Cena zlata nastavlja svoj dvonedeljni napredak i sada cilja više nivoe dok globalni dug i inflacija nastavljaju da drmaju Forex tržište.

U isto vreme, nemiri na Bliskom istoku i Severnoj Africi jačaju potražnju za zlatom. Prošle nedelje je zlato sa lakoćom dostiglo cenu od 1.380 USD kako su se tenzije na Bliskom istoku produbljivale, a inflatorni pritisci nastavili da stvaraju poteškoće vodećim ekonomijama. Protesti u Egiptu se nastavljaju jer je prema izveštajima sa terena jedna žena pregažena vojnim vozilom koje je pokušavalo da prođe kroz demonstrante. Iranska televizija je rekla da su brodovi iranske mornarice na putu kroz Suecki kanal. Takođe, izveštaji govore da je najmanje pet ljudi ubijeno od kada su počeli protesti u Bahreinu protiv vladajuće Al Khalifa porodice. Tu nije kraj žarišnih lokacija; demonstracije u Alžiru i Iranu se nastavljaju, a u Libiji su se sada proširili i na glavni grad, Tripoli. Sin libijskog predsednika Gadafija je rekao da će njegov otac ostati na vlasti do poslednjeg metka.

S tehničke strane, moguć je zastoj kod psihološkog otpora na 1.400 USD ali ne i prestanak uzlaznog trenda.

        
Naše viđenje: Kupovna pozicija ispod 1.400 sa prvim targetom na 1.410 i drugim na 1.430.
Alternativni scenario: Ukoliko se cena spusti ispod 1.395, onda se može očekivati dalji pad na 1.380 i 1.365.
Komentar: Indeks relativne snage ima uzlazni trend što može da predstavlja signal za kupovinu ali se nalazi u prekupovanoj zoni što ga čini osetljivim na promenu trenda.
Trend: Uzlazni trend na kraći rok, bočno kretanje na srednji rok i uzlazni trend na duži rok.

izvor : www.seebiz.eu

U okviru grupe fondova rasta vrednosti imovine svi fondovi su pratili trend kretanja fonda Delta Dynamic. Sumirano na kraju skraćene nedelje fond Kombank Infond imao je 0.79 odsto rast, a slede ga: Raiffeisen World sa 0.67 odsto, fond Ilirika Global sa 0.55 odsto, fond Citadel Triumph sa 0.42 odsto, fond Ilirika Gold sa 0.31 odsto, najmanji rast imao je fond Fima Proactive svega 0.08 odsto. Nepromenjenu vrednost investicione jedinice imao je fond Raiffeisen Akcije.

Fondovi očuvanja vrednosti imovine su zabeležili rast vrednosti. Najveći porast vrednosti investicione jedinice imao je fond Raifeisen Cash od 0.29 odsto, za njim slede fond Erste Cash 0.22 odsto, fond Fima Novac 0.20 odsto i fond Citadel Novčani sa 0.19 odsto.

Preostala dva balansirana fonda na kraju nedelje imali su pozitivan rezultat. Tako je 1.01 odsto rasta ostvario fond Delta Plus dok je rast od 0.19 odsto ostvario fond Triumph Balance.

Ukupna imovina otvorenih investicionih fondova protekle nedelje porasla je za 0.32 odsto . Na dan 16.2.2011. godine imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je 1,111,263,555.14 RSD.

Najveći pad vrednosti imovine imao je fond Citadel Novčani od -11.64 odsto dok je najveći rast imao fond Raiffeisen Cash 17.33 odsto.

Najveći rast

Delta Dynamic 1.54%

Kombank Infond 0.79%

Najveći pad

Erste Euro Balanced 35 -0.66%

izvor: www.seebiz.eu

 okviru grupe fondova rasta vrednosti imovine samo je jedan fond imao smanjenje vrednosti i to od -0.30 odsto za fond Kombank Infond. Svi ostali fondovi pratili su kretanje fonda Raiffeisen World i to: fond Ilirika Global sa rastom od 1.08 odsto, fond Ilirika Gold sa 0.73 odsto, fond Fima Proactive 0.56 odsto, fond Citadel Triumph 0.25 odsto, fond Delta Dynamic 0.20 odsto i na kraju sa najmanjim rastom fond Raiffeisen Akcije od 0.04 odsto.

Posmatrajući fondove očuvanja vrednosti imovine, vidimo da su rast ostvarili svi fondovi. Najveći rast imao je fond Erste Cash 0.22 odsto, za njim je usledio fond Raiffeisen Cash sa rastom od 0.21 odsto. Preostala dva fonda Citadel Novčani i Fima Novac imali su rast od 0.19 i 0.14 odsto.

Kod balansiranih fondova samo je fond Erste Euro Balanced 35 ovu nedelju završio u pozitivnom sa rastom od 0.58 odsto. Pad vrednosti jedinice imao je i fond Triumph Balance od -0.71 odsto, nešto manje nego fond Delta Plus.

