Predviđeno je da se iz korpe opšteg indeksa isključi deset akcija i uključi isto toliko, a odluka Indeksnog komiteta stupiće na snagu po završetku trgovine na Berzi 31. marta.

Iz indeksa su isključene akcije BB Minakve, "Umke", Planuma ŠPLNMĆ, Budućnosti, Jugohemije, Angroprometa, preduzeća "Dunav Grocka", Žitopeka, Univerzal holdinga i Beogradske pekarske industrije.

Istovremeno se u korpu indeksa Belexline uključuju akcije Baninija, Ikarbusa, Utva silosa, preuzeća, "Bačke", "Ratka Mitrovića", AMS Osiguranja, Sloge, Hebe i Tipoplastike.

Berza je saopštila i da u sklopu redovne revizije indeksa Belex15 nije došlo do promene u sastavu komponenti koje čine korpu indeksa najlikvidnijih akcija na srpskom tržištu kapitala.

Međutim, došlo je do promene "fri flout faktora" koji ukazuje na broj akcija raspoloživ za trgovinu, i to kod Alfa plama na 65,97, sa trenutno 66,26 odsto.

I ta odluka Indeksnog komiteta Berze stupa na snagu po završetku trgovine poslednjeg dana ovog meseca.

Izvor: www.biznisnovine.com
(Zatvori)

Ministarka kaže i da će teško doći do pojeftinjenja impulsa u fiksnoj telefoniji, i pored toga što je licencu za fiksnu dobio i Telenor i uskoro više neće postojati monopol Telekoma.

"Telekom je cene fiksne telefonije držao na niskom nivou, zbog čega su investicije u tu oblast bile jako slabe, a prošle godine gotovo da ih nije bilo. Rezultat toga je da više desetina hiljada građana ne može da uvede fiksni telefon, imamo fenomen dvojnika, što više nigde u svetu ne postoji", kaže ona.

Ona najavljuje i da će se od 1. januara 2012. potpuno liberalizovati oblast fiksne telefonije, pa "za fiksnu telefoniju više neće biti potrebne licence, već će pružanje ovih usluga biti na režimu opšteg odobrenja. Kao i u Evropi, svako preduzeće koje ispunjava određene uslove, moći će da traži dozvolu za pružanje usluga fiksne telefonije".

Inače, početkom meseca u medijima se pojavila informacija da će Telekom biti prodat Dojče telekomu na tenderu u oktobru, po početnoj ceni od milijardu evra za 30 odsto plus jednu akciju. Ipak, tu informaciju ubryo su demantovali u kabinetu predsednika Srbije, dok su u obe pomenute kompanije ostali bez komentara.

Generalni direktor PTT Srbija Goran Ćirić je kazao da bi država do kraja godine od PTT Srbija trebalo da preuzme 80 osto akcija Telekoma Srbija. PTT je vlasnik 80 odsto akcija Telekoma, ali je država vlasnik 100 odsto PTT-a, tako da je država većinski vlasnik Telekoma.

Ćirić je podsetio da je na vladi donet zaključak kojim će "Pošta", preneti svoje akcije i da je trenutno u toku izbor konsultanata koji će utvrditi međusobne imovinsko-pravne odnose PTT-a i Telekoma. On očekuje da će definisanje imovinsko-pravnih odnosa "Pošte" i "Telekoma" biti završeno tokom godine.

Ćirić je naveo da je to neophodno uraditi zbog izmena Zakona o besplatnim akcijama, ali i zbog očekivanih promena u strukturi kapitala "Telekoma" u narednim godinama.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Jelašić je prilikom posete Regionalnoj privrednoj komori u Subotici ostao čvrsto pri stavu da će kurs dinara prema evru određivati tržište, dodajući da ne može da precizira koliki će biti kurs evra na kraju godine.

Guverner je napomenuo da je će smanjenjem obavezne rezerve banaka biti oslobođeno 1,3 milijardi evra, koje će komercijalne banke moći da iskoriste za odobravanje povoljnijih kredita privredi.

Prisutni privrednici ocenili su da je realni sektor potpuno zapušten, a da je za razliku od njega bankarski sistem stabilan.

Oni su od guvernera zatražili da kurs evra bude stabilan, da bi se dugoročno moglo planirati poslovanje bez obzira na kursnu razliku, kao i upumpavanje deviznih rezervi u privredu preko komercijalnih banaka, da bi se pokrenula nova proizvodnja i povećala likvidnost.

