Naime, piše taj list, ta kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država je pre dva meseca iznela procenu na osnovu podataka o poslovanju srpske telekomunikacione kompanije u 2009. godini. Ime te kompanije za sada se drži u tajnosti jer bi ona mogla da se pojavi na tenderu za privatizacionog savetnika koji će uskoro raspisati Vlada Srbije.

Ovaj broj, s obzirom na ugled firme koja je dala procenu vrednosti, biće ključni argument za početnu cenu na tenderu za prodaju 40 odsto vrednosti Telekoma Srbija.

Ukoliko se, na primer, kao konačna cena vrednost celokupnog Telekoma odredi suma od 3,2 milijarde evra, onda će Vlada Srbije najverovatnije započeti tender sa nešto većom cenom, od recimo 3,5 milijarde evra, što znači da bi za 40 odsto Telekoma u startu tražila 1,4 milijarde evra.

Ukoliko se javi više zainteresovanih kompanija, u tom slučaju bio bi otvoren postupak aukcije, što bi ukupnu vrednost Telekoma (pa time i dela koji se prodaje) moglo da podigne na četiri milijarde evra (odnosno 1,6 milijardi evra za 40 odsto vlasništva koje se prodaje).

Novac od prodaje u poseban fond Da se ne bi ponovile greške pravljene pri trošenju para od prodaje Telekoma iz 1996. godine i Mobtela iz 2006. godine, sada je napravljen dogovor predsednika države Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića i lidera G17 plus i SPS-a Mlađana Dinkića i Ivice Dačića da novac od prodaje 40 odsto Telekoma bude stavljen u poseban fond i u najvećoj meri potrošen za završetak izgradnje autoputa kroz Vojvodinu (ove godine) i izgradnju autoputeva kroz Srbiju (iduće godine). Manji deo novca biće potrošen za finansiranje izgradnje velikih brana za elektrane i podsticanje zapošljavanja.

Od visine početne cene s kojom se ide na tender zavisiće i količina akcija (vlasništva) koje će dobiti građani u obliku besplatnih akcija. Ukoliko, na primer, početna cena na tenderu bude 3,5 milijarde evra (vrednost celokupnog Telekoma), onda bi građani kroz besplatne akcije dobili pet odsto vlasništva Telekoma.

Iz krugova poslovne zajednice u Beogradu stižu informacije da bi „Dojče telekom“ mogao da bude najzainteresovaniji kupac 40 odsto srpskog Telekoma. Ali, ima analitičara koji procenjuju da ne bi bilo iznenađenje da se na tenderu pojave i takve kompanije kao što su „Frans telekom“, Oraskom, Telefonika i druge jer se radi o srpskoj kompaniji koja ima značajne poslovne operacije u regionu (Republika Srpska i Crna Gora).

Pitanje na koje, za sada, nema odgovora, jeste šta će se dogoditi ako se, recimo, na tenderu pojavi i pobedi norveški Telenor koji je pre dva meseca dobio „grinfild” licencu za drugog operatera fiksne telefonije.

Inače, ideja za prodaju 40 odsto srpske telekomunikacione kompanije stigla je od menadžmenta kompanije Telekom Srbija koji je procenio da na srednji rok neće biti u mogućnosti da finansijski, kadrovski i tehnološki odgovori na razvojne izazove konkurencije i da je potrebno napraviti strateško partnerstvo sa nekom od vodećih svetskih kompanija iz oblasti telekomunikacija.

Nemci neće biti favorizovani

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić odbacio je kao neosnovane špekulacije da će 40 odsto kapitala Telekoma Srbija biti prodato direktno "Dojče telekomu", naglašavajući da će biti raspisan međunarodni tendrer za prodaju državnog udela u Telekomu.

Dinkić je najavio da će odluku o modelu prodaje kapitala Telekoma doneti Vlada Srbije na sednici u petak, 26. marta, i nagovestio da će to biti po modelu kojim je prodata kompanija "Mobi 63" norveškom Telenoru.

On je rekao će da fond za infrastrukturne projekte, koje vlada planira da oformi i novcem od prodaje Telekoma, finansirati izgradnju mreže puteva po čitavoj Srbiji.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Srbija je na putu oporavka, optimista sam kada je budućnost vaše zemlje u pitanju, kaže u razgovoru za „Politiku” Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Istina je da je pred Srbijom mnogo izazova sa kojima treba da se suoči u periodu oporavka, ali su generalno, perspektive vrlo dobre, uveren je naš sagovornik.

