Iako je sve iznenadio svojom odlukom da se povuče sa mesta Guvernera Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić je još jednom dokazao svoju profesionalnost i odgovornost prema javnosti i u intervjuu za portal Kamatica.com govori o odnosu NBS i Vlade Srbije, kursu, kreditima i makroekonomskoj stabilnosti u Srbiji.


(Zatvori)

Lisovolik u intervjuu Novostima nije želeo da da ocenu Vladine odluke da proda Telekom.

"Generalno, kako je globalni privredni oporavak u toku, ovaj momenat deluje kao dobar za oživljavanje značajnijeg procesa privatizacije u Srbiji. Ipak, ne bih komentarisao, u ovoj fazi, slučaj Telekoma", rekao je Lisovolik.

Prema njegovim rečima teško je doneti precizne zaključke kada je u pitanju kontrola državnih preduzeća od strane Vlade, jer postoji toliko različitih slučajeva, s obzirom na to da je svako od tih preduzeća drugačije.

"Državna kontrola u ovoj oblasti još vrlo visoka, a ipak veliki broj državnih firmi nastavlja da proizvodi gubitke. To je, između ostalog, i ključni razlog što je učešće privatnog sektora u ukupnoj srpskoj ekonomiji niže nego što je to slučaj kod sličnih tranzicionih privreda kakve su Poljska ili Slovačka. U ovim državama postignut je izrazit napredak u izvozu, a tamo privatni sektor čini 75-80 odsto ukupne ekonomije, dok u Srbiji nosi svega 60 odsto. Veće učešća privatnog sektora moglo bi da bude ključni faktor u srpskoj tranziciji ka izgradnji novog održivog modela rasta baziranog na izvozu", objašnjava Lisovolik.

Prema njegovim rečima preporuka koju je Vlada dala državnim firmama da plate u javnom sektoru budu zamrznute, a za rukovodioce ograničene, jer to je dogovoreno sa MMF-om, dovoljna je i nema potrebe za donošenjem obavezujućih odluka.

" Za sada ta preporuka funkcioniše, posebno kroz veću transparentnost i odgovornost u državnim firmama. Podaci o nivou zarada objavljuju se mesečno na vladinom vebsajtu. Kao rezultat toga imamo da su plate generalnih direktora značajno niže nego što su to bile pre donošenja ove preporuke", rekao je Lisovolik.

On je istakao da je kod izbora direktora javnih preduzeća vrlo značajno da se shvati potreba za angažovanjem visokospecijalizovanih stručnjaka na ovim važnim poslovima, kao i za kvalitetnim podsticajima kojima bi se privukli dobri profesionalci.

MMF očekuje planove

Lisovolik je rekao da je jedna od programskih obaveza srpskih vlasti prema sporazumu sa MMF usvajanje poslovnih planova deset najvećih državnih firmi do kraja februara.

"Za sada smo od Vlade dobili obaveštenje da je veći deo tih planova usvojen, sa manjim zakašnjenjem", rekao je on i dodao da se na ostatak planova još uvek čeka..

"Naravno da bi bilo bolje da se izbegnu kašnjenja, ali, ukoliko se preostali poslovni planovi usvoje u narednih nekoliko dana i ako budu u skladu sa odlukom o zamrzavanju masa zarada, verujemo da će sve biti u redu", zaključio je Lisovolik.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Ukupan obim kapitalnih ulaganja Naftne industrije Srbije, koje su predviđene strategijom do 2014. godine, iznosiće 101 milijardu dinara. Polovina ovih para biće utrošena na modernizaciju rafinerija i ekološke projekte, čije je finansiranje predviđeno kupoprodajnim ugovorom, a koje obavlja većinski vlasnik Gaspromnjeft, potvrdio je na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2010.” Aleksej Korobov, direktor Direkcije za strateški razvoj i dugoročno planiranje ove naftne kompanije.  

– Ostalo su sopstvena ulaganja NIS-a koja će zavisiti od efikasnosti rada, gde manje prioritetni ili nedovoljno razrađeni projekti neće biti realizovani, ukoliko ne bude potpuno jasno iz kojih će izvora finansirati – pojasnio je on.

