Dinkić je najavio da će podelom besplatnih akcija Elektroprivrede Srbije sledeće godine biti završen taj proces.

Obrazlažući poslanicima republičkog parlamenta predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Dinkić je podsetio da su građani do sada mogli da ostvare pravo na besplatne akcije tek šest meseci posle privatizacije.

Građani će ove godine, osim akcija NIS-a, dobiti i akcije kompanije Telekom Srbija, Aerodroma Nikola Tesla, kao i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, a sledeće godine dobiće akcije EPS-a, čime će biti završena podela besplatnih akcija u Srbiji.

Ministar je objasnio da jedina preduzeća koja neće biti privatizovana, a čije će akcije građani dobiti, jesu EPS i Aerodrom.

Predloženim izmenama zakona, prema rečima Dinkića, akcije koje nisu do sada prodate iz Privatizacionog registra na Beogradskoj berzi, biće objedinjene sa do sada neprodatim akcijama Akcijskog fonda, posle čega će biti objedinjene u Akcionarski fond koji će emitovati besplatne akcije građanima.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

AIK banka je činila više od 80 odsto prometa današnje trgovine akcijama. Akcije ove najprofitabilnije banke na Beogradskoj berzi stizale su do nivoa od 3.350 dinara gde su poslednji put bile krajem oktobra 2008. godine. Ukupna realizacija AIK-om iznosila je 46,5 miliona dinara a ponovo su najveći kupci bili inostrani investicioni fondovi koji dominiraju na strani kupovine još od oporavka tržišta s proleća protekle godine. Najveći akcionar AIK banke je grčka Atebank sa udelom od 20,3 procenta akcija koje je stekla oktobra 2006. godine, uglavnom na ceni od 5.200 dinara.

Solidnu realizaciju ponovo je zabeležila Agrobanka (AGBN) koja je porasla 2,4 odsto uz promet od 4,7 miliona dinara. Prosečna cena u trgovanju ovom akcijom iznosila je 9.465 dinara. Sa svega jednom akcijom u prometu, beogradska Komercijalna banka (KMBN) spustila se 4,5 odsto na nivo od 29.010 što je umnogome doprinelo skromnom rastu indeksa Belex 15.

Od akcija iz realnog sektora, najprometniji je bio bečejski Sojaprotein (SJPT) koji je zabeležio realizaciju od 2,1 milion dinara uz dvoprocentni pad vrednosti. Ova hartija beleži prilično skromnu likvidnost u poslednje vreme a glavni razlog smanjenog interesovanja investitora jesu slabiji od očekivanih poslovnih rezultata za proteklu godinu. Sojaprotein je za ovu godinu najavio početak izgradnje fabrike sojinih izolata i koncentrata što bi moglo u velikoj meri doprineti rastu profitabilnosti ove kompanije.

Nakon jučerašnjeg osvajanja kote od 900 dinara, danas se slabo trgovalo Energoprojektom (ENHL) koji je blago porastao uz promet od 0,7 miliona dinara.

Beogradski Imlek (IMLK) zadržao se oko nivoa od 1.300 dinara ali uz primetno jaču tražnju nakon jučerašnje objave poslovnih rezultata. Ova najveća domaća mlekara zabeležila je u 2009. godini poslovne prihode od 16,4 milijarde dinara (pad od 7,3 odsto) dok je neto rezultat bio na sličnom nivou kao i 2008. godine i iznosio je 867,8 miliona dinara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Monetarni odbor je pri tom imao u vidu da je u prvom tromesečju ove godine bazna inflacija zabeležila nulti rast i da se ukupna inflacija nalazi ispod donje granice cilja. Takođe, u prvom tromesečju je agregatna tražnja bila niža od očekivane i njen dezinflatorni efekat nastaviće se i u narednom periodu. Na nisku agregatnu tražnju ukazuje to što je u četvrtom tromesečju prošle godine pad bruto domaćeg proizvoda bio veći od predviđenog, kao i to da se u prvom ovogodišnjem tromesečju očekuje usporeniji  oporavak privredne aktivnosti.

Monetarni odbor ocenjuje da svop aukcije, sa čijim organizovanjem je Narodna banka Srbije počela 6. aprila, stvaraju mogućnost za povećanje direktne međubankarske trgovine devizama, a time i za povlačenje Narodne banke Srbije s međubankarskog deviznog tržišta.

