U swap trgovini devizama banke kupuju ili prodaju devize uz obavezu da ih u određenom roku, u ovom slučaju nakon tri meseca, po unapred određenoj ceni prodaju ili kupe. Narodna banka je navela da se na osnovu dostavljenih ponuda banaka na obe aukcije, pokazalo da je tražnja za dinarima viša od tražnje za devizama.

Najavljeno je i da će NBS u aprilu organizovati tromesečne swap aukcije kupovine i prodaje deviza svakog utorka. Devizne swap transakcije na duži rok, ocenila je ranije NBS, trebalo bi da doprinesu razvoju tržišta finansijskih instrumenata, zaštiti od valutnog rizika i unapređenju procesa deevroizacije.

"Očekuje se da će banke, tim finansijskim instrumentom zaštite od valutnog rizika, dobiti dugoročni cenovni signal koji bi trebalo da doprinese povećanju međubankarske trgovine na deviznom tržištu", ocenila je NBS.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Direktna strana ulaganja u prošloj godini dostigla su 1,3 milijarde evra, dok je u januaru ove godine u Srbiju je ušlo 139 miliona evra stranih direktnih investicija. Od većih investicija ove godine očekuju se ulaganja po osnovu ugovora sa Fijatom, a da je nedostatak investicija ozbiljan problem Srbije govori i podatak da ćemo ove godine poslati u svet ekonomske diplomate kojima će upravo privlačenje ulagača biti glavni posao.

Privlačenje stranih investicija ozbiljan je i težak posao kaže Dušan Filimovnović iz Britansko-Srpske privredne komore. U doba krize one koji su već investirali u Srbiju treba ubediti da nastave sa investcijijama, ali je najteže dovesti one koji nikada nisu bili u našoj zemlji.

Najbolje opštine posećuju sajmove Krajem marta Vršac je proglašen za najuspešniju opštinu u promociji investicija u 2010. godini i dobio je prvu nagradu na takmičenju "Investirajte u Srbiji". Kao nagradu dobila i posetu Investicionom sajmu u Minhenu, koju će da organizuje USAID, dok će je PKS nagraditi posetom Investicionom forumu u Nemačkoj. Drugoroplasirana opština u promociji investicija u 2010. godini je Leskovac, a trećeplasirana opština Užice, koje su dobile studijsko putovanje u grad Osborn u državi Alabama i mogućnost da posete Investicioni sajam u Minhenu.

“Strane investiture, pogotovo one koji nikada nisu bili u Srbiji najviše interesuje politička situacija, kao i to kakva je politika iznošenja novca iz zemlje jer žele da znaju šta će biti sa njihovim novcem jednom kada investicija ostvari profit”, objašnjava Filimonović.

Britansko Srpska privredna komora postoji dve godine i od tada u Londonu za potencijalne ulagače organizuje različite vrste seminara, odnosno prezentacija o Srbiji i načinima ulaganja u našu zemlju.

„Pitanja imate raznih. Od toga kakva je infrastruktura i da li mogu da koriste funte za plaćanje, do toga da li ljudi govore engleski jezik i da li mogu da se sporazumeju kad dođu“, navodi Filiomonović.

Austrija je druga na listi po visini investicija u Srbiju u 2009. Godini, sa uloženih 234 miliona evra. Ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja kaže je da su prepreke za investicije i dalje nizak kreditni rejting Srbije, loš imidž, birokratija, teško dobijanje građevinskih dozvola i korupcija.

Izvršni direktor za korporativne poslove u "Telenoru" Goran Vasić ističe je da je za strane investitore važno da postoji transparentnost u odlučivanju lokalnih organa vlasti, kao i predvidljivost uslova poslovanja na određenom tržištu.

Podsetivši da "Telenor" posluje na čitavoj teritoriji Srbije, on je naveo da su diskreciona prava lokalnih samouprava pri određivanju taksi u praksi raznolika, pa se tako mesečna taksa za firmarinu kreće od 15.000 dinara u centru Beograda do 130.000 dinara u pojedinim mestima u centralnoj Srbiji.