Izvor: www.emportal.rs
(Zatvori)

Deset, najviše 20 – glasi odgovor Majkla Luisa, autora knjige „Veliki kratki – unutar mašine sudnjeg dana”, najnovije autopsije velikog sloma koji je zaljuljao ceo svet. Knjiga se u knjižarama pojavila u ponedeljak, istog dana kada je Kongresu počela debata o predlogu zakona koji treba da uvede nova pravila u bankarsku industriju u kojoj je dosad vladao „tržišni fundamentalizam”.

Luisova knjiga je već bestseler u najvećoj internet knjižari, Amazonu, a autor, koji je karijeru počeo upravo bestselerom u kojem je opisao svoju kratku karijeru brokera na Volstritu, ovih dana je traženi gost na televizijama. Veliki publicitet je dobio razgovor s njim na Si-Bi-Es mreži, u poznatoj dokumentarnoj emisiji „60 minuta” (koja se bez prekida emituje od 1968), a prvi prikazi njegove dokumentarne proze su veoma pohvalni. Pre svega zbog toga što je razumljivim jezikom objasnio jednu teško shvatljivu oblast, a potom što je kriza objašnjena kroz istinite priče nekoliko aktera koji su se u krizi obogatili – jer su na vreme shvatili šta se događa.

To su oni od njih najviše dvadesetak na celom svetu, od nekoliko desetina hiljada berzanskih poslenika, koji su videli dolazeću oluju. Reč je o menadžerima malih „garažnih” berzanskih „hedž” fondova, koji su, pažljivo prateći brojke, pogotovo one o kretanjima na hipotekarnom tržištu (prodaja kuća na kredit) „ukapirali” šta se sprema i „tone para” zaradili na takozvanim kratkim (šort) transakcijama, kladeći se da će se ono što je kad su počeli igru vredelo mnogo za godinu dve pretvoriti u ništa.

Zašto i ostali nisu videli poruku brojeva? Odgovor Majkla Luisa je jednostavan: „Zato što su bili plaćeni da ne vide istinu”. Po njemu, većina glavnih direktora velikih finansijskih kuća nije znala šta se sprema, a sem toga, sistem koji im je obezbeđivao plate i bonuse od nekoliko desetina miliona dolara godišnje, bio je u toliko „uvrnut” da su postali slepi za dugoročne interese svojih firmi.

Normalno bi bilo očekivati da su posle sloma i oni finansijski propali, ali – nisu. Kad je njihovim posrnulim kućama u pomoć priskočila država, sa obrazloženjem da su „suviše velike da bi propale” (formulacija skovana u poslednjim mesecima Bušove administracije), oni su ispraćeni sa milionskim otpremninama. Po Luisu, mnogi od njih ponovo zgrću milione, jer pošto jedini razumeju haos koji je stvoren i jedini i znaju kako da ga raščiste.
Zašto na rizičnost „derivata”, finansijskih instrumenata prvobitno smišljenih da smanje rizik od nesolidnih kredita, da bi i sami postali rizik, nisu upozorile agencije za kreditni rejting, kao što su Modi ili Standard i Pur? Zato što su deo sistema, tvrdi Luis: i njima je bilo stalo da pokupe svoje pare za procenjivanje, primenjujući metodologiju koju su im dali baš oni za čiji su račun vršili procene. Velike kuće kao što su Goldman Saks, Siti i drugi.
 
O dimenzijama masovne opsene na Volstritu svedoči i primer koji navodi Luis – da je AIG, najveća osiguravajuća kuća sveta (takođe spasena intervencijom vlade), po nagovoru Goldmana Saksa osigurala oko 50 milijardi veoma rizičnih „derivata” praktično „na reč”, ne potrudivši se da pogleda u njihovu strukturu i sadržaj. Luis smatra da je u svemu „pre u pitanju glupost” nego korupcija. „Firme ni same nisu razumele sistem koji su stvorile.”

