U svih osam aukcija prodate su cele emisije trezorskih zapisa od po dve milijarde dinara, s rokovima dospeća od tri meseca.

Zapise Trezora mogu da kupuju pravna i fizička lica, a prihod od njihove prodaje namenjen je za pokrivanje budžetskog deficita.

Najveći kupci zapisa Trezora prošle godine bile su domaće banke.

Izvor: www.emportal.rs

(Zatvori)

"Nisam direktno uključen u pregovore, ali i nije moj posao da pregovaram u ime privatne kompanije. Ono što znam je da menadžment Ikee planira ne samo da u Srbiji prodaje robu i da otvori šoping centar, već žele i da proizvode nameštaj", rekao je Bringeus.

Kako je dodao švedski ambasador, u svakoj zemlji u kojoj IKEA posluje otvaranje šoping centra je povezano sa pokretanjem proizvodnje.

Bez obzira na poteškoće koje menadžment IKEA-e ima da pronađe odgovarajuću lokaciju za izgradnju prodajnog centra, Bringeus je izrazio nadu da će u razgovorima sa Vladom Srbije uspeti da nađu odgovarajuće rešenje.

Prema njegovim rečima, Srbija je vrlo važno tržište, posmatrano iz perspektive potencijalnih švedskih ulagača, kao i firmi koje su već investirale.

Bringeus je rekao da "regionalno posmatrano, geostrateški položaj je odličan, praktično se nalazite u centru regiona. Takodje, Srbija ima brojne prednosti kao što su kvalitetna, obrazovana ali i jeftina radna snaga. Još jedna prednost za razvoj ekonomskih odnosa je ta što je srpska dijaspora u Švedskoj brojna".

Srbija ne sme da "smetne s uma da je konkurencija u regionu, kada je o privlačenju investicija reč, vrlo žestoka", istakao je Bringeus.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Komisija za hartije od vrednosti mesečno nadležnim državnim institucijama – Upravi za sprečavanje pranja novca, MUP-u, tužilaštvu – ukaže na tri do četiri sumnjiva slučaja berzanskog i vanberzanskog trgovanja. O kojim se to, međutim, transakcijama radi, predsednik komisije Milko Štimac ne može da govori jer je to službena tajna.

S obzirom na to da se u trgovanju na berzi pojavljuje samo novac za koji je banka dala potvrdu da ga klijent poseduje, odgovornost za njegovo poreklo je prebačena na banke, odnosno na Narodnu banku Srbije koja kontroliše njihov rad.

– Ako preduzeće koje je u Agenciji za privredne registre evidentirano sa samo 500 evra osnivačkog kapitala, a takvih je mnogo, donese bankarsku garanciju za ponudu za preuzimanje na dva miliona evra, za nas je to, prema propisima, sve legitimno. Mi u našim kontrolama moramo da utvrdimo da li brokerske kuće, društva za upravljanje investicionim fondovima, kastodi banke... imaju evidenciju o svojim klijentima, to su podaci koje mi gledamo u kontrolama. Mi ne možemo da utvrdimo da li je bilo pranja novca – kažu u komisiji.

Po rečima Milka Štimca, svako trgovanje hartijama od vrednosti u gotovini može da se dovede u vezu s pokušajem pranja novca.

– Hartijama od vrednosti, bilo da su akcije, bilo obveznice, isključivo se trguje preko bankarskih računa i zato svaki pokušaj njihove isplate u gotovini može da ukaže da se radi o pokušaju pranja novca. Na to prvo mora da odreaguje Centralni registar hartija od vrednosti, jer kupac mora te akcije da preknjiži da bi postao njihov vlasnik, međutim to ne može bez berzanske zaključnice. Akcije se mogu preneti i ugovorom, a takvi su često slučajevi kada neka grupa radnika ugovorom o poklonu navodno želi da da akcije svom direktoru. To je malo nelogično i može biti da ih neko ucenjuje da će dobiti otkaz ako to ne učine. Pošto ipak nešto mora da im se plati, oni budu isplaćeni u gotovini, a tu sve zajedno ima povrede poreskih propisa, krivičnog delo iznude i drugog – objašnjava Štimac.

I ponuda za preuzimanje može da ima elemente koji ukazuju na pranje novca. Jedan takav u javnosti sada već dobro poznat slučaj jeste preuzimanje Turističko-hotelskog preduzeća „Palić” 2005. godine koje se dovodi u vezu s novcem za koji se sumnja da pripada Darku Šariću. Komisija za hartije od vrednosti upozorila je tada Upravu za sprečavanje pranja novca da je moguće da se radi o toj raboti jer im je bilo sumnjivo da 25-godišnji student iz Pljevalja ima milione evra da preuzme to preduzeće. Uprava tada nije uspela da prikupi dokaze da je reč o uplivu prljavog kapitala u legalne tokove, ali do preuzimanja nije došlo iz drugih razloga.