Prioritet NIS-a je da u što kraćem roku postane vlasnik imovine koja se još „vodi” na državu, ali i da spremno dočeka otvaranje tržišta 2011, budući da je cilj ruskog vlasnika da od nacionalne kompanije preraste u regionalnog igrača.

– Da bi to postao NIS mora u što kraćem roku da pređe na proizvodnju derivata koji su u potpunosti u skladu s standardima EU, kao i da udeo maloprodaje na tržištu bude oko jedne trećine uz obezbeđenje stabilnog rasta veleprodaje i u Srbiji i na Balkanu – kaže Korobov.

„Gaspromnjeft”, precizira, mora da postane konkurentna kompanija na južnoevropskom tržištu, odnosno „igrač s najbržim rastom obima proizvodnje, prerade i prometa na Balkanu”. Ograničavajući faktor je što je srpsko tržište ne dozvoljava optimalnu uposlenost rafinerija, gde je potražnja lane bila oko 3,7 miliona tona. Dakle upola manje od proizvodnih mogućnosti. Taj raskorak u 2014. godini povećaće se na oko 4,3 miliona tona. Još dalje od NIS-ovog potencijala.

Korobov upozorava da će do 2014. godine u regionu biti oko 70 odsto viška prerađivačkih kapaciteta, a kada se tome pridoda i činjenica da okolne zemlje, na koje NIS pretenduje kao izvoznik goriva – Mađarska, Rumunija, takođe imaju suficit, onda je pitanje kako ojačati poziciju na maloprodajnom tržištu.

Kratkoročno, da bi NIS mogao da doskoči konkurenciji, budući da se srpsko tržište otvara sledeće godine, a da kompanija realno neće biti spremna da proizvodi evropski standard kvaliteta, kompanija mora da poveća uvoz visokokvalitetnih derivata. Dugoročno gledajući, priorite razvoja NIS-a je modernizacija i stvaranje novih kapaciteta za preradu, ali kroz strane investicije, uz maksimalnu zamenu uvoza domaćom proizvodnjom.

Da bi do ostvarivanja ovih ciljeva došlo, Korobov ističe ulogu Vlade Srbije, kao manjinskog vlasnika u NIS-u i to kroz kreiranje optimalne poreske politike, ubrzano rešavanje pitanje registracije i prenosa NIS-ove imovine, poboljšanje zakonodavstva i podršku domaćem naftnom sektoru.

– Neophodno je i da se usavrše mehanizmi koji će regulisati naftno tržište derivata kroz uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta i to pre svega derivata koji se sada slobodno uvoze – tečnog naftnog gasa i evro dizela, mehanizama kojima će se sprečiti nelojalna konkurencija i to tako što ne bi više postojao rizik od pojave uvoznika koji nemaju svoja sertifikovana skladišta za odlaganje derivata –– kaže Korobov.

Onog časa kada se cena nafte barela nafte bude vratila na nivo pre početka svetske ekonomske krize naftne kompanije mogu reći da je loš period za njima, zaključuje Korobov.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Mogu samo da primetim da su u kriznoj 2009. godini banke u okviru 'bečke inicijative' , ne samo zadržale, već su i povećale svoju izloženost prema Srbiji, od 8,7 milijardi evra sa kraja 2008, i to za 136 miliona evra", rekao je Jelašić.

Prošle godine su banke sa većinskim stranim vlasništvom izvršile, prema rečima Jelašića, dokapitalizacije u vrednosti većoj od 70 miliona evra, a samo u prva tri ovogodišnja meseca uvećale su svoj kapital za dodatnih 40 miliona evra.

Istovremeno strani investitori domaćih banaka su u te banke uneli kapital u iznosu većem od 126 miliona evra.