Naravno, na udaru je i „bonus kultura” u središtu američkih i svetskih finansija. Luis ima objašnjenje, ali ne i opravdanje za zaista enormne svote koje od određenog nivoa dobijaju ljudi sa Volstrita. Pominje da je svojevremeno i lično, kao početnik, posle godinu rada dobio „nekoliko stotina hiljada dolara” bonusa, a da mu nije bilo jasno šta je to učinio da bi ih zaslužio. Objašnjenje je da direktori „gledaju jedni drugima u džep”, i da njihova primanja nemaju nikakve veze sa nekim merilima produktivnosti. Ukratko, oni te pare ne zaslužuju.

Da li ih ipak dobijaju zato što razumeju ono što drugima ne polazi za rukom? I to je jedna velika opsena, tvrdi Luis. „Ne može se od ljudi koji vode velike firme Volstrita očekivati da govore razumljivim engleskim, kad njihovo blagostanje zavisi od toga da drugi ljudi budu uvereni da to što oni rade ne može da bude prevedeno na razumljiv engleski.”

Zbog toga su oni za 2009, godinu kada su se njihove firme oporavljale zahvaljujući parama poreskih obveznika, između sebe podelili oko 20 milijardi dolara bonusa, 17 odsto više nego za prethodnu godinu. Luis smatra i da je sve „suviše velike” trebalo prepustiti tržištu, firme koje su napravile ukupno 1.700 milijardi dolara gubitka ne bi trebalo još da postoje. Da li su im pomogle njihove političke veze? Uveren je da jesu, mada za to nema dokaza u javnom opticaju. Pobedila je filozofija da država treba da bude po strani Volstrita u dobrim vremenima, ali da je dobrodošla, da je čak neophodna, u kriznim.

Obama je nedavno bankare sa Volstrita nazvao „debelim mačkama” i njegovo zalaganje za menjanje sistema od juče je dobilo i konkretne obrise. Ali da li će reforma uspeti? Današnje američko izdanje „Fajnenšel tajmsa” objavljuje analizu da su „specijalni interesi”, lobistička industrija u Vašingtonu, lane potrošili rekordne tri milijarde dolara za „kupovinu uticaja”. Ne toliko da se donesu zakoni koji im odgovaraju, koliko da se miniraju oni koji im nisu po volji. Na prvom mestu su dva Obamina reformska zahvata: sistem zdravstvenog osiguranja – i Volstrit.

Izvor: Politika - Milan Mišić
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca Imlek A.D. (IMLK) sa obimom od 9,24 miliona dinara. Akcije Sojaproteina A.D. (SJPT) i AIK banke A.D. (AIKB) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 9, odnosno 7,18 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju preferencijalnim akcijama Komercijalne banke A.D. (KMBNPB), gde je cena na zatvaranju iznosila 12.600 dinara, što predstavlja rast od 20,00%. Cena akcija Laste A.D. (LSTA) danas je iznosila 700 dinara, što je povećanje od 8,36%, dok su akcije Napred GP A.D. (NPRD) uvećale svoju cenu za 6,67%, odnosno na 3.200 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Od tada do danas, međutim, još uvek nema odgovora na pitanje u kojoj je fazi taj aranžman i kada bi mogao stići. Ministarka finansija kaže da je prvi deo kredita 200 miliona dolara za pomoć srpskom budžetu u finalnoj fazi, dok se o drugom delu kredita namenjenom za infrastrukturu i dalje vode tehnički pregovori.

U ruskoj ambasadi u Beogradu je za B92 precizirano da je tih 800 miliona dolara namenjeno isključivo za Železnicu Srbije.

Još od kraja prošle godine u ministarstvu finansija Srbije nalazi se nacrt dela ruskog kredita od 200 miliona dolara namenjen kao pomoć ispražnjenom srpskom budžetu. To naime tvrde u ruskoj amabasadi u Srbiji navodeći da još uvek čekaju potez Beograda koji treba da pošalje odgovor da li aranžman prihvata.

Sudeći prema rečima ministarke finansije Diane Dragutinović potvrda o tom delu uskoro stiže. Ruski kredit međutim izgleda da koči potpisivanje ugovora o drugom delu aranžmana - 800 miliona dolara namenjenih za obnovu domaće infrakstrukture.

Ministarka kaže da se i dalje radi na tehničkim detaljima, a da pitanje o eventualnim problemima treba uputiti ministru infrastrukture.

