Da nije države i njenih korekcija cena proizvoda i usluga pod njenom kontrolom, inflacija bi u Srbiji u prva dva meseca ove godine bila ispod jednog procentnog poena. To bi, u poređenju sa ostalim elementima ovogodišnje ekonomske politike bio pun pogodak. Mesečna inflacija, merena rastom potrošačkih cena, prema rezultatima istraživanja biltena Makroekonomske analize i trendovi, bila je u januaru 0,5, a u februaru još manja – 0,3 odsto.

Tolike mesečne stope daju međugodišnju inflaciju od dosta dobrih 4,8, odnosno 3,9 procenta. Narodna banka Srbije je planirala ovogodišnju inflaciju od šest odsto plus-minus dva odsto s tim da će radije, ako bude mogla, „gađati” donju granicu tog cilja. Dakle – četiri odsto. Sudeći po svemu onom što nam se dešavalo u prva dva meseca – ima izgleda da tu metu NBS i pogodi. Bez obzira na ostavku „starog” i izbor novog guvernera. Bar taj cilj ne bi smeo biti sporan ni za koga, a još manje za usvojenu monetarno politiku kojoj je MMF sasvim dovoljan i jak – žirant.

Ovako dobro promešane karte može da poremeti država. Ne samo zbog visoke javne potrošnje i sve izrazitijeg deficitarnog finansiranja, već usled onoga što radi s cenama i proizvodima pod svojom „kontrolom”. I prošle, ali i ove godine država, odnosno vlada, ne ide naruku guverneru i njegovom obećanju.

Prema računicama MAT-a regulisane, dakle, cene na koje samo država utiče porasle su u januaru 1,7, a u februaru 0,6 u odnosu na prethodni mesec. Prema istim mesecima prethodne godine, njihov rast bio je čak 11 odnosno 8,3 odsto. Dotle su tržišne cene, one na koje država direktno nema uticaja, gotovo puzale, krećući se od nule do 0,2 odsto mesečno ili godišnje od 2,7 do 2,3 odsto.

To je i za evropske prilike inflacija za respekt. Ali, u januaru i u februaru za inflaciju je, posebno na mesečnom nivou, bio značajniji rast regulisanih nego tržišnih cena. Ponderisani rast regulisanih cena činio je 92,7 mesečne inflacije u januaru, a 58,8 procenata u februaru. Drugim rečima, da država nije povećavala cene goriva, struje, komunalnih i drugih usluga, akcize na alkohol, duvan i derivate nafte… inflacija bi gotovo mirovala.

Što cene pod državnom kapom nisu „naduvale” inflaciju u većem obimu početkom ove godine možemo da zahvalimo, uglavnom, osetnim pojeftinjenjima hrane. Taj izdatak je preovlađujuća komponenta inflacije jer na hranu otpada nešto više od jedne trećine potrošnje domaćinstava.

Sudeći po promenama cena na malo u martu, kažu u MAT-u, rast tržišnih cena nije bitno uticao na inflaciju, ali su baš prošlog meseca znatno poskupele sledeće kategorije robe i usluga čije su cene u režimu regulacije: električna energija, naftni derivati, komunalne usluge i usluge društvene zaštite mladih.

Od početka ove godine gorivo je poskupelo čak sedam puta. Benzini i dizel gorivo su najskuplji u ovom delu Evrope. Na stranu kvalitet. Većina stručnjaka tvrdi da je problem u rđavo postavljenim proporcijama uredbe po kojoj se određuju cene goriva, ali, i bez ulaženja u taj detalj, pitanje je dana kada će cene goriva potpaliti fitilj cena robe i usluga koji se na njih „naslanjaju”. Za sada, tvrde ekonomisti, taj „kvasac” miruje. Pitanje je dokle.

Slobodan Kostić

––––––––––––––––––––––––––––––––––-

Plate

Prosečna mesečna neto zarada isplaćena u februaru 2010. godine u Srbiji bila je nevelikih 32.336 dinara i u odnosu na platu u januaru nominalno je povećana za iznenađujućih osam, a realno za čak 7,8 odsto. Dotle su troškovi života povećani 0,2 procenta. U privredi su plate bile 30.021 dinar, a u odnosu na prethodni mesec nominalno su porasle 2,5, a realno 2,3. Plate su, sudeći po ovim podacima, sasvim nedužne za rast inflacije.

Zanimljiv je, međutim, detalj da su februarske plate u svim oblicima svojine povećane i pored slabih privrednih rezultata. Zarade u su najviše porasle u društvenoj svojini – čak 17, 6 odsto nominalno, ali zbog pada broja zaposlenih od 6,8 procenata i inflacije realno su porasle 10,1 odsto. U državnoj svojini realno su poskočile 10,4, u privatnoj sedam, a u mešovitoj registrovan je realni rast od svega 0,7 odsto.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

U novom izveštaju MMF-a o Srbiji objavljenom na sajtu www.imf.org procenjuje se da će se rast BDP-a ubrzati na pet odsto u 2012. godini, odnosno 5,5 odsto u 2013.

