Od petka, kada Vlada bude usvojila ovaj program, više se neće odobravati potrošački krediti sa valutnom klauzulom, kao što je bio slučaj do sada, već isključivo dinarski. Za mesec dana, i subvencionisani krediti za likvidnost privredi koji su bili indeksirani u evro biće isključivo odobravani u dinarima.
- Cilj odobravanja novih dinarskih kredita je povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji - rekao je Dinkić.

U opticaju će biti dve vrste dinarskih kredita - dinarski potrošački krediti za kupovinu domaćih proizvoda i usluga i dinarski gotovinski krediti.
Maksimalni iznos gotovinskih kredita iznosiće 300.000 dinara, a visina kamata biće 7,5 odsto za građane čija su primanja ispod 30.000 dinara, a 8,95 odsto za građane čija su primanja u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara. Rok otplate ovih kredita biće tri godine, a period „mirovanja“ 12 meseci.
- Ove kredite moći će da uzmu zaposleni, penzioneri i poljoprivrednici koji imaju registrovana domaćinstva. Biće moguće podići samo jedan kredit po domaćinstvu - kaže Dinkić.

Dinarski potrošački krediti biće odobravani za kupovinu domaćeg nameštaja, podnih obloga (parket, laminat), bela tehnika, građevinski materijal (vrata, prozori, keramika, cement i ostali građevinski materijali), sanitarije (umivaonik, kada, WC šolja), kao i za plaćanje turističkih aranžmana u Srbiji.
Korisnici ovih potrošačkih kredita moći će da budu zaposleni, penzioneri i poljoprivrednici koji imaju registrovana domaćinstva.
Kamatna stopa je fiksna i iznosi 7,5 odsto godišnje. Rok otplate je 36 meseci, dok je grejs period 12 meseci.

Dinkić je ponovio da je cena kredita za klijente tokom celog perioda otplate fiksna, bez obzira na promenu referentne kamatne stope. Prema njegovoj najavi, razmatra se mogućnost da valutna klauzula za kredite sa subvencijom države ostane samo za one kredite koji se otplaćuju duže od tri godine.
Iznos pozajmica koje će moći da se podignu je bez ograničenja, odnosno do visine kreditne sposobnosti klijenta.

 

Primeri za dinarske potrošačke kredite
Vrsta proizvoda/ usluge	Iznos kredita (prva godina)	Mesečna rata (druga i treća godina)	Mesečna rata
Spavaća soba i dnevni boravak „Keln“	122.462	765	5.511
Frižider „Gorenje“	14.468	90	651
Šporet „Alfa plam“	17.000	106	765
Sedmodnevni boravak, pun pansion, hotel „Zvezda“, Vrnjačka Banja	17.500	109	787
*Napomena: Iznosi su u dinarima

 

Primeri za dinarske keš kredite
Primanja do 30.000 dinara - kamata 7,5 odsto
Iznos kredita		100.000	200.000
Mesečna rata (prva godina)		625	1.250
Mesečna rata (druga i treća godina)		4.500	9.000
Primanja od 30.000 do 80.000 dinara - kamata 8,95 odsto
Iznosi kredita	100.000	200.000	300.000
Mesečna rata (prva godina)	746	1.492	2.237
Mesečna rata (druga i treća godina)	4.566	9.132	13.698

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

"Planirao je da baš na šestogodišnjicu svog mandata da ostavku. Govorio je da neće da živi s neprestanim optužbama i prepucavanjima", kaže naš sagovornik iz vrha vlasti.
Guverner je ostavku navodno pripremao nedeljama, ali nikome o njoj nije govorio. Pre početka jučerašnje redovne konferencije za štampu, ništa nije direktno ukazivalo na to da će Jelašić podneti ostavku.
"Podnosim ostavku na mesto guvernera iz ličnih razloga. O tome sam obavestio premijera i predsednika Srbije, koji su izrazili žaljenje, ali i razumevanje. Ostavku dajem isključivo iz ličnih razloga i nije bilo nikakvih političkih pritisaka" - rekao je Jelašić.

Političkih pritisaka, naglasio je, nije bilo ni tokom šest godina koliko je bio na čelu NBS.
"Dovoljno sam dugo u ovoj instituciji, devet godina, i smatram da je promena na vrhu ove institucije dobra. NBS dobro kontroliše finansijsko tržište. Sa današnjim danom tražiću da mi prestane radni odnos, a radiću dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera" - pomirljivim tonom rekao je Jelašić.

