Telekom Austria je, preko svoje firme Vip mobile, učestvovao na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji, ali je tu pobedio norveški Telenor.

Kupovinom 40 odsto udela u Telekomu Srbija, Telekom Austrija bi došao do licence za fiksnu mrežu. Na ovaj način, mogla bi da se sprovede nova strategija spajanja fiksne mreže sa mobilnim proizvodima, navodi Virtschaftsblat.

Bečki list je još dodao da je Vlada Srbije najavila je da na jesen namerava da proda polovinu od 80 odsto akcija koje ima u Telekoma Srbije.

Vlada Srbije odlučila je 26. marta da proda 40 odsto akcija Telekoma Srbije, koje su u vlasništvu države. Država poseduje 80 odsto Telekoma Srbije, a ostatka od 20 odsto je grčka telefonska kompanija OTE, u kojem Dojče telekom ima 30 odsto akcija.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

"Projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od dva odsto u ovoj godini ukazuje na oporavak privrede, ali je preduslove za brži privredni rast moguće stvoriti samo izmenom strukture privrede", rekao je on na konferenciji koju je organizovao Nacionalni savet za konkurentnost.

Cvetković je naveo da su preduslovi za brži privredni rast smanjenje uvoza i povećanje učešća izvoza u ukupnom BDP, i povećanje štednje.

Prema podacima za 2009. godinu, u Srbiji je izvoz u BDP učestvovao sa samo 18,9 odsto, dok je u zemljama u susedstvu to učešće značajno veće: u Hrvatskoj 38,6 procenata, Mađarskoj 77,9, Bugarskoj 50, a Sloveniji 58,9 odsto, rekao je on.

Cvetković je istakao da je učešće usluga u BDP Srbije preveliko. Telekomunikacije, finansijski sektor i maloprodaja su, kako je rekao, od 2003. do 2008. godine u rastu BDP učestvovali sa 80 odsto.
"Neophodno je u BDP smanjiti učešće uvoza i povećati učešće izvoza", rekao je Cvetković na skupu "Ka konkurentnijoj Srbiji" u Hotelu Hajat.

Premijer je istakao da je svetska ekonomska kriza čije se posledice još osećaju, ponovo aktuelizovala značaj konkurentnosti na nacionalnom i na globalnom nivou.

Nizak nivo konkurentnosti u Srbiji posledica je, kako je rekao, pre svega neefikasne antimonopolske politike, pravne nesigurnosti i nedovoljno razvijene fizičke i inovativne infrastrukture.

Cvetković je ponovio da je, po najnovijem Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija na 93. mestu među 133 zemlje. On je ukazao da taj rezultat nije zadovoljavajući ni u odnosu na države regiona.

Istakao je da je Vlada veoma zainteresovana i pruža punu podršku Nacionalnom savetu kao pravom mestu kako za stručne razgovore, tako i za razmenu iskustava države i privrednika.

Na predlog tog saveta Vlada je, prema rečima Cvetković, početkom ove godine usvojila 38 mera za unapređenje konkurentnosti privrede.

Te mere se, precizirao, odnose na infrastrukturu, energetsku efikasnost, efikasnost tržišta dobara i tržišta rada, zatim razvoja ljudskog potencijala i inovacija, i na unapređenje javne uprave.

Cvetković je rekao da pozdravlja inicijativu Nacionalnog saveta da se izradi Strategija konkurentnosti Srbije u koju će se na najbolji način uklopiti novi model izvozno orijentisanog privrednog rasta i razvoja Srbije do 2020.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Država kao da je prelomila i rešila da se otarasi svog problema zvanog „Jat ervejz”. I ne samo to. Odabrala je i model po kome će to da uradi. Premijer Mirko Cvetković ovih dana je najavio da se razmatraju načini da se nacionalni avioprevoznik učini atraktivnijim za strane investitore i to tako što će država preuzeti dugove „Jat ervejza” i troškove smanjenje broja zaposlenih.

– Situacija u „Jatu” je tako teška da, ne samo da vam niko neće dati ni peni, nego vi morate nekom da platite da bi uložio u njega, kazao je Cvetković.

Sudeći prema najnovijim izjavama premijera, „Jatu” ne preti stečaj.

Prodaja preduzeća bez dugova ili iz stečaja – sa stanovišta potencijalnog kupca – gotovo da se svodi na isto. Jer, u oba slučaja on kupuje imovinu preduzeća, ne preuzima obaveze prema poveriocima s tim što u slučaju kupovine iz stečaja nema ni obaveze prema zaposlenima.