„Bolje bi odgovore na to pitanje dao gospodin Mrkonjić, jer ja u tom delu kao ministar finanasija i ne pregovaram. Inače, sam taj proces od početka ugovaranja do konačnog trenutka kada pare legnu u budžet je jako dug i prema našem zakonu a i prema ruskom. Znači, u najkraćem mogućem slučaju prođe šest meseci od početka ugovaranja do stizanja novca, znači šest meseci treba da prođe, a još uvek nije ni blizu tih šest meseci prošlo“, kaže ona.

Kada je reč o uslovima kredita – zna se da na 200 miliona namenjenih bužetu ide kamata ispod četiri posto, da je to dugoročan kredit sa godinu dana mirovanja i prema rečima ministarke Dragutinović u ovom trenutku najpovoljniji. Što se tiče ostatka od 800 miliona očekuje se da bi za oko mesec dana dve strane mogle da ugovore detalje i uslove.

Nakon raznih najava i spekulacija na koje će sve infrastrukturne projekte 800 miliona dolara otići, ekonomski savetnik u ruskoj ambasadi Jevgenij Lukin za B92 kaže da je reč o projektima vezanim isključivo za srpsku železnicu. U Moskvu su naime poslata četiri projekta.

„Za infrastrukturne projekte su najavljena četiri projekta - prvo to je beogradski čvor, drugi projekat je izgradnja železničke pruge Valjevo – Loznica, treće je popravka železničke pruge Beograd – Bar, a četvrto je projekat elektrifikacije kraka železničke pruge Niš - bugarska granica. Ne znam šta se tu tiče Koridora 10, znam da je beogradski železnički čvor čini mi se deo tog koridora ili njegov krak. Ovkava želja i ovakav zahtev srpske strane je poslat u Rusiju i izložen u zvaničnom pismu ministarstva finansija republike Srbije“, kaže on.

Prema njegovim rečima, izjava ambasadora Konuzina da “je neizvesno pitanje ruskog kredita”, pogrešno je interpretirana. On objašnjava da nema nikakvih uslovljavanja sa ruske strane da taj deo kredita mora biti isključivo za železnicu već je takav zahtev stigao u Moskvu, kao i da „nije istina da je u realizaciji projekta uslov da učestvuju isključivo ruske firme. Svakako će jedan deo raditi ruske firme a jedan deo srpske, dakle biće to zajednička saradnja“.

U ruskoj ambasadi kažu da je za samo prva dva projekta infrastrukturnog dela kredita Moskvi dostavljena kompletna dokumentacija, dok za druga dva i dalje čekaju papire. Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže da upravo ta nespremnsot srpske strane koči sklapanje aranžmana.

„Meni se čini da je kod nas generalno problem nedostatak projekata. Znači, vi nešto morate jasno definisati da biste mogli povući određene pare. Sa druge strane, i Rusi verovatno žele da podrže i svoju proizvodnju i svoje firme što je sasvim uobičajeno u međunarodnim kreditnim aranžmanima“, kaže on.


Pomoćnik ministra finansija Srbije Zoran Ćirović kaže da očekuje da ruska vlada do kraja marta odobri potpisivanje ugovora o kreditu od 200 miliona dolara za podršku budžetu Srbije, kao i da budu odobreni infrastrukturni projekti koji će biti finansirani ruskim kreditom u vrednosti 200 miliona dolara.

"Nadam se da će vrlo brzo biti potpisan ugovor o kreditu za budžet, čiji uslovi su već dogovoreni, a tek treba da srpska i ruska strana pregovaraju o uslovima pozajmice za infrastrukturne projekte", rekao je Ćirović i naveo da su pregovori o kreditiranju infrastrukture trajali dugo jer su ruski stručnjaci proučavali dostavljenu dokumentaciju.

"Imamo potvrde da su projekti koji bi se finansirali ruskim kreditom pozitivno ocenjeni, tako da očekujemo će vrlo brzo uslediti poziv za pregovore o uslovima kredita", rekao je Ćirović.