Osim toga, banke u stranom vlasništvu su ostvareni profit u 2008. godini, u vrednosti 343 miliona evra, gotovo u celini zadržale u zemlji, a sve to zajedno doprinelo je da su banke baš u kriznoj 2009, za razliku od kretanja u drugim zemljama, u Srbiji značajno povećale kreditni potencijal i obezbedile dodatnu sigurnost za položene deopozite, objasnio je Jelašić.

On je, istovremeno, podsetio da se u jeku najveće krize "ni kod jedne banke nije postavilo pitanje da li neki gradjanin može da podigne svoju štednju", jer su "imale dovoljnu likvidnost i dovoljnu solventnost".

Guverner NBS u ostavci je ukazao i da ne bi bilo toliko hipotekarnih i potrošačkih kredita u Srbiji, a o zajmovima privredi da se i ne govori, da je obim tih pozajmica zavisio isključivo od domaće štednje.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Nakon potpisivanja ugovora NIS-a sa Vojvođanskom bankom, on je rekao da bi godišnja skupština akcionara, koja će biti održana u junu, trebalo da donese potrebna osnivačka dokumenta, nakon čega se očekuje izlazak na berzu.

Naftna idustrija Srbije je, kako je rekao, izabrala korporativnog agenta u procesu transformacije te kompanije iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo.

"Prelazimo u otvoreno akcionarsko društvo tako da moramo imati novi osnivački ugovor, statut i druga dokumeta", rekao je Kvitko.

On je rekao da su dokumetna poslata akcionarima na usaglašavanje i izrazio očekivanje da će rokovi biti ispoštovani.

Prema njegovim rečima, do sada su u vlasništvo NIS-a preneta 207 objekta nepokretnosti, prema njegovim informacijama, na sledećoj sednici Vlade Srbije u planu je prenos još oko 200 objekata. Kvitko je rekao da ne može da predvidi kako će se kretati vrednost akcija na berzi.

Član Izvršnog odbora Vojvođanske banke Vojislav Lazarević rekao je da će banka besplatno pružati usluge akcionarima i radnicima NIS-a i dodao da već otvaraju račune i vrše prenos akcija.

Prema potpisanom ugovoru, Vojvođanska banka će obezbeđivati saradnju između NIS-a i Centralnog registra za hartije od vrednosti u okviru evidencije i uslaglašavanja podataka o akcionarima i dostavljanja korporativnih izvešataja.

Učestvovaće u plasiranju akcija na Beogradskoj berzi, posle transformacije u otvoreno akcionarsko društvo i pružaće usluge dostavljanja obaveznih izveštaja u saradnji NIS-a i Centralnog registra hartija od vrednosti i Beogradske berze.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, je predložio da u Sarajevu na konferenciji EU-zapadni Balkan u junu jedna od važnih tema bude perspektiva zapadnog Balkana do 2020. godine, kako bi planovi tog dela Balkana bili usklađeni sa planovima EU.

"Srbija će pripremiti taj predlog i predstaviće svoj program za sledećih deset godina", rekao je Đelić i dodao da će Beograd formulisati predloge za rešavanje strategije za inkluziju Roma i pitanje izbeglica.

"Evropska unija zajedno sa Srbijom radi na finansijskim, ekonomskim, ali i političkim aspektima", rekao je šef Delegacije EU u Beogradu Vinsent Dezer dodajući da će delegacija EU tokom tri dana boravka u Beogradu razmatrati sa predstavnicima Srbije teme iz tih oblasti.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Gužva pred foteljom Radovana Jelašića već se napravila iako on, formalno, još nije ni ustao iz nje. U medijima se tako svakodnevno razrešavaju i postavljaju novi guverneri, kandidatima muštuluk hvataju novinari, dok članovi vladajuće koalicije imena ne saopštavaju javno, već preko štampe puštaju probne balone svojim političkim partnerima. Prema našim saznanjima, konačno ime kandidata još ne znaju ni Boris Tadić i Mlađan Dinkić, ali je činjenica da razmišljaju o potencijalnim naslednicima Radovana Jelašića. Premijer Mirko Cvetković rekao je juče za Tanjug da „otprilike zna” ime novog kandidata za guvernera, ali to znanje nije želeo da podeli sa javnošću.

