Nakon krize poverenja i povlačenja devizne štednje u 2008. godini, poslovne banke danas rešavaju novonastale probleme, koji se odnose na povećanje kašnjenja u ispunjavanju obaveza kreditnih dužnika prema bankama. Od početka 2009. godine docnja u isplati mesečnih anuiteta se povećala za 30%. Iako ovakvo stanje još uvek nije alarmantno imajući u vidu raniju nadprosečnu urednost u otplati kredita u Srbiji, ostaje neizvesno da li će se i u narednom periodu i u kojoj meri povećavati broj kredita u docnji.

Nedavni sastanak predstavnika NBS-a i matica stranih banaka, koje imaju svoje filijale u Srbiji je obavezao poslovne banke osnovane stranim kapitalom da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji više od 20%, što bi trebalo da garantuje relativnu stabilnost u pogledu kreditnih plasmana građanima i privredi. Međutim, činjenica je da će banke biti znatno restriktivnije u odobravanju kredita u Srbiji, posebno ukoliko se nastavi trend povećanja neredovnih otplata. Sa druge strane, to će uticati i na njihove poslovne rezultate u 2010. godini.

Iako postignuti rezultati poslovnih banaka u 2009. godini nisu za pohvalu, prema rečima Guvernera, banke u Srbiji su postigle zavidne rezultate na sprovedenim stres testovima, što donekle smanjuje loš utisak o njihovom poslovanju u 2009. godini.

Tim portala Kamatica je u okviru svojih redovnih istraživanja sproveo prikupljanje i analizu podataka o dobiti poslovnih banaka u Srbiji u 2009. godine i iste uporedio sa prošlogodišnjim rezultatima poslovanja radi utvrđivanja efekata krize na profitabilnost banaka.

Tokom 2008. godine, ukupan profit banaka je bio oko 35 milijardi dinara, a po dobiti su prednjačile Raiffeisen banka, Banca Intesa, AIK banka, Eurobank EFG, Unicredit banka, Societe Generale, Hypo Alpe Adria banka i Komercijalna banka. Sve ove banke su u 2008. godini ostvarile profite veće od 2 milijarde dinara. Najveće gubitke u 2008. godini su ostvarile Metals banka, Credit Agricole Group i Marfin bank. Tri navedene banke su imale gubitke veće od milijardu dinara.

U 2008. godini 8 banaka je postiglo negativne rezultate, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, dok su 24 banke zabeležile pozitivne poslovne rezultate.

U 2009. godini, ukupan dobitak banaka je bio blizu 22 milijarde dinara, što je 38% niži profit nego u 2008. godini. U ovoj godini je čak 14 banaka ostvarilo gubitak u poslovanju, 2 banke su poslovale na ivici profitabilnosti, a 18 je ostvarilo pozitivne rezultate. Najveće profite u 2009. godini su ostvarile Banca Intesa, AIK banka, Unicredit bank, Raiffeisen bank, Eurobank EFG i Komercijalna banka, sa dobiti većom od 2 milijarde dinara. U grupi sa ostvarenim profitom preko 2 milijarde dinara su 2 poslovne banke manje nego u 2008. godini. Gubitke veće od milijardu dinara su imale OTP banka, Alpha banka, Credit Agricole Group i Privredna banka Pančevo. U ovoj grupi je jedna banka više u odnosu na 2008. godinu.

Ukupan dobitak banaka koje su pozitivno poslovale je smanjen sa 44,1 milijardu dinara u 2008. godini, na 34,4 milijardi dinara u 2009. godini. U istom periodu je povećan ukupan gubitak poslovnih banaka koje su ostvarivale negativno poslovanje sa 9,2 milijarde dinara, na 12,5 milijardi dinara.

Najveće pogoršanje rezultata u odnosu na 2008. godinu ostvarile su OTP banka i Raiffeisen banka, koje su u 2009. godini imale rezultate lošije za 4,2, odnosno, 3,6 milijardi dinara. Ubedljivo najveće poboljšanje rezultata ostvarila je Metals banka, koja je za više od 4 milijardi dinara poboljšala svoje rezultate.

