Izvoz Srbije u CEFTA region iznosio je 322 miliona dolara, a uvezla je robu za 187 miliona dolara,navodi zavod.

Suficit je rezulat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda - žitarica, proizvoda od žitarica i pića. Najviše su se uvozili gvoždje i čelik, struja i proizvodi od nemetalnih minerala.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru iznosila je 3,5 milijardi dolara. Izvoz je iznosio 1,2 milijarde dolara, a uvoz je bio 2,3 milijarde dolara.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

U periodu januar-februar 2010, u odnosu na ista dva meseca prethodne godine, industrijska proizvodnja je porasla za tri odsto.

U februaru je, posmatrano po sektorima, na godišnjem nivou kod vađenja rude i kamena postignut rast od 10,2 odsto, u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode od tri odsto, a u prerađivačkoj industriji od 1,9 odsto.

Gledano prema namenskim grupama, u februaru ove u poređenju sa februarom prošle godine proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju povećana je 17,4 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije osam odsto, energije 2,5 a kapitalnih proizvoda 2,3 odsto.

Istovremeno je opala proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju, od 2,2 odsto, piše u saopštenju Zavoda.

Povećanje obima industrijske proizvodnje u februaru 2010. u odnosu na februar 2009. je postignuto u 12 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 50 odsto, a pad u 17 oblasti.

Februarskom rastu industrijske proizvodnje najviše su doprineli povećanje proizvodnje osnovnih metala, motornih vozila i prikolica, električne energije, vađenje sirove nafte i gasa, reciklaža i proizvodnja nameštaja.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2010. u odnosu na januar 2010. pokazuje da je u industriji ukupno ostvaren pad od 1,4 odsto, a u prerađivačkoj industriji od 2,1 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2010. u odnosu na prosek 2009. pokazuje da je u ukupnoj industriji ubeležen rast od 2,1 odsto a u prerađivačkoj od 1,9 odsto.

Uključujući industrijsku proizvodnju malih preduzeća koja se prati na uzorku, u februaru 2010. je u odnosu na prosek 2009. ukupna industrijska proizvodnja bila manja 10,2 odsto a prerađivačka 15,3 odsto.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Profesor Dejan Šoškić, jedan od najozbiljnijih kandidata za naslednika Radovana Jelašića, ovih dana razmatra i nacrt izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, po kome će najverovatnije biti izabran novi guverner. Kao predsedniku Saveta centralne banke, NBS je njemu prosledila nacrt izmena, koje bi Šoškić trebalo da prosledi Vladi Srbije na usvajanje. Da ne bude zabune, po ovlašćenjima, koje kao predsednik Saveta NBS ima, Šoškić ne može sebi da „naštima” uslove koji će mu omogućiti da što pre sedne u guvernersku fotelju. Ono što može je da eventualno da mišljenje predloženih izmena zakona.

Najozbiljniji kandidat za guvernera juče nije odgovarao na naše pozive, ali nas je, njegov kolega Milojko Arsić, član Saveta NBS (koji se takođe po Jelašićevoj ostavci spominjao kao jedan od mogućih naslednika) uveravao da u tome nema ničeg spornog.

– Izmenama zakona predlaže se nova organizaciona struktura centralne banke, koja će biti uslađena i sa Ustavom Republike Srbije i sa evropskim zakonima. Sledeći svetsku praksu, smatramo da bi novim zakonom Savet NBS trebalo da dobije veća ovlašćenja u kreiranju monetarne politike. Jedno od mogućih rešenja predviđa da predsednik Saveta bude guverner koji će biti prvi među jednakima. Niko nama ne garantuje da ćemo se ponovo naći u tom Savetu i da ćemo biti ponovo izabrani kad se zakon usvoji – objašnjava Arsić.

Inače, formalni predlagač zakona je Ministarstvo finansija, izmene usvaja Vlada Republike Srbije, i potom prosleđuje parlamentu na usvajanje.