S obzirom na to da je za kandidaturu potreban dogovor koalicionih partnera, u šali se može reći da su lideri stranaka G17 plus i DS-a već na pola puta. U koalicionim krugovima, između redova mogla bi da se pročitaju imena Vesne Arsić, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, ali i Milojka Arsića, savetnika premijera Mirka Cvetkovića. To, međutim, ne znači da će se ova imena, po predlogu vlade, zaista naći pred parlamentarnim Odborom za finansije, jer pojedine članice vladajuće koalicije već se kostreše na neka od spomenutih imena. Ono što se unutar vladajuće koalicije već formuliše kao manje prihvatljiva opcija, odnosno kao minimum saglasnosti jeste da guverner ne treba da bude „suvi” ekspert, nego da ima iskustva iz prakse.

Jedno je sigurno, svakodnevno licitiranje može da bude najava žestoke borbe koalicionih partnera za četvrtog guvernera centralne banke od demokratskih promena.

Po Zakonu o Narodnoj banci Srbije, guvernera bira Narodna skupština na predlog Odbora za finansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Po slovu zakona, za prvog čoveka Narodne banke može biti izabran neko ko ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i ko se istakao kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima.

Koje osobine bi trebalo da ima novi guverner, pitali smo one koje su mediji ovih dana videli u fotelji prvog čoveka centralne banke. Tako prema rečima Dejana Šoškića, predsednika Saveta NBS i savetnika premijera Mirka Cvetkovića, Jelašićev naslednik mora odlično da poznaje monetarnu problematiku i da bude kompetentan prilikom donošenja odlika.

– Mislim da je najbolje da to bude neko ko je i teoretičar i praktičar, odnosno da ima iskustva u bankarskom sektoru, ali i da teorijski poznaje problematiku. Takva kombinacija je najbolja – smatra Šoškić i ističe da ga o kandidaturi niko zvanično nije obavestio.

Isto su ovih dana istakli i Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke i Vladimir Čupić, predsednik IO Hipo Alpe Adrija banke.

Dušan Vujović, ekspert Svetske banke, čije se ime takođe pominje, smatra da je važno da novog guvernera odlikuju tri osobine: stručnost, profesionalnost i politička prihvatljivost.

– Kad kažem da neko mora da ima stručno praktično iskustvo, obično se u Srbiji pomisli samo na to da je taj radio u banci ili nekoj kompaniji. Međutim, to znači da kandidat mora realno da zna kako ekonomija funkcioniše, da zna kako da koordinira monetarnu sa fiskalnom politikom, odnosno da balansira, da bude uspešan pregovarač sa MMF-om i svetskim finansijskim institucijama. Da ima poverenje političkih partija, a da bude nezavisan. Ne treba da bude politički autsajder, jer vladajuća većina mora da ga doživi kao prihvatljivu opciju, ali ne sme da bude politički zavistan – smatra Vujović.

On je jedini od svih kandidata za guvernera, čijim se imenima ovih dana „mahalo”, koji je priznao da je informisan o kandidaturi.

– Ali ja nisam rekao da me je neko obavestio zvanično, već da sam o tome čuo od kolega. Inače, ne mislim da je loše to što se sada sa raznih strana licitira imenima. To je normalan deo procesa i pokazuje dve dobre stvari: da Srbija ima mnogo kvalitetnih stručnjaka i da je interes za tu funkciju veliki. Konkurencija je jako dobra. Vrlo brzo će se na profesionalnim i političkim forumima, a to je druga faza izbora, kristalisati tačna imena kandidata – smatra Vujanić.

A ram za sliku svog naslednika napravio je i odlazeći guverner Radovan Jelašić. Iako ga političari biraju, važno je da radi nezavisno, smatra on. „Onog dana kad uđe u NBS, treba da zaboravi ko ga je i zašto izabrao. Treba da radi svoj stručni posao, u čemu će imati maksimalnu podršku mojih sadašnjih i svojih budućih kolega”.