Štimac napominje da komisija ima dobru saradnju s nadležnim državnim organima, ali da ovi nemaju zakonsku obavezu da ih obaveste koliko su bile osnovane njihove predstavke o sumnjivim transakcijama. Informaciju, kažu, dobiju na druge načine jer je nemoguće sakriti da je neko iz ove branše krivično odgovarao. Takva lica gube licencu za rad, ne mogu biti direktori brokerskih kuća, pa su zbog toga vrlo oprezni. Kupci i prodavci su ti koji „stradaju”, ali je i takvih slučajeva svega jedan do dva godišnje.

Komisija za hartije od vrednosti ipak nije bez nadležnosti. Godišnje sprovedu oko 1.700 različitih kontrola, a za devet meseci prošle godine komisija je donela rešenja da se protiv tri pravna i četiri fizička lica podnesu prijave za privredni prekršaj, a protiv dva pravna lica, i u njima odgovornih lica, prijave za privredni prestup. Dvojici brokera privremeno je zabranjeno bavljenje brokersko-dilerskim poslovima u trajanju od 30 dana radi toga što se u obavljanju brokerskih poslova nisu pridržavali važećih propisa. Prema dva brokersko-dilerska društva izrečeno je pismeno upozorenje.

U 2008. godini podneli su 18 prijava za privredni prestup, doneli 12 rešenja o otklanjanju utvrđenih nepravilnosti, doneli devet rešenja o privremenoj zabrani obavljanja svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva, kao i privremeno zabranili dvojici brokera obavljanje brokersko-dilerskih poslova, jednom u trajanju od 30 dana, a drugom od 50 dana.

– Problem je što propisi nisu jasno definisali ni delo ni kaznu. Zakon, na primer, kaže da insajdersko trgovanje nije dozvoljeno, ali nigde ne propisuje sankciju, mi to predamo tužiocu i nikom ništa. Mi sada kada neko kupi više od 25 odsto akcija nekog preduzeća i ne da ponudu za preuzimanje možemo samo da mu nad viškom oduzmemo pravo glasa. Mnogo bi bila jača kazna da komisija može da oduzme pravo glasa na svim akcijama i tada se niko ne bi igrao – kaže Štimac napominjući da se očekuje da novi zakon iz ove oblasti reši ove manjkavosti.

Zbog svetske krize i međunarodne finansijske organizacije pooštravaju uslove poslovanja i traže od nas da s tim računamo kod donošenja novog zakona.

– U Hrvatskoj, SAD i Francuskoj kad postoji sumnja da nešto nije u redu s transakcijom na berzi, ona može da se zaustavi i ispita. Mi to ne možemo, već tek na kraju trgovanja. Na primer, ako je vrednost u trgovanju skočila 10 odsto, zaustavlja se trgovanje tom akcijom i pošalje se dopis kompaniji da se vidi šta se s njima dešava, brokeru koji izvršava nalog, zašto je cena skočila. Ukoliko se ispostavi da je sve u redu, transakcija se nastavlja. Nacrt novog zakona predviđa i takvo ovlašćenje za komisiju – kaže Štimac.

(Zatvori)

Prema njegovim rečima, teško da će u budućnosti krediti biti jeftiniji nego što su bili u 2009. godini pošto je euribor bio na veoma niskom nivou i očekuje se njegov rast sa rastom ekonomske aktivnosti u Evropi.

Hinić je kazao da će na kreditnu aktivnost i kamate u Srbiji u narednom periodu uticati očekivano smanjenje premije rizika zemlje, pad premije rizika potencijalnih korisnika kredita, postepeno poskupljenje stranih izvora finansiranja i mere NBS, kao što su smanjenje obaveznih rezervi banaka i ukidanje ograničenja ročnosti potrošačkih kredita na dve godine.

On je naveo i da će centralna banka zadržati dosadašnju politiku vođenja kursa ističući da je problem nizak promet na međubankarskom deviznom tržištu, što je jedan od glavnih razloga za intervencije NBS.

Hinić je napomenuo i da su jak pritisak kurs vršili sezonski faktori, kao i manja prodaja deviza stanovništva i blago pojačani zahtevi privrede za evrima zbog vraćanja kredita.