Činjenica je da je bankarski sektor u našoj privredi bio jedan od najuspešnijih i da su banke ostvarivale velike profite, ali u poređenju sa bilansnom sumom, poslovanje se moglo smatrati prosečno profitabilnim. Poređenjem postignutih rezultata u 2008. i 2009. godini, lako se uočava ogroman pad profitabilnosti, što ukazuje da je svetska ekonomska kriza ostavila jak pečat i na poslovanje domaćih banaka.

Pozitivno je to što su poslovne banke u ranijem periodu poslovale pod jakom restriktivnom politikom Narodne banke Srbije i zasigurno bi pad bio još veći da su poslovale relaksiranijim uslovima. Ono što ostavlja neizvesnost u 2010. godini za njihovo poslovanje su mogućnosti privrede i stanovništva da redovno otplaćuju kredite, kao i spremnost banaka na značajnije plasiranje sredstava, a što će biti esencijalni faktor uspešnog poslovanja u ovoj godini.

Izvor: www.kamatica.com
(Zatvori)

Sve do 2008. godine Srbija je imala pravu „eksploziju“ u ovom sektoru poslovanja, a nabavka putničkih automobila na ovaj način bila je samo manji deo poslovanja lizing kompanija.

Najveći deo poslova odnosi se na nabavku opreme za građevinarstvo, privredna vozila, agroindustriju i druge industrijske grane, ocenjeno je na okruglom stolu sa temom „Zakonska ograničenja za razvoj lizing poslovanja“ koji je u Privrednoj komori Srbije organizovala Komisija za lizing PKS pri Odboru za bankarstvo i osiguranje.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Sva javna preduzeća Srbije moraju do kraja 2011. godine da usklade rad sa pravilima konkurencije EU, što znači da se restrukturišu i prilagode tržišnom modelu poslovanja, rekao je juče potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić. On je na Forumu o restrukturisanju i privatizaciji javnih i komunalnih preduzeća u Srbiji rekao da je akumulirani dug javnih preduzeća od 2001. do danas četiri milijarde evra, ali je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za trećinu od 2001. godine, na oko 100.000 sa 146.000. Đelić je precizirao da je 2008. dug javnih preduzeća bio 650 miliona evra, a približno toliki je bio i prošle godine.

Država će zadržati većinski udeo u vlasništvu EPS-a, rekao je Đelić, dok je „Telekom Srbija” posle liberalizacije u oblasti fiksne telefonije spreman za većinsko privatno vlasništvo.

– Ukoliko dođe do privatizacije u javnom sektoru, ne sme da se ponovi situacija kao kod „Mobtela” da sredstva od privatizacije odu u tekuću potrošnju. Ona moraju biti uložena u refinansiranje javnog duga, ukoliko se osnuje srpska razvojna banka, novac treba da se uloži u nacionalnu i lokalnu infrastrukturu, što bi pokazalo da se ova preduzeća ne privatizuju iz političkih razloga. Za razvoj infrastrukture Srbija od 2012. očekuje kredite iz strukturnih fondova EU – kazao je Đelić.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin rekao je da se komora zalaže za privatizaciju u javnom sektoru, ali tako da privatni monopol ne zameni državni, jer bi to ugrozilo bezbednosne aspekte države, recimo ako bi se prodao vodovod.

– PKS se zalaže za transformaciju javnih komunalnih preduzeća ali ne na račun javnog interesa – istakao je Bugarin dodajući da se komora zalaže i da se u javnim komunalnim preduzećima zadrži dominantna kontrola države, odnosno lokalne samouprave.

Bugarin se založio i da se u javnim preduzećima postepeno prelazi na nivo cene koja pokriva troškove i obezbeđuje razvoj komunalnog sistema.

Direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kazao je da pre privatizacije javnih preduzeća treba doneti jasne zakone i strategije i uraditi restrukturisanje i korporativizaciju tog sektora, ali da ne treba po svaku cenu privatizovati sve segmente javnog sektora.