A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Kako saznaje Danas od dobro obaveštenih izvora bliskih guverneru, Vlada je sve bliža ideji koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, da se deo rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama.

Međutim, kako Danas saznaje, guverner Jelašić oštro se protivio bilo kakvom smanjivanju deviznih rezervi jer bi to, uz povećanu potrošnju države, dugoročno moglo da ima ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje.

Naime, visina deviznih rezervi važan je pokazatelj sposobnosti države da servisira svoje obaveze pa bi njihovo smanjenje, između ostalog, moglo da umanji i kreditni rejting Srbije što za sobom povlači niz negativnih efekata. Tako nešto odvratilo bi investitore da ulažu, a pogotovo finansijske institucije da pozajmljuju Srbiji sredstva koja su joj još uvek potrebna za održavanje makroekonomske stabilnosti.

Sa manjkom deviznih sredstava na kraju bi morao da se suoči guverner jer bi usledilo slabljenje dinara za šta bi verovatno ponovo bio okarakterisan kao glavni krivac.

Neto rezerve 3,24 milijarde dolara Prema podacima portala ekonomija.org ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile 3,24 milijarde dolara. Potraživanja banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da se novac iz deviznih rezervi ne može jednostavno uzeti i pustiti u promet i podseća da je osnovna funkcija rezervi da obezbede spoljnu likvidnost i da služe kao najvažniji instrument monetarne politike, kojim će se sprečavati preterane fluktuacije kursa i šokovi na deviznom tržištu.

Što se tiče mogućnosti da se rezerve koriste kao depoziti, koji bi poslužili radi obezbeđivanja sredstava za kreditiranje, Kovačević napominje da je slična stvar urađena u Kini, koja ima ogromne devizne rezerve i koja je jedan njihov deo iskoristila za kupovinu američkih državnih zapisa.

“Sad, druga je stvar da li neko vidi sličnost između jedne male Srbije i Kine“, kaže Kovačević i dodaje da u uslovima krize nije verovatno da ćemo se lako osloboditi depresijacijskih pritisaka, zbog čega su devizne rezerve ključna kočnica destabilizaciji i zato ih treba trošiti vrlo oprezno.

Kovačević smatra da bi bilo moguće uraditi preciznu analizu kojom bi se projektovala dinamika trošenja deviznih rezervi, nakon čega bi mogle da se sagledaju mogućnosti za preusmeravanje budućih priraštaja u deviznim rezervama ka depozitima, tako da se trenutna sredstva ne diraju.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je srazmerno posmatrano Srbija među zemljama sa najvećim deviznim rezervama, tako da bi, kako kaže, bilo u redu da se deo rezervi upotrebi za pomoć privredi. On kaže da to ne bi ugrozilo monetarnu stabilnost jer „ako druge zemlje mogu da održe stabilnost sa pet odsto deviznih rezervi, valjda možemo i mi sa 20 odsto“.

Zoran Grubješić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je po pitanju načina trošenja deviznih rezervi bliži stavu guvernera Jelašića da ne bi trebalo koristit rezervei za podsticanje privrede, već da bi trebalo da služe osnovnim namenama, kao što su održavanje devizne likvidnosti i stabilizacija kursa.

„Nisam pristalica toga da se ta sredstva drugačije koriste. To bi oslabilo našu monetarnu poziciju, a postoji i opasnost da se padne ispod nivoa donje granice visine deviznih rezervi, koji je dogovoren sa MMF-om. Korišćenje rezervi za pomoć privredi bi bio loš signal i uticalo bi na gubljenje nezavisnosti monetarne politike, što bi odbilo investitore, mada je moguće da bi privuklo špekulante“, uveren je Grubješić.

Jelašić: Nemam ugovoren posao

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i dalje ne želi da iznosi detalje o razlozima svoje ostavke, ali kaže da je ostavku podneo iz ličnih razloga i da nema ugovoren novi posao.

