansijske transakcije s Bekom i Miškovićem", rekao je Medojević i dodao da on samo ukazuje na organizovani kriminal u Crnoj Gori i šverc cigareta, za koji je u Srbiji osumnjičen Subotić.

"Govorim o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, o dokaznom postupku koji 10 godina sprovodi državni italijanski tužilac, o 16 velikih metalnih ormara dokumentacije, o delu dokaza koje sam ja
dobio o švercu cigareta i pranju novca", rekao je Medojević odgovarajući na optužbe Subotića.

 

Snežana Malović: Poternica za Subotićem na snazi

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da je međunarodna poternica za Stankom Subotićem na snazi, ali da se njegovo izručenje može tražiti samo ako bude uhapšen u nekoj zemlji.

"Ministarstvo pravde Srbije može reagovati samo ako od Interpola dobije obaveštenje da je lice za kojim je raspisana međunarodna poternica u inostranstvu i u tom slučaju podnosi se molba za izručenje", rekla je ona.
U optužnici je delo koje se Subotiću stavlja na teret kvalifikovano kao produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za šta je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 12 godina.

Upitana o razlozima švajcarskih vlasti da odbiju raniji zahtev Srbije za izručenje Subotića, Snežana Malović je rekla da je svaka država suverena da u skladu sa svojim zakonodavstvom proceni postojanje krivičnog dela i da li postoji pravni osnov da međunarodnu poternicu druge države stavi u svoj nacionalni sistem i da po njoj postupi.

Prema ranijim informacijama, švajcarski pravni poredak ne poznaje krivično delo zloupotrebe službenog položaja u privatnoj firmi.

Subotić je hapšen u Rusiji 2008, ali je pušten na slobodu jer je gonjenje za delo za koje se tereti zastarelo po ruskim zakonima.

 

Luka Beograd negira

Luka Beograd je negirala tvrdnje Stanka Subotića da je pri kupovini te kompanije korišćen njegov novac. "Neistinite su tvrdnje da je kompanija Luka Beograd finansirana makar i jednim evrom Stanka Subotića", saopštila je ta kompanija i navela da s tom činjenicom želi da upozna javnost, zaposlene i poslovne partnere.

"Finansijsko poslovanje Luke Beograd je transparentno i dostupno nadležnim institucijama i poznato bankama koje su tu transakciju finansirale", saopštila je Luka Beograd.

 

Delta: Nemamo zajedničke investicije sa Subotićem

Delta holding je negirao danas da je imao bilo kakave zajedničke investicije sa Stankom Subotićem.

Kako se navodi u saopštnju, Delta holding, čiji je vlasnik Miroslav Mišković, demantuje sve tvrdnje koje je Subotić izneo u emisiji na B92 i ističe da je najmanje tačno da se kod njega finansijski zaduživao.

Dodaje se da u Delti očekuju da će nadležne državne institucije efikasno reagovati i pružiti pravnu zaštitu domaćim kompanijama koje savesno posluju poštujući zakon i dosledno primenjuju domaće i međunarodne standarde poslovanja.

 

Uprava Novosti: U Novostima nema kapitala Subotića

Uprava kompanije Novosti saopštila je danas da u kapitalu Novosti nema novca Stanka Subotića.

Zajednički interes WAZ-a i Stanka Subotića u pogledu sticanja vlasništva nad Novostima našoj javnosti je dobro poznat, kao što je već objavljivano u drugim medijima, dok će konačnu reč u tome imati nadležni organi, piše u saopštenju Uprave Novosti.

 

WAZ: Novac za Novosti obezbeđen sa računa u Nemačkoj

Nemačka medijska grupa WAZ saopštila je danas da novac za kupovinu većinskog paketa u kompaniji Novosti potiče isključivo sa računa tog nemačkog koncerna.

U saopštenju se navodi da je WAZ iskoristio mogućnost za kupovinu više od 60 odsto udela u Novostima. "Novac je podignut isključivo sa nemačkih računa kompanije WAZ. U ovom trenutku čekamo dozvolu od antimonopolske komisije u Srbiji", navodi se u saopštenju.