Ruski kredit je, podsetimo, ugovoren 20. oktobra prošle godine kada je Dmitirji Medvedev, predsednik Rusije bio gost Beograda obeležavajući sa svojim domaćinom Borisom Tadićem 65 godine od kada je Crvne armija oslobodila srpsku prestonicu.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Gubitak Naftne industrije Srbije u 2009. godini, prema preliminarnim rezultatima, procenjuje se na oko četiri milijarde dinara. Do tog minusa došlo je u najvećoj meri zbog isplata otpremnina onima koji su dobrovoljno napustili firmu – oko 2,9 milijardi dinara i kursnih razlika – 4,2 milijarde dinara, saznaje „Politika” iz izvora bliskih vrhu kompanije. U poslovanju 2008. NIS je, prema revizorskim izveštajima, napravio gubitak od oko osam milijardi dinara.

S obzirom na to da je lanjski gubitak od oko četiri milijarde dinara izračunat pre obezbeđenja imovine (reč je o kapitalu kompanije koji ne donosi nikakav profit) i ispravke vrednosti iz ranijih godina, lako se može dogoditi da taj minus NIS-a bude i veći. Nezvanično se strepi da bi mogao biti čak oko 35 milijardi dinara.

Završni godišnji izveštaj za prošlu godinu biće objavljen posle predaje Agenciji za privredne registre, istovremeno sa mišljenjem nezavisnog revizora za NIS – Prajsvoterhaus, a najkasnije do 1. aprila ove godine.

U završnom godišnjem izveštaju pored poslovnih rezultata biće prikazane i korekcije, koje se rade u skladu s međunarodnim računovodstvenim standardima. Na ukupan poslovni rezultat u velikoj meri mogle bi da utiču obaveze NIS-a u pogledu rezervacije sredstava za sudske sporove koji su nastali prethodnih godina, obezvređivanjem sredstava i ispravkom vrednosti „sumnjivih”potraživanja... Inače korekcija se radi od 2005. do 2008. godine.

Saznajemo da je najveća stavka u ovoj korekciji sudski spor NIS-a s Stambenom zadrugom „Rafinerija”, koji se vodi već osam godina. Poslednji nalazi veštaka, kako se nezvanično saznaje, pokazuju da je osnovni dug NIS-a sada s kamatom narastao na više od 600 miliona evra, što je više nego što je „Gaspromnjeft” platio za 51 odsto NIS-a!

Izvor „Politike” kaže da je dug nastao zbog neredovnih uplata NIS-a po ugovoru iz 1998. vrednog 319,3 miliona dinara o izgradnji 22.000 kvadrata stanova za MUP koji su tada potpisali vlada, MUP, NIS i Stambena zadruga.

Ugovorom je bilo predviđeno da NIS,umesto poreza državi, plaćanje preusmeri na Stambenu zadrugu, koja je tim novcem trebalo da izgradi stanove za policajce. Na taj način MUP je bio oslobođen plaćanja izgradnje stanova na nekoliko lokacija u Bačkoj Palanci, Titelu...

Sve je išlo dobro dok Milana Đakovića na mestu direktora nije zamenio Dimitrije Vukčević, koji je procenio da je taj ugovor štetan za NIS i obustavio dalje uplate, posle čega je Stambena zadruga,koja živi isključivo od provizije, brzo potrošila novac, a zbog duga NIS-a dobar deo tih stanova ni danas nije završen.

Uoči prodaje NIS-a, dug prema Stambenoj zadruzi iznosio je oko 400 miliona evra. Da se ne bi dogodilo da novi ruski vlasnik odustane od kupovine, naš izvor navodi da je rukovodstvo zadruge pritiskano da odustane od tužbe. O tome se još vodi dug sudski postupak.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

...Značajan porast depozita Grupe za 1,2 milijarde evra u 2009 i poboljšana likvidnosti; Veliko smanjenje broja novih kredita u kašnjenju u drugoj polovini 2009.; Sopstveni kapital porastao za 712 miliona evra u 2009, na 4,3 milijarde evra; Core Tier I racio porastao za 1,8% na 9,8%, a racio adekvatnosti kapitala ojačao za 2,3% na 12,7%, među najvećim u grčkom bankarskom sektoru