Na dan 9. februar 2011. godine imovina svih otvorenih investicionih fondova imala je rast od 0.59 odsto. Najveći rast imovine protekle nedelje imao je fond Konbank Infond od 19.62 odsto, dok je najveći pad imao fond Ilirika Global od -6.60 odsto.

Najveći rast

Raiffeisen World 1.45%

Ilirika Global 1.08%

Najveći pad

Delta Plus -0.75%

Triumph Balance -0.71%
 

izvor : www.seebiz.eu

Sporazum sa Benetonom potpisali su ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mladjan Dinkić i predstavnici Grada Niša.

Za svakog novozaposlenog Benton će dobiti subvencije od države Srbije od 9.000 evra.

Dinkić je rekao da je sporazum sa Benetonom najveći dogadjaj za srpsku tekstilnu industriju u poslednjih deset godina kao i da je to najveća investicija u tekstilnu industriju Srbije.

izvor : www.beta.rs

Osim pokretanja industrije, koja je nekada bila u vrhu po broju zaposlenih i izvozu, najavljeni dolazak poznatih brendova mogao bi da znači više radnih mesta.

"Turski investitori su izrazili želju da otvore fabriku koja bi proizvodila denim tkanine i fabriku koja bi proizvodila gotove proizvode od džinsa. Ono što je vrlo interesantno je da nam se prvi put javlja poznata engleska kuća 'Marks end Spenser' koja je spremna da po prvi put preuzme potpuno gotov odevni predmet", Vesna Vasiljević iz Privredne komore Srbije.

Naša preduzeća nekada su šila za poznate svetske brendove, a sada je cilj da ti brendovi kod nas otvore i svoje pogone. Nemački "Hugo Boss" najavljuje već sledećeg meseca početak saradnje sa pirotskim "Prvi majem". "Niteks" čeka odluku italijanskog "Benettona".

Prednost Srbije je to što primenjuje Prelazni trgovinski i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji otvaraju velika tržišta.

"Nadamo se da će te investicije biti na duži period, da neće predstavljati seljenje kasnije dalje na istok, jer naše prednosti su i dalje geografski položaj, u Evropi smo, još uvek kvalitetna, ali nažalost i jeftina radna snaga", kaže Dragana Stojanović iz Sindikat tekstilaca.

Urušavanje tekstilne industrije počelo je raspadom Jugoslavije i sankcijama. Devedesetih u ovoj grani radilo je oko 200 hiljada ljudi, pre 10 godina upola manje, a danas tek 31 hiljada. Brendovi poput "Kluza", "Beka" i "Centrotekstila" više ne postoje. U nekadašnjem vranjskom gigantu "Yumcu", desetkovan je broj radnika. Nadu vraća novootvoreni "Novotekstil".

Zaposleni u toj fabrici uglavnom dolaze iz bivših giganata. Kažu da je svaki početak težak, ali se nadaju da će sve biti u redu sve. I Leskovčani mnogo očekuju od turskog i nemačkog investitora.

"Zahtev turskog investitora je 500 radnika u prvoj fazi, za dve godine 1500 radnika, pa ćemo se uveriti u tačnost tih podataka", ističe gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić.

Tekstilce ugrožavaju siva ekonomija i jeftina kineska roba. Sumnjaju u to da se potpuno primenjuje carinska procedura kod uvoza i traže da se u promet ne pušta roba bez deklaracije.

izvor : www.seebiz.eu

Visina investicije biće 43,2 miliona evra, a država će taj projekat podržati sa 9.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Benetton planira da pokrene proizvodnju u objektima niške fabrike Niteks, a plan je da u Niš dovede i svoje prateće dobavljače.
 
Na taj način Niteks će ponovo postati vodeći tekstilni centar u Srbiji.

Predviđena je i saradnja sa domaćim kompanijama koje mogu da odgovore standardima "Benetona".
 
Benetton je porodična kompanija osnovana 1965. i danas je jedna od najvećih grupacija iz oblasti modne tekstilne industrije.
 
Kompanija Benetton je prisutna u 120 zemalja širom sveta.

izvor : www.seebiz.eu

Prema rečima profesora Milutinovića, neki od studenata iz Beograda se nalaze na vodećim mestima u Googlu i rade na razvijanju nekih od najpoznatijih alatki ovog pretraživača.

- Koliko ih je tačno sa ETF ne znam, ali znam za onih desetak koji su kod mene radili diplomski. Ti studenti su mi posle pomagali na nekim međunarodnim projektima za investitore iz SAD, pa su otišli da doktoriraju na nekom univerzitetu u Americi. Treba znati da akcije imaju svi oni koji rade u Googlu - kaže za Blic ovaj vrsni stručnjak.