Prema našim saznanjima iz vrha vlasti, izbor novog guvernera neće ići baš brzo.
"Verovatno je da će Jelašić još ostati da obavlja tu funkciju tokom određenog perioda i moguće je da će njegov odlazak biti u paketu sa nekim drugim promenama koje će morati da se učine" - kaže "Blicov" izvor.

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, koji je posle petooktobarskih promena pozvao Jelašića da se vrati u Srbiju, rekao je juče za "Blic" da "neće biti lako naći dobrog stručnjaka, koji je dovoljno nezavisan i profesionalan da bude guverner".
"U ovom trenutku njegova ostavka je nešto što nam je stvorilo dodatni problem. Ne treba zaboraviti da je NBS sačuvala stabilnost ekonomije zahvaljujući bankarskom sektoru kada je kriza počela. Upravo je privreda ostala u životu zahvaljujući njegovim merama koje u jednom trenutku nisu bile nimalo popularne, ali su se pokazale kao jedino ispravne. Apsolutno je uspeo da vrati poverenje i u štednju" - kazao nam je Dinkić. Ministar ekonomije kaže da ga je guvernerova ostavka zatekla.
"Razgovarao sam posle toga s njim i shvatio da je odluku doneo mnogo ranije. On je jedan od mojih najboljih saradnika, imali smo uvek sjajnu saradnju" - kaže Dinkić.

Premijer Mirko Cvetković izjavio je juče Tanjugu da mu je žao što se Jelašić odlučio na takav potez, jer smatra da je Jelašić dobro vodio NBS, bez obzira na to što su nacionalna banka i Vlada Srbije povremeno imale nesuglasice.
- Sve nesuglasice rešavane su u konstruktivnom razgovoru, a odnosi NBS i Vlade Srbije, generalno su bili dobri - rekao je Cvetković.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, rekao je za "Blic" da javnost nema razloga da brine zbog ostavke guvernera.
"Ne očekujem nikakve posledice, u NBS rade profesionalci koji znaju svoj posao. Sprovodiće se postojeća monetarna politika, kao i politika deviznog kursa" - rekao nam je Dugalić.

S druge strane, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, koji je bio jedan od najžešćih kritičara politike NBS u poslednje vreme, kaže za "Blic" da je ostavka guvernera loša poruka investitorima.
- Lično mislim da nije dobro to što se desilo. Ne mislim da su sastanci koje smo imali bili neki razlog za ovu odluku, jer je i sam guverner rekao da su u pitanju lični razlozi. Polemike o stabilnosti dinara nisu pritisci, već realni zahtevi - kaže Bugarin.

Na pitanje da li bi novi guverner trebalo da vodi drugačiju monetarnu politiku nego dosadašnji, predsednik PKS odgovara: - Očekujem da NBS ispunjava svoj zadatak o stabilnosti valute kroz pravovremenu reakciju na odbrani valute i preventivnu, a ne reaktivnu politiku.
Razlozi Jelašićeve ostavke jesu napadi koje je trpeo poslednjih šest meseci od dela Vlade i od privrednika, smatra Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
- Pitanje je samo da li mu je sugerisano da se povuče ili je on shvatio da u takvoj situaciji neće moći da vodi politiku za koju se zalaže. I jedno i drugo je stvar pritiska, a najveću štetu platiće NBS i njen kredibilitet - komentariše Gligorov.

Kolika će zapravo šteta biti zavisi, smatra naš sagovornik, od toga ko će doći na Jelašićevo mesto i od toga koliko brzo će novi guverner biti izabran.
- Imam utisak da je ovo smišljeno kako bi se ubuduće vodila drugačija monetarna politika, i već kada postave novog guvernera, znaćemo čiji je bio pritisak i sa kojom namerom - dodaje Gligorov.

On smatra da su sada mogući i ozbiljniji potresi na finansijskom tržištu, ako se to zaista promeni monetarna politika, pa se "razreši kesa sa deviznim rezervama".
- To može da utiče na povlačenje depozita iz banaka, a tu je i problem povlačenja novca iz Srbije od strane banaka koje bi mogle da zatraže svoj deo rezervi i odu negde drugo - zaključuje Gligorov.

Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, pak, smatra da ostavka guvernera "nije strašna stvar".
Upitan da li misli da se iza svega zapravo krije sukob između politike koju je guverner vodio i stava dela Vlade o tome kako bi zapravo trebalo da radi, Vlahović odgovara:
- To takođe nije ništa neuobičajeno u svetu. Sistem ne zavisi od jednog čoveka i ne verujem da ćemo zbog ovoga trpeti neke štetne posledice. Lično smatram da je većina mera koje je donosila NBS u poslednjih osam-devet godina bila dobra, i to se pokazalo i u krizi, jer je bankarski sektor najbolje prošao.