– U privatizaciji treba raditi ono što traži EU ali to treba prilagoditi srpskom tržištu i interesima i uraditi onom brzinom koja nama odgovara – naglasio je Bajatović.

Govoreći o poslovanju „Srbijagasa”, on je kazao da treba ići na dokapitalizaciju tog preduzeća uz podršku države, jer je prioritet da se završi gasifikacija zemlje, a ne da se ta kompanija proda i novac uđe u budžet. „Srbijagas” mora da se podeli po delatnostima, na primer na tri-četiri ćerke firme, recimo na kompaniju za upravljanje sistemom, firmu za transport i trgovinu i za prateće delatnosti.

Prema njegovim rečima, tržište Srbije je otvoreno za druge firme koje se bave gasom i gasifikacijom.

Al. Mikavica

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

MMF za privatizaciju državnih firmi

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik smatra da bi u Srbiji trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća, nakon što je počela obnova svetske ekonomije i izlazak iz ekonomske krize.

Najbolje je da se proces privatizacije počne kroz korporativizaciju tih preduzeća, posle čega bi sledili njihovo restrukturisanje i prodaja, pri čemu ne bi trebalo čekati idealne tržišne uslove, kazao je on na forumu o restrukturisanju javnih i javno-komunalnih preduzeća. Lisovolik je istakao da bi trebalo povećati stepen otvorenosti u poslovanju u javnim preduzećima, pojednostaviti i ujednačiti regulative, urediti pitanja gubitaka i njihovog ograničenja i pojačati nezavisnost uprava.

Javna preduzeća, kako je naglasio, mogla bi da pomognu domaćoj valuti tako što bi se više zaduživala u dinarima, a ne u evrima, dok bi veća otvorenost u njihovom poslovanju omogućila predvidljivije kretanje cena energenata, zahvaljujući čemu bi Narodna banka Srbije lakše mogla da predviđa inflatorna kretanja.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da za sada nema procena koliko bi država mogla da dobije novca od prodaje „Telekoma“, kao i da Vlada još nije zvanično raspravljala o prodaji ove kompanije. Na pitanje zašto se baš u ovom trenutku toliko priča o prodaji „Telekoma“, ministarka odgovara da je to zbog toga što sada konačno imamo uslove da tržište u ovoj oblasti funkcioniše.
- Takođe, moje mišljenje je da je država do sada jako loše upravljala javnim preduzećima, a to nije dobro za našu privredu. Telekomunikacije su u tom smislu jedan od glavnih izvora konkurentnosti - ističe Matićeva.

Ona dodaje da već ima nekoliko interesenata za kupovinu „Telekoma“, među kojima je „Dojče telekom“ koji je već manjinski vlasnik.
Inače, „Dojče telekom“ se odavno pominje kao najozbiljniji kandidat jer kao suvlasnik grčkog OTE već ima 20 odsto akcija, a time i pravo preče kupovine. Četvrtina akcija pripada građanima i bivšim i sadašnjim zaposlenima kompanije.

- Tokom nedavne posete egipatske delegacije vlasnik „Oraskoma“ je izrazio veliku zainteresovanost, tako da će oni sigurno učestvovati u tom procesu - objašnjava Matićeva.

Kako nezvanično saznajemo, zainteresovan je i turski „Turk telekom“. Povodom buduće prodaje „Telekoma Srbija“ juče se oglasio i Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, koji je rekao da je „Telekom“ posle liberalizacije tržišta spreman za većinsko privatno vlasništvo.
- Ako dođe do prodaje, ne sme da se ponovi priča „Mobtela“ i da veći deo sredstava ode u potrošnju - upozorio je Đelić, koji smatra da privatizaciju javnih preduzeća treba iskoristiti za refinansiranje javnog duga tamo gde su visoke kamate, kao i osnivanje Srpske razvojne banke kroz koju bi novac trebalo uložiti u infrastrukturu.
- Na taj način pokazaćemo da se privatizacija ne sprovodi iz političkih razloga - poručio je Đelić.
Reprezentativni sindikati „Telekoma Srbija“ apelovali su juče na državu da ne sprovodi većinsku privatizaciju te kompanije. Predstavnici reprezentativnih sindikata „Telekoma“ iz Republike Srpske, Crne Gore i Srbije potpisali su i sporazum o saradnji i formirali koordinaciono telo radi zajedničkog delovanja na poboljšanju položaja kompanije i zaposlenih.