 

Wordfina: Mi smo većinski vlasnici Luke Beograd

Kompanija Wordfina S.A. iz Luksemburga saopstila je danas da je ona većinski vlasnik Luke Beograd i da ima kontrolu nad 93,645 procenata emitovanih akcija te kompanije.

"Želimo da upoznamo javnost, poslovne partnere i finansijske institucije s kojima sarađujemo da su neistinite tvrdnje koje zajednički javno iznose Subotić i B92 jer mi s dotičnim gospodinom ili s njegovim firmama nikada nismo poslovno sarađivali", saopštava Wordfina.

Kompanija navodi da je prvi paket akcija Luke Beograd stekla ponudom za preuzimanje akcija oktobra 2005, kada je i postala većinski vlasnik. Wordfina je zatim dodatno objavila dve ponude za preuzimanje i jednu dokapitalizaciju, navodi se u saopštenju.

"Jedini finansijski partner Wordfina pri sticanju akcija Luke Beograd bila je Hypo Alpe Adria Bank International AG iz Klagenfurta. Ukupan iznos finansiranja je 40,11 miliona evra i realizovan je u
četiri rate, od 2005. do 2007", piše u saopštenju.

 

Poslanici: Ispitati navode Subotića

Većina poslanika Skupštine Srbije danas je ocenila da treba ispitati navode Stanka Subotića.

Šef Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija Branko Ružić rekao je novinarima kako je uveren da će nadležni proveriti sve informacije, pa i one koje je Subotić izneo, i da je uveren da nadležni to čine i bez uključenja Subotića u emisiju na B92.

Ružić je rekao da je važno ući u trag onima koji su pokušali da pranjem novca ostvare finansijske i poslovne interese putem privatizacije određenih firmi.

Zamenik šefa Poslaničke grupe G17 plus Vlajko Senić rekao je novinarima da ako neki državni organ smatra da postoji nešto sporno treba to i da istraži.

"To nije tema za Skupštinu, ali pretpostavljam da će se Odbor za bezbednost baviti time. U tim stvarima se, više nego u drugim, i politika provlači. Mislim da tu ima svega i vreme će pokazati o čemu se tu radi", rekao je Senić.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković rekao je da je za njega izjava Subotića čudna, a da je njegovo direktno uključenje u emisiju iznenađenje za sve.

"Ta njegova izjava može da se tumači i ovako i onako. Ne mogu da kažem da je u pravu, da je dao pare ili nije, za to sigurno ima neki materijalni dokaz. Nije moje da komentarišem", rekao je Marković i dodao da, ako su tačni navodi Subotića, na tome treba da rade pravosudni organi, a ne poslanici.

Šef Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je da uopšte ne očekuje da će država reagovati na navode Subotića i ocenio da je privatizacija u Srbiji u najvećoj meri obavljena prljavim novcem stečenim kriminalom, švercom duvana i narkotika i da su u najvećoj meri u to umešani politika i državni
vrh.

Poslanica Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković upitala je kako je moguće da su pravo učešća u privatizaciji u Srbiji imali državni funkcioneri i navela da kako se nada da će i ta vrsta sukoba interesa doći na dnevni red.

"Država koja dozvoli da ima Zakon o sprečavanju pranja novca, da ga menja već drugi put, a da ga primenjuje do nekog perioda, a u nekom periodu ne, da ga primenjuje kad su u pitanju banke, a da ga ne primenjuje kada je u pitanju privatizacija realnog sektora je država koja je omogućila da se desi priča koju obavezno treba proveriti", kaže ona.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

Belex15 je skliznuo četvrt procenta, na 685,77 poena, a opšti Belexline spustio se petinu procenta, na 1.328,75 indeksnih poena.

Promet iz 253 transakcije vredeo je 197,38 miliona dinara, a odlučujuće mu je doprinela blok-trgovina.

U dve blok-transakcije vlasnike je promenilo 17.008 hartija Mitsajds pointa [ZTPB], dve trećine akcijskog kapitala, po ceni od 9.600 dinara. Promet iz obe transakcije premašio je 163 miliona dinara. Mitsajds point je prehrambeni proizvođač iz Sremske Mitrovice.