"Ja shvatam da je nemoguće u ovoj zemlji objasniti da neko ide iz ličnih razloga, kao i da je nemoguće objasniti da već nemam ugovoreni posao, ali, evo, mogu da se zakunem", rekao je Jelašić i rekao da još nije tražio posao, i da niko iz Vlade Srbije sa njim nije razgovarao o mogućnosti novog posla.

On je u izjavi novinarima negirao da je podneo ostavku zbog toga "što mu je kap u prepunoj čaši" bila odluka Vlade o odobravanju subvencioniranih potrošačkih kredita, navodeći da ti krediti čine samo 2,5 odsto postojeće kreditne mase.

Jelašić dodaje da Srbija mora da vodi računa o tekućoj potrošnji i da ne sme da troši više nego što se zaradi. Odlazeći guverner ostao je dosledan u upozorenjima da prekomerna javna potrošnja može Srbiju voditi "ka grčkom scenariju". Posebno je važno da se sredstva investiraju, a ne da odlaze na tekuću potrošnju, poručio je on.

On je ocenio da Srbija ima novac za investicije i založio se za investiranje jer će tako državi ostati putevi i hidroelektrane, a biće privučeni i strani ulagači. Jelašić je rekao da je problem u nedostatku planova za nove investicije, eksproprijaciji zemljišta i tenderima i da je trebalo da neki ovogodišnji projekti već počnu da se sprovode.

Jelašić je rekao da je dugi vremenski period na snazi bio "kreditni bum" i nova zaduživanja, dok su prihodi od privatizacije i to više od 50 odsto završavali u budžetu, a onda umesto u investicije, ta sredstva si odlazila u javnu potrošnju.

Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije ostvarivan je na račun sektora usluga, a generisao ga je i uvoz robe i potrošnja te uvezene robe u zemlji, kazao je on i podsetio da je sve to imalo za posledicu povećanje prihoda budžeta od poreza na dodatu vrednost i od carina, što je ciklično stvaralo nove prihode za javnu potrošnju.

On je rekao i da bi, ako dođe do povećanja plata i penzija za samo jedan odsto, trebalo za to godišnje izdvojiti sedam milijardi dinara.

O ostavci guvernera

Jedan od zagovornika stabilnije domaće valute, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da su procene pri reakcijama NBS i guvernera bile neblagovremene i da se često moglo brže reagovati, dok direktorka Biznis Info grupe i ekonomska novinarka Biljana Stepanović, međutim, smatra da su ovakve kritike neutemeljene.

U javnosti ne jenjavaju spekulacije o tome zbog čega je guverner NBS podneo ostavku. Uglavnom se svi slažu da je odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić odluku o stavci doneo zbog brojnih pritisaka, kako političara tako i biznismena, da brani kurs dinara.

"Ono što su naše kritike bile jeste da su i procene pri reakcijama bile neblagovremene i da su reakcije bile često poslednične a ne preventivne, kao i da se u tom momentu nekada moglo reagovati brže i efikasnije i da bi te štete bile manje", rekao je Bugarin i dodao da je od guvernera "traženo da imamo jedan predvidiv okvir u kome je moguće planirati makar na mikro planu ili makar na godišnjem nivou”.

Biljana Stepanović, međutim, smatra da su ovakve kritike neutemeljene i ukazuje na činjenicu da su devizne rezerve ograničen resusrs, koji se mora pažljivo koristiti.

"Nekako mi je upadalo u oči da se svi stalno obrušavaju na NBS i svi čekaju da im banka nekim čarobnim štapićem reši problem-evo znate kurs je toliki i toliki. Dobro, ali kolika nam je javna potrošnja, koliki nam je budž deficit, koliki je rast naše privrede i šta je to što smo uradili da bismo imali veći priliv a manji odliv, da imamo manji pritisak na kurs?", kaže ona.

"Pa u danu kada je Jelašić podneo ostavku NBS je prodala 40 miliona evra zbog nervoze i pritiska na kurs. Dakle, stotine miliona evra su prodate za odbranu kursa- pa mogli smo sve da prodamo i šta bismo sada radili“, dodaje Biljana Stepanović.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)