U Narodnoj banci Srbije, takođe, ističu da Savet NBS ne može da kroji izmene zakona i da nikakvog sukoba interesa nema. Ni Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, ne vidi ništa sporno u toj činjenici.

– Kada je reč o mogućem sukobu interesa, njega u načelu nema. Prirodno je da neko ko može da utiče na sadržaj zakona, a ima ambiciju da bude guverner, gleda da rešenja u zakonu budu takva kakva bi voleo da su ako bi on bio guverner. To nije sukob interesa, ali može da komplikuje motivaciju i da utiče na kvalitet doprinosa onoga ko se nađe u takvom položaju. No, to je teško izbeći. Računam da će se težiti zakonu koji je u velikoj meri usklađen sa evropskom i svetskom praksom – smatra Gligorov.

A kako treba čitati najavu da će novi zakon biti usklađen sa svetskom praksom i Ustavom Srbije. Naime, po Ustavu guvernera predlaže predsednik Republike. Da je moguće da će, umesto skupštinskog Odbora za finansije ime novog guvernera predložiti predsednik Boris Tadić, nagovestio je juče i premijer Mirko Cvetković. Iako tekst predloženih izmena još nije stigao u Nemanjinu 11, u izjavi za „Ekonomist magazin”, premijer je najavio da će uskoro biti usvojen novi zakon o Narodnoj banci Srbije, po kom će, u roku od mesec do dva, biti izabran novi guverner. Paralelno sa izborom kandidata za novog guvernera razmatra se i opcija da se usvoji novi zakon o NBS-u. Jedno od mogućih rešenja u novom zakonu je da umesto parlamentarnog Odbora za finansije prvog čoveka NBS-a predlaže predsednik države, potvrdio je Cvetković.

– Ako bismo sad izabrali guvernera, po kratkom postupku, a onda za mesec ili dva usvojili novi zakon o NBS-u, morao bi iznova da se bira guverner – precizirao je Cvetković. Zato se, prema njegovim rečima, sad paralelno radi na izboru novog guvernera i usvajanju novog zakona. Plan je, kako je objasnio Cvetković, da se najpre usvoje novi propisi, a posle dan, dva imenuje novi guverner, čiji će mandat potom biti narednih pet godina.

Zakon će, između ostalog, promeniti i nadležnosti Saveta NBS-a, koji će imati veća ovlašćenja, potvrdio je premijer.

Stručnjaci za oblast monetarne politike kažu da nije trenutno naročito važno da li će guvernera predložiti Tadić ili skupštinski Odbor, jer svakako odluku o kandidaturi donosi vladajuća koalicija.

– Razlika će se osetiti kada predsednik ne bude iz partije koja je na vlasti. Jasno je da se tada značajno povećava uticaj predsednika, jer se mora dobiti njegova saglasnost da bi neko bio kandidat za guvernera. Tako da je potrebno da se partije na vlasti i predsednik saglase o ličnosti koja bi mogla da bude guverner, što bi trebalo, u načelu, da obezbedi nezavisniji položaj guverneru. To je, generalno, prednost sistema sa podelom vlasti, koja naravno važi ako jedna partija ili koalicija nema kontrolu nad svim granama vlasti, što trenutno nije slučaj u Srbiji. Da li će i po tom sistemu najbolji kandidat doći na to mesto, to je već drugo pitanje – smatra Gligorov.

(Zatvori)

Zato su strane investicije razvojna šansa koja mora da se prepozna na lokalnom nivou, rekao je Bugarin.

Da bi Srbija u postkriznom periodu nastavila da privlači strane direktne investicije neophodno je da uslovi poslovanja budu predvidljivi i stabilni, da nema iznenadnih podizanja poreza i taksi, a birokratske procedure morale bi biti jednostavnije.

Potpredsednica Privredne komore u Srbiji Vidosava Džagić kaže da se na nivou lokalnih samouprava mora uspostaviti sistemski proces podrške stranim investitorima jer bez stranih ulaganja nema ni ravnomernog lokalnog i regionalnog razvoja.