Vorlik: Objasnite investitorima zašto da ulažu u Srbiju

Među zemljama investitorima prošle godine najaktivnije su bile Rusija koja je uložila 419 miliona evra, potom Austrija koja je investirala 234 miliona, Holandija 172 miliona evra, Italija 167 miliona evra i švajcarska 68,8 miliona evra.

Ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik ocenila je da Srbija može da postane investiciona destinacija u Evropi, ali da je potrebno da ispuni dva neophodna koraka - da završi reforme koje pomažu onima koji žele da posluju u Srbiji i da na odgovoran način da do znanja investitorima zbog čega treba da ulažu u našu zemlju.

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik istakla je da najveći cilj za Srbiju mora biti stvaranje poslovne klime koja budi interesovanje investitora jer će posle krize borba za inostrana ulaganja među zemljama postati neumoljiva.

Strategija unapređenja investicione klime mora da uključi ključne reforme, kao što su sprovođenje restitucije i učlanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju, što će podići poverenje investitora, rekla je Vorlik.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je bujanovačka punionica vode Heba koja je činila 70 odsto današnje trgovine vlasničkim papirima. Ukupna realizacija u trgovanju akcijama ove punionice vode s juga Srbije iznosila je  52,9 miliona dinara uz rast vrednosti 10,1 odsto. Verovatno je reč o daljoj konsollidaciji vlasništva od strane bačkopalanačkog Nektara koji je 70 odsto kapitala Hebe kupio na tenderu novembra 2008. godine za sumu od 2,5 miliona evra i uz investicioni program od 6 miliona evra. Heba je nekada spadala u sam vrh domaćeg tržišta vodara ali su nerešena vlasnička struktura i jaka konkurencija uticali na znatan pad poslovanja u proteklih nekoliko godina.

Od ostalih akcija iz realnog sektora najviše se trgovalo akcijama pirotskog Tigra (TIGR) i beogradskog Energoprojekta (ENHL). Nakon što su mediji preneli najave da je kanadska grupacija SNC Lavalin zainteresovana za kupovinu državnog paketa akcija Energoprojekta, akcije ove kompanije su zabeležile povećano interesovanje investitora.

Energoprojekt je stigao do nivoa od 850 dinara dok je prosečna cena bila 844 dinara – 2,4 odsto veća u odnosu na prethodni dan. Akcije ovog građevinara zabeležile su realizaciju od 1,8 miliona dinara. Sličan promet registrovao je i pirotski Tigar (TIGR) uz pad vrednosti od 3,4 odsto dok se bečejski Sojaprotein (SJPT) oporavio preko 2 procenta ali uz mizeran promet.

AIK banka (AIKB) je, tradicionalno, bila najprometnija hartija iz bankarskog sektora. Ukupan promet ovom hartijom iznosio je 4,7 miliona dinara uz rast cene od 2,5 procenata. Već šesti uzastopni dan ova hartija beleži uzlazni trend tokom kojeg je skočila 9,4 procenta.

Solidan promet od 4 miliona dinara  uz rast vrednosti od 1,7 procenata zabeležila je beogradska Agrobanka (AGBN) koja je okončala trgovanje na nivou od 9.019 dinara. Zvaničnici ove banke objavili su da je u prva dva meseca Agrobanka ostvarila dobit od 356,2 miliona dinara što je 20 odsto planiranog profita za tekuću godinu. Veliki promet od 4,1 milion dinara zabeležile su prioritetne akcije Poštanske banke (PSBNPB) u verovatno unapred dogovorenoj transakciji dvojice učesnika na tržištu.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Iako će mu ostavka biti prihvaćena, Jelašić će i dalje obavljati poslove kao i do sada dok Skupština ne imenuje novog guvernera. Premijer je najavio da će u isto vreme kada bude izabran prvi čovek centralne banke biti ponuđen i novi zakon o NBS. U suprotnom, ako bi prvo bio izabran novi guverner pa tek posle bio usvojen zakon o NBS, on bi po usvajanju tog akta morao da prođe ponovni postupak izbora.

