Kako britanski list saznaje, jedno od mesta koja će biti ponuđena na prodaju predstavlja i deo ostrva Mikonos, koje je glavna turistička atrakcija u Grčkoj.

Vlasnik jedne trećine ove oblasti je grčka država, koja traži kupca spremnog da uloži kapital i izgradi luksuzni turistički kompleks, saznaje Guardian.

Za ostrvo Rodos najviše su zainteresovani ruski i kineski investitori, a među njima je, navodno, i ruski milijarder i vlasnik britanskog fudbalskog kluba Chelsea Roman Abramovič, objavio je londonski list.

Grčka je odlučila da preduzme ove očajničke mere zbog toga što je prošlog meseca bila primorana da od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda uzme kredit od 110 milijardi evra.

Samo 227 grčkih ostrva su naseljena i odluka o prodaji doneta je i zbog nemogućnosti razvijanja osnovne infrastrukture na ostrvima.

Grčka vlada se nada da će prodajom ostrva ili dugoročnim lizingom privući investicije koje će dovesti do otvaranja novih radnih mesta i stvaranja prihoda koji će moći da budu oporezovani.

U nastojanju da dođu do sredstava za otplaćivanje duga, grčke vlasti planiraju da prodaju i železnicu i vodovod, navodi „Gardijan”, dodajući da su kineski investitori posebno zainteresovani za železnicu.

Grčka vlada je ovog meseca postigla i dogovor o izvozu maslinovog ulja u Kinu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Događa se i da odjednom nestanu nekretnine kojima je garantovano vraćanje kredita, a često se i lažiraju datumi odlaska firme u stečaj.

Prema bugarskom Zakonu o trgovini, menadžer kompanije u obavezi je da u roku od mesec dana od blokade računa obavesti sud. U praksi se to ne događa, već se prijava obavlja tek neposredno pre dobijanja kredita.

Događa se i da se po dobijanju kredita i blokade računa pojavljuju fikftivni sporazumi sa trećim licima i firmama, čija su potraživanja uglavnom veća od potraživanja kreditora.

Druga popularna šema za oštećenje kreditora je putem osnivanja "ofšor" kompanije, koja ponovo potpisuje ugovor o kreditu sa firmom koja se pojavljuje pred bankom. Firma objavljuje stečaj, a prema ugovoru, "ofšor" kompanija je prva koja se obeštećuje.

Prema pisanju medija, sa takvim prevarama suočavaju se skoro sve banke u Bugarskoj, a porast broja mahinacija registorvan je i u Rumuniji.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Grčka od ove sedmice ima novi ekonomski put u budućnost, sa neslućenim mogućnostima za biznis na Balkanu i jugoistočnoj Evropi.

Unižena razornim zapadnjačkim sumnjama u ekonomsku snagu i političku stabilnost Grčke – nacija na Egeju je u utorak i zvanično postala strateški poslovni partner Kine u zapadnoj hemisferi.

Državna delegacija Kine predvođena vicepremijerom Džang Đenom potpisala je sa domaćinima u Atini 14 poslovnih sporazuma o saradnji vrednih nekoliko milijardi evra, prenele su agencije.

„Kina je sasvim uverena da će Grčka prevazići krizu i vratiti se na put stabilnog ekonomskog rasta”, istakao je Džang Đen u Atini. Kinesko poverenje u značaj strateške lokacije Grčke za međunarodni biznis i njene neiskorišćene poslovne potencijale u dramatičnoj su suprotnosti sa istovremenim procenama Zapada o budućnosti biznisa na Egeju. Istog dana kada je američka agencija za kreditni rejting Mudiz, grčke akcije proglasila „smećem”, kapetan Ven Điafu, predsednik vodeće svetske brodarske kompanije „Kosko”, najavio je dolazak azijskog biznisa na Egej:

„Luka Pirej postaće vodeća raskrsnica za pretovar kargo tereta za istočni Mediteran, Balkan, centralnu Evropu i severnu Afriku. Pozvaćemo i druge kineske kompanije da ulažu u Grčku, a takođe i naše partnere u Japanu i Koreji”.