Uslovi za ostvarenje tog rasta su snažna fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme koje će omogućiti održivi model rasta ekonomije, sa izvozničkim sektorom kao pokretačem, naveo je MMF.

(Zatvori)

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je na otvaranju stigla do novog godišnjeg maksimuma od 3.489 dinara da bi dan okončala uz prosečnu dnevnu cenu od 3.337 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 45,6 miliona dinara. Tokom ove sedmice AIK je dobio na vrednosti 7,8 procenata dok je prosečan dnevni promet iznosio 36,5 miliona dinara. Solidan promet ponovo je zabeležila Agrobanka (AGBN) koja je uz realizaciju od 6,3 miliona dinara porasla dodatnih 0,6 procenata. Tokom sva četiri trgovačka dana u ovoj sedmici Agrobanka je beležila rastući trend tokom kojeg je ojačala 7,5 procenata. Veliki doprinos današnjem skoku indeksa dala je beogradska Komercijalna banka (KMBN) koja je porasla 4,6 odsto uz realizaciju od 0,9 miliona dinara.

U odsustvu akcija sa Prime marketa (A listing), u prometu je prednjačio gornjomilanovački Metalac (MTLC) koji je ostvario realizaciju od 2,6 miliona dinara uz jednoprocentni pad vrednosti. Odmah do njega bila je zemunska Galenika fitofarmacija (FITO) koja je sa prometom od 2 miliona dinara porasla 1,4 odsto. Ovaj proizvođač pesticida i hemijskih preparata za bilje objavio je odlične poslovne rezultate za 2009. godinu ali tržište nije
značajnije poguralo vrednost ove kompanije. Tokom 2009. godine, Galenika je ostvarila dobit u iznosu od 602,9 miliona dinara (rast od 48,5 odsto), dok je poslovni prihod bio na nivou od 2,1 milijarde dinara (rast od 9,5 procenata). Beogradski Tehnogas (TGAS) uz blagu negativnu korekciju zabeležio je promet od nepunih miliona dinara, dok se Imlekom (IMLK) trgovalo po nepromenjenoj ceni od 1.310 dinara uz realizaciju od 0,5 miliona. Nakon juče objavljenih poslovnih rezultata, Voda Vrnjci (VDAV) je zabeležila rast vrednosti od 2,8 procenata na nivo od 4.009 dinara ali uz skroman promet.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Radi se o novcu dobijenom od prodaje akcija i opcija i dividendi 49 firmi, koje su potpuno napustile vladin program podrške. Vlada je došla do tih akcija razmenom za sredstva iz programa TARP, koji je pokrenula da bi stabilizovala finansijski sektor u vreme krize.

Ministarstvo finansija je navelo da će programi za stabilizaciju finansijskog sektora "biti profitabilni zahvaljujući dividendama, kamatama, prevremenim otplatama i prodaji opcija".

Ministarstvo i dalje predviđa da će TARP doneti gubitak od 117 milijardi dolara, budući da je njegov sastavni deo i finansiranje pomoći za posrnule američke fabrike automobila i osiguravajuću kompaniju AIG. Međutim, 76 milijardi uloženih u finansijski sektor će najverovatnije doneti profit.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Građanima Srbije ove godine sleduju četiri paketa besplatnih akcija. Tako je bar najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Pored akcija NIS-a koje su već dobili, mogu da se nadaju i akcijama kompanije „Telekom Srbija”, Aerodroma „Nikola Tesla”, ali i objedinjenim akcijama Akcionarskog fonda. 

Sledeće godine građani će dobiti akcije EPS-a, saopštio je pre dva dana Mlađan Dinkić predstavljajući u Skupštini Srbije izmene Zakona o pravu na besplatne akcije u postupku privatizacije velikih javnih preduzeća. Time će, rekao je, biti završena podela besplatnih akcija u Srbiji.

– Želimo da ove godine podelimo sve akcije, osim akcija EPS-a, a preduslov za to jeste da se i Aerodrom i EPS pretvore u akcionarska društva kako bi mogla da se odredi nominalna vrednost akcija koje će biti podeljene građanima – najavio je Dinkić, dodajući da će posle usvajanja izmena Zakona o pravu na besplatne akcije u postupku privatizacije velikih javnih preduzeća, građani moći da dobiju besplatne akcije i pre procesa privatizacije.

Prema sadašnjim propisima građani su mogli da ostvare pravo na besplatne akcije tek šest meseci posle privatizacije.

Ministar je objasnio da jedina preduzeća koja neće biti privatizovana, a čije će akcije građani dobiti, jesu EPS i Aerodrom.