Imajući u vidu pomenute dezinflatorne faktore, Monetarni odbor je odlučio da smanji stepen restriktivnosti monetarne politike. Ali, inflatorni rizici i dalje postoje, pre svega u pogledu neizvesnosti trajanja i prenosa efekata depresijacije na cene, zatim daljeg kretanja cena hrane i monetarnog efekta fiskalne politike u narednom periodu.

Izvor: www.nbs.rs

(Zatvori)

U izveštaju Izvršnog odbora MMF, objavljenom po okončanju konsultacija sa Srbijom, navodi se da će rast u 2010, po svoj prilici, biti umeren (dva odsto), kao odraz sporog oporavka trgovinskih partnera, usporenog smanjenja korporativne zaduženosti, nominalnog zamrzavanja plata i penzija u javnom sektoru i usporenog prilagođavanja tržišta rada.

Deficit tekućih plaćanja će ove godine biti blago povećan, kao odraz pada novčanih doznaka iz inostranstva u odnosu na 2009, prognozirao je MMF, u saopštenju koje je objavio na svom sajtu.

Kad je reč o narednom periodu, izvršni direktori MMF su se složili da politika treba da bude usmerena na održiviji rast, uz odlučno smanjenje spoljne i fiskalne neuravnoteženosti. Oni su pozdravili usredsređivanje srpskih vlasti na jačanje strukturalne i fiskalne politike sa ciljem povećanja produktivnosti, izvoza i štednje.

Direktori su takođe dali podršku ambicioznoj strategiji baziranoj na štednji čiji je cilj smanjenje visokog strukturalnog fiskalnog deficita, uglavnom putem ograničavanja rasta plata i panzija u javnom sektoru, uz istovremeno povećanje investiranja u javni sektor kako bi se rešio problem već dugotrajnih infrastrukturnih uskih grla.

Oni su, međutim, naglasili da su potrebni još odlučniji koraci koji bi zamenili ova zamrzavanja plata i panzija, kao i druge ad hok fiskalne mere. Direktori su stoga pozdravili dogovoreni vladin paket reformi penzionog sistema i nadaju se njegovom brzom usvajanju u parlamentu. Srpske vlasti bi takođe trebalo da ubrzaju dodatne reforme potrošnje u oblastima obrazovanja, zdravstva i administraciji, ukazano je u izveštaju.

Odbor direktora MMF smatra da kredibilitet strategije srpske vlade o fiskalnom prilagođavanju zavisi od brzog i odlučnog sprovođenja tih reformi. Uspeh fiskalne konsolidacije će takođe zavisiti od poboljšanja u poreskoj administraciji.

Odbor MMF je istakao značaj održanja fiskalne discipline, naročito u svetlu pritisaka za nove izdatke. Stoga je pozdravljen vladin plan da donese zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji bi uključio ciljeve koji se tiču plata i penzija u javnom sektoru u periodu 2010-12. Pojedini direktori MMF smatraju da vlasti Srbije treba da budu spremne na preduzimanje dodatnih fiskalnih mera ili drugih mogućih akcija.

Izvršni direktori MMF su dali podršku mudrom vladinom vođenju monetarne politike, što se odrazilo u nastavljanju otklanjanja inflacije. Oni su se složili da bi dalje labavljenje trebalo sprovoditi oprezno, s obzirom na još uvek povećane inflatorne izglede.

Direktori MMF su takođe dali podršku vladinim planovima za sniženje zahteva za nivo rezervi, kao i planove za suzbijanje visoke evroizacije, što bi trebalo da poveća efikasnost monetarne politike. Negativan uticaj globalne krize na srpski bankarski sistem je suzbijen, ukazali su direktori, ali su upozorili da su i dalje prisutni izazovi, vezani za nadgledanje tog sektora.

Direktori su naglasili da je neophodan dalji progres u sprovođenju strukturalnih reformi kako bi se povećao potencijal rasta srpske ekonomije i promovisao sektor proizvoda koji poseduju trgovinski potencijal. Potrebno je, takođe, da vlasti Srbije nastave sa reformom javnih preduzeća i privatizacijom jer to dozvoljavaju tržišni uslovi, ističe se u saopštenju.

Izvršni odbor MMF je ocenio da je privreda Srbije beležila brz rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom petogodišnjeg perioda do početka globalne ekonomske krize, zahvaljujući jakoj domaćoj tražnji i ekspanziji stranih kredita. Ta ekonomska ekspanzija je, međutim, bila vezana za one sektore koji nisu otvoreni za međunarodnu konkurenciju i koji su okrenuti domaćoj potrošnji.