- 2009. je bila naročito izazovna godina za globalnu ekonomiju i međunarodni finansijski sistem, kao i za Grčku, usled naglog slabljenja javnih finansija zemlje. U ovakvom nepovoljnom okruženju, Eurobank EFG Grupa ostvarila je izuzetnu prilagodljivost i fleksibilnost, jačajući dalje svoju kapitalnu osnovu i likvidnosti, uz značajno smanjenje troškova i rast prihoda pre rezervisanja. Da bi zaštitila kvalitet svog bilansa stanja, Eurobank EFG je povećala rezervacije, dok je istovremeno ostvarila značajno smanjenje broja novih kredita u kašnjenju u drugoj polovini 2009. godine. Pored toga, nastavili smo da podržavamo svoje klijente u Grčkoj i Novoj Evropi u prevazilaženju teškoća uzrokovanih krizom, blisko da sarađujemo sa profesionalnim udruženjima u cilju podrške različitim privrednim sektorima i uvećavamo kredite za privredu i stanovnistvo. Finalno, odigrali smo značajnu ulogu na institucionalnom nivou, u saradnji sa međunarodnim organizacijama u obezbeđivanju odgovarajućeg finansiranja za zemlje ’Nove Evrope“, koje i dalje predstavljaju glavni strateški cilj naše Grupe. Nedavni plan Vlade Grčke za fiskalnu konsolidaciju i strukturne promene uslovljen je pooštrenim uslovima i sadrži oštre, ali neophodne mere. Očekuje se da stroga primena ovog programa, uz mere za oporavak privrednog rasta, dovede do racionalizacije javnih finansija zemlje i smanjenja troškova finansiranja, ponovnog uspostavljanja međunarodnog kredibiliteta zemlje i obezbeđenja bolje perspektive za naredni period. Sada je od ključne važnosti da se podrže ovi veliki napori i primene dodatne stimulativne mere koje će pomoći Grčkoj da izađe iz recesije i krene ka održivijem i konkurentnijem privrednom rastu., izjavio je Nicholas Nanopoulos (Nikolas Nanopulos) – generalni direktor.

- U turbulentnoj godini, Eurobank EFG Grupa ostvarila je solidne rezultate, uz stabilnu profitabilnost i snažnu adekvatnost kapitala i tako demonstrirala sposobnost da se uspešno nosi sa trenutnim izazovima. Profiti Grupe za ovu godinu dostigli su 362 miliona evra nakon regularnog oporezivanja, dok je ukupna adekvatnost kapitala povećana za 2,3% na 12,7%. Eurobank EFG Beograd, bankarska institucija koja je registrovana i radi u Srbiji pod nadzorom Narodne banke Srbije, učvrstila je svoj status jedne od vodećih banaka u zemlji. Na trećem mestu kada je u pitanju kapital, Eurobank EFG Srbija uživa izuzetnu adekvatnost kapitala i jaku finansijsku poziciju. Kao veliki poslodavac, sa preko 1,500 zaposlenih i 125 filijala i poslovnih centara, Eurobank EFG daje važan doprinos kada je u pitanju društveni proizvod zemlje. Do sad, uložili smo više od 3 miliona evra kroz sveobuhvatni program korporativne društvene odgovornosti pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“ uz podršku projektima u sferi obrazovanja, zdravstva, društvene inkluzije i zaštite životne sredine. Ukupan učinak banke zaslužio je uglednu nagradu „ZLATNA PLAKETA u bankarskom sektoru za 2009“ koju dodeljuje Klub ekonomskih novinara, kao dokaz kvaliteta naših usluga. Štaviše, inauguracija naše nove poslovne centrale, koja je u skladu sa najnovijim ekološkim principima i pristupačna OSI, u Beogradu prošlog oktobra još jedan je dokaz posvećenosti banke kada su u pitanju investicije u zemlji. Eurobank EFG namerava da nastavi da se ponaša kao jedan od faktora stabilnosti i razvoja, uz odgovornu podršku srpskim klijentima i srpskoj ekonomiji. Sveobuhvatno, Eurobank EFG Grupa posvećeni je investitor u regionu, s obzirom da međunarodne aktivnosti služe kao ključni oslonac strategije Grupe kada je u pitanju dalji rast. Ova posvećenost postala je očigledna u 2009. kada je Eurobank EFG predvodila, zajedno sa ostalim regionalnim bankarskim grupama, inicijative na globalnom nivou s ciljem podrške regionalnim privredama uz pomoć Evropske komisije i Bečke inicijative, i u saradnji sa MMF, EBRD i EIB, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG u Srbiji, gospodin Filipos Karamanolis.