Brine li vas to što članovi Cvetkovićevog kabineta imaju različita mišljenja kada je reč o načinu izlaska iz krize?

Različita mišljenja su znak zdravog demokratskog društva, mislim da to nije loša, već dobra stvar. Bitno je da predstavnici vlasti imaju zajednički pogled na problem i na kraju nastupaju zajedno.

Ponekad na kraju i ne ostanu zajedno. Guverner Radovan Jelašić je juče podneo ostavku. Mislite li da je to posledica baš tih neslaganja?

Mislim da imate veoma dobro postavljen sistem monetarne politike, što je delom i zasluga guvernera Radovana Jelašića. Moj utisak je da je Jelašić i u svetu bio veoma cenjeni guverner, među predstavnicima drugih centralnih banaka.

Da li ostavka može da se tumači kao najava novog modela monetarne politike?

Ne mislim tako. Niko ne može na nekom mestu da ostane večno. Ne bih to previše personalizovao, ne zavisi sistem od jednog čoveka. Mislim da pravac monetarne politike neće biti promenjen. Zato ne treba misliti da je to loš znak za strane investitore, kao što je ovde moglo da se čuje.

Ali šta mogu biti eventualne posledice?

Jelašić je kao guverner pregurao jako težak period srpske tranzicije. Prošle godina je bila veoma turbulentna, ne samo za Srbiju, već za svet. Opet kažem, ne treba toliko personalizovati ceo slučaj.

A kako EBRD sarađuje sa našom vladom?

Uradili smo mnogo toga zajedno. Dosad je u Srbiju uloženo bezmalo dve milijarde evra. Samo prošle godine u 14 velikih projekata je investirano 425 miliona. Plan je da se ove godine uloži 400 do 450 miliona evra. Najviše je uloženo u oblast infrastrukture, energetiku, naročito u projekte energetske efikasnosti. Takođe ćemo ulagati u takozvanu zelenu tehnologiju koja u Srbiji tek treba da se razvija.

Šta može da bude izazov u toj saradnji?

Vaši susedi imaju stabilnije političko okruženje, na primer. Važno je da ste jasno usmereni ka procesu evropskih integracija, to je veoma dobro za Srbiju. Potrebno je više investirati u obrazovanje, zdravstvo, istraživanje i razvoj. Za stabilizaciju finansijskog sektora važno je da više štedite u dinarima.

Strani investitori obično kažu kako su zainteresovani za ulaganje u Srbiju, ali da ih naša zemlja interesuje samo kao centar regiona. Imate li nameru da ulažete u regionalne projekte?

Kad ulažemo u infrastrukturu mi na to gledamo kao na ulaganje u region dugoročno. Naročito nam je interesantno takvo investiranje, jer je regionalno povezivanje neminovnost. Evropske integracije to imaju za cilj. Srbija je, definitivno, jedna od najvažnijih zemalja u regionu.

Ovde se sada traga za novim modelom ekonomskog rasta, jer se stari istrošio. Šta možete da posavetujete predstavnicima naših vlasti?

Za mnoge zemlje kriza je bila neka vrsta lekcije prilikom koje su shvatili da dosadašnji način razvoja nije dobar i da će morati da traže nove izlaze. Ovde je priliv kapitala bio veliki i u tom smislu je potrebno prilagoditi nov model rasta toj činjenici. Odnosno, to ne znači da taj dotok sredstava treba da stane, već je važno da se nastavi dugoročno sa privlačenjem stranog kapitala, što će podići nivo konkurentnosti zemlje.

Verujete li da će vlada uspeti da smanji izdatke, dok istovremeno troši novac za subvencije privrede i građana?

To nije slučaj samo u Srbiji, u mnogim zemljama u svetu su sada aktuelne debate kako iskoristiti fiskalne stimulanse za podršku ekonomiji. Usred krize neka stimulativna podsticanja rasta potrošnje su neophodna, ali je u periodu oporavka važno raditi na unapređenju konkurentnosti i privlačenju stranih investicija.

A. Nikolić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Jelašić: Makroekonomska stabilnost nije ugrožena

Odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da ne postoji bojazan da će zbog njegove ostavke biti ugrožena makroekonomska stabilnost u Srbiji ili da će se menjati osnovni postulati makroekonomske politike.