Prema njenim rečima, strani investitori se pre investiranja moraju upoznati sa domaćom regulativom i sporazumima o slobodnoj trgovini koje Srbija ima i pogodnostima koje oni omogućavaju.

Džagić je kao primer navela grinfild investiciju slovenačkog Gorenja u Valjevu, kojem je Regionalna privredna komora pružila pomoć u upoznavanju sa ekološkom propisima, radnim zakonodavstvom, pitanjima radnih i boravišnih dozvola, kao i izboru lokalnih dobavljača.

Prednost Srbije - sporazumi o slobodnoj trgovini

Viceprimijer Božidar Đelić, premijer Mirko Cvetković i Meri Vorlik ambasadorka SAD

Glavne prednosti Srbije u privlačenju inostranih investitora su brojni sporazumi o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama i činjenica da je ona na putu pridruživanja Evropskoj uniji, ali je neophodno da i dalje unapredjuje poslovnu klimu, kažu ambasadori stranih zemalja u Srbiji.

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik istakla je da najveći cilj za Srbiju mora biti stvaranje poslovne klime koja budi interesovanje investitora jer će posle krize borba za inostrana ulaganja medju zemljama postati neumoljiva.

Strategija unapređenja investicione klime mora da uključi ključne reforme, kao što su sprovođenje restitucije i učlanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju, što će podići poverenje investitora, rekla je Vorlik.

Nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas naveo je da je Srbija veoma interesantna za nemačke kompanije, ističući da bi krizu trebalo iskoristiti za otklanjanje slabih tačaka srpske privrede i sprovođenje strukturnih reformi.

Mas je ukazao da bi iznos investicija trebalo da se povećava kako Srbija bude napredovala u procesu pridruživanja EU, ali da će ona tokom tog procesa morati da se pripremi za priključenje zajedničkom evropskom tržištu.

Ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja istakao je da je Srbija najveće tržište od svih zemalja bivše Jugoslavije koje se odlikuje visokostručnom radnom snagom, niskim porezima u odnosu na druge zemlje i stabilnim bankarskim sektorom. Prema njegovim rečima, prepreke za investicije su i dalje nizak kreditni rejting Srbije, loš imidž, birokratija, teško dobijanje građevinskih dozvola i korupcija.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najtrgovanija akcija je izdavaoca AIK banka a.d. (AIKB) sa obimom od 17,94 miliona dinara. Akcije Energoprojekt holdinga A.D. (ENHL) i Alfa plama A.D. (ALFA) takodje su bile u fokusu investitora danas, što je rezultiralo obimom od 6,22, odnosno 0,99 miliona dinara.

Najveći rast cene zabeležen je pri trgovanju akcijama Informatika A.D. (INFM), gde je cena na zatvaranju iznosila 3.350 dinara, što predstavlja rast od 15,40%. Cena akcija Univerzal banke A.D. (UNBN) danas je iznosila 6.650 dinara, što je povećanje od 6,72%, dok su akcije Metalca A.D. (MTLC) uvećale svoju cenu za 3,44%, odnosno na 2.197 dinara.

Detaljnije...

Izvor: Ilirika Investments
(Zatvori)

Savetnik će pripremiti tendersku dokumentaciju na osnovu koje će se znati koja imovina pripada „Telekomu Srbija“, a koja, uključujući i infrastrukturu, ostaje u državnoj svojini.

Ministarstvo finansija saopštilo je da su konstituisane radna grupa i komisija za javnu nabavku koje će pratiti prodaju dela akcija „Telekoma Srbija“. Na čelu obe ove grupe je državni sekretar Slobodan Ilić.

„Prodajom dela akcija u svojini države, stvaraju se uslovi i za otpočinjanje aktivnosti na raspodeli besplatnih akcija sadašnjim i bivšim zaposlenim radnicima ‘Telekoma’ i građanima Srbije“, kazao je Ilić, a prenosi agencija Beta. 