Prihod od kamata

Neto prihod od kamata neznatno je pao za 1,8% u odnosu na prethodnu godinu, na 2,3 milijarde evra u 2009, usled većih troškova finansiranja. Važno je napomenuti da je neto prihod od kamata ostvario stabilan rast nakon prvog kvartala 2009. i dostigao drugi ikada najviši nivo od 608 miliona evra u poslednjem kvartalu 2009. Neto prihod od kamata iz poslovanja u zemljama „Nove Evrope“ dostigao je 781 milion evra u 2009. i činio 33% neto prihoda od kamata Grupe. Neto kamatna marža Grupe dostigla je 2,8% u 2009 ( u odnosu na 3,2% u 2008), i nastavila je da se oporavlja na kvartalnom nivou, i to posle prvog kvartala 2009. godine.

Prihod od naknada i provizija

Ukupan prihod od naknada i provizija raste od prvog kvartala 2009. Prihod od naknada i provizija Grupe iznosio je 496 miliona evra u 2009, u poređenju sa 618 miliona evra u 2008, pri čemu su provizije na osnovu bankarskih aktivnosti dostigle 418 miliona evra, a naknade na osnovu drugih aktivnosti 78 miliona evra. Ukupne naknade u „Novoj Evropi“ dostigle su 168 miliona evra i činile 34% ukupnog prihoda od naknada i provizija Grupe.

Prihod od trgovanja i ostali prihodi

U izazovnom finansijskom okruženju, Grupa je zabeležila dobit od akcija, obveznica i trgovine valutama u iznosu od 171 milion evra, zahvaljujući razumnom načinu upravljanja deviznom pozicijom. Ukupan prihod od trgovanja, dividendi i ostalih prihoda dostigao je 203 miliona evra u 2009, u poređenju sa 114 miliona evra u 2008. godini.

Ukupan prihod

Ukupan prihod Grupe dostigao je 3,0 milijardi evra u 2009, u poređenju sa 3,1 milijardom evra u 2008. godini. Važno je istaći da je ukupan prihod rastao u svakom kvartalu 2009. Kvalitet kombinacije prihoda je na visokom nivou, s obzirom da 93% ukupnog prihoda potiče od prihoda od kamata i naknada. Što se tiče raspodele prihoda po regionima, 68% potiče od poslovanja u Grčkoj, a 32% od poslovanja u „Novoj Evropi“.

Operativni troškovi i efikasnost

Napori da se smanje troškovi u 2009. godini rezultirali su uspehom. Operativni troškovi na nivou Grupe smanjeni su za 6,1% u 2009. (približno 100 miliona evra) i premašuju cilj od -5%, u poređenju sa rastom od preko 15% u 2008. Najbolji učinak u ovom segmentu je rezultat racionalizacije poslovnih operacija Grupe u Grčkoj i „Novoj Evropi“.

Profit pre rezervisanja

Uprkos globalnoj recesiji i njenim negativnim posledicama, profit pre rezervisanja Grupe premašio je nivoe iz 2008. i dostigao 1,6 milijardi evra u 2009., i na taj način osnažio finansijsku poziciju Grupe.

Umanjenja gubitaka za nenaplative kredite i kvalitet aktive

Grupa je uvećala rezervisanja za nenaplative kredite za 33% na godišnjem nivou na 1,18 milijardi evra, ili 2,11% vrednosti prosečnih neto kredita u 2009, i tako dalje učvrstila bilans stanja. U isto vreme, stopa novih kredita u kasnjenju preko 90 dana značajno je smanjena u poslednja dva tromesečja 2009, u poređenju sa prva dva tromesečja u istoj godini, što predstavlja povoljan razvoj od koga se očekuje da će u trenutnim makroekonomskim uslovima rezultirati postepenom normalizacijom rezervisanja za nenaplative kredite. Racio nenaplativih kredita čini 5,2% ukupnog broja kredita na kraju 2009., što je znatno niže nego prosečni racio za grčko tržište.