Pavle Petrović, profesor ekonomije i urednik Kvartalnog monitora, kaže za naš list da je politika koju je vodio guverner u poslednjih šest godina bila dobra.
- Posledice njegove oduke će zavisiti od toga koliko se brzo izađe iz ove situacije. Neizvesnost je najgora. Koliko god bude trajalo to stanje, dinar će slabiti. Prosto, svi će ići na sigurno, jer će biti oprezniji - ističe Petrović.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Jelašić je na konferenciji za novinare istakao da za povećanje tekuće potrošnje nedostaje novac, a da je obezbeđen za povećanje obima javnih investicija.

"Povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već ekonomska kategorija", naglasio je guverner.

Monetarni odbor NBS danas je, prema rečima Jelašića, smanjio referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto jer je procenjeno da je usporena inflacije više nego što je bilo očekivano, a tražnja je, uz zamrznute plate i penzije, smanjena i pored ekonomskog oporavka.

Guverner je ukazao da i dalje postoje inflatorni pritisci, zbog neizvesnosti kako će slabljenje domaće valute uticati na baznu inflaciju, zatim zbog mogućeg povećanja regulisanih iznad dogovorenog nivoa, pre svega energenata, ali i hrane.

Godišnja inflacija je u februaru, kako je naveo Jelašić, iznosila 3,9 odsto, a procena je da će u prvoj polovini godine ostati ispod donje granice koju je utvrdila NBS. On je je podsetio da je centralna banka za ovu godinu monetaranu politiku prilagodila cilju da inflacija ne pređe šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto.

Taj cilj će, prema rečima Jelašića, biti dostignut krajem godine.

"U poslednjih devet meseci ukupna inflacija je iznosila 0,4 odsto, što je postignuto niskom tržnjom, pojeftinjenjem hrane i restriktivnom monetarnom politikom", istakao je Jelašić.

Dinar je od novembra prošle godine do febuara ove godine oslabio za šest odsto, a NBS je od početka godine prodala 571,5 miliona evra da bi sprečila prekomerne dnevne promene deviznog kursa i obezbedila normalno funkcionisanje deviznog tržišta.

Devizne rezerve NBS trenutno su 10,4 milijarde evra, a početkom aprila biće povučena nova tranša kredita od Međunarodnog monetarnog fonda od 350 miliona evra.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

„U ovom trenutku njegova ostavka je nešto što nam je stvorilo dodatni problem. Ne treba zaboraviti da je NBS sačuvala stabilnost ekonomije zahvaljujući bankarskom sektoru kada je kriza počela. Upravo je privreda ostala u životu zahvaljujući njegovim merama koje u jednom trenutku nisu bile nimalo popularne, ali su se pokazale kao jedino ispravne. Apsolutno je uspeo da vrati poverenje i u štednju“, kazao nam je Dinkić.

Ministar ekonomije kaže da ga je guvernerova ostavka zatekla. „Razgovarao sam posle toga s njim i shvatio da je odluku doneo mnogo ranije. On je jedan od mojih najboljih saradnika, imali smo uvek sjajnu saradnju“, kaže Dinkić.

Ostavka Jelašića utiče na Vladu?

Blic: Pitić i Čupić glavni kandidati Najozbiljniji kandidati za novog guvernera Narodne banke, kako Blic saznaje, jesu Goran Pitić, sadašnji predsednik UO "Sosijete ženeral banke", i Vladimir Čupić, predsednik IO "Hipo Alpe-Adrija banke".

"Sama promena guvernera nosi jedan politički rizik, budući da je do sada sada ta poticija bila rezervisana za G17 plus, videćemo ko će biti predložen, jer u slučaju da to bude kandidat DS-a, za sad je nepoznato kakav će biti stav G17 plus i da li tome može da ima neke posledice za samu Vladu Srbije“, kaže za B92 ekonomista Ivan Nikolić i objašnjava da iza objašnjenja da je ostavku guvener odneo iz ličnih razloga, mogu da se kriju različiti pritisci.