Novi zakon o NBS delimično smanjuje autonomiju guvernera, a težište odgovornosti prebacuje na Savet. Tako ubuduće, bar prema važećem predlogu novog zakona o NBS, o svemu će odlučivati Savet sa parnim brojem članova. Ukoliko u okviru ovog tela nema saglasnosti po određenom pitanju, poslednju reč davaće guverner.

Milojko Arsić, član Saveta NBS, kaže da bi novi zakon trebalo da predvidi da guvernera i barem još jednog člana Saveta predlaže predsednik republike. Takođe, kako objašnjava naš sagovornik, monetarnu politiku, politiku kursa dinara, te upravljanje deviznim rezervama, inflacijom, kao i kontrolu finansijskog sektora od guvernera bi preuzeo Savet, koga osim guvernera čini još šest do osam članova.

Biljana Stepanović vlasnica Biznis Info grupe, ocenila je u emisiji Kažiprst B92 da novi zakon ima za cilj ograničenje samostalnosti Narodne banke i veći uticaj Vlade na njene odluke. Ona napominje da iako se takav utisak u javnosti stekao guverner Radovan Jelašić nije samostalno donosio odluke o monetarnoj politici, niti je njegova pozicija bila bez kontrole.

" I po sadašnjem zakonu guverner nije osoba koja odlučuje bez kontrole. Politiku Narodne banke zapravo kroje tri tela monetarni odbor, savet NBS i guverner. Monetarni odbor donosi ključne odluke u vezi sa monetarnom politikom što znači da odlučuje o deviznim rezervama, kamatama, kursu. Stvar je u tome što kada imate jaku ličnost kao što je guverner Radovan Jelašić onda imate utisak da je on tamo "Bog i batina", što u praksi uopšte nije tako", ocenjuje Stepanović.

Nepoznat kandidat za novog guvernera

Od mogućih kandidata za novog guvernera u javnosti se do sada moglo čuti da je Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS, najozbiljniji kandidat. On je i potvrdio za B92 da je imao neformalne razgovore o preuzimanju funkcije guvernera.

"Nekih neformalnih kontakata jeste bilo, međutim, ja bih zaista u ovom trenutku prepustio demokratskom procesu da ide svojim tokom. Sigurno je da treba da se obavi još dosta tih preliminarnih konsultacija da bi se izašlo sa nekim konkretnim predlogom za to važno mesto“, kazao je on.

"U pitanju je jedan složen proces međusobnog dogovaranja i teško bi bilo pretpostaviti da to može da se završi u nekom kratkom roku", rekao je Šoškić.

Prema izmenama zakona o Narodnoj banci kandidata za novog guvernera trebalo bi da predloži predsednik Srbije Boris Tadić.

Biljana Stepanović napominje da je izmena zakona pitanje formalnosti jer Tadić kao predstavnik partije koja ima većinu ionako indirektno predlaže kandidata. Ona kaže i da su imena koju su proteklih nedelja pominjana kao mogući izbog za guvernera došla kako od stručne javnosti, tako i od interesnih grupa krupnih kapitalista koji itekako imaju interes da se monetarna politika više prilagodi njihovim potrebama.

Danas leže još 180 miliona evra od MMF-a

Narodna banka će od Međunarodnog monetarnog fonda danas povući 180 miliona evra za jačanje deviznih rezervi, što je polovina od raspoložive treće tranše "stend baj" aranžmana sa tom finansijskom institucijom.

Kako se navodi, time će ukupna sredstva koja su do sada iskorišćenja iz tog aranžmana dostići 1,3 milijarde evra, odnosno 253 odsto kvote Srbije u MMF-u. Povlačenje nove rate omogućeno je pošto je Odbora direktora (MMF), pozitivno ocenio sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa u Srbiji.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend baj aranžman od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi kao podršku za ekonomski program Vlade Srbije za umanjenje uticaja svetske ekonomske krize.