Kod kontinuirane trgovine akcijama Vino Župa [VINZ] je pojeftinilo nešto više od šest, a Globos osiguranje [GLOS] od pet procenata, cena Energomontaže [EGMN] smanjena je gotovo četiri odsto, a Simpa [SMPO] i Politike [PLTK] po nešto više od tri.

Dobitnike predvodi Fidelinka [FIDL] rastom od gotovo osam procenata i više nego skromnim prometom, cena Bambi Banata [BMBI] povećana je malo više, a Univerzal banke [UNBN] malo manje od četiri odsto.

Alfa plam [ALFA], sa B Listinga, na vrednosti je dobio procenat, a Galenika fitofarmacija [FITO] nešto manje od procenat.

Najviše se na kontinuiranom segmentu trgovalo akcijama Imleka [IMLK], za 10,12 miliona dinara, pod ceni od 1.381 dinar, gotovo procenat višoj nego u prethodnoj trgovini.

Veći promet realizovan je i akcijama AIK banke [AIKB], 6,11 miliona dinara, Agrobanke [AGBN], 4,49 miliona, i Energoprojekta [ENHL], sa A listinga, 1,66 miliona.

Učešće stranih investitora bilo je 65 odsto u ukupnoj i procenat veće u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija više od 95, a u prodaji gotovo 37 odsto.

Dvocifren udeo u vrednosti prometa imali su EFG Securities i KBC Securities, od više od 14, odnosno nepunih 11 odsto.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

"Dobro bi bilo da ta obaveza bude odložena za period od nekoliko godina", rekao je Antonić za Betu.

Agrobanka je u avgustu 2007. godine završila pretvaranje u akcije 43,5 miliona evra duga Republici Srbiji. Time je izmiren dug te banke za kredit Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a država je preuzimanjem 98.445 njenih akcija za ukupno 3,5 milijardi dinara, odnosno po ceni od 36.000 dinara za komad, povećala udeo u kapitalu te banke sa osam na 20 odsto.

Vlada Srbije je početkom jula 2007. godine potpisala sa Agrobankom ugovor o pretvaranju u akcije dela duga, uz obavezu banke da te akcije otkupi po ceni od 40.600 dinara ako ih država godinu dana nakon toga ne proda na berzi.

Cena akcije Agrobanke na Beogradskoj berzi trenutno je 8.970 dinara, a prilikom potpisivanja ugovora o pretvaranju dela duga u akcijski kapital, bila je oko 35.000 dinara.

Agrobanka je u 2009. godini imala dobit od 1,258 milijardi dinara, što je duplo više nego u 2008.
Ukupna bilansna suma Agrobanke je na kraju prošle godine bila veća od 59 milijardi dinara, 49 odsto viša nego na kraju 2008. Kapital banke povećan je za 1,2 milijarde dinara, ili 8,3 odsto.

Ukupni depoziti Agrobanke u 2009. premašili su 40 milijardi dinara, odnosno oko 77 odsto su veći nego na kraju 2008. godine. Plasmani su uvećani za gotovo 11 milijardi dinara ili 43 odsto i iznosili su 36,2 milijarde.

Ukupna štednja u Agrobanci uvećana je za više od 100 miliona evra i trenutno je 250 miliona evra.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 31,56 miliona dinara. Akcije Bambi Banata A.D. (BMBI) i Agrobanke A.D. (AGBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 1,47,  odnosno 1,20 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Komercijalna banka A.D. (KMBN), gde je cena na zatvaranju iznosila 29.998 dinara, što predstavlja rast od 3,44%. Cena akcija Bambi Banat A.D. (BMBI) danas je iznosila 8.995 dinara, što je povećanje od 3,39%, dok su akcije Simpo A.D. (SMPO) uvećale svoju cenu za 2,87%, odnosno na 501 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Uz devizne rezerve banaka koje su poslednjeg dana februara iznosile 1,353 milijardi evra, devizne rezerve zemlje su na kraju februara bile oko 11,928 milijardi evra.

Na smanjenje deviznih rezervi najviše uticaja imale su prodaje deviza na međubankarskom deviznom tržištu, 196 miliona evra.