Država je, očigledno, najavljenom prodajom bez dugova prema poveriocima, pa i njoj samoj, i sa obavezom preuzimanja troškova za smanjenje broja zaposlenih, za sebe izabrala politički isplativiju varijantu. Po ovom modelu „Jat” će zadržati deo potrebnog osoblja, a građani, zaposleni i bivši zaposleni mogu da računaju na besplatne akcije. Kod stečaja, osim što nosi medijski negativnu sliku o propasti, ne bi bilo podele besplatnih akcija.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija protivnik je prodaje ove kompanije i kaže da se mnoge države opredeljuju da u svom posedu zadrže jednu nacionalnu aviokompaniju zbog očuvanja linijskog saobraćaja. Aviosaobraćaj je i kod manjih ekonomskih pomeranja u svetu ranjiv, a kamoli kod većih kriza.

– Bolji način za rešenje problema „Jata” je javno–privatno partnerstvo. Privatni novac bi došao, postavljen bi bio profesionalni menadžment, napravila bi se racionalizacija poslovanja, a država bi imala određenu kontrolu i zadržala bi linije s najvećim gradovima koje su joj važne. Jer, u slučaju da na tim linijama nema dovoljno putnika, novi vlasnik ima legitimno pravo da ih zatvori i prebaci na loukost letove – kaže Bušatlija i dodaje da je država garant da će građani imati određeni nivo linijskog saobraćaja i podseća da je „Sviser” takođe napravio novu i to državnu firmu, a da se italijanska država borila da „Alitaliji” ponudi subvencije što je protivno pravilima EU.

Po njegovim rečima rešenje problema zadržavanja linijskog saobraćaja jeste da nacionalna aviokompanija ima ugovor o podeljenom letenju s zemljama s kojima je aviosaobraćaj najfrekventniji poput Nemačke i Italije.

– Ne sme se zanemariti da prodaja „Jata” bez dugova ima svoju cenu, a to je pretvaranje tog duga u javni dug koji se mora pokriti iz poreskih prihoda – kaže Bušatlija.

Milan Kovačević, takođe konsultant za strana ulaganja, kaže da je vreme za prodaju nacionalnog avioprevoznika propušteno, a da je javnosti potrebno jasno saopštiti ukupnu cenu te prodaje koja nije mala jer će dugovi pasti na teret poreskih obveznika. Sve u svemu to što će ostati bez nacionalne aviokompanije državu i građane može dosta da košta, jer je pitanje u kom obimu će novi vlasnik da zadrži linijski saobraćaj.

– U medijima se pominju dve varijante prodaje. Jedna je da se napravi novo preduzeće, a da dugovi ostanu starom, pa se postavlja pitanje u kom preduzeću građani i zaposleni mogu da dobiju besplatne akcije. Drugo je da se sadašnji „Jat” oslobodi obaveza i da takav ide u privatizaciju – kaže Kovačević.

Prema dostupnim podacima nacionalna aviokompanija prošlu godinu završila je zvanično sa dugom od 25 miliona evra. Na toj listi poverilaca nema države kojoj „Jat” duguje 8,36 miliona evra. Takođe, vlada je „Jatu” dala garancije za kredite od 40 miliona evra za osposobljavanje flote. Posle najave da će država preuzeti dugovanja i izabrati strateškog partnera, pitanje je da li ove garancije i dalje važe.

J. Rabrenović

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

"Brže bismo se integrisali u evropsko tržište na koje izvozimo 80 odsto proizvoda", rekao je Labus televiziji B92 i dodao da sadašnji "dvovalutni sistem" u kojem postoji dinar i evro nije dobar za Srbiju, jer zbog njega izbijaju periodične krize.

Labus je istakao i da bi uvođenje evra pomoglo Srbiji da "sredi ekonomiju" što je, kako je naveo, jedan od uslova za prijem u Evropsku uniju.

Labus je, međutim, dodao da ne veruje da u ovom trenutku postoji spremnost za uvođenje evra.
Govoreći o problemima privrede, Labus je rekao da bi trebalo smanjiti obavezne rezerve za banke, koje propisuje Narodna banka Srbije, jer bi se tako smanjile kamatne stope i obezbedili povoljniji krediti za privredu.