Plasmani

Uprkos globalnoj recesiji i njenom velikom uticaju na kreditnu potražnju u Grčkoj i regionu „Nove Evrope“, kreditni portfelj Eurobank EFG se proširio, i dostigao 57,5 milijardi evra u 2009. god, zahvaljujući dinamičnom uvećanju u poslednja dva tromesečja u godini. Naročito kada su u pitanju ključni segementi poslovanja i stambeni krediti, bilansi su porasli za 4,9% u toku 2009, dok su novi plasmani malim i srednjim preduzećima i stambeni krediti u Grčkoj dostigli 4,8 milijardi, odnosno milijardu evra u 2009. Eurobank EFG aktivno je pružala podršku svojim klijentima, fizičkim i pravnim licima, da prebrode posledice krize, primenjujuci fleksibilne strategije kada je u pitanju upravljanje njihovim dugovima i pružanjem integrisanih usluga i proizvoda. U isto vreme, aktivno je učestvovala u programima podrške likvidnosti grčkoj privredi i različitim tržišnim sektorima, sarađujući sa brojnim profesionalnih institucijama.

Depoziti i likvidnost

Uprkos otezanim uslovima, likvidnost Grupe poboljšana je u 2009. god, pošto su se inicijative za privlacenjem novih depozita pokazale kao izuzetno uspešne. Depoziti klijenata u Grčkoj i ’Novoj Evropi“ porasli su za 1,2 milijarde evra u 2009. i dostigle 46,8 milijardi evra. Štaviše, Grupa je ostvarila likvidnost od 2,8 milijardi evra direktno kroz trgovanje na međunarodnom tržištu i otplatila obveznice u vrednosti od 500 miliona evra koje su garancija grčke države. Odnos između kredita i depozita dalje je poboljšan na 119% sa 126% pre dve godine, i među najnizim je u poredjenju sa sličnim evropskim bankama.

Adekvatnost kapitala

Pozicija kapitala Grupe znatno je porasla u 2009. i među najvišim je u tom sektoru. Osnovni Tier I racio koji ne uključuje tzv. hibridne hartije od vrednosti i perferencijalne hartije grčke vlade, dostigao je 9,8% u 2009, sa 8% u 2008. Takođe, ukupan racio adekvatnosti kapitala porastao je na 12,7%, sa 10,4% prije godinu dana. Zajednicki kapital Grupe (isključujući perferencijalne hartije od vrednosti grčke vlade) porastao je za 712 miliona evra, i dostigao 4,3 milijarde u 2009.

Poslovanje u „Novoj Evropi“

Eurobank EFG uspostavila je zavidno prisustvo u širem regionu „Nove Evrope“, poslujuci kroz mrežu od preko 1.100 filijala i prodajnih mesta u sedam zemalja. U

trenutno teškim uslovima, glavni cilj Grupe bio je da pruži podršku klijentima, efikasno upravlja rizicima, kontroliše troškove i privuče nove depozite.

U 2009. godini, ukupna aktiva u „Novoj Evropi iznosila je 21,5 milijardi evra, krediti su dostigli 14,4 milijarde evra, depoziti klijenata porasli su za 938 miliona evra i dostigli 9,7 milijardi evra. Na operativnom nivou, ukupan prihod smanjen je za 7,1% u poređenju sa prethodnom godinom, i dostiže 970 miliona evra (u odnosu na 1,04 milijarde u 2008), i tako doprinosi ukupnom operativnim prihodu Grupe sa 32%. U isto vreme, troškovi su značajno smanjeni za 9,7% u poređenju sa 2008., i dostigli su 604 miliona evra u poređenju sa 669 miliona u 2008. Ovaj razvoj smanjio je odnos troškova i prihoda na 62,3% u 2009, sa 64,1% u 2008. Bez obzira na to, krajnji rezultat bio je negativan u iznosu od 44 miliona evra, najviše zahvaljujući rezervisanjima za nenaplative kredite i visokim troškovima privlačenja depozita.

Uprkos globalnoj finansijskoj krizi i recesiji, koje su u velikoj meri uticale na privrede zemalja u regionu, izgledi za srednjeročni rast ovih privreda ostaju pozitivni pošto one postepeno ulaze u fazu stabilizacije, zahvaljujuci koordinisanim naporima lokalnih vlada, centralnih banaka i drugih međunarodnih institucija, koje su doprinele obezbedjenju njihove finansijske podrške. Očekuje se postepeni oporavak i biće potrebno određeno vreme pre nego što se posledice krize u potpunosti uklone. Eurobank EFG nastaviće da doprinosi oporavku privreda u regionu ’Nove Evrope“, zato što prisustvo u regionu predstavlja ključni, strateški cilj Grupe, i koji ce u buducnosti rezultirati značajan izvor profitabilnosti.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)