Među 14 potpisanih sporazuma u Atini polovina se odnosi na saradnju brodarskog biznisa Kine i Grčke. Izgradnja sedam teretnih brodova, iznajmljivanje šest kargo-lađa, izgradnja plovećeg pogona za remont brodova kod Pireja, investicije u luku Timbaki na jugu Krita, proširenje saradnje sa lukom Solun i drugim pristaništima širom Grčke i njenih ostrva – dogovoreni su kinesko-grčki poslovi u vrednosti od preko pola milijarde evra. Istovremeno, kineski zvaničnici obećali su da će u budućim poslovima na grčkom terenu zapošljavati isključivo domaću radnu snagu (preko 650 radnih mesta samo na novim poslovima u Pireju).

„Kinezi su uz Grke” objavio je dnevnik „Adesmeftos Tipos” iz Atine.

Potku novog, širokog povezivanja kineskog i grčkog biznisa (obuhvatiće izgradnju aerodroma na Kritu, hotela i trgovačkog centra u Pireju, poslove sa grčkom železnicom, izvoz maslinovog ulja...) postavila je moćna Unija grčkih brodovlasnika još sedamdesetih godina 20. veka.

U vreme ondašnje globalne naftaške krize, grčki brodovlasnici krenuli su masovno sa naručivanjem tankera u azijskim brodogradilištima. Vizionarska kartografija kineskih preduzetnika i poslovni talenat grčkih brodovlasnika spoznali su kasnije zajedničke interese, kada je na početku 21. veka postalo jasno da su velike evropske luke (Roterdam, Hamburg) prebukirane. Nadolazeći kineski kargo nedeljama je čekao ispred velikih evropskih luka na pretovar robe, potreba za novim lukama koje bi brže i lakše prihvatale robe iz Azije skrenule su pažnju na neiskorišćeni pristanišni potencijal Egeja ali i na putnu prohodnost koja se odatle nudi ka Balkanu, centralnoj Evropi, severnoj Africi...

„Politika” je svojevremeno (april 2007. godine) izveštavala o velikom interesovanju kineskih brodarskih kompanija za koncesije u luci Solun, i privrednim mogućnostima koje nudi budući panevropski putni Koridor 10 (krak od Niša ka Solunu).

Prošle godine „Kosko” je po ceni od 3,4 milijarde evra stekao koncesiju za proširenje kargo terminala u luci Pirej na 35 godina i to uprkos brojnih protesta dokera pod uticajem danas vladajućeg PASOK-a. Istovremeno, nadmetanje za modernizaciju luke Solun još je otvoreno, prihvaćeni ponuđač firma iz Hong Konga naglo je odustala od tog posla krajem 2008. godine.

„Grčka je država na strateškoj lokaciji u Evropi, sa izuzetnim, neiskorišćenim rudnim potencijalnom na severu države, nalazištima zlata, nafte, prirodnog gasa. Grčka neće biti Florida Evrope, već zemlja sa snažnim privrednim razvojem”, zaključak je nedavnom savetovanja predstavnika rudarstva Grčke u Solunu.

„Premijer Grčke i narod zemlje na istom su brodu. Kina je uverena da će združenim snagama raditi na njenom ekonomskom oporavku i novom usponu”, istakao je na kraju četvorodnevne posete zamenik kineskog premijera Džang Đen.

Tanja Vujić

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Atlas grupa kupila je početkom novembra 2009. godine od Hipotekarne banke 29,02 odsto akcija Montenegroberze, kao i 21,37 odsto Neks berze. Atlas grupa nakon te trgovine sa povezanim firmama poseduje nešto više od 47 odsto vlasništva u Montenegroberzi. Ta kompanija sa povezanim firmama od ranije kontroliše Neks berzu.

Knežević je kazao da će se nakon formiranja jedinstvene berze uspostaviti centralizacija tržišta kapitala, bolja kontrola države i veće poverenje investitora. On je dodao i da će berza imati bolje kontakte sa regionom i sa stranim investitorima.

On je kazao da je Altas grupa smanjila nivo investicija u Srbiji zbog krize i dodao da poslovanje opterećuje nestabilan kurs dinara. "Nivo investicija je jako nizak posebno u oblasti nekretnina, smanjen je za preko 50 odsto za dve godine. Čekamo neka bolja vremena i podršku stranih banaka za neke nove projekta", kazao je Knežević.

Knežević je dodao da je jako teško planirati posao u situaciji kada je kurs dinara nestabilan, da je teško obezbediti stabilnost valutnog rizika i da za razliku od Srbije u Crnoj Gori zbog evra nemaju i taj problem. On je procenio da će kriza još sigurno dugo trajati i da ćemo se morati mnogo toga odreći.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Vrednost indeksa Zagrebačke berze CROBEX na sedmičnom nivou pala za 2,1 odsto, na 1.924,59 bodova, a vrednost CROBEX-a10 smanjena je za 2,4 odsto, na 1.037,01 bod.