Jelašić je u izjavi novinarima u hotelu „Hajat”, gde je učestvovao u radu okruglog stola „Nove smernice za ekonomski rast”, podsetio da Srbija ima makroekonomski program baziran na budžetu i dogovoru sa MMF, koji će, kako je rekao, „krajem maja doći da proveri da li smo na pravom putu”.

On je napomenuo i da se juče sastao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, sa kojim je razgovarao o održavanju makroekonomske stabilnosti.

Povodom kretanja na deviznom tržištu posle njegove ostavke, Jelašić je naveo da je tražnja za devizama juče bila pojačana, ali da se situacija smirila i izrazio ubeđenje da će kurs i nadalje „ostati u sigurnim vodama”.

Jelašić je ukazao i da u centralnoj banci ostavlja dobar profesionalni tim – viceguvernera koji je radio u centralnoj banci Engleske i dve viceguvernerke koje su u NBS više od 20 godina – i rekao da je siguran da će oni dati maksimalnu podršku novom guverneru.

Jelašić je izrazio nadu da će novi guverner biti izabran relativno brzo i da će posle toga, u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i MMF-om, biti završen rad na novom zakonu o NBS, koji je, kako je rekao, već više od 90 odsto urađen.

Tanjug

Cvetković: Nemamo kandidata za guvernera

Vladajuća koalicija za sada nema predlog kandidata za novog guvernera Narodne banke Srbije, rekao je juče novinarima premijer Mirko Cvetković. On, ipak, očekuje da će Jelašićev naslednik biti vrlo brzo izabran.

– Ostavkom guvernera finansijski sistem neće biti destabilizovan i to se neće odraziti na rejting zemlje. Stabilnost institucija ne zavisi od pojedinca – smatra premijer koji će danas razgovarati sa Jelašićem o daljem funkcionisanju NBS u periodu dok naslednik ne bude izabran.

Pitić: Bez komentara

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke odbio je juče da komentariše pisanje medija da će on biti novi guverner Narodne banke Srbije.

– To je ozbiljna institucija i to pitanje mora da bude predmet ozbiljnih razmatranje – kazao je on i dodao da ubuduće uopšte neće komentarisati spominjanje svog imena u tom kontekstu.

A. N.

MMF: Ciljevi će biti isti

Bogdan Lisovolik, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu rekao je juče da ne očekuje da ostavka guvernera Radovana Jelašića može da bude najava novog modela vođenja monetarne politike.

– Stendbaj program koji Srbija ima sa MMF-om sprovodi se u skladu sa dogovorom i postavljenim okvirima. Ne očekujemo da će doći do promene osnovnog cilja NBS a to je očuvanje inflacije – ocenio je Lisovolik.

A. N.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Na taj način bi banke imale bazu za više dinarskih kredita na tržištu", kazao je Đelić. On je  rekao da bi model podsticanja subvencionisane štednje podrazumevao da se na dinarsku štednju, za razliku od one u evrima, ne plaća porez na prihode od kamate. "Moguće su i subvencije na kamate. Niko nema iluziju da ćemo tek tako izbeći evro, ali svakako treba raditi na tome da se ukine njegov monopol u oblasti štednje", kazao je Đelić.

On je kazao da inicijativa za stimulisanje dugoročne dinarske štednje još nije dostavljena Vladi u obliku predloga, ali je dodao da će o tome razgovarati sa Ministarstvom finansija i sa MMF-om.

"Rizik keš kredita je što u suštini na taj način može da se obezbedi novac onima koji već mogu da ih dobiju, da se još više zaduže i da se opet poveća uvoz", rekao je Đelić.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka A.D. (AIKB) sa obimom od 9,1 miliona dinara. Akcije Agrobanke A.D. (AGBN) i Dunav osiguranja A.D. (DNOS) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 2,3, odnosno 1,3 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Simpo A.D. (SMPO), gde je cena na zatvaranju iznosila 577 dinara, što predstavlja rast od 14,03%. Cena akcija Vino župa A.D. (VINZ) danas je iznosila 9.499 dinara, što je povećanje od 5,54%, dok su akcije Dunav osiguranja A.D. (DNOS) uvećale svoju cenu za 2,00%, odnosno na 2.550 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Šoškić je objasnio da pod tim misli na gradnju infrastrukture, odnosno autoputeva, obilaznicu oko Beograda i druge infrastrukturne projekte koji mogu da podignu privredni kapacitet.

