Druga greška su visoke kamatne stope, po kojima EU pozajmljuje zemljama suočenim s krizom, piše Soros u britanskom Financial Timesu.

Političari su iz straha, pre početka bankarske krize, odlučili da izbegnu restrukturiranje dugova vlada i zbog toga novcem poreskih obveznika štite vlasnike obveznica, naveo je Soros.

"To je politički neprihvatljivo. Nova irska vlada, koja će biti izabrana u budućnosti, moraće da ukine sadašnje sporazume", smatra i ukazuje da tržišta to znaju i da je to razlog zbog koga spašavanje Irske nije donelo olakšanje.

Visoke kamatne stope za spasonosne kredite, pak, prema mišljenju Sorosa, onemogućavaju slabijim zemljama da povećaju svoju konkurentnost i sposobnost u odnosu na jače države.

"Uzajamna netrpeljivost između kreditora i dužnika će, sasvim sigurno, rasti i postoji realna opasnost da evro može da uništi političku i socijalnu povezanost Evropske unije", smatra Soros.

Obe greške se, prema njegovom mišljenju, mogu otkloniti. Sredstva za spašavanje bi se trebala iskoristiti za rekapitalizaciju banaka, isto kao i za osiguranje kredita državama, kaže Soros i ocenjuje da bi rekapitalizacija banaka bila efikasnija od kredita koji se odobravaju krizom pogođenim zemljama.

"Države bi imale niže deficite i brže bi dobile pristup tržištima ukoliko bi bankarski sistem imao dovoljnu kapitalizaciju".

Bolje je ulivati novac sada nego kasnije, i to bi trebalo raditi na nivou čitave EU, a ne ostavljati odluke na svakoj državi pojedinačno, smatra Soros i kaže da bi se tako stvorio evropski režim regulacije.

izvor : www.seebiz.eu

Po mišljenju berzanskih analitičara, cena skače zbog povećane kupovine i potrošačke groznice, uoči božićnih i novogodišnjih praznika ali i pesimističkih rezultata američke ekonomije.

Cena zlata za isporuku je na Londonskoj berzi metala prvo porasla na novi rekord od 1.428,15 dolara za finu uncu (31,1 gram), da bi kasnije nešto oslabila na 1.422,85 dolara.

Na rast cene zlata je uticao i pokazatelj da američka privreda ne otvara radna mesta dovoljno brzo da bi se smanjila visoka stopa nezaposlenosti, kao i prošlonedeljna izjava predsednika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da bi ta američka emisiona banka mogla da proširi svoj program monetarnog labavljenja putem kupovine još više državnih obveznica.

Zbog novog skoka cene zlata ali i velikih osiguranja u kursu evra i dolara sve više država, ali i pojedinaca, okreće se kupovini zlata i u tom pogledu ni Srbija nije izuzetak. Srbija drži zlato u okviru svojih deviznih rezervi, a povećava ga otkupom poluga iz domaće proizvodnje. Narodna banka Srbije raspolaže sa oko 13,1 tona zlata. Rast cene zlata pozitivno se odražava na povećanje deviznih rezervi NBS, koje su 9,7 milijardi evra.

 , dok zlatni nakit, pod pritiskom finansijske krize, gubi popularnost. Tako je tražnja juvelirskog zlata u četvrtom tromesečju prošle godine prvi put u poslednjih 30 godina bila manja od investicione tražnje tog plemenitog metala.

izvor : www.seebiz.eu

Tržište je potaknuto očekivanjima da će vlade mnogih zemalja poduzeti korake na povećanju stimulativnih paketa za ekonomiju, što će oslabiti nacionalne valute i isprovocirati potražnju sirovina, kao instrumenta za ublažavanje inflatornih rizika.

Cijene aluminija, cinka, olova i nikla i, također, rastu u današnjem trgovanju.

izvor : www.seebiz.rs

FTSEurofirst 300 ojačao je jutros 0,4 %, na 1.110,09 bodova, nakon što je juče ojačao 0,1 %. Trgovačka preduzeća bila su dobitnici prepodneva. Tesco je ojačao 1,7 % nakon što je saznao da mu je vanevropska prodaja povećana 7,2 % u trećem kvartalu.

Ipak, evropska dužnička kriza ostaje u fokusu iako ministri finansija evrozone juče nisu povukli nikakav novi potez. Investitore brine i najava kineskog povećanja kamatnih stopa zbog pokušaja suzbijanja tamošnje inflacije.

izvor : www.seebiz.eu

Cena zlata na spot tržištu nakratko je dostigla rekordno visokih 1.428,15 dolara za uncu, nakon čega se blago spustila na 1.425,51 dolar, no i dalje se drži iznad u ponedeljak dostignutih 1.422,85 dolara za uncu. Na američkom terminskom tržištu za isporuke u februaru cena tog plemenitog metala uvećana je 10,7 dolara po unci, na 1.426,80 dolara.

Srebro se takođe sedmi dan zaredom prodavalo po najvišoj ceni u proteklih 30 godina, uglavnom zahvaljujući slabljenju dolara i pojačanim kupovinama fondova u sektoru roba prema kraju godine. Nakon što je nakratko postiglo novu rekordnu cenu od 30,42 dolara za uncu, srebrom se trgovalo po ceni od 30,35 dolara, nasuprot 30,14 dolara dan ranije.

izvor : www.seebiz.eu

Ipak, Wall Street je i ove nedelje dokazao kako ima snage da se izdigne iznad evropskih problema. Investitori u SAD-u, predviđaju analitičari, i sledeće nedelje će se obilato kladiti na rast akcija. Put-to-call pokazatelj na indeksne opcije ove nedelje je porastao na 1,32 što ukazuje na "bikovsko" raspoloženje tržišta. Taj pokazatelj raste kad je tržište spremno na uzlet.