 Profesor Milutinović kaže da ne zna o kolikoj se vrednosti akcija radi, ali može da nasluti na osnovu nekih svojih izvora u Googlu.

- Pre četiri godine, tačnije 2007, ko god je imao radnog staža u Googlu od godinu dana, imao je oko milion dolara. Ko je radio dve godine imao je oko četiri miliona dolara, a ko je u tom trenutku već radio četiri godine, imao je oko 16 miliona. Kasnije su te akcije dosta pala, a onda su se polako dizale. Naravno, ovo važi za sve zaposlene ne samo za one koji su naše gore list - objašnjava profesor Milutinović.

Profesor nije mogao da oda imena svojih bivših studenata, koji su akcionari u Googlu, ali kaže da sa njima održava periodične kontakte.

izvor : www.seebiz.eu

Godina u koju se tek zakoračilo treća je zaredom za koju analitičari najavljuju da će biti teška.

U 2009. ušlo se s mnogo neizvesnosti, sam početak 2010. je pokazao da je o oživljavanju privrede i ekonomije rano govoriti dok se u novu 2011. već ulazi “pripremljeno”. Sa znanjem šta kriza znači - mnogo priče, ali malo novca za ulaganje.

Privrednici već najavljuju da će problem likvidnosti opet biti aktuelan, a da će u nove pogone biti ulagano oprezno, industrija investicionih fondova iznova govori da se više “isplati” od drugih, berza obećava “blue chipove”.

Uprkos šminkanju za privlačenje novca, neki stručnjaci ocenjuju da će aktuelni ekonomski problemi opstati i čitavu deceniju. Jedino izvesno za 2011. je da će tržišta ostati turbulentna i nestabilna, ocenjuje Zoran Jeremić, profesor finansijskih tržišta na Univerzitetu Singidunum, FEFA i bivši direktor Beogradske berze. On za Ekonom:east kaže da će zbog nestabilnosti „koja će potrajati“, a pre svega zbog daljeg obezvređenja dolara i rasta državnih dugova i dalje biti atraktivno ulaganje u zlato, još više u srebro, kao i sve berzanske robe, mada će i ta tržišta biti praćena povremenim korekcijama, upozorava.

„Dolar kao rezervna svetska valuta je definitivno doveden u pitanje, a zona evra će, takođe, i u 2011. biti u ozbiljnim iskušenjima“, uveren je taj ekonomista.

Jeremić dodaje da će se, na drugoj strani, oporavljati tržišta akcija, pre svega sektori agrobiznisa, plemenitih metala, nafte i novih tehnologija, ali uz visoku kolebljivost.

Tržište akcija u Srbiji ostaće ipak nelikvidno, kaže Jeremić. Uprkos tome što će izlazak velikih kompanija na berzu privući više očiju ka srpskom tržištu kapitala, Jeremić je uveren da ta „infuzija“ kasni.

„Naravno da će eventualna uspešna prodaja Telekoma imati pozitivne kratkoročne efekte. Modeli prodaje velikih preduzeća, međutim, ne ostavljaju prostor za značajniji razvoj berze, kašnjenje je veliko, a tajming loš“, kaže Jeremić.

On veruje da će odziv na predstojeću NIS-ovu ponudu za preuzimanje akcija biti značajan, ali strahuje od delistiranja sa berze tog „giganta“ u tom slučaju.

To nije jedini „strah“. Jeremić upozorava da su sekira iznad glave privredi i visoke kamatne stope koje prate rast referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, a koje ne smanjuju inflaciju, iako tu metu gađaju.

„One povećavaju nelikvidnost, smanjuju konkurentnost segmenta privrede koji je tek počeo krhki oporavak“, zaključuje Jeremić.

Pare za državne dažbine

Privreda, na drugoj strani, muku muči kako da ispliva iz nelikvidnosti, pre svega. O ulaganju nema kad da se misli. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da će održanje tekuće likvidnosti i naplata potraživanja biti glavne muke u 2011. Deo krivice on „svaljuje“ na državu koja, kako kaže, već godinu dana odbija da zakonom ograniči rokove plaćanja, po uzoru na Hrvatsku i Sloveniju.

„Zbog takvog stava Ministarstva trgovine i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 2010. je opet završena s većim brojem zatvorenih nego otvorenih preduzeća jer preduzetnici i mala preduzeća teško uspevaju da opstanu u uslovima kada s jedne strane imaju čitav niz poreza, doprinosa, taksi, naknada (prosečno 42), a s druge strane ne mogu da naplate svoj novac skoro četiri i po meseca budući da je prosečan rok naplate u 2010. bio 131 dan”, upozorava Rajić.

U takvom ambijentu, dodaje, privredi će ciljevi biti efikasnije poslovanje, izvoz i investicije koje će ga pogurati. Ali, novac će se trošiti i na reprogramiranje dugova.