„TELEKOM SRBIJA” i mogući kupci

“Telekom Srbija” je osnovan u junu 1997. kao akcionarsko preduzeće, izdvajanjem iz PTT-a. Iste godine direktnom prodajom privatizovano je 49 odsto firme za 1,568 milijardi tadašnjih nemačkih maraka od čega je 29 odsto kupio italijanski STET, a 20 odsto grčki OTE. U avgustu 1998. godine s radom je počela mobilna telefonija Srbije, s tim što je u tom trenutku već postojao jedan mobilni operator, tadašnji “Mobtel 063”. Već 2000. broj MTS korisnika je 100.000, a do milionitog korisnika stižu u aprilu 2002. godine. Decembra iste godine Italijani se povlače i svoj udeo prodaju PTT-u, odnosno državi, koja postaje vlasnik 80 odsto akcija. 

- Grčki OTE, čiji je suvlasnik “Dojče telekom”, i danas je vlasnik 20 odsto akcija “Telekoma Srbija”. Polovinom 2004. godine MTS ima dva miliona korisnika, a na kraju 2006. godine više od 4.100.000 korisnika.
- Juna 2005. godine zvanično je istekao monopol “Telekoma Srbija” na fiksnu telefoniju, ali je drugom operatoru, kompaniji “Telenor” licenca dodeljena tek početkom ove godine.
- “Telekom Srbija” je 2007. godine proslavio svoj 10. rođendan, a više od 5.000.000 stanovnika koristi usluge Mobilne telefonije Srbije.
- Republika Srbija u “Telekomu” ima “zlatnu akciju”, što joj daje pravo veta na sve važne strateške odluke Upravnog odbora. Upravni odbor čine predstavnici dva akcionara, a broj članova je proporcionalan udelu u kapitalu. “Telekom Srbija” trenutno zapošljava 9.400 radnika.
- “Telekom Srbija” ostvario je u 2008. profit od 5,6 milijardi dinara, što je za oko šest milijardi dinara manje nego godinu dana ranije. Broj zaposlenih u svim “Telekomovim” firmama bio je 2008. godine 14.306, od kojih je u “Telekomu Srbija” 9.640 zaposlenih.

Vlasništvo “TELEKOMA SRBIJA”

TELUS - Marta 2005. godine izdvojeno je preduzeće “Telus” koje obavlja poslove održavanja higijene za “Telekom Srbija”, koji je njegov apsolutni vlasnik.

TELEKOM SRPSKE - U decembru 2006. godine “Telekom Srbija” je pobedio na tenderu Vlade Republike Srpske za otkup 65 odsto deonica “Telekoma Srpske” sa ponudom od 646 miliona evra, čime je postao većinski vlasnik ove kompanije. Drugi ponuđač bio je “Telekom Austrija” sa ponudom od 467 miliona evra. Prošle godine “Telekom Srpske” završio je godinu sa dobitkom od 102,6 miliona konvertibilnih maraka, što je za oko 16,5 miliona manje nego 2008. godine.

M:TEL - Februara 2007. godine u konzorcijumu sa Miškovićevom kompanijom “Ogalar B.V.”, “Telekom Srbija” kupuje licencu za trećeg crnogorskog mobilnog operatora “M:tel” i postaje vlasnik 51 odsto kapitala. “Telekom Srpske” otkupljuje početkom godine od Miškovića 49 odsto sestrinske firme za deset miliona evra. Podgorički “M:tel” drži skoro 30 odsto tržišta Crne Gore i ima više od 400.000 korisnika mobilne telefonije, a 7.000 korisnika fiksne.