Takođe, u februaru su ostvareni prilivi u devizne rezerve NBS-a po osnovu izdvajanja deviznih sredstava, 17 miliona evra od banaka po osnovu obavezne devizne rezerve i po kreditu Evropske investicione banke 8,7 miliona evra.

Trgovina devizama na međubankarskom deviznom tržištu prošlog meseca je dostigla 513,4 miliona evra, 108 miliona evra manja nego u januaru.

NBS je tokom februara, da bi ublažio prekomerne dnevne oscilacije kursa i obezbedio nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta, intervenisao prodavši na međubankarskom deviznom tržištu 196 miliona evra. Intervencije NBS-a u februaru bile su manje nego u januaru, kada su bile 245,5 miliona evra, dok su dnevne oscilacije kursa dinara bile umerenije u odnosu na promene u prethodnom mesecu.

Nominalna depresijacija dinara u odnosu na evro u februaru je bila 1,2 odsto.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

To i nije mali pad kamate ako se zna da je svega pre koji mesec ona išla i do 40 odsto. Sa ovakvim interesom nude ih Sosijete ženeral, Erste, Folskbanka, Unikredit.

Uz sniženu kamatu nudi se i mogućnost fiksne kamate tokom celog perioda otplate, koji može biti i do sedam godina. Takođe, građanima koji se odluče za dinarske kredite nisu potrebni depoziti, koji kod deviznih idu i do 30 odsto od sume koja se zajmi.

Krediti u dinarima trebalo bi, inače, da budu sve privlačniji i jeftiniji građanima. Na tome insistira i Narodna banka Srbije, koja je za nešto više od godinu dana smanjila svoju referentnu kamatu, koja direktno utiče na formiranje cene ovih zajmova gotovo dvostruko - sa 17,75 na 9,5 odsto.

To bi trebalo da znači da dinarske pozajmice ne mogu biti skuplje od 14 do 17 odsto interesa na godišnjem nivou. Međutim, najveći broj banaka i dalje ih daje uz kamatu veću od 30 odsto.

Zbog toga se i dalje veliki broj građana opredeljuje za kredite vezane za evro, iako je u ovom trenutku kao nikada do sada valutni rizik ogroman. Jer plate se primaju u dinarima, a rate obračunavaju u evrima, koji stalno raste.

“Građanima čija primanja nisu vezana za evro savetuje se da se, kad god je to moguće, zadužuju u domaćoj valuti i da na taj način izbegnu valutni rizik”, kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.

On objašnjava da se ovo naročito odnosi na one sa nešto nižim primanjima, kod kojih porast mesečne rate usled skoka evra značajnije povećava kreditno opterećenje i nepovoljno utiče na kućni budžet.

Usred stalnih snižavanja referentne kamate NBS, po Rebićevim rečima, rata je kod kredita u domaćoj valuti konstantno opadala tokom 2009. godine.

Ipak, izvestan broj građana još ima rezervu prema kreditima sa promenljivom kamatom, imajući u vidu da je bilo i perioda kada je kamata za dinarske zajmove skakala, pa su time rasle i rate pozajmica u domaćoj valuti.

Pojedini izbegavaju dinarske kredite

Neke banke i ne odobravaju dinarske kredite, jer se plaše u kom pravcu će se kretati domaća valuta. Pojedine nemaju dovoljno “izvora”, odnosno štednje u domaćoj valuti.

Trećima se ne isplati rad sa dinarskim kreditima, jer na njima ne mogu mnogo da zarade kao na indeksiranim pozajmicama. Ima banaka koje nude ove zajmove samo na rok do 24 meseca.

Zbog toga bi građani koji moraju da se zaduže trebalo da obiđu više banaka i da se potanko raspitaju o svim vrstama i uslovima kredita.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Javno preduzeće "Putevi Srbije" potpisaće danas ugovor sa austrijskom kompanijom Strabag o izvođenju radova na rekonstrukciji beogradskog mosta "Gazela". Ugovor je vredan 58 miliona evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB) odobrile su 2007. kredite "Putevima Srbije" za finansiranje radova na Gazeli i prilaznim putevima, ali povlačenje novca bilo je odloženo pošto nisu ispunjeni uslovi o preseljenju romskih porodica koje su živele pored mosta.