Dalji impuls rastu domaće tražnje pružila je sve izraženija prociklična fiskalna politika, dok su strukturalne reforme sprovođene usporeno, navedeno je u izvestaju. Kao rezultat, povećani su rizici po spoljnu stabilnost, što je rezultiralo visokim spoljnim deficitom, rastućom spoljnom zaduženošću privatnog sektora, visokom evroizacijom i slabom izvoznom konkurentnošću.

Globalna ekonomska i finansijska kriza se brzo prenela u Srbiju. Pomanjkanje spoljnih finansija dovelo je do oštrog pada investicija, za čim je usledio znatan pad potrošnje. Fiskalni deficit je naglo povećan, kao odraz rastućih socijalnih izdvajanja i pomanjkanja poreskog prihoda. Vlasti Srbije su na to ekonomsko slabljenje odgovorile sveobuhvatnim paketom mera radi zaštite makroekonomske i finansijske stabilnosti, podsetio je MMFu izveštaju.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)

Saradnik IZIT-a Saša Đogović izjavio je na konferenciji za novinare da država prodaje Telekom Srbije zbog loše i neodgovorne ekonomske politike iz prethodnog tranzicionog perioda.

"Taj neuspešan period tranzicije koji se zasnivao na tome da se prodaje po svaku cenu, ne ulazeći u to kako će dalje poslovati kompanije, da se zadužuje i troši, doveo je do ekonomskog kraha iz koga nas je izvukao stend baj aranžman sa MMF-om", rekao je on.

On je rekao da nisu osnovane teze na osnovu kojih Vlada Srbije zagovara prodaju tog preduzeća i da je to pokušaj da se pridobije podrška javnog mnjenja za prodaju Telekoma.

Đogović je rekao da nisu tačni navodi da preduzeće u državnoj svojini ne može profitabilno poslovati, jer Telekom Srbija ostvaruje profit iako je u državnom vlasništvu i proširio je poslovanje na tržište u regionu.

Kako je rekao, kao razlog prodaje navodi se i da država nema razvijenu korporativnu kulturu upravljanja i to je pogrešna teza, jer državi treba dati vremena da to nauči.

"Postavlja je pitanje da li država želi da promeni administraciju i upravu, smanji korupciju i postane efikasnija. Ako to ne želi, onda ne može ni da upravlja Telekomom", naveo je Đogović.

On je kazao i da nije ispravan argument da Srbija ide u komunistički sistem, ako ima većinsko vlasništvo u toj kompaniji, jer mnoge zemlje, kao što je Slovenija, Nemačka, Švajcarska, imaju većinsko vlasništvo u telekomunikacionim kompanijama.

"Kroz ove teze i argumente nastoji se zabašuriti suština i pokazati prodaja Telekoma kao jedno uspešno poslovanje", naveo je Đogović.

Vlada Srbije donela je odluku da proda 40 odsto akcija Telekoma Srbije koji su u vlasništvu države.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

U kontinuiranoj trgovini najveći gubitnici bili su beogradska Informatika [INFM] sa 8,96 odsto i vrbaski Vital [VITL] sa 8,29 procenata.

Najveći promet, od 49,24 miliona dinara, imala je AIK banka [AIKB]. Prodato je 15.378 akcija koje su na zatvaranju trgovanja vredele 3.203 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je tri puta veće nego u prethodnom trgovanju i iznosilo je nešto više od 44 odsto. U kupovini akcija iznosilo je 87,8 odsto, a u prodaju 1,7 procenta.

U ukupnom trgovanju, najveći udeo u vrednosti prometa imala je Fima internešnl sa nešto više od 64 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Dinkić je podsetio da su građani do sada mogli da ostvare pravo na besplatne akcije tek šest meseci posle privatizacije.
 

On je precizirao da će građani ove godine, osim akcija NIS-a, dobiti i akcije kompanije "Telekoma Srbija“, Aerodroma "Nikola Tesla“, kao i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, a sledeće godine dobiće akcije EPS-a, čime će biti završena podela besplatnih akcija u Srbiji.

"Želimo da ove godine podelimo sve akcije, osim akcija EPS-a, a preduslov za to jeste da se i Aerodrom i EPS pretvore u akcionarska društva kako bi mogla da se odredi nominalna vrednost akcija koje će biti podeljene građanima“, izjavio je Dinkić.

Ministar je objasnio da jedina preduzeća koja neće biti privatizovana, a čije će akcije građani dobiti, jesu EPS i Aerodrom.

Za besplatne akcije se do sada, kako je naveo Dinkić, prijavilo 4,8 miliona građana, a to pravo je steklo i blizu 150.000 zaposlenih u najvećim javnim, državnim preduzećima.