Pitanje da li će promena zakona o NBS dovesti i do promene monetarne politike vezano za upotrebu deviznih rezervi nije bez osnova, ali ne treba zaboraviti da korišćenje deviznih rezervi ograničava kako dogovor sa MMF-om tako i rizik destabilisanja montetarnog sistema, kaže Biljana Stepanović.

"Formalno-pravno država ne može da izvuče novac iz deviznih rezervi i da ga da privrednicima. Mi imamo devizne rezerve kojima država garantuje stabilnost kursa, jer kada ih nemate vi nemate čime da garantujete. Vlada može da izvrši pritisak na guvernera da devizne rezerve umesto u najboljim evropskim bankama drži u nekim domaćim bankama, koje bi onda pod povoljnim uslovima davale kredite preduzećima, ali to je veliki rizik i odgovoran guverner ne bi smeo to da uradi", napominje Stepanović.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

"Ove godine realno je očekivati rast ovog sektora, s obzirom na pojačanu svest građana o potrebi dodatnih prihoda u starosti u vidu privatne penzije. Gađani shvataju da moraju deo odgovornosti za svoju budućnost preuzeti na sebe i da se ne mogu oslanjati isključivo na državu“, ocenjuje Snežana Ristanović, direktorka Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Rajfajzen Future.

Priključenje novih članova dobrovoljnim penzijskim fondovima usporeno je od početka ove godine, ali je i dalje u porastu. Fondovi u Srbiji dobili su u poslednjih godinu dana više od 14 hiljada novih članova, pa ih je sada 216.630.

Ristanovićeva je podsetila da je od 1. februara 2010. godine, povećan i maksimalni neoporeziv iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove na 3.894 dinara.

„To znači da poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene do sume od 3.894 dinara, ako žele da ostanu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, zaposleni koji, nezavisno od poslodavca, uplate doprinosa vrše obustavom iz zarade do neoporezivog iznosa, ne plaćaju porez na dohodak građana“ objasnila je Ristanovićeva.

Visina dodatne penzije zavisi od iznosa koji se uplaćuje i dužine perioda uplaćivanja, ali i od prinosa koji fond ostvari u tom periodu.

Ukupna imovina Rajfajzen Future na kraju februara iznosila je 720,4 miliona dinara, i po tom parametru ovaj fond zauzima tržižno učešće od 9,39 odsto. Zaključno sa 31.12.2009. Rajfazen Future dobrovoljni penzijski fond ostvario je prinos od 12,14% za poslednjih dvanaest meseci, a 12,09% prinos od početka poslovanja.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Osigurana suma koja se dobija zavisi od uplate, ali i od toga koliko klijent rizično živi, kakvog je zdravstvenog stanja i koje je životne dobi.

Narodna banka je, početkom godine, obavezala osiguravajuće kuće da primenjuju nove statističke tablice smrtnosti i povećaju novčane rezerve.

Cristopher Cetl iz Grave osiguranja kaže da je to osiguranje već uskladilo sve potrebne parametre.

"Mi smo već unapred anticipirali te parametre i zbog toga možemo da idemo sa povoljnijom cenom od onog što se nudi u ovom trenutku", rekao je Kristof Cetl iz  Grave osiguranja.

Na primer, po novoj kombinovanoj polisi klasičnog životnog i osiguranja od devet teških bolesti, žena koja u 45-oj godini odluči da u narednih 20 godina uplaćuje po 250 evra godišnje, ima sigurnih 4 615 evra. Novac će dobiti ako oboli od navedenih bolesti, ali on se isplaćuje i u slučaju smrti zbog drugog uzroka. Ukoliko je nesrećan slučaj isplaćuje se trostruki iznos.