"Imali smo pristiske vezane pre svega za slabljenje dinara. Jedni su dolazili od strane privrednika, pre svega onih koji su uvozno orijentisani ili onih koji su previše investirali, budući da su uzimali kredite u evrima. Naravno oni plasiraju ovde i zarađuju u dinarima, i sad su zbog slabljenja dinara zapali uveoma tešku situaciju. Imali smo pritisak i od političara, odnosno pojedinih ministara. Da li su oni govorili u svoje ime ili u ime tih privrednika, to je teško oceniti", kaže Nikolić.

Ivan Nikolić ukazuje i na činjenicu da se Srbija aranžmanom sa MMF-om takođe obavezala na određene mere. "S druge strane, država ima velikih problema po pitanju kursa i namirivanja poreskih obaveznika. Nadam se da ova promena neće značiti neku radiklaniju promenu monetrane politike u smislu relaksacije te politike, tj. ono što su tražili pojedini privrednici, da se interveniše iz deviznih rezervi, odnosno da se one koriste za, na primer, odobravanje kredita ili intervencijeu privredi", kaže on.

"Sama promena guvernera nosi jedan politički rizik, budući da je do sada sada ta poticija bila rezervisana za G17 plus. Videćemo ko će biti predložen, jer u slučaju da to bude kandidat DS, za sad je nepoznato kakav će biti stav G17 plus i da li tome može da ima neke posledice za samu vladu Srbije“, kaže Nikolić.

O tome da li će se i kako ostavka Radovana Jelašića na mesto guvernera odraziti na kurs dinara videće se u narednim danima, kaže Ivan Nikolić.

Ekonomistima nije milo što je otišao

Nije lako protumačiti iznenadnu ostavku guvernera Radovana Jelašića nezavisno od kritika, koje mu je upućivao lobi privrednika i jedan broj članova vlade, pa i sam premijer, kaže Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Razlozi Jelašićeve ostavke jesu napadi koje je trpeo poslednjih šest meseci od dela Vlade i od privrednika, smatra on. „Pitanje je samo da li mu je sugerisano da se povuče ili je on shvatio da u takvoj situaciji neće moći da vodi politiku za koju se zalaže. I jedno i drugo je stvar pritiska, a najveću štetu platiće NBS i njen kredibilitet“, komentariše Gligorov.

„Čak i da nije bilo neposrednih zahteva za ostavkom, ako vlada kaže da ne razume šta centralna banka od nje očekuje, to otežava posao guverneru. Jasno je da se želi promena politike kursa i deviznih rezervi. Ovo je zabrinjavajuće, jer se traži istovremeno fiksiranje kursa i smanjenje deviznih rezervi (da bi se olakšali problemi velikih privrednika koji se suočavaju sa nelikvidnošću i obavezama prema poveriocima koje ne mogu da ispune). To ne ide zajedno. Ako novi guverner krene tim putem, ugroziće stabilnost, a i produbiće probleme u srpskoj privredi, koji su očigledno veliki“, uplašen je Gligorov.


On smatra da će kredibilitet centralne banke neminovno biti narušen, a kako će se obnavljati zavisi i od toga ko će biti novi guverner. Ukoliko se ne ponudi neko uverljivo objašnjenje zbog čega je došlo do ostavke i ako novi guverner ne bude mogao da povrati autoritet centralnoj banci, troškovi bi mogli da budu značajni.

„Imam utisak da je ovo smišljeno kako bi se ubuduće vodila drugačija monetarna politika, i već kada postave novog guvernera, znaćemo čiji je bio pritisak i sa kojom namerom“, dodaje Gligorov.

On smatra da su sada mogući i ozbiljniji potresi na finansijskom tržištu, ako se to zaista promeni monetarna politika, pa se "razreši kesa sa deviznim rezervama". „To može da utiče na povlačenje depozita iz banaka, a tu je i problem povlačenja novca iz Srbije od strane banaka koje bi mogle da zatraže svoj deo rezervi i odu negde drugo“, zaključuje Gligorov.

Bugarin: Nisam želeo ostavku guvernera

Toplica Spasojević, član kluba „Privrednik” koji je, takođe, u poslednje vreme bio jedan od kritičara monetarne politike koju je vodio sada već bivši guverner Jelašić, nije imao komentar na njegovu odluku da podnese ostavku.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, jedan od žešćih kritičara guvernera Jelašića, ističe kako nije bio kritičar guvernera, već politike koju je vodila NBS.

„Nisam to želeo, niti priželjkivao. Izuzetno cenim guvernera kao stručnjaka. Kritike koje sam upućivao, kao predstavnik cele privrede, predstavljaju moju obavezu i pravo. Normalno je da se predstavnici privrede sukobljavaju s kreatorima monetarne politike, ali nije prirodan sukob izvršne i monetarne vlasti“, smatra Bugarin.