Šoškić je podsetio na to da je Telekom već privatizovan, 1997, i zbog toga je ključna stvar da se proces prodaje obavi transparentno.

"Verujem da je pred nama višemesečni proces koji bi trebalo da bude organizovan na način koji neće otvoriti bilo kakva pitanja po osnovu toga da li jeste ili nije urađen adekvatno", ocenio je Šoškić, podsećajući da bi najavljenim modelom prodaje država trebalo da ostane delimični akcionar kao što su sada mali akcionari i zaposleni u Telekomu.

Izvor: www.emg.rs

(Zatvori)

Vlada Srbije odlučila je da na prodaju ponudi 40 odsto akcija Telekoma „Srbija”. Ovo je juče i zvanično saopšteno s tim da će se vlada o tome na narednoj sednici i formalno izjasniti. Sav novac od prodaje biće uložen u značajne infrastrukturne projekte.

Međunarodni tender biće dvoetapni, a vlada će ga raspisati u junu ili početkom septembra, saznaje „Politika” u vladi. Najavljeni sistem prodaje umnogome podseća na transakciju s Mobtelom kada je sa najvećom ponuđenom cenom vlasnik te kompanije postao norveški Telenor.

Naime, u prvoj pretkvalifikacionoj fazi trebalo bi da se kandiduju samo ozbiljni kupci koji bi se zatim, u drugoj etapi, licitacijom nadmetali za Telekom.

Početna cena na licitaciji je najviša koju ponude zainteresovani investitori na pretkvalifikacionom tenderu. Taj iznos, kako se saznaje, neće moći da bude manji od milijardu, a možda i milijardu i po evra, a o tome će preporuku dati privatizacioni savetnik. Već sada se u krugovima bliskim premijeru Mirku Cvetkoviću može čuti da će Srbija insistirati na ceni ne manjoj od milijardu evra.

Na pitanje zašto se prodaje baš 40 odsto, izvor „Politike” iz vlade kaže da je taj procenat određen kako Dojče telekom ne bi bio favorizovani kandidat. Naime, Dojče telekom već ima udeo u Telekomu „Srbija” preko grčke kompanije OTE čiji je suvlasnik. Procenat od 40 odsto daje šansu i drugim zainteresovanim kupcima da postanu većinski vlasnici jer kasnije od građana i zaposlenih mogu da dokupe potrebni procenat akcija. To praktično znači da će u tom slučaju cene akcija koje budu posedovali građani biti sve skuplje.

Inače, Vlada Srbije trenutno, preko Javnog preduzeća PTT Srbija, ima 80 odsto akcija Telekoma „Srbija”. Do 30. juna Telekom bi trebalo da se transformiše iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo, tako da građani besplatno dobiju 15 odsto akcija te kompanije, a bivši i sadašnji radnici 12 odsto. To znači da bi tada država imala ukupno 53 odsto, a posle prodaje ostalo bi joj 13 odsto.

Udeo u „Telekomu” prvi put je prodao Slobodan Milošević juna 1997. godine za 1,57 milijardi nemačkih maraka (922 miliona dolara) italijanskom STET-u i grčkoj kompaniji OTE. STET je za 29 odsto kapitala platio 892 miliona maraka, a grčki OTE je za 20 odsto kapitala platio oko 680 miliona maraka.
Vlada Zorana Đinđića je u decembru 2002. godine postigla dogovor sa Telekomom Italije da otkupi svih 29 odsto njegovih akcija u Telekomu za 195 miliona evra. PTT Srbije, kao većinski vlasnik, novac je trebalo da plaća u sledećih šest godina. Početak isplate dela od 120 miliona evra planiran je bio za 2003. godinu, dok je isplata ostatka trebalo da počne nakon tri godine tokom kojih neće biti obračunavane kamate. U sumu koja je plaćena Italijanima uračunat je i dug od stotinak miliona evra.

J. Rabrenović, M. Brkić

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Telekom trebalo odavno prodati

 Ekonomista Milan Kovačević ocenio je juče da je preduzeće „Telekom Srbija” trebalo odavno prodati, još pre ekonomske krize, ali da je sada krajnje vreme da se ponovo ubrza proces privatizacije, uključivši i javna preduzeća.