FIBER NET - Sredinom 2008. godine “Telekom Srbija” sa “Železnicom Crne Gore” zaključuje ugovor o zajedničkom ulaganju za postavljanje i eksploataciju energetskog kabla duž pruge Bar-Vrbnica. Decembra iste godine “Telekom” osniva u Podgorici firmu “Fiber net” čiji je stoodstotni vlasnik. Prema ugovoru sa “Železnicom”, polovina vlasništva nad novoizgrađenim optičko-naponskim kapacitetom pripada “Železnici Crne Gore”, a polovina ostaje u vlasništvu “Telekoma Srbija” uz obavezu održavanja. 

Zainteresovani

1. “Dojče telekom”
Jedna od najvećih svetskih firmi u oblasti telekomunikacija, sa oko 260.000 zaposlenih širom sveta. Posluje u preko 50 zemalja sveta, između ostalog - širom našeg susedstva - u Hrvatskoj (T-com), Mađarskoj, Grčkoj (OTE), Makedoniji i Crnoj Gori (T-com). Nemački gigant generiše više od polovine svog godišnjeg profita van Nemačke. U 2009. kompanija je imala je 64,6 milijardi evra profita. Vlasnička struktura: 68,3 akcija je na berzi, 14,8 odsto pripada državi Nemačkoj, a 16,9 odsto bankarskoj KfW grupi.

2. “Oraskom telekom”
Egipatska telekomunkaciona kompanija prisutna je i u Alžiru, Libanu, Pakistanu, Bangladešu, Severnoj Koreji, Centralnoafričkoj Republici, Burundiju, Namibiji i Zimbabveu. Prema podacima sa sajta kompanije, “Oraskom” je imao 88 miliona korisnika njihove mobilne telefonije širom Afrike i Azije. Ostvarili su prihod u 2008. od 5,3 milijarde američkih dolara.

3. “Turk telekom”
“Turk telekom” je u većinskom vlasništvu saudijskog “Oger telekoma” (55 odsto), dok je država Turska vlasnik 30 odsto sa “zlatnom akcijom”, što znači da ima pravo veta na ključne odluke kompanije. Preostalih 15 odsto akcija nalazi se na berzi. Ima 16,8 miliona korisnika fiksne telefonije, šest miliona internet korisnika (ADSL) i više od 12 korisnika mobilne telefonije. Prošle godine, “Turk telekom” je prijavio rast profita od 4,6 odsto 2009. u odnosu na 2008, kada je profit iznosio 1,16 milijardi američkih dolara.

MMF: Ne čekati idealne uslove Iz Međunarodnog monetarnog fonda ponavljaju da bi trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji. - Proces privatizacije trebalo bi početi kroz korporativizaciju tih preduzeća, a zatim sprovesti restrukturiranje i prodaju i ne čekati „idealne“ tržišne uslove - istakao je juče Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Srbiji.

 Akcionarsko društvo
„Telekom Srbija“ se juče oglasio povodom, kako su naveli, „učestalih procena vrednosti akcija akcionarskog društva ‘Telekom Srbija’ u javnosti poslednjih dana“.
- „Telekom Srbija“ nije društveno niti javno preduzeće, nego akcionarsko društvo, zbog čega je Zakon o privatizaciji na njega neprimenjiv. Dakle, nikako ne može biti govora o privatizaciji društva, već o prodaji određenog dela akcija društva. Naročito ističemo da je tržišna vrednost akcija „Telekoma Srbija“ zasigurno znatno veća od svih procena koje su razni stručnjaci iznosili u javnost ovih dana. Poslovodstvo društva će u ovom smislu pokrenuti sve mere pravne zaštite interesa samog društva, njegovih akcionara i građana koji će uskoro i sami postati akcionari - navodi se u saopštenju „Telekoma Srbija“.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

“Model privatizacije Telekoma” bila je jedina tema sastanka, koji su u ponedeljak održali predstavnici šefova partija vladajuće koalicije, saznaju “Novosti”.