„Tim potezom kompanije smanjuju mogućnost blokade računa koji ih potencijalno mogu odvesti u stečaj i izazvati diskontinuitet u poslovanju”, objašnjava Rajić.

On upozorava da će privreda umesto na investicije najviše novca 2011. potrošiti na amortizaciju državnih dažbina budući da je prošle godine, kako kaže, uvedeno 17 taksi. Zbog prevelikih opterećenja privrede, ističe Rajić, Srbija se po oceni opšte poslovne klime nalazi u Grupi C Svetske banke sa oznakom „vrlo neizvesno”.

Nelikvidnost i loša naplata muče i Telefoniju, upkos rastu prohoda od 35 odsto u 2010. Predsednik tog sistema Branimir Bošković za Ekonom:east kaže da je izvesno da će i ove godine duže od 120 dana čekati da naplate svoj novac.

„Nove investicije planiramo samo u BeoTelNetu, kćerki-firmi, koja će nastaviti ulaganje u infrastrukturu i nove internet-servise. Ulaganja u 2011. će biti značajno otežana i smanjena jer praktično ne postoje povoljni uslovi kreditiranja. Krediti će ove godine biti mnogo skuplji nego prošle godine, a većina banaka je prestala da nudi investicione kredite na duži rok“, ističe Bošković.

Ako se tome doda da u Srbiji nikad nije zaživelo alternativno finansiranje kompanija preko berze, biće to teška ekonomska godina. Nerealno je očekivati da se privreda masovno okrene tržištu kapitala kad je Beogradska berza proteklu godinu završila s gubitkom vrednosti indeksa.

Glavni broker Sinteza Invest Group-a Nenad Gujaničić ipak je optimističniji u prognozama za 2011.

„Beogradska berza bi mogla konačno da prekine trogodišnji negativan trend smanjenja prometa s obzirom na to da se očekuje pojavljivanje Telekoma na tržištu, čija bi tržišna kapitalizacija bila nekoliko puta veća od trenutno najveće kompanije, Naftne industrije Srbije“, kaže taj broker.

Za ulaganje na berzi kriza će i dalje biti omča oko vrata. Ipak, najmanje rizične investicije biće, kako kaže, akcije farmaceutskih, prehrambenih, telekomunikacionih kompanija. To su defanzivne industrije sa stabilnom tražnjom za njihovim proizvodima, objašnjava Gujaničić.

„Kompanija iz te branše nema mnogo na Beogradskoj berzi, pa je teško napraviti pravi izbor, ali bi izlazak Telekoma na tržište mogao u velikoj meri da promeni situaciju“, objašnjava.

On po isteku ponude za preuzimanje NIS-a očekuje pad cene te hartije, što će, kako kaže, biti dobra prilika za kupovinu. U tu korpu, prema njemu, treba staviti i sve kompanije koje su zadržale liderske pozicije u svojim sektorima.

EU će pogurati berzu

Analitičari Erste banke u svom izveštaju izdvojili su akcije Sojaproteina, Energoprojekt holdinga i AIK banku kao “pikove” za ulaganje u 2011. Kako se navodi u studiji, oni u tekućoj godini očekuju rast dobiti po akcijama u centralnoj i istočnoj Evropi od 20 odsto.

Glavni pokretač na srpskom tržištu akcija trebalo bi da bude napredak u pogledu zahteva za prijem u članstvo u EU, ocenjuju stručnjaci Erste banke. Oni kao podsticaj navode i novi zakon o tržištu hartija od vrednosti, koji treba da bude usvojen u prvoj polovini godine. Novi zakon, pored pooštrenja zahteva u pogledu transparentnosti i izveštavanja, treba da olakša inicijalne javne ponude. Takođe bi, kako se navodi u analizi, u 2011. trebalo da se nastavi državni program raspodele akcija da bi tržištu dao nešto svežeg materijala.

To bi i investicionim fondovima moglo da olakša godinu budući da oni, prema rečima Milana Marinkovića, direktora i predsednika Upravnog odbora Društva za upravljanje investicionim fondovima Fima invest, nemaju mnogo manevarskog prostora.

“U prospektima fondova je definisano gde oni ulažu i dužni su da izbegavaju rizike”, kaže Marinković.

On dodaje da će fondovima u 2011. biti privlačne deonice kompanija čija je cena padala zajedno s celim tržištem uprkos dobrom poslovanju.

“Keš na računu nekih kompanija veći je od tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi”, ističe sagovornik Ekonom:easta.

Dodaje da najviše takvih kompanija ima u građevinskom sektoru.

Uprkos tome, dominantan utisak je da je 2010. bila godina stečajeva, kojih će, kako kaže, ove godine biti i više.

“To je kazna za loš menadžment”, zaključuje Marinković.

izvor : www.emg.rs