On je naglasio i da se, u zavisnosti od kretanja inflacije, u ovoj godini očekuje blago smanjenje referentne kamatne stope navodeći da dinamika smanjenja neće biti kao u prošloj godini već će se raditi o "finom podešavanju".

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Menadžer za upravljanje projektima i odnose sa javnošću nemačke delegacije Milan Vučković rekao je da je robna razmena Srbije i Nemačke u 2009. godini vredela dve milijarde evra, što je smanjenje za oko pola milijarde evra u odnosu na 2008 godinu.

"Očekujemo da ove godine spoljnotrogovinska razmena dobije uzlazni trend", rekao je Vučković i objasnio da bi Srbija mogla da poveća izvoz zdrave hrane, koja je tražena u Nemačkoj, ali i u celoj Evropskoj uniji.

On je naveo da su autoindustrija i mašinogradnja tradicionalni sektori u kojima se beleži najveći dolazak nemačkih preduzeća, ali da su nemačke kompanije u Srbiji prisutne gotovo u svim branšama i sektorima.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kako je saopšteno prilikom potpisivanja, realizacijom sporazuma će preko Metals-banke biti realizovana kreditna linija za koju su planirana sredstva u iznosu od tri milijarde dinara.

Angažovanje tih sredstava preduzeća sa sedištem u Vojvodini biće u prilici da dobiju kratkoročne ili dugoročne dinarske kredite, sa kamatnom stopom od oko 10 odsto na godišnjem nivou.

Kako je najavljeno, Fond za razvoj će proceduru odobravanja sredstava unaprediti i učiniti efikasnijom, a trajanje konkursa neće biti vremenski ograničeno, pa će preduzeća moći da konkurišu tokom cele godine.

Krediti će se odobravati u iznosima od milion do 50 miliona dinara, sa rokom vraćanja kredita od šest meseci do godinu dana.

Predsednik Vlade Vojvodine rekao je da će sporazum Metals-banke i Fonda za razvoj doprineti efikasnijoj realizaciji nadležnosti Vojvodine, u skladu sa novim Statutom, i stvoriti osnove uspostavljanja Razvojne banke Vojvodine.

Pajtić je ocenio da su sredstva koja će dobijati privrednici iz Vojvodine "sigurno najeftinija u Srbiji, a verovatno i u čitavom regionu".

Metals-banka potpisala je danas sporazum o poslovnoj saradnji i sa Garancijskim fondom Vojvodine, kojim će biti obezbeđena kreditna linija u iznosu od 200 miliona miliona dinara i garantni potencijal fonda u iznosu od 300 miliona.

Kako je najavljeno, krediti u iznosu od 500.000 do 10 miliona dinara, indeksirano u evrima, biće namenjeni poljoprivrednicima za finansiranje nabavke nove poljoprivredne mehanizacije, uz fiksnu kamatnu stopu od 7,5 odsto.

Rok otplate kredita je sedam godina, sa rokom mirovanja do 15. decembra 2010. godine.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka a.d. (AIKB) sa obimom od 78,3 miliona dinara. Akcije Agrovojvodina komercservis a.d. (AGKS) i Tigar a.d. (TIGR) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 14,3, odnosno 5,4 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju preferencijalnim akcijama Bigz a.d. (BIGZ), gde je cena na zatvaranju iznosila 900 dinara, što predstavlja rast od 15,38%. Cena akcija FIO Kostolac a.d. (FIOK) danas je iznosila 423 dinara, što je povećanje od 13,40%, dok su akcije Paraćinka a.d. (PARP) uvećale svoju cenu za 9,58%, odnosno na 1.350 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Od početka sprovođenja ovih mera, februara 2009, kroz povoljne subvencionisane kredite za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize u privredu je uloženo ukupno 1,25 milijardi evra, navedeno je u saopštenju.

Zabeležen je veliki skok investicionih kredita. Samo u prvih mesec dana 2010. realizovano je 25 investicionih kredita, u vrednosti 1,8 miliona evra, dok je u celoj 2009. godini realizovano samo 12 takvih kredita, vrednih 2,3 miliona evra.

U prve četiri ovogodišnje nedelje odobren je oko 21 milion evra za kupovinu automobila, traktora, kamiona i ostalih potrošnih dobara domaće proizvodnje.

Oko 1.500 preduzeća je u prvih mesec dana ove godine dobilo kredite za likvidnost, u vrednosti od oko 130 miliona evra. Mala preduzeća dobila su 28 miliona evra, srednja 26 miliona, dok je velikima dodeljeno 76 miliona evra.

U fazi pripreme je Program za povećanje kupovne moći građana Srbije, kao i rast investicija u infrastrukturu.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)