U igri su dve varijante, prva podrazumeva da se, putem tendera, na prodaju ponudi oko 60 odsto vlasništva nacionalnog operatera. Drugi model je da se raspiše javni poziv kojim se nudi 30 - 40 odsto akcija “Telekoma Srbije”. U ovom slučaju država bi ostala vlasnik oko 20 odsto nacionalnog teleoperatera.

U slučaju da se država odluči da proda 30 - 40 odsto akcija “Telekoma” izvesno je da će se, kao zainteresovan, pojaviti isključivo “Deutsche Telekom”. Ova firma već, preko grčkog operatera OTE ima 20 odsto akcija “Telekoma”, a u regionu je vlasnik “Magyar Telekoma”, “Hrvatskog Telekoma”, “Maktela” i “Telekoma Crna Gore”.

Prema važećem zakonu, građanima koji su ostvarili pravo na besplatne akcije, biće u predviđenom roku podeljene deonice “Telekoma”.

Njihove akcije država neće nuditi na prodaju, ali će imati vrednost koja će važiti za potencijalne kupce paketa deonica “Telekoma Srbija”.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Vrhunac beznađa portfeljnih investitora na Beogradskoj berzi dostignut je sredinom marta protekle godine. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, spustio se ispod nivoa od 350 poena, odnosno akcijama kompanija trgovalo se sa diskontom od 80-90 procenata u odnosu na njihove najviše vrednosti zabeležene u proleće 2007. godine.

Kao i u svako drugo vreme berzanske depresije, portfeljnih ulagača nije bilo ni u naznakama dok su samo retki, likvidni domaći kapitalisti i većinski vlasnici pokušavali iskoristiti ambijent nalik onome s početka privatizacije.

Oporavak je stigao u mesecima koji su usledili no promet tržišta akcija, glavna mera njegove živosti, ostao je na nivoima koji karakterišu tržišta u odumiranju.

Prosečan dnevni promet u prva dva meseca ove godine, pri tekućim, znatno višim cenama, nije nadmašio realizacije iz istog perioda 2009, dok je trgovanje najlikvidnijim akcijama dodatno izgubilo na intezitetu. Šta su razlozi daljeg tavorenja Beogradske berze i nije li ovo prava mera stanja realne ekonomije iako tržište akcija ne reprezentuje njen veliki deo?

Više se ne može govoriti o psihološkim faktorima kao uzrocima kolapsa tržišta jer je neugodni, dvogodišnji silazni trend prekinut, već je reč, pre svega, o ozbiljnijim anomalijama ovdašnjeg poslovnog ambijenta koje se, zbog prirode porfeljnih investicija, najpre iskažu na berzi.

Dakle, radi se o nedostatku poverenju u domaće finansijsko tržište, krhkoj kategoriji čije postojanje podrazumeva kontinuiranu brigu u stvaranju i održavanju poslovnog ambijenta. A glave crte domaće berze kao što su slaba ponuda hartija, neuređen regulatorni okvir te nepoštovanje postojećih pravila i s njima u vezi slabašna korporativna praksa, svakako su kontinuitet koji vodi u suprotnom smeru.

Oskudna ponuda kvalitetnih hartija na Beogradskoj berzi dezavuiše ovo tržište poput nesnabdevenog dućana koji gubi primat među kupcima. Najveće domaće kompanije ne nalaze se na berzanskom tržištu, štaviše, ohrabruju se u njegovom izbegavanju, uprkos tome što bi njihova korporativizacija donela mnoštvo pozitivnih stvari u galimatijasu domaće ekonomije zvanom javna preduzeća.

Sa aspekta stranih portfeljnih investitora, berza koja nema reprezentativne predstavnike iz većine najvažnijih sektora teško može biti krajnja destinacija sve probirljivijem kapitalu.