Ukupan promet ostvaren tokom protekle sedmice na Zagrebačkoj berzi iznosio je 223,5 miliona kuna (7,3 kuna za evro). Najlikvidnija je bila akcija HT-a koje je prodato za 21,8 miliona kuna, a cena joj je pala za 2,04 odsto. Kao i većini drugih trgovanijih akcija, i hartiji Atlantske plovidbe cena je pala za 3,17 odsto uz promet od 7,3 miliona kuna.

Građevinski sektor najveći je krivac za pad indeksa. Akcija Ingre na sedmicnom nivou pojeftinila je za 6,5 odsto, a njome je ostvaren promet za 4,3 miliona kuna. Akcijama Dalekovoda cena je pala za 5,35 odsto, a Institutu IGH za skoro šest odsto.

U sedmici koja je iza nas na Sarajevskoj berzi trgovano je u vrednosti 1,92 miliona KM (1,95 konvertibilnih maraka za evro). Na kotaciji obveznica realizovano je 666.000 KM. Veći deo je ostvaren trgovinom obveznicama stare devizne štednje, pri čemu su serije od C do E zabeležile rast vrednosti (od 5,08 odsto do 9,99 odsto), dok je samo serija B u minusu na sedmičnom nivou (0,08 odsto).

Ideks SASX-10 je ojačao za 1,76 odsto i sedmicu je završio na 964,68 indeksnih poena. Vrednost SASX-30 veća je za 1,65 odsto i trenutno iznosi 999,67 poena, iako je u četvrtak prelazila 1.000 poena.

Slaba likvidnost nastavljena je i u sastavu SASX-10, gde je ukupan promet iznosio 333.000 KM na kraju protekle sedmice. Dominirala su dva emitenta - BH telekom sa 103.000 KM, i Bosnalijek, čijim je akcijama trgovano u vrednosti 143.000 KM.

Većina akcija je bila u plusu, a negativan rezultat su upisali Fabrika duhana Sarajevo, koja je izgubila 2,47 odsto vrednosti, i Elektroprivreda BiH, čija je cena po deonici snižena za 2,31 odsto. Sedmični dobitnik je Energopetrol sa rastom od 11,65 odsto a sledi Bosnalijek čije akcije su skočile za 7,64 odsto.

Na trgovanju u Banja Luci ostvaren je promet od 955.348 KM, kroz 298 transakcija. Od akcija na službenom berzanskom tržištu - lista B najveći promet imale su akcije ZTC Banja Vrućica, kojima se trgovalo u vrednosti od 130.035 KM. Indeks akcija Banjalučke berze Birs na sedmičnom nivou zabeležio je pad od preko 2,5 odsto.

Ukupan promet na crnogorskim tržištima kapitala je u protekloj nedelji iznosio nešto preko 4,3 miliona evra kroz 399 izvršenih transakcija.

Indeks Montenegroberze MOSTE, je uz nedeljni rast od 4,4 odsto dostigao vrednost od 511 poena, kompanijski indeks Nex Montenegro berze NEX 20 je uz blagi rast od 0,58 odsto dostigao vrednost od 13.025 poena.

Najveći udeo u prometu protekle nedelje činila je blok transakcija akcijama Atlasmont banke u vrednosti od oko 3,3 miliona evra.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Papandreu je naglasio da su takve glasine, osim što su apsurdne, i veoma opasne jer bezrazložno uznemiravaju građane i ciljaju u srž učinjenih napora i žrtava koje podnosi grčki narod.

"Čak su i neki ozbiljni masovni mediji prihvatili te glasine, možda zbog konkurentnosti, uprkos činjenici da su imali pristup zvaničnim informacijama, ne samo grčke vlade, već i same EU", rekao je grčki premijer.

Papandreu je napomenuo da "Grčka danas nema od čega da strahuje, osim od samog straha", ističući da vlada ispoljava dosad nezabeleženu odlučnost, tako da su po prvi put razotkriveni oni koji su doveli do moralnog pada, kao što je po prvi put proveravan i rad zvaničnika poreske službe.