„Telekom Austrija“ mogao bi da učestvuje na tenderu za kupovinu 40 odsto akcija „Telekoma Srbija“, objavio je juče bečki ekonomski dnevnik „Virtšaftsblat“ . List navodi da „Telekom Austrija“ već ima u našoj zemlji kompaniju za mobilnu telefoniju i da bi tender „mogao da izazove interesovanje za kupovinu fiksnog operatera ‘Telekoma Srbija’“.

Preko svoje kompanije „Vip mobajl“, inače, „Telekom Austrija“ je učestvovao na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji, kad je pobedio norveški „Telenor“.

Kupovinom 40 odsto udela u „Telekomu Srbija“, „Telekom Austrija“ bi došao do licence za fiksnu mrežu. Na taj način mogla bi da se sprovede nova strategija spajanja fiksne mreže sa mobilnim proizvodima, navodi „Virtšaftsblat“.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Ponovo su u centru interesovanja investitora bile akcije AIK banke iz Niša (AIKB), a zanimljivo je i da je gotovo čitavog dana bila vrlo mala ponuda na strani prodaje na ovoj akciji. BELEX15 indeks je dan završio u plusu od 0,18%, na 676,87 poena, dok je BELEXline završio u plusu 0,09% i sada je na nivou od 1.296,32 poena.

Pomenutim akcijama AIK banke (AIKB) trgovalo se u vrednosti od 27,7 miliona dinara, što je više od polovine prometa u trgovini akcija. Na ovoj akciji je zabeležen rast cene od 1,02%, na 2.985 dinara, a veći deo dana trgovano je i na ceni od 3.000 dinara. Na drugom mestu po obimu  su akcije Sojaproteina (SJPT) kojima se trgovalo u vrednosti od preko 4,72 miliona RSD, a ostvaren je pad cene od 2,01%, na 928 dinara. Posle dužeg perioda zabeležen je veći obim trgovanja na akcijama Energomontaže (EGMN), uz promet od 3,7 miliona RSD ostvaren je i rast cene od 3,86%, na 3.500 dinara. 

Od akcija sa kontinuiranog trgovanja, najveći rast cene je na akcijama kompanije Progres (PRGS) od 5,73% (na 166 dinara), dok je veći rast cene zabeležen i u trgovini akcija Globos osiguranja (GLOS) od 3,15% (na 753 dinara) i Tehnogasa (TGAS) od 2,93%, na 6.896 dinara.

Gubitnik dana sa kontinuiranog trgovanja su akcije Pupin Telekoma (PTLK) na kojima je zabeležen pad cene od 10%  na 171 dinar, što je istorijski minimum ove hartije. U većem padu je i cena akcija Vino Župe (VINZ) od 4,39% (na 8.605 dinara) i Informatike (INFM) od 3,84%.

Od 52 aktivne akcije danas, 12 je poskupelo, 14 pojeftinilo, a 26 je dan završilo bez promene cene.

U današnjem trgovanju akcijama od 498.333 EUR, ukupno učešće stranih investitora bilo je 61,4%, od toga 78,16% na strani kupovine i 44,65% na strani prodaje.

U trgovini Obveznicama Republike Srbije, ostvaren je promet od 85.592 EUR.

Strano učešće u prometu ovim hartijama iznosilo je 12,93%.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Cvetković je izjavio da će Savet NBS formalno razrešiti sadašnjeg guvernera Radovana Jelašića 6. aprila, ali da je dobro da javnost i pre toga bude upoznata sa tim ko će biti kandidat za njegovog naslednika.

Premijer je rekao da će procedura izbora kandidata trajati oko dva meseca.

Cvetković je saopštio da je bilo više kandidata za guvernera NBS, ali da je postignuta saglasnost o predlogu za koji je procenjeno da je najbolji.

Jelašić je neopozivu ostavku podneo 23. marta, ali će obavljati ovu dužnost do izbora novog guvernera. Guvernera Skupštini formalno predlaže Odbor za finansije Skupštine Srbije.

Premijer Srbije je danas na Mokroj Gori, na Tari, otvorio Vivaldi-Menadžerski forum. premijera  je dočekao popularni domaćin Drvengrada , srpski režiser Emir Kusturica.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)