Godinu dana ranije, neoporezovana dobit Komercijalne banke bila je 2,81 milijardi dinara.

Prošle godine Komercijalna banka je zabeležila prihod od kamata od 14,7 milijardi dinara prema 10,9 milijardi godinu dana ranije.

Prihodi od naknada i provizija istovremeno su premašili četiri milijarde dinara i bili su milijardu veći nego 2008.

U 2009. su smanjeni rashodi po osnovu otpisa plasmana i rezervisanja na 1,36 milijardi dinara sa 1,52 milijardi u 2008.

Ukupna aktiva Komercijalne banke bila je na kraju prošle godine 205,25 milijardi dinara prema 170,86 milijardi na kraju 2008.

Tržišna kapitalizacija Komercijalne banke je nešto veća od 26 milijardi dinara.

Izvor: www.emg.rs

Dobro je što je Srbija, produžila, za sada do kraja 2011. godine, rok za primenu propisa o razgraničenju životnog od neživotnih vrsta osiguranja, jer bi insistiranje na doslednom sprovođenju zakona, koji nalaže podelu starih osiguravajućih društava na te dve vrste osiguranja imalo veoma negativan uticaj na poslovanje te „industrije”, kaže za naš list predsednik Upravnog odbora osiguravajućeg društva „Grave” u Beogradu Kristof Cetl, zalažući se za rešenja koja nisu u „sukobu” s direktivama Evropske unije.

Tržište osiguranja u Srbiji je, prema oceni Cetla, još relativno nerazvijeno u poređenju s drugim zemljama. O tome svedoči činjenica da je učešće ostvarene premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu svega 1,9 odsto. To znači, istovremeno, da je srpsko tržište dobar potencijal, ali podela takozvanih kompozitnih društava na ona koja se bave samo životnim od ostalih vrsta neživotnih osiguranja, uvećala ionako visoke troškova poslovanja. Po proceni Cetla čak i do 30 odsto.

A šta to znači za našeg običnog potrošača, kupca polise osiguranja? Suština razdvajanja poslova životnog od neživotnih osiguranja je da volatilnost neživotnih osiguranja ne utiče na stabilnost životnog osiguranja, kako kada je u pitanju verovatnoća nastanka štete, tako i kada su u pitanju troškovi i ulaganja, ističe Cetl. Običan potrošač neće imati prednost od toga da su društva razdvojena, a da imaju istog vlasnika.

Usvajanje zakonskog rešenja, po kome se rok za obavezno razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja produžuje do kraja 2011. godine, omogućiće bar da se organizuje javna rasprava nakon koje bi se mogla doneti rešenja koja će uskladiti naše zakone sa propisima EU i doprineti razvoju delatnosti osiguranja koja predstavlja motor svake nacionalne ekonomije.

Prvi čovek „Grave” osiguranja u Srbiji visoko uvažava činjenicu da je Srbija donošenjem Zakona o osiguranju 2004. u najvećoj meri uskladila svoje zakonodavstvo s pravom EU. Zakon je propisao određene rokove postojećim društvima za osiguranje za usaglašavanje statusa i poslovanja, pa i, između ostalog, i razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja. Rokovi su već treći put produženi.

Cetl razume, takođe, i zahtev Narodne banke Srbije, koja se, kao nadzorni organ nad obavljanjem delatnosti osiguranja, zalaže za poštovanje zakonskog rešenja, odnosno za definitivne promene statusa i poslovanja postojećih kompozitnih društava za osiguranje kojima će se izvršiti razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja. Namera NBS je da onemogući korišćenje finansijskih izvora životnog osiguranja za „vađenje” neživotnih vrsta osiguranja iz ekonomskih problema ili da se na teret životnog ne vodi agresivna cenovna politika u neživotnom osiguranju.

Postojeća društva za osiguranje, preko svog udruženja, svedoči Cetl, predložila su izmene Zakona o osiguranju koje bi omogućile starim društvima, koja su na dan stupanja na snagu postojećeg propisa bila kompozitna, da to i ostanu po ispunjenju određenih uslova.

Šta to znači?

Direktive EU, baš kao i propis Srbije, nalažu razdvajanje životnog od neživotnih osiguranja, ali dopuštaju nacionalnim zakonodavstvima da u određenim segmentima imaju nešto drugačija rešenja. Baš onako kako je to urađeno u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Italiji. Zaključak komparativne analize, odnosno pravnog mišljenja je da propisi EU polaze od principa razdvajanja životnog i neživotnog osiguranja, ali ostavljaju otvorenu mogućnost da već postojeća kompozitna društva nastave sa istovremenim obavljanjem obe grupe poslova osiguranja uz ispunjenje određenih uslova.