Ima kompanija koje su baš u kriznoj godini, rekordnu dobit pripisale osiguranicima. Izazov je bio i rešiti problem onih koji više nisu mogli da poštuju ugovorenu dinamiku uplata životnog osiguranja.

"Jedna od mera kojom smo se koristili je avansna isplata osigurane sume, onaj deo koji je moguć za premošćavanje tih finansijskih problema, a ugovor ostaje i dalje aktivan", rekao je Dragan Filipović iz Wiener stadish osiguranja.

Osim pada kupovne moći građana, poslovanje osiguranja sputava i to što osiguravajuće kuće nemaju dovoljno prostora za ulaganje prikupljenog novaca.

"Osiguravajuće kuće nude državi da izda obveznice na najmanje 20 godina. Takve hartije od vrednosti su idealne za finansiranje infrastrukturnih projekata. Dakle, država ima da rekapitulira interes da stotine građana osim male državne penzije imaju i dodatne prihode", rekao je Nebojša Divljan, iz Delta generali osiguranja.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Većina fondova rasta vrednosti imovine u proteklom mesecu imala je porast investicione jedinice. Najveći rast jedinice imao je fond Citadel Triumph od 2.99 odsto, dok su ostala tri pozitivna fonda imala nešto manji rast i to fond Ilirika JIE od 0.14 odsto, fond Focus Premium od 0.08 odsto i fond Raiffeisen Akcije 0.03 odsto. Najveći pad jedinice imao je fond Delta Dynamic od -1.88 odsto, za njim sledi fond Kombank Infond sa padom od -1,83 odsto i fond Fima Proactive od -0.70 odsto.

Fondovi očuvanja vrednosti imovine su uvećali svoje investicione jedinice na mesečnom nivou. Najveći rast investicione jedinice ove grupe fondova zabeležio je fond Erste Cash od 0.71 odsto, slede fondovi Fima Novac od 0.63 odsto i Focus Novčani Fond 0.59 odsto.

Samo jedan balansirani fond imao je negativnu vrednost investicione jedinice na kraju marta meseca i to je fond Delta Plus od -1.32 odsto. Druga dva fonda su protekli mesec završili u plusu odnosno imali su porast investicione jedinice. Fond Erste Euro Balanced 35 je imao porast od 0.79 odsto i fond Hypo Balance imao je rast od 0.57 odsto na mesečnom nivou.

Ukupna imovina fondova za mesec mart uvećana je za 2.85 odsto, što predstavlja rast od 29,466,028.12 RSD. Najveće povećanje imovine za mart mesec imao je fond Erste Cash od 48.91 odsto, dok je najveći pad imovine imao fond Delta Dynamic od -2.00 odsto. Na dan 30.3.2010. godine imovina trinaest fondova (ne uključujuću Raiffeisen Cash) iznosila je 1,043,143,222.63 RSD.

Izvor: www.investicioni-fondovi.com
(Zatvori)

Iako smo uveliko zagazili u 2010. godinu, zbog hronične nedostupnosti javnih informacija te odsustva valjane nacionalne statistike, tek u naznakama moguće je detaljnije istražiti stanje domaće ekonomije u protekloj kriznoj godini. Podaci za bankarski sektor, obnarodovani od strane centralne banke, govore da je kriza ušla i ovaj segment ekonomije ali ni približno u meri kojom je opterećen realni sektor privrede.

Deset najvećih banaka ovdašnjeg tržišta zabeležilo je nominalni rast aktive od skoro 24 procenta učvrstivši lidersku poziciju sa udelom od 70 procenata u ukupnoj aktivi bankarskog sektora. Finansijska kriza dodatno je stegnula omču oko vrata manjim bankama te je pitanje njihovog ukrupnjavanja ili pronalaženja strateškog partnera svedeno u ravan njihovog opstanka.

Primer Credy banke mogao bi biti jedino rešenje za marginalne bankarske ustanove ali će svakako pojedine od njih ostati bez kapaciteta dovoljnih za pronalaženje spasonosne formule.