Evropski problemi tako ostaju priča ograničena većinom na evropska tržišta kapitala. Američki su indeksi imali najbolju nedelju u poslednjih mesec dana. Investitori se većinom fokusiraju na američke makro pokazatelje. Za sledeću nedelju najavljene su polugodišnje prognoze za fabrički i uslužni sektor u SAD, a tu su i podaci o hipotekama i zahtevima za nezaposlene. Kako se približava kraj godine, investitori će se nastaviti da se fokusiraju na kupovinu akcija čiji je rast nadmašio tržišta kao i na prodaju onih koje nisu ispunile očekivanja.

Zanimljivo će biti i na robnim tržištima pre svega zbog nesmanjene kupovne aktivnosti kineskih investitora na tržištu zlata. Trend će se, prema procenama analitičara, nastaviti i u prvoj polovini sledeće godine. Što se tiče sirovina, zanimljiv postaje bakar nakon što su ponovno propali pregovori o platama u najvećem čileanskom rudniku. Budu li cene bakra rasle, to bi moglo da pogura vrednost akcija Freeport-McMoRana. Cenama bakra pogoduje i nesmanjena kineksa tražnja.

Na kroporativnom planu, u fokusu će biti rezultati Costca koji su na rasporedu u sredu. CNBC-ov tržišni guru Cramer očekuje da će rezultati biti snažni, što najavljuje i rast prodaje u njegovim trgovinama tokom novembra. Ipak, najvažniji su rezultati u industrijskom sektoru koji najviše govore o zdravlju ekonomije u celini. Zato će se s pažnjom pratiti dva ključna sastanka sa anlitičarima i to 3M-a i United Tedchnologiesa. Cramer za obe ove kompanije očekuje pozitivne najave u skladu s trendom koji govori da industrijski sektor kasnije ulazi u fazu oporavka, ali zato njegovi rezultati predstavljaju "sigurnu opkladu" na dugi rok.

izvor : www.seebiz.eu

Podaci statističke službe EU Evrostat pokazuju da je ekonomija zone evra u drugom tromesečju ojačala jedan odsto na kvartalnom i dva procenta na godišnjem nivou.

Do usporavanja ekonomskog rasta došlo je usled smanjenja investiranja u poslovnom sektoru, s obzirom da kompanije, uprkos povećanju poslovnog poverenja, nisu dovoljno uverene u oporavak.

Potrošnja u domaćinstvima je u periodu od jula do kraja septembra povećana 0,3 odsto, posle porasta od 0,2 procenta u prethodnom tromesečnom periodu, dok su vladini izdaci istovremeno porasli 0,4 odsto, posle porasta od svega 0,1 odsto u drugom kvartalu.

Neto trgovinska razmena je takodje doprinela kvartalnom rastu BDP, budući da je izvoz porastao 1,9 odsto na kvartalnoj bazi, a uvoz 1,7 odsto.

Podaci Evrostata pokazuju da je kvartalni rast nemačke ekonomije, najveće u zoni evra, usporen na 0,7 sa 2,3 odsto u drugom tromesečju, a francuske na 0,4 odsto, sa 0,7 procenata. Italijanska ekonomija je u trećem kvartalu ojačala svega 0,2 odsto, posle rasta od 0,5 procenata u drugom.

Ekonomije dugom opterećenih rubnih članica zone evra zaostaju s rastom, pri čemu je španska stagnirala, posle jačanja od 0,3 odsto u drugom tromesečju, dok je grčka oslabila 1,1 odsto.

Evrostat je takođe saopštio da su proizvođačke cene u zoni evra u oktobru povećane 0,4 odsto na mesečnom nivou i 4,4 odsto na godišnjem, pri čemu je mesečni rast bio najveći od povećanja od jedan odsto u aprilu ove godine, dok je rast na godišnjem nivou bio najveći od oktobra 2008, kada su cene povećane 6,1 odsto.

Izvor www.b92.net

Udeo od 2,7 procenata kupila je ruska „Vnještorgovij banka“ (VTB), dok je 0,8 odsto prodato na otvorenom tržištu.

E.ON je od prodaje akcija ruskog gasnog monopoliste zaradio 3,4 milijarde evra, ali se visina kupoprodajne transakcije sa VTB ne objavljuje.

Nemački koncern naglašava da prodaja akcija Gasproma ne znači promenu strategije poslovanja u Rusiji, i ukazuje da namerava i dalje aktivno da investira u sektor gasa i proizvodnju električne energije u toj zemlji.

E.ON je počeo sa kupovinom akcija ruskog Gasproma 1998. godine, a do 2003. koncern je raspolagao sa oko 6,5 procenata akcija. Kasnije, E.ON je tri odsto udela preneo Gaspromu, u okviru razmene aktive.

Prodaja paketa od 3,5 procenata je deo plana nemačke kompanije da se oslobodi dela svoje imovine, kako bi isplatila dugove od preko 40 milijardi evra.

Početkom novembra, izvrsni direktor koncerna Johanes Tajsen je izjavio da kompanija planira da od 2011. do 2013. godine, od prodaje aktive obezbedi 15 milijardi evra.

Izvor www.b92.net