Kojih?

Da računovodstvo i knjige pojedinačnih grupa osiguranja moraju da budu vođene odvojeno (razdvojeni bilansi). Da se posebno iskazuju kapital i minimalni garantni fondovi za životna i za neživotna osiguranja, odvojeno obračunavaju tehničke rezerve i posebno iskazuje investicioni portfolio. Prenos sredstava iz jedne grupe poslova na drugu samo uz prethodnu saglasnost nadzornog organa i da se radi odvojeno izveštavanje.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Interes svih

Za Cetla je, u ovom času, najvažnije da se zbog krutog držanja slova propisa ne napravi veća šteta od onoga što bi propisima valjalo preduprediti. Srbija je, ne samo po njegovom mišljenju, tržište u usponu, kada su mu efikasnost i niži troškovi mnogo potrebniji nego dosledno insistiranje na rešenjima EU. U tome ga, kaže, uveravaju i interesi najvećih osiguravajućih, kompozitnih osiguravajućih društava („Dunav”, DDOR „Novi Sad”, „Grave”, „Triglav”, „Delta – Đenerali” i „Vinerštediše”), koje u Srbiji drže više od 70 odsto tržišta. Valjda je i to dovoljan razlog da zakonodavac povede računa o njihovim, ali i interesima građana Srbije – da imaju dobro, ali i jeftinije osiguranje.

Slobodan Kostić

Izvor: www.politika.rs

Vlahović naglašava : ”Kompanija ’Telekom’ se sada nalazi u najboljem stanju. Poslovno i finansijski je na najvećem nivou, u odnosu na prethodnih osam godina. To je rezultat jedne pametne poslovne politike. Ukoliko postoji želja da se proda, onda je sada pravi trenutak. Ali, ako se očekuje njegovo širenje i razvoj, to se ne može bez novih investicija. S obzirom na kapital države, logično je da se uđe u prodaju“

Na pitanje koliko vredi državno vlasništvo „Telekoma”, Vlahović kaže da je to teško reći, ali da se ono meri u milijardama evra. On ukazuje da tender za prodaju kompanije mora da bude transparentan i konkurentan, kako bi se što veći broj zainteresovanih javio. Prema njegovim saznanjima, interesovanje su pokazali „Deutsche Telekom”, „France Telecom”, a odskoro i egipatski „Oraskom”.

”To preduzeće ne posluje sa gubitkom i ne vidim razloga da se sada prodaje. Država nije u takvim nevoljama da bi prodavala rentabilno preduzeće. Ako će se od novca koji se dobije od prodaje ’Telekoma’ finansirati blagi porast zarada i penzija, onda je to suludo. Država treba da sačeka sa prodajom bar četiri do pet godina, da se situacija na tržištu smiri i zemlja uđe u period prosperiteta“, ističe ekonomista Zoran Popov i dodaje da je vrednost ove kompanije oko dve milijarde evra.

Izvor: www.seebiz.eu

Zvoni telefon i javlja se automatska sekretarica i do detalja objašnjava kako da prodate besplatne akcije. Licitira se iznosom od 800 evra po akciji, a snimljeni glas drži pažnju slušaoca s druge strane linije, dok on mašta šta sve može da priušti ovim novcem. I dok otkucavaju skupi impulsi građanin ni ne sluti da je upravo postao žrtva još jedne prevare u Srbiji.

Prema saznanjima ekipe „Politikinog” „Potrošača” u proteklih deset meseci(od aprila 2009. do januara ove godine) više od 20.000 građana okrenulo je brojeve 0900 201 301 i 0900 700 070 verujući da će prodati besplatne akcije. Umesto toga na račun firme SZR „Bananica” iz Lazarevca i „Telekoma Srbija” slilo se više od pet miliona dinara od potrošenih telefonskih impulsa. Osim obećanih „kula i gradova”, dobili su samo visoke telefonske račune jer, kako je kasnije pokazala inspekcijska istraga, nijedna akcija nije se pojavila na tržištu, niti je otkupljena.

– Na prvom broju minut iz fiksne mreže je koštao 50 dinara s maksimalnim trajanjem razgovora od 10 minuta, dok se samo uspostavljanje veze s drugom linijom plaćalo 30, a svaki započeti minut 40 dinara – saznajemo u Tržišnoj inspekciji u kojoj nam do detalja objašnjavaju kako je sve krenulo.