Akcije koje nisu do sada prodate iz Privatizacionog registra na Beogradskoj berzi, biće objedinjene sa do sada neprodatim akcijama Akcijskog fonda, posle čega će biti objedinjene u Akcionarski fond koji će emitovati besplatne akcije građanima, pojasnio je Dinkić govoreći o dopunama novog zakona, dodajući da se predloženim rešenjima ukida Akcijski fond, a zaposleni će preći u Agenciju za privatizaciju, koja će jedina u buduće vršiti prodaju državnih akcija.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Belex15 je u martu pao 4,06%, a BelexLine 2,96%. Poredeći te rezultate sa rezultatima indeksa u okruženju, makedonski indeks je zabeležio veći pad (-4,90%), kod hrvatskog indeksa gotovo da nije bilo promena na mesečnom nivou, dok je slovenački neznatno skočio (+0,60%). Takva kretanja indeksa posebno su zanimljiva imajući u vidu da je mart bio naročito dobar mesec za indekse razvijenih zemalja. Naime, ti indeksi su u martu ostvarili za njih neuobičajeno visok rast, što im je u omogućilo da izbrišu gubitke iz prva dva meseca ove godine, tako da je većina tih indeksa prvi kvartal završila sa pozitivnim predznakom. Sam pogled na stope rasta ostvarene u martu, govori da su u pitanju izuzetne performanse: što se tiče evropskih tržišta, Nemački DAX +9,92% , Britanski FTSE100 +6,07%, Francuski CAC40 +7,15%; američki DJIA +5,15% i S&P 500 +5,88% i azijski indeksi, NIKKEI +9,52% i Hang Seng +3,06%.

Šta je uslovilo ovakav razvoj događaja? Sigurno najviše percepcija investitora u da će problem Grčke biti pozitivno rešen, odnosn, da Grčka neće bankrotirati. Sigurno je da aktuelna situacija u Grčkoj zauzima centralno mesto u finansijskim vestima širom sveta. Opsežne mere štednje koje se najavljuju od strane tamošnjih političara, izjave visokih predstavnika Evropske Unije i MMF-a u vezi sa planiranom pomoći toj zemlji prate se sa velikom pažnjom i, po rastu berzanskih indeksa, čini se da su investitori uvereni u pozitivan epilog. Servisiranje grčkog duga će biti ozbiljan ispit, kako za samu Grčku tako i za članice evro zone. Grčke potrebe za zaduživanjem ove godine su 54 milijarde evra. Samo u prethodna dva dana, Grčka agencija za upravljanje dugom je izdala nove obveznice u vrednosti od 6 milijardi evra.

Rezultati korporacija su uglavnom očekivani, ne toliko dobri da bi impresionirali ulagače, ali ipak dovoljni da se nastavi rastući trend berzanskih indeksa. Negativnih vesti svakako ima, počev pre svega od nezaposlenosti, gde se još uvek ne vide znaci oporavka i stanja na tržištu nekretnina. To se ipak pokazalo nedovoljnim da bi ozbiljnije zabrinulo ulagače. Vetar u leđa svakako je došao i od izjava predstavnika centralnih banaka da bi se i dalje trebalo držati politike niskih kamatnih stopa, jer je oporavak svetske ekonomije veoma slab.

Čini se da trenutno tržištem dominiraju kratkoročni ulagači, orijentisani pre svega na špekulativne profite usled značajne volatilnosti tržišta. Teško je realno proceniti u kakvom se stanju nalaze kompanije i ekonomija uopšte, imajući u vidu sve stimulativne mere i ogromne podsticaje koji su i dalje na snazi.

Što se tiče domaće berze, sudeći po vrednosti BELEXsentimenta od 123,43 za april, optimizam domaćih ulagača ne jenjava. Ipak, dosta stvari nam ne ide u prilog. Na prvom mestu je svakako likvidnost, gde se ne vide znaci kada bi se mogla popraviti. Korporativna kultura domaćih kompanija je i dalje na jako niskom nivou. To nisu uslovi koji bi mogli privući ozbiljnije inostrane ulagače, jer se sigurno na domaću investicionu tražnju u ovakvim uslovima ne može ozbiljnije računati. Možda će se nešto popraviti najavljenim izlaskom NIS-a na berzu u junu, što bi bila prva domaća strateška kompanija čije akcije se kotiraju na domaćoj berzi.

 

Bojan Kozoder
Portfolio Manager, Raiffeisen Invest

Izvor: www.belex.rs

(Zatvori)