"Ako predate na štednju 100 evra u banku, NBS uzima 45 evra obaveznog depozita, a banka raspolaže sa preostalih 55 evra", rekao je on i dodao da je to jedan od razloga zbog čega su kamatne stope u Srbiji za nekoliko procenata više nego u drugim zemljama Evrope ili u SAD.

Labus je ocenio da će subvencionisani krediti Vlade Srbije donekle pomoći srpskoj privredi, ali je dodao da se bez povećanja stranih investicija i "kupovne tražnje" ne mogu rešiti problemi.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Prethodnih dana, otkako je guverner NBS Radovan Jelašić iznenada podneo ostavku, premijer Srbije Mirko Cvetković obavio je nekoliko razgovora sa kandidatima za novog guvernera.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, prof. dr Dejan Šoškić i Dušan Vujović, glavni ekonomista Svetske banke, dva su najozbijnija kandidata za mesto prvog čoveka NBS. U javnosti se spekulisalo da za tu funkciju potencijale imaju i Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“, Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke“, Kori Udovički, nekadašnja guvernerka…

- Predloženi kandidat za novog guvernera mora da bude prihvatljiv za sve koalicione partnere. Kandidata će predložiti Demokratska stranka, ali s tim predlogom moraju da se slože i ostale stranke u koaliciji. Postoji puno dobrih stručnjaka, međutim ne mogu svi da iznesu ovu javnu funkciju, koja osim stručnosti i iskustva zahteva i organizatorske i menadžerske sklonosti. Zato se i obavljaju razgovori i tako da se sužava krug potencijalnih kandidata - kaže naš izvor blizak vlasti.

Procedura za izbor novog guvernera podrazumeva da na prvom zasedanju Savet NBS prvo prihvati ostavku Radovana Jelašića, koju potom upućuje Odboru za finansije Narodne skupštine. U planu je da to bude najkasnije do 6. aprila, iako je po proceduri zakonski rok 60 dana. I posle prihvatanja ostavke, Jelašić će i dalje obavljati sve poslova kao i do sada dok Skupština ne imenuje novog guvernera, a na predlog Odbora za finansije.

U svakom slučaju, očekuje se da će do kraja nedelje javnost, ali i Odbor za finansije, znati ko je kandidat. U međuvremenu Radovan Jelašić, odlazeći guverner, obavlja i dalje svoju funkciju. Novi posao, kako kaže, ne traži, niti ima u vidu, i odbacuje tvrdnje da će zaposlenje naći u Svetskoj banci, a što su preneli neki mediji.

Vodeći ekonomisti smatraju da je sada, kada se bira novi guverner, pravi trenutak i da se promeni i Zakon o Narodnoj banci Srbije.
Prema postojećem zakonu iz 2003. godine, mehanizam upravljanja i odlučivanja podrazumeva tri ograna - guvernera, Monetarni odbor i Savet NBS.
Ukazujući da je u zemljama u bliskom okruženju to već učinjeno još pre pet do deset godina, tako da nema razloga da Srbija bude izuzetak, dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi najefikasnije rešenje bilo postojanje samo Saveta NBS.
- Predsednik Saveta bio bi guverner, a Savet bi imao šest do osam članova. Na taj način odluke bi bile više izbalansirane, a mnogo bi bila veća kolektivna odgovornost. U svakom slučaju, bila bi ojačana nezavisnost centralne banke - ukazuje Arsić.

Istog mišljenja je i prof. dr Đorđe Đukić, koji je predlagao da postoji Monetarni savet koji bi činili predsednik i šest članova. Njih bi kandidovao predsednik, a birala Skupština. Oni bi morali da poseduju profesionalna znanja i iskustva, a koja bi propisao novi zakon. To bi bilo jeftinije rešenje za poreske obaveznike, ukazuje naš sagovornik, a odgovornost za ukupnu monetarnu sferu bila bi locirana na jedan organ.

Predlog preduzetnika

Asocijacija malih i srednjih preduzeća Srbije koju čine 141.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, a zapošljava oko 400.000 radnika, predložila je profesora dr Miodraga Zeca kao kandidata za mesto guvernera NBS. Predlog je Asocijacija dostavila Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije, Mirku Cvetkoviću, predsedniku Vlade, i Zoranu Krasiću, predsedniku Odboru za finansije Skupštine Srbije.

Dejan Šoškić

Dejan Šoškić rođen je u Beogradu 1967. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde i sada predaje kao vanredni profesor na redovnim i postdiplomskim studijama. Radio je i kao specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije krajem 2000. do 2002. godine. Godinu dana kasnije, bio je savetnik za ekonomsku politiku u SCEPP-u, Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije. Prošle godine je imenovan za predsednika Saveta NBS.