A ako, pak, investitor prenebregne skroman asortiman ponude, neuređenost poslovnog ambijenta je ono što ga čeka na sledećem koraku. Pogled na muke većinskog vlasnika NIS-a, koji je prisutan u domaćoj ekonomiji svakako ne samo pukim tržišnim odnosom, najbolje pokazuje čemu se onda mogu nadati portfeljni investori - manjinski akcionari čija prava isključivo zavise od postojanja i valjanosti korporativne regulative.

A ona trenutna, ma koliko bila nepotpuna i porozna, ostavljena je na milost najmoćnijim akterima na tržištu dok je izostanak izricanja iole ozbiljnijih sankcija prava mera efikasnosti njenog sprovođenja.

Time se teško može uspostaviti valjana korporativna praksa berzanskog poslovanja bez koje nema ni razvoja ovog najosetljivijeg tržišnog mehanizma. U takvom ambijentu, moguće je da se državna banka dokapitalizuje na štetu manjinskih akcionara, ponude za preuzimanje ispisuju po svom ćefu, a finansijski rezultati kompanija iskazuju po volji većinskog vlasnika.

Dok ovakve pojave budu sastavni deo domaće poslovne prakse, uprkos solidnom poslovanju kompanija i u protekloj kriznoj godini, ovdašnje tržište akcija će i dalje biti među jeftinijim berzama regiona. Odnosno, imaće pravičan diskont za nus-pojave koje ga prate.

Izvor: Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group (Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 33,5 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holding A.D. (ENHL) i Komercijalna banka A.D. (KMBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 2,8, odnosno 2,6 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju preferencijalnim akcijama DIN fabrika duvana Niš A.D. (DINNPB), gde je cena na zatvaranju iznosila 2.816 dinara, što predstavlja rast od 4,80%. Cena akcija Telefonija A.D. (TLFN) danas je iznosila 1.768 dinara, što je povećanje od 4,31%, dok su akcije Imlek A.D. (IMLK) uvećale svoju cenu za 0,72%, odnosno na 1.390 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Ostalo nam je malo manje od dve godine da u svim domenima usvojimo evropska pravila, što proizlazi iz obaveze koju smo preuzeli potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i priključenju, rekao je Đelić danas na konferenciji o restrukturiranju javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća, u organizaciji Ekonom:east Media Group.

Đelić je dodao da je uprkos određenom napretku postignutom od 2001, domaći sistem javnih i javnih komunalnih preduzeća zabeležio kumulativni gubitak od četiri milijarde evra, pri čemu je samo 2008. taj gubitak bi 650 miliona evra, a sličan se očekuje i za 2009.

On je napomenuo da, iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima od 2001. smanjen za trećinu, u narednom periodu ta preduzeća očekuje dodatno restrukturiranje, naročito na lokalnom nivou. Plan Vlade je da, kako je naveo, Elektroprivreda Srbije ostane u većinskom državnom vlasništvu, dok je Telekom spreman za strateškog partnera s većinskim privatnim vlasništvom.

Đelič je napomenuo da će, kad je reč o restrukturiranju ostalih javnih preduzeća, Vlada naročito voditi računa o tome da prepozna ono što je deo prirodnog monopola i kao primer naveo Elektromreže Srbije.

“Ako dođe do privatizavije javnih preduzeća ne smemo dozvoliti da nam se ponovi priča Mobtela, koja je dovela do toga da veći deo sredstava od te privatizacije ode u javnu potrošnju”, rekao je Đelić.

On je rekao da će strategija restrukturiranja i privatizacije javnih komunalnih preduzeća biti završena do leta, kada će se pokazati elementi planiranih privatizacija.

U javnim preduzećima, kojih je oko  600 radi oko 150.000 ljudi.

Cilj konferencije je da se na jednom mestu okupe predstavnici Vlade, JP i JKP i da se kroz dijalog nađu najbolja rešenja, uz iskustva stručnjaka iz drugih zemalja.

Na skupu će biti reči i o efektima globalne krize.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)