Prilikom potpisivanja ugovora o kreditima rečeno je će se obnova Gazele i prilaznih puteva finansirati kreditima EIB od 33 miliona evra i EBRD od 25 miliona evra, dok će grad Beograd obezbediti 7,5 miliona evra, "Putevi Srbije" 4,8 miliona evra, a Evropska agencija za rekonstrukciju daće donaciju u iznosu od 6,75 miliona evra.

Odbor direktora EIB odobrio je povlačenje prvih 10 miliona evra za rekonstrukciju beogradskog mosta Gazela, da bi se omogućio početak hitnih radova, a povlačenje preostalog novca uslovio je ispunjavanjem svih uslova za raseljavanje. Ukoliko taj zahtev EIB ne bude ispunjen do kraja 2010. godine Srbije će morati da vrati novac. Banka je navela da su ostala nerešena pitanja o obezbeđenju održivih stambenih rešenja za osobe koje su živele u blizini mosta.

Inače, most  „Gazela“ izgrađen je 1970. godine i od tada nije rekonstruisan. Preko mosta koji spaja Beograd i Novi Beograd dnevno pređe oko 170.000 vozila, što je četiri puta više od projektovanog kapaciteta od oko 40.000 vozila dnevno. Gazela je deo autoputa na Koridoru 10 kroz Srbiju.

Teretni saobraćaj preko Gazele bio je obustavljen 28. januara pošto je bio oštećen glavni nosač mosta, ali je to oštećenje sanirano nakon desetak dana. Planirano je da radovi na rekonstrukciji mosta "Gazela" traju 22 meseca.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Kako je navela NBS, Vojvođanska banka, Pireus, Alfa banka i Evrobanka EFG, čije su matične banke u Grčkoj, u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije učestvuju sa 16,3 odsto, zbog čega, kako se ističe, centralna banka pažljivo prati sva dešavanja vezana za tu grupu banaka.

Agencija za utvrđivanje kreditnog boniteta Fitch Ratings smanjila je krajem februara rejtinge bankama Pireus, Alfa, Evrobank EFG i Nacionalnoj banci Grčke, koja je vlasnik Vojvođanske banke jer očekuje dalje pogoršanje stanja ekonomije Grčke.

Rejtinzi su spušteni po jedan stepen, na tri Be (BBB), što je rejting na dva stepena iznad visokorizičnog.

Narodna banka Srbije je istakla da su banke u Srbiji, uključujući i one u vlasništvu banaka iz Grčke, visoko solventne i likvidne i da ne postoje problemi u njihovom poslovanju koji bi mogli da dovedu ugrožavanja interesa klijenata.

Takozvane grčke banke u Srbiji, navela je NBS, prema srpskim zakonima su domaće banke čiji su akcionari matične banke iz Grčke i imaju status domaćih kompanija.

Novac koji je uložen u kapital tih banaka ne može se povući i on ostaje u Srbiji kao trajna garancija solventnosti ovdašnjim deponentima, kreditorima i drugim poveriocima, istakla je NBS.

Narodna banka je istakla i da se mogućnost povlačenja sredstva iz Srbije odnosi na otplatu kredita koje su ranije uzele strane kompanije i matične banke, ali da je banka dužna da obezbedi da te otplate ne ugrožavaju stabilnost poslovanja na srpskom tržištu.

Sve banke u Srbiji u grčkom vlasništvu i njihove matične bankarske grupe su, prema Bečkom sporazumu, preuzele obavezu da održavaju stalni nivo plasmana u Srbiji, navela je NBS i dodala da se na osnovu toga ne očekuje smanjenje kreditne aktivnosti na srpskom tržištu.

Kreditna aktivnost četiri grčke banke u Srbiji, navela je NBS, povećala se tokom 2009. više od 10 odsto i te banke imaju značajne likvidne rezerve, tako da potoji značajan potencijal koji omogućava dalji kreditni rast.

Narodna banka Srbije je ocenila da se usporeniji rast kredita "grčkih banaka" u 2010. godini očekuje zbog stanja na srpskom tržištu i nije pretežno povezan sa finansijskom krizom u Grčkoj.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)