Kovačević je naglasio, komentarišući za Tanjug vest da će Vlada Srbije uskoro raspravljati o prodaji 40 odsto udela u „Telekomu”, da bi bilo tragično ukoliko bi se tako dobijeni novac iskoristio za potrošnju kao sredstva od dosadašnjih privatizacija.

On je ocenio da bi najbolje bilo da dobijeni novac od prodaje „Telekoma” država uloži u stvaranje razvojne banke, uz napomenu da se ne slaže sa idejom da se od tih sredstava napravi budžetski fond za finansiranje infrastrukturnih projekata.

Kovačević smatra da bi država trebalo da proda celokupni udeo od 55 odsto koji poseduje u „Telekomu”, jer se najavljenom prodajom samo 40 procenata akcija smanjuje, kako ističe, interes kupca.

U slučaju prodaje 40 odsto akcija „Telekoma”, jedino ima smisla da taj udeo preuzme „Dojče telekom” (suvlasnik grčke OTE), pa da on postane većinski ulagač u „Telekomu”, ističe Kovačević.

Tanjug

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Dobar potez

 Privatizacija „Telekoma Srbije” je dobar potez koji će to preduzeće učiniti efikasnijim i doneće veće prihode u budžet Srbije, izjavio je ekonomista Boško Mijatović.

On, međutim, smatra da bilo dobro ukoliko bi se prodalo više od od 50 odsto „Telekoma”, jer bi se na taj način postigla veća cena deonica, nego kada bi se prodalo samo 40 odsto akcija te kompanije.

Prodaja više od 50 odsto akcija omogućila bi velikim evropskim i svetskim igračima na tržištu telekomunikacija da se uključe u utakmicu i da podignu cenu „Telekoma” znatno iznad one koja bi se ostvarila planiranim prodajom 40 odsto deonica te kompanije, tvrdi Mijatović.

Tanjug

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Dinkić: „Dojče telekom” nema pravo preče kupovine

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je juče da „Dojče telekom” neće imati pravo preče kupovine akcija „Telekoma Srbija”.

Dinkić je na konferenciji za novinare rekao da će više detalja o prodaji akcija „Telekoma Srbije” narednih dana izneti premijer Srbije Mirko Cvetković.

Vlada Srbije najavila je da će na sednici u petak razmatrati odluku o tenderskoj prodaji 40 odsto akcija „Telekoma Srbije” koje su u vlasništvu države.

Kako je saopšteno, vlada će formirati poseban budžetski fond iz kojeg će se sredstva od prodaje akcija „Telekom Srbije” ulagati u značajne infrastrukturne projekte.

Država je preko PTT Srbija vlasnik 80 odsto „Telekoma Srbije”, a 20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE, čiji je većinski vlasnik „Dojče telekom”.

Premijer Srbije Mirko Cvetković i ministarka telekomunikacija Jasna Matić izjavili su da bi „Telekom Srbije” mogao da bude prodat ove godine i da bi se za to preduzeće mogla dobiti realna cena.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Iako na prvi pogled neznatna razlika između stope PDV u Sloveniji od 20 odsto i ovdašnje od 18 odsto, baš to je bio razlog da "Gorenje Tiki" započne selidbu proizvodnje kuhinjskih bojlera iz Ljubljane u Staru Pazovu.
- Svrha selidbe je pre svega snižavanje troškova i povećanje profitabilnosti koji garantuju dalji razvoj - rekli su tim povodom u ovoj kompaniji. Navedeno je: "Kako bismo očuvali dugoročnu konkurentnost proizvoda vlastite proizvodnje, već neko vreme radimo na tome da se izmesti proizvodnja proizvoda sa nižom dodatom vrednošću van Slovenije."

Prevedeno, radi se o nižoj stopi PDV, a stvoriti kuhinjski bojler u Srbiji biće sigurno jeftinije jer im na ruku ide i porez na dobit preduzeća, ali i cena struje koja je najjeftinija u Evropi. Troškovi radne snage su na primer duplo manji nego u istočnoj Evropi poput Češke, Mađarske i Poljske. Dragan Pejčić, savetnik za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja SIEPA, očekuje da će ovi faktori ubuduće motivisati veliki broj kompanija da izmeštaju svoju proizvodnju ka Srbiji.