Dušan Vujović

Dušan Vujović, vodeći ekonomista Svetske banke, redovni je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA i Direktor FEFA Instituta za strategiju i konkurentnost. Glavni je urednik časopisa "Finansije" koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.
U toku dugogodišnjeg rada u Svetskoj banci bio je i "kantri menadžer" za Ukrajinu.
Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije je obavio na University of California at Berkeley.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

"Koliki će biti tačan udeo bivših i sadašnjih zaposlenih u Telekomu, znaće se kada se uradi procena vrednosti kapitala", rekao je za Večernje Novosti Nebojša Ćirić, državni sekretar Ministarstva ekonomije, i dodaje da je "zakonom određeno da se besplatne akcije prenesu građanima i zaposlenima u roku od šest meseci od privatizacije ili izmene vlasništva".

Za pravo na besplatne akcije Telekoma u leto 2008. godine prijavilo se 38.848 bivših i sadašnjih radnika Pošte i Telekoma. Prema zakonu o besplatnim akcijama, oni mogu da računaju da će dobiti akcije koje će vredeti po 200 evra za svaku godinu radnog staža, a ranije je bilo reči da zaposlenima pripada od 12 do 15 odsto kapitala u Telekomu.

Građani su dobili po pet akcija NIS-a ukupne vrednosti 2.500 dinara, a tek kada bude urađena procena vrednosti kapitala Telekoma znaće se koliko im pripada od ovog preduzeća. Zasad je izvesno da će na 4,8 miliona ljudi biti podeljeno 15 odsto državnog vlasništva Telekoma i Aerodroma „Nikola Tesla“.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

"Poslednjih dana slušam što emisije na televiziji, što građane koji se javljaju- želeli bi u svoj selu da imaju internet i to je nešto što Srbija treba da obezbedi, to je jedno od ljudskih prava, kao i pravo na rad. Te činjenice moramo da budemo svesni. U tom kontekstu, sva zbivanja na telekomunikacionom tržištu treba posmatrati kao razvojno, a ne kao pitanja privatizacije ili neprivatizacije Telekoma", rekao je predsednik Srbije.

"Telekomunikacije Srbije, ko god da ih ima, neće otići odavde, suština je da li će se one razvijati, da li će biti investicija, da li će se obezbeđivati novi poslovi i nove šanse za naše građane“, izjavio je Tadić.

"Telekom Srbija se uklapa u strategiju preuzimanja koju ima Deutsche telekom", kazao je za "Bild" portparol nemačke telekomounikacione kompanije sa sedištem u Bonu. Kako prenosi dnevnik, portparol je kazao da Deutsche telekom, "već ima poslove u mnogim zemljama južne i istočne Evrope" i da je zainteresovan i za "tržišta koja se graniče sa tim zemljama".

O konkretnim planovima u Srbiji, prenosi nemački list, portparol Deutsche Telekoma nije želeo da govori.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Tek pošto država završi s prenosom i registracijom imovine Naftne industrije Srbije na „Gaspromnjeft”, a ta firma i zvanično postane njen vlasnik, mali akcionari mogu očekivati da će vrednost jedne akcije, koje sada vredi 500 dinara, biti bar udesetostručena. Zato je neophodno da država do kraja juna, kada NIS treba da iznese akcije na berzu i postane otvoreno akcionarsko društvo, završi s prenosom imovine, potvrdio je juče za „Politiku” Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a.

– Svedoci smo da taj posao ide veoma sporo, iako su postojala obećanja srpskog dela Upravnog odbora NIS-a i vlade da se prenos ubrza. Međutim, posle više od godinu dana od kupovine NIS-a „Gaspromnjeft” od oko 10.000 objekata u svom vlasništvu ima samo 41 – pojašnjava on.

Realno je očekivati da će akcije na berzi imati maksimalnu vrednost onog časa kada većinski vlasnik završi investicioni ciklus, odnosno predviđena ulaganja od oko 400 miliona evra, što se očekuje do kraja 2012. godine, kaže Takić, dodajući da je nezahvalno prognozirati kada je pravi trenutka za prodaju akcija.

– U svakom slučaju, bilo bi bolje da akcionari sačekaju upravo završetak ovih ulaganja pa da počnu da trguju, ali ono što je najvažnije to je da prema kupoprodajnom ugovoru „Gaspromnjeft” mora da otkupi akcije od akcionara najmanje po ceni po kojoj ih je i sam otkupio od Srbije, dakle, ne manjoj od 500 dinara – podseća Takić.