„Lično mislim da nije dobro to što se desilo. Ne mislim da su sastanci koje smo imali bili neki razlog za ovu odluku, jer je i sam guverner rekao da su u pitanju lični razlozi. Polemike o stabilnosti dinara nisu pritisci, već realni zahtevi“, kaže on.

Vlahović: Nije strašna stvar

Pavle Petrović, profesor ekonomije i urednik Kvartalnog monitora, kaže da je politika koju je vodio guverner u poslednjih šest godina bila dobra. „Posledice njegove oduke će zavisiti od toga koliko se brzo izađe iz ove situacije. Neizvesnost je najgora. Koliko god bude trajalo to stanje, dinar će slabiti. Prosto, svi će ići na sigurno, jer će biti oprezniji“, ističe Petrović.

Aleksandar Vlahović, bivši ministar za privredu i privatizaciju, pak, smatra da ostavka guvernera "nije strašna stvar". Upitan da li misli da se iza svega zapravo krije sukob između politike koju je guverner vodio i stava dela Vlade o tome kako bi zapravo trebalo da radi, Vlahović odgovara da „to takođe nije ništa neuobičajeno u svetu“.

„Sistem ne zavisi od jednog čoveka i ne verujem da ćemo zbog ovoga trpeti neke štetne posledice. Lično smatram da je većina mera koje je donosila NBS u poslednjih osam-devet godina bila dobra, i to se pokazalo i u krizi, jer je bankarski sektor najbolje prošao“, dodaje on.

Vučković: Ostavka nije dobra vest

Ostavka guvernera NBS nije dobra vest, ocena je Vladimira Vučkovića, profesora na Megatrend univerzitetu, i dodaje da je „strateški pravac NBS pod njegovom upravom bio dobar. Kurs je bio fleksibilan, mada guverner ne može da se amnestira od odgovornosti za njegov rast”.

„Ostalo je nedorečeno zašto je guverner dao ostavku. Ukoliko ne saopšti prave razloge, javnost će steći utisak da su tome najviše kumovali pritisci oko deviznog kursa. Sada su oni malo manji, a oko Nove godine bilo je otvorenih varnica s nekim predstavnicima vlade. Možda je čekao da se situacija malo smiri. Videćemo koga će političari postaviti na njegovo mesto. U ovom trenutku vladi je potrebno da kurs bude stabilniji i da NBS više interveniše. Međutim, veće intervencije NBS na deviznom tržištu mogu da budu pogubne po ovu zemlju“, kaže Vučković.

Đukić: Posledica dubokog neslaganja

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, rekao je da javnost nema razloga da brine zbog ostavke guvernera. „Ne očekujem nikakve posledice, u NBS rade profesionalci koji znaju svoj posao. Sprovodiće se postojeća monetarna politika, kao i politika deviznog kursa“, rekao nam je Dugalić.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je ostavka guvernera NBS očigledna posledica dubokog neslaganju u vođenju monetarne politike u dužem periodu, a sve u sklopu vođenja ukupne ekonomske politike.

„Pri tome, vlada i NBS su formalno prihvatile sprovođenje koncepta ciljane inflacije, koji podrazumeva da NBS prevashodno vodi računa o inflatornim pritiscima i održavanju ciljane inflacije, a da vlada radi svoj posao, da smanjuje javnu potrošnju koja je hronično visoka“, rekao je Đukić.

„Očigledno je da je reč i o neslaganju unutar partije koja je guvernera predložila na tu funkciju, odnosno kako se odnositi prema potrošnji u ovim uslovima“, kaže Đukić.

Bajec: Ostavka ne ugrožava stabilnost

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec kaže, povodom ostavke guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Radovana Jelašića, da taj njegov lični čin nikako neće ugroziti dogovorenu monetarnu politiku centralne banke, niti stabilnost kursa i bankarskog sistema.

Bajec je podsetio da je monetarna politika za ovu godinu, pre usvajanja, prvo usaglašena sa ukupnom ekonomskom politikom Vlade Srbije i potvrđena na zadnjoj reviziji sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda.

U toj monetarnoj politici, kao glavni ciljevi su postavljeni politika kursa, stabilnost cena, sigurnost svih depozita u bankama i svega onoga što se nalazi u bankarskom sektoru, poručio je Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije. Dakle, u tom smislu nema nikakvog razloga da bi ovaj čin guvernera promenio monetarnu politiku i ugrozio stabilnost bankarskog sistema. "To je apsolutno sigurno", naglasio je Bajec.