Deficit smanjen više od planiranog

Grčka je u prvih pet meseci ove godine nadmašila ciljani nivo smanjenja budžetskog manjka zahvaljujući tome što je niži od očekivanog rast prihoda od poreza nadoknađen većim smanjenjima potrošnje.

U saopštenju grčkog ministarstva finansija stoji da je manjak iznosio 8,97 milijardi evra, u poređenju sa 14,65 milijardi evra u prvih pet meseci 2009. To je smanjenje za 38,8 posto, a ciljan je 'rez' za 35,1 posto.

Dugovima opterećena Grčka je prošlog meseca jedva uspela da izbegne zapadanje u dužničku krizu, i to zahvaljujući 110 milijardi evra vrednom paketu međunarodne pomoći.

Grčka je prošle nedelje najavila da će prodati akcije u nekim od državnih firmi kako bi podstakla konkurenciju i ispunila uslove za pomoć EU i MMF-a, koji zahteva da prihod od privatizacije do 2013 godine dostigne tri milijarde evra.

Vlada planira da tri milijarde evra „namakne” kroz prodaju, recimo, 49 posto Nacionalne železnice i 39 procenata Nacionalne pošte koja je u gubicima. Na prodaju će biti i 34 odsto Nacionalne lutrije, kao i 20 odsto najveće balkanske telekomunikacione korporacije OTE, potom i deo atinskog „Vodovoda”, deo iste firme u Solunu, premda je reč o profitabilnim firmama.

Vladin plan privatizacije neće mnogo pomoći u otplati grčkog duga koji iznosi 310 milijardi evra, ali njegovo sprovođenje će bar pokazati da je zemlja ozbiljno pristupila sprovođenju reformi.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najnoviji podaci grčke vlade su pokazali da su državni prihodi u prvih pet meseci porasli više od osam odsto na godišnjem nivou, dok su troškovi istovremeno smanjeni za deset procenata. Pored toga, deficit je u istom periodu smanjen za oko 40 odsto.

"Time je premašen cilj vlade za smanjenje deficita, čak i pre nego što je rezultate počeo da daje čitav niz mera, uključujući povećanje poreza na dodatu vrednost i poreza na duvan, alkohol i gorivo", istakao je grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstatinu kaže da je Grčka na putu da ove godine smanji deficit u skladu sa projekcijama, dodajući da su priče o bankrotu te zemlje "besmislene".

Prošlogodišnji budžetski deficit Grčke procenjen je na 13,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a vlada se obavezala da ga do kraja ove godine smanji na 8,1 odsto BDP.

Većina investitora očekuje bankrot Grčke

Bezmalo tri četvrtine (73 odsto) rukovodilaca velikih kompanija, koje je anketirala agencija Blumberg, smatra da postoji velika verovatnoća da će Grčka bankrotirati zbog dužničkih obaveza. Čak 40 odsto njih misli da će Grčka najverovatnije biti prinuđena da napusti zonu evra.

Samo 23 odsto anketiranih je izjavilo da paket vanrednih mera Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za spasavanje "problematičnih" zemalja u zoni evra, vredan bilion dolara, može da spreči bankrotiranja unutar evrozone i spasi Uniju od raspada.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Pored toga, zarade državnih službenika biće preispitane i "modifikovane", a ukinuće im se beneficije, poput korišćenja službenih automobila i mobilnih telefona, sa ciljam da ta zemlja održi obećanja Evropskoj uniji i Mešunarodnom monetarnom fondu o deficitu.

Predloženo je i uvođenje jedinstvene stope poreza na lični prihod od 16 odsto i smanjenje poreza na korporacijski prihod za kompanije sa godišnjim profitom manjim od 500 miliona forinti (1,76 miliona evra) na deset sa 19 odsto.

Mađarska vlada takodje namerava da ukine deset tzv. malih poreza. Plan, koji je premijer predstravio u parlamentu nakon što je tri dana raspravljan u vladi, svi su očekivali s nestrpljenjem zbog nedavnih nagoveštaja da je ekonomska situacija u Mađarskoj slična onoj u Grčkoj.

Komentari mađarskih zvaničnika o potencijalnoj dužničkoj krizi preplašili su globalna tržišta i zvanična Budimpešta nastoji poslednjih dana da smiri situaciju.

Mađarska je inače prošle godine smanjila budžetski deficit na četiri odsto BDP sa 9,3 odsto BDP u 2006, kada je taj deficit bio najveći u EU.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)