- Osim niskih troškova poslovanja, osnovni element naše strategije privlačenja proizvodnih i izvozno-orijentisanih investicija sastoji se u bescarinskom pristupu tržištu od preko milijardu ljudi koje je samo u prošloj godini prošireno potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Belorusijom, Turskom i zemljama CEFTA. Zahvaljujući pomenutim prednostima delimično su kompenzovani poznati problemi našeg poslovnog ambijenta, povezani najviše sa radom administracije - ističe Pejčić.

Tu se, međutim, završavaju konkurentske prednosti Srbije ako se pogledaju nalazi istraživanja konsultantske kuće "Prajsvoter haus kupers". Konstatuje se da je nakon pet bogatih godina region centralne i istočne Evrope doživeo ozbiljan udarac kada su u pitanju SDI, a skroman oporavak se očekuje 2010. godine. Prošle godine nivo stranog kapitala se bukvalno prepolovio, a iz iskustva se može zaključiti kako će se stvari odvijati u budućnosti. Naime, u istraživanju se navodi da su u proteklih pet "plodnih godina" više novca privukle zemlje koje su imale niže troškove radne snage i bliže su EU ili su već članica evropske porodice naroda. Tu su i još dva preporučljiva faktora, a to su viši bruto društveni proizvod po glavi stanovnika i niži nivo rizika za investitore meren prema premijama za kreditni rizik investiranja u tu zemlju. Srbija ima standardno loš kreditni rejting, mada ohrabruje činjenica da je OECD početkom godine popravio klasifikaciju rizika Srbije svrstavši nas u šestu kategoriju zemalja iako smo godinama bili na poslednjem, sedmom mestu. Što se tiče ulaska u EU, Hrvatska je na samom pragu i očekuje se da će postati članica već 2012. godine.

- Na putu oporavka će uticati dva fa­­ktora. Jedan je brzina kojom se menja svest investitora o riziku ulaganja u neku zemlju, a drugo je koliko će br­­zo plate u regionu rasti u poređenju sa nekom re­ferentnom zemljom iz koje dolaze investicije. Iz Nemačke na primer - piše u Prajsovom istraživanju.
Ne treba zaboraviti ni to da od momenta od kada kompanija počne da razmatra alternative za svoju investiciju pa do realizacije prođe i po dve godine.

 

Započete investicije U ovom trenutku nekoliko je grinfild i braunfild projekata koji su započeti ili će uskoro biti završeni poput „Induskrikuma“ iz Švajcarske. Tu je i kompanija „Kronospan“ iz Austrije koja ulaže u drvnu industriju 85 miliona evra, zatim „Grundfos“ iz Danske i Grah Automotive iz Slovenije koja će u automobilsku industriju investirati ukupno 11 miliona evra.

 

Nivo rizika države
Zemlja	Ranija ocena	Trenutna
Albanija	6	6
BiH	7	7
Bugarska	4	4
Hrvatska	5	5
Makedonija	5	5
Rumunija	4	4
Srbija	7	6
Izvor: OECD-ova klasifikacija na osnovu koje kreditne agencije utvrđuju rejting pojedinih zemalja Januar 2010. Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

"NBS ima precizno definisane zakonske nadležnosti i interne propise, kojima je definisano funkcionisanje institucije do detalja, pa ne treba očekivati bilo kakve nestabilnosti u njenom radu", rekao je Šoškić za portal Emg.rs.

Šoškić je naveo da je važno da period tokom koje će na čelu NBS biti guverner u ostavci ne bude predug.

Član Saveta Narodne banke Srbije i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić je rekao da je važno da se sada očuva nezavisnost NBS.

Govoreći o ostavci guvernera Jelašića, Arsić je za portal Emg.rs rekao da je nezavisnost NBS jedan značajnijih rezultata reformi sprovedenih od 2000. godine do danas.

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec je rekao da posle ostavke guvernera Jelašića ne očekuje "zaokret u monetarnoj politici ili drastične promene sa stanovišta uslova poslovanja banaka".

"Sve će ostati onako kako je i do sada bilo", rekao je Bajec za portal Emg.rs govoreći o stavci guvernera NBS.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić podneo je danas ostavku. Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da je ostavku podneo iz ličnih razloga i da je njegova odluka konačna.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)