Slučaj je otkriven tako što je prijavljen Tržišnoj inspekciji. Građanin koji je verovatno bio žrtva prevare javio je inspektorima da je sumnjivo poslovanje firme koja navodno preko telefona otkupljuje akcije. Kako bi za kratko vreme privukla što više lakovernih građana, „Bananica” iz Lazarevca oglasila se kao agencija „Delta trejd”, računajući da će ime poznate kompanije biti dobar mamac za vlasnike akcija. Ubrzo inspektori odlaze na teren , ali na adresi u beogradskoj Knez-Mihailovoj ulici, na kojoj se navodno vode, ne nalaze nikoga. Sledeća adresa bila je „Telekom Srbija” gde inspekcija na osnovu potpisanog ugovora o pružanju telefonskih usluga na brojevima s dodatnom cenom platforme, saznaje da iza „Delta trejda” stoji, u stvari, SZR „Bananica” iz Lazarevca. Ugovorom su regulisane međusobne obaveze dve strane – „Telekom” se obavezao da će omogućiti servis i tehničku pripremu i redovno merenje saobraćaja, a „Bananica” da je odgovorna za sadržaj usluge, ispunjava sve uslove i garantuje za verodostojnost usluge, ali je u obavezi i da informiše građane o ceni poziva.

– Kada je posao sklopljen, usluga o otkupu besplatnih akcija oglašena je na Radio televiziji Srbije i TV Pinku od aprila prošle godine do januara, kada su krenule naše kontrole. Građani koji su videli oglas, javljali su se na ove telefone, ali nikada nisu razgovarali sa nekom osobom, nego uvek sa automatom koji je na naki način „pregovarao” s njima – kažu u inspekciji.

Na pitanje da li su akcije uopšte mogle da se prodaju na ovaj način, oni kažu da je moguće u slučaju kada brokerske kuće sa ovlašćenjem sklapaju posebne ugovore.

To naravno u slučaju ove firme nije bilo moguće, što je u izjavi inspektorima potvrdila vlasnica lazarevačke firme. Ona je priznala i to da za deset meseci nijedna transakcija nije obavljena već da su samo trajali pregovori. Firma je za to vreme zaradila 2,4 miliona dinara, samo od impulsa iz fiksne telefonije i oko 270.000 dinara za pozive iz mobilne telefonije. To je, inače, samo polovina ukupnog prihoda od oko 5,3 miliona dinara koliko je inkasirano za deset meseci. Polovina je završila na računu „Telekoma Srbija”, jer je to precizirano ugovorom. Sa ovim brojevima uspostavljeno je 19.882 poziva iz fiksne i oko dve hiljade iz mobilne mreže.

– Koristeći lakomislenost građana koji su tokom ovih poziva davali svoje podatke i slušali informacije o akcijama ostvarena je velika zarada. Zabranili smo ovakvo oglašavanje, podneli prekršajne prijave i slučaj prosledili Ministarstvu unutrašnjih poslova. Upozoravamo građane da smo došli do saznanja, da se na ovaj način oglašavaju i druge usluge i da budu obazrivi – kažu u Tržišnoj inspekciji.

Ivana Albunović
Jelica Antelj

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Ja proizvodim bananice

– Ja proizvodim bananice, a vi vidite s vašim izvorom da li ste dobili prave informacije. Vi objavite to što ste dobili iz Tržišne inspekcije, a ako nešto pogrešite, znate šta sledi – rekla je Ljiljana Desić, vlasnica SZR „Bananica” iz Lazarevca, koja nije želela da komentariše tvrdnje Tržišne inspekcije o ovom slučaju.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Telekom: Ugovor raskinut

Uslovi za dobijanje 0900 broja u okviru usluga IN servisa „Telekoma Srbija” su da zahtev podnosi pravno lice i da to pravno lice nema dugovanja za ostale telekomunikacione usluge. Nastojeći da maksimalno zaštiti svoje korisnike, „Telekom Srbija” u slučajevima povećanog broja žalbi korisnika na pomenute servise, automatski pristupa raskidanju ugovora s pravnim licem koje je zakupilo broj. Napominjemo da je ugovor s pomenutom firmom raskinut upravo iz tih razloga, kaže se u saopštenju ove kompanije dostavljenom redakciji „Politike”.

Izvor: www.politika.rs

Karine Hirn, izvršna direktorica East Capitala, švedske investicijske tvrtke koja upravlja kapitalom od 3,4 milijarde eura, preporučuje 'rubna' tržišta jugoistočne Europe, osobito Srbije i Hrvatske, kao zanimljivu alternativu velikim tržištima koja su pretrpjela manji pad tijekom globalne recesije.

'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova', tvrdi Hirn.

Fondovi kojima upravlja East Capital uključuju i East Capital Russia fund, jedan od najuspješnijih fondova u posljednjih deset godina. U tom razdoblju vrijednost udjela porasla mu je za 1.244 posto.