Šoškić: Bez iznenadnih promena

Odluka guvernera NBS Radovana Jelašića o ostavci je njegov lični čin, koji neće ugroziti stabilnosti finansijskog sistema u Srbiji, kaže ekonomista Dejan Šoškić, izražavajući uverenje da se u monetarnoj politici centralne banke neće desiti bilo kakve iznenadne promene.

"Narodna banka Srbije će svakako nastaviti da funkcioniše kao institucija koja ima vrlo jaku profesionalnu i kadrovsku bazu, gde su razvijene procedure u funkcionisanju do detalja", rekao je Šoškić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

Šoškić je podsetio da Srbija raspolaže sa dovoljnim fondom deviznih rezervnih, tako da povodom današnje odluke guvernera Jelašića, on ne očekuje pojavu bilo kakve vrste nestabilnosti u finansijskom sistemu zemlje. "Verujem da će NBS svoju zakonom predvidjenu funkciju u narednom periodu obavljati i dalje uspešno", istakao je Šoškić.

U obraćanju novinarima Jelašić ih je uveravao da odlazi iz ličnih razloga a ne zbog pritisaka iz Vlade i sveta biznisa. Šoškić ne sumnja u iskrenost tog objašnjenja. "Lično verujem guverneru, mislim da on uvek govori istinu i konačno, to mi je i dužnost kad su ovakve stvari u pitanju. Da li je bilo nekih sporenja po pitanju koncepta vezanih za monetranu politiku- jasno je da ljudi imaju pravo na različita mišljenja, ali ono što je nesporno je da NBS obavlja svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i odgovarajućim memorandumima, koji su između ostalog sklopljeni i sa Vladom Srbije. Dakle, različita mišljenja su zdrava stvar, i rekao bih normalna pojava, ali onog trenutka kada se nađu ona u dokumentu, ona su obavezna za sve institucije koje su zadužene za njihovo sprovođenje dok se ti dokumenti nepromene”, kaže Šoškić. On nije želeo da govori o tome kome bi moglo pripasti mesto guvernera Centralne banke. "Ne bih ulazio u tu vrstu spekulacije, to je, konačno, na političarima da procene ko će biti kandidati. Siguran sam da u našoj zemlji ima dosta kandidata koji bi mogli da obavljaju tu funkciju na zadovoljavajući način", rekao je on. Izvor: www.b92.net

(Zatvori)

Kako se navodi u izveštaju, kikindski konditor prodao je 10.000 obveznica po 10.000 dinara s rokom dospeća od 90 dana i uz kamatnu stopu od devet odsto. Obveznice s valutnom klauzulom dospevaju na naplatu 16. juna 2010.

Generalni direktor Baninija Radojko Stanić za Emg.rs kaže da će prikupljeni novac ta kompanija iskoristiti za servisiranje dugova. "Obveznice smo emitovali da bismo restruktuirali neke kratkoročne obaveze po povoljnijim uslovima", objašnjava Stanić.

Banini spada u red većih domaćih konditora, a rast u proteklim godinama je u velikoj meri finansirao putem kredita i spada u jednu od zaduženijih kompanija na domaćem tržištu. Većinski vlasnik te kompanije je firma Banini Trade, koju kontroliše Stanić.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 80,7 miliona dinara. Akcije Vino župa A.D. (VINZ) i Agrobanke A.D. (AGBN) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 26,6, odnosno 2,2 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama GP Napred A.D. (NPRD), gde je cena na zatvaranju iznosila 3.300 dinara, što predstavlja rast od 3,13%. Cena akcija Globos osiguranja A.D. (GLOS) danas je iznosila 702 dinara, što je povećanje od 3,08%, dok su akcije Alfa plama A.D. (ALFA) uvećale svoju cenu za 1,86%, odnosno na 8.800 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

On je najavio da će tražiti da mu sa današnjim danom prestane radni odnos, a radiće dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera.

Jelašić je rekao da je o svojoj odluci obavestio predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića.

Narodna skupština Jelašića je imenovala za guvernera NBS 25. februara 2004. godine, a na tu funkciju stupio je 1. marta iste godine.

Posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. izabran je ponovo za guvernera centralne banke sa novim mandatom od pet godina.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Ovu odluku će na današnjoj konferenciji za novinare obrazložiti guverner NBS Radovan Jelašić.

Naredna sednica Monetarnog odbora održaće se 9. aprila 2010. godine.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)