I bruto profiti najvećih banaka govore o apsolutnoj dominaciji lidera bankarskog tržišta. Deset najvećih banaka je ostvarilo 25,2 milijarde dinara bruto dobiti što je bolji rezultat u odnosu na celinu bankarskog sektora. Ovaj bruto rezultat smanjen je 30 procenata u odnosu 2008. godinu ali bi pad bio značajno manji da rezultat vodećih banaka nije umanjila Alpha banka koja je uknjižila ogroman gubitak.

Sumarno gledano, bankarski sektor je zabeležio nominalni rast kako prihoda od kamata, tako i od naknada i provizija, ali je do smanjenja dobiti uglavnom došlo usled visokih rezervacija banaka za loše plasmane te njihovih indirektnih otpisa. Pored ovoga, kursne razlike su opteretile rashode pojedinih banaka, dodatno srozavši njihov krajnji rezultat.

Uprkos padu profitabilnosti, rastu kašnjenja naplate plasmana i drugim negativnim efektima, postignuti rezultat banaka u protekloj godini teško da može biti lošiji od ma kojeg drugog sektora domaće privrede u kojem je zasejano barem zrnce konkurencije.

Ovaj uspeh banke mogu zahvaliti pravovremenom tajmingu transformacije sektora, konzervativnoj politici NBS-a koja je u prošlosti banke spasila prevelike izloženosti ali i bankocentričnosti domaćeg finansijskog sistema u kojem gotovo da nema ozbiljnijih igrača do bankarskih ustanova.

Put razvoja bankarskog sistema utrlo je rasčišćavanje atrofiranog bankarskog sistema opterećenog dubiozama vremena partijske privrede i izrazitim nepoverenjem njegovih korisnika. Možda i jedini istinski reformski potez vlastodržaca tranzicionog perioda stvorio je osnovu za razvoj bankarskih usluga na način poznat u razvijenom svetu.

Rast bankarskog sektora pratila je regulativa NBS-a čija je višegodišnja konzervativnost u vremenu eskalacije krize bila glavni oslonac njegove stabilnosti. Godine nezajažljivih apetita za kreditima, stanovništva i novonastajućih kapitalista, NBS je amortizovala na način koji se u proteklih godinu-dve dana višestruko vratio, pre svega, akcionarima i menadžerima bankarskih ustanova.

No, nisu samo navedene stvari doprinele uspešnim rezultatima banaka. Dominantnost banaka u finansijskom sistemu vremenom je postala toliko izrazita da se ostale finansijske institucije nisu mogle izboriti ni za mrvice na tržištu. Ovo je za posledicu imalo dominaciju bankarskih kredita kao usluge na finansijskom tržištu što je uticalo na cenu ovog proizvoda, na radost zajmodavaca i negodovanje korisnika kredita.

Nerazvijeno tržište kapitala, odnosno visoko bankocentrično finansijsko tržište, u najvećoj meri je došlo do izražaja protekle godine kada su, usled visokog rizika, banke uglavnom poslovale sa državom koja je budžetske rupe popunjavala „žickajući“ na jedinom mestu gde se momentalno mogla zadužiti – kod domaćih banaka. Iscrpljeni realni sektor mogao je samo da posmatra istiskivanje sa tržišta dok su banke gomilale profite obavljanjem niskorizičnih repo-poslova i kupovinom državnih zapisa.

Nastavak ovakvog scenarija na dug rok bi mogao dodatno oslabiti privredu, te smanjiti prihode državi koja bi još glasnije vapila za zaduživanjem kako bi krpila nastale deficite. Bankarski sektor bi postao deo spirale koja bi povratno mogla ozbiljno ugroziti njegovu stabilnost. Onemoćala privreda tako bi mogla postati glavna prepreka nastavku dominacije bankarskog sektora.

Nenad Gujaničić, Sinteza Invest Group

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)