„Gaspromnjeft”, inače, ima pravo preče kupovine akcija od malih akcionara, te ukoliko bi svi mali akcionari,  oko 19,4 odsto ukupnih akcija kojima oni raspolažu, svoje hartije od vrednosti „ustupili“ „Gaspromnjeftu”, ruski partner bi umesto sadašnjih 51 imao 70 odsto vlasništva NIS-a.

Upitan da li se to može očekivati, Takić kaže da je teško spekulisati i da će to najviše zavisti od toga šta „Gaspromnjeft” zapravo želi u budućnosti od ove kompanije.

Dosadašnja praksa je pokazala da bi cena akcija mogla biti najveća prvih dana kotiranja NIS-ovih hartija od vrednosti na berzi te da bi jedna trećina akcionara odmah mogla prodati svoje akcije. Inače, NIS u naredna dva meseca mora da pripremi novi paket akcionarskih dokumenata, kao što su, osnivački ugovor, statut i drugo, kako bi kompanija iz zatvorenog prešla u otvoreno akcionarsko društvo, napominje on.

Na konstataciju da bi i finansijski rezultat poslovanja, (a prema preliminarnim rezultatima za 2009. godinu NIS ima gubitak od oko četiri milijarde dinara) dodatno mogao da se odrazi na cenu akcija, Takić kaže da će to posebno opredeliti koliko će akcija vredeti. Što je gubitak veći cena akcija će verovatno ili stagnirati ili padati i obrnuto. On, međutim, nije hteo da spekuliše da li iza negativnih poslovnih rezultata stoji upravo ideja potencijalnog kupca akcija da srože vrednost hartija od vrednoti i kupi ih po što nižoj ceni.

Branko Pavlović, pravni zastupnik malih akcionara NIS-a kaže da pravo na akcije NIS-a ima 4.798.615 građana i 21.737 zaposlenih i bivših zaposlenih.

On kaže da je dobro da se akcije NIS-a na vreme nađu na berzi, jer će upravo tako biti utvrđena njihova stvarna vrednost. Međutim, prioritet je da se do tada završi prenos i uknjižba NIS-ove imovine kako bi finansijski investitor znao šta kupuje i šta je zapravo njegovo.

– To što NIS ni posle godinu dana nije vlasnik onoga što je kupio već se odražava na njegov bilans stanja, a finansijski investitori imaju lošiju sliku stanja u kompaniji, kaže Pavlović. Ako većinski vlasnik nije prvi vlasnik imovine, a akcije se kotiraju na berzi, kupac akcija rizikuje da mu oni na koje se imovina vodi zatraže plaćanje rente.

Nije dobro ni za kompaniju ni za njene akcionare da nemaju neregistrovanu imovinu. Ova pitanja su direktno vezana za formiranje vrednosti akcija na berzi, jer je teško očekivati da će kompanija, koja dakle ima manje od jedan odsto aktive registrovane kao njeno vlasništvo, imati bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost, kaže Pavlović.

Sigurno je, međutim, da je reč o kapitalno velikoj kompaniji privlačnoj finansijskim investitorima. Uključenje akcija NIS-a na berzu značajno će pojačati tržišnu kapitalizaciju, a takođe se može očekivati pojačana investiciona aktivnost domaćih i stranih investicionih fondova.

Pavlović podseća da iako je NIS trenutno zatvoreno akcionarsko društvo da se njegovim akcijama može trgovati mimo berze, zaključivanjem ugovora o kupoprodaji koji mora biti overen u sudu.

– Overeni ugovor o kupoprodaji se preko angažovanog brokera ili ovlašćene banke dostavlja se Centralnom registru hartija od vrednosti na dalje postupanje, odnosno na preknjižbu s jedne osobe na drugu, kaže on.

To po zakonu može, međutim, to je loše zato što će sada prodati akcije po nižim cenama, nego što bi to mogli sutra na berzi.

Da su se i pre iznošenja akcija na berzu pojavili zainteresovani koji bi od malih akcionara da otkupe NIS-ove hartije od vrednosti potvrđuje i primer Valjevaca kojima je obećano da će dobiti po 1.000 evra u gotovom odmah pošto pred Opštinskim sudom daju izjave o prenosu vlasništva.

Jasna Petrović

Izvor: www.politika.rs
(Zatvori)