Ono o čemu ministar ne govori jeste da li će građani dobiti besplatne akcije u „Galenici” i „Jat ervejzu”. Ova dva preduzeća su takođe bila na listi državnih kompanija za podelu besplatnih akcija građanima i zaposlenima. Inače, ovih dana na aktuelnom tenderu za „Galeniku” država je potencijalnom kupcu ponudila svih sto odsto državnog kapitala. Najavljena strategija za prodaju „Jat ervejza” pitanje besplatnih akcija još nije definisala.

Za besplatne akcije se do sada prijavilo 4,8 miliona građana, a to pravo je steklo i blizu 150.000 zaposlenih u najvećim javnim, državnim preduzećima.

Predloženim izmenama zakona akcije koje nisu do sada prodate iz Privatizacionog registra na Beogradskoj berzi, biće objedinjene sa do sada neprodatim akcijama Akcijskog fonda, posle čega će biti objedinjene u Akcionarski fond koji će emitovati besplatne akcije građanima.

Predloženim rešenjima ukida se Akcijski fond, a zaposleni će preći u Agenciju za privatizaciju, koja će jedina ubuduće prodavati državne akcije. Takođe, predložene izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju, kako se obrazlaže, neophodne su pošto se ukida Akcijski fond, a Agencija za privatizaciju preuzima njegove dosadašnje poslove.

(Zatvori)

Za najozbiljnijeg interesenta za strateško partnerstvo i dalje važi „Turkiš erlajnz“. Namera Vlade je da osnuje potpuno novo preduzeće bez dugova koje bi zadržalo samo linije stare kompanije. Dugovi bi ostali na starom preduzeću i bili bi vraćani prodajom imovine. Iako je bilo najava, o tome se, međutim, nije diskutovalo na jučerašnjoj sednici Vlade jer ministarstva još nisu stigla da daju mišljenja o ovom predlogu. Ipak, narednih nedelja bi o strategiji za „Jat“ trebalo da se raspravlja. 

Domaća avio-kompanija je juče saopštila da je trend rasta broja putnika „Jat ervejza“, koji je otpočeo u januaru i februaru ove godine, nastavljen i u martu. „Jat“ je tako u ovom mesecu prevezao za pet odsto više putnika u odnosu na isti mesec 2009, saopštila je ova kompanija.

Kako navode, povećanje broja putnika ima skoro ka svim destinacijama, a najveći rast od 145 odsto zabeležen je na liniji za Brisel, s obzirom na to da srpski putnici taj grad sve više koriste za presedanje na putu do SAD ili iz te zemlje. Na letovima za Tel Aviv zabeleženo je povećanje broja putnika od 75 odsto, a za Amsterdam 45 odsto.

Što se beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ tiče, on beleži rast broja putnika iz dana u dan, o čemu svedoči i sve veći broj avio-kompanija koje počinju da lete iz Beograda. U žiži je i zbog ideje da za ovaj deo Evrope postane čvorište za interkontinentalni saobraćaj. S druge strane, „Jatovi“ slotovi (pojednostavljeno rečeno, dozvoljeno vreme za sletanje i poletanje na velikim međunarodnim aerodromima) dodatno su interesantni potencijalnim partnerima. 

„Jat ervejz“ u floti ima 12 aviona starih više od 20 godina (plus tri u zakupu), a u kompaniji je zaposleno 1.200 ljudi. Prošlu godinu je završio sa dugom od 25 miliona evra, dok akumulirani dug od devedesetih godina iznosi 146 miliona evra, a trenutno je u gubitku 26 miliona evra.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Najviša propisana cena evrodizela biće 116,05 dinara, dok će se benzin prodavati za 115,73 dinara za litar. Srbija će tako biti među samo tri zemlje u Evropi u kojima će evrodizel biti skuplji od benzina, s obzirom na to da je to slučaj još samo u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. U svim zemljama regiona benzin je skuplji. Takođe, ne treba zaboraviti da je akciza na dizel goriva kod nas niža od one na benzin, pa je još neshvatljivije kako se stiglo do ovolike cene evrodizela.

Od početka godine evrodizel se na većini pumpi prodaje po cenama i do 10 dinara nižim od propisane maksimalne, zahvaljujući akciji Naftne industrije Srbije, koja je u februaru odlučila da benzin i evrodizel prodaje jeftinije od najviših propisanih cena.

Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ objašnjava da je evrodizel skuplji od benzina zato što mu je proizvođačka cena kod nas previsoka. - Pošto nismo bili u situaciji da ga sami proizvodimo u potrebnoj količini, tržište je otvoreno za uvoz, ali prodavci su zadržali visoku cenu očigledno pravdajući je malom zaradom.Po ceni evrodizela se najbolje vidi promašenost situacije sa prometom derivata kod nas. Cena je visoka jer naše rafinerije nisu dovoljno efikasne. Evrodizel se prodaje po ceni od 102 i 103 dinara za litar i tu je veliki disparitet u odnosu na ono za koliko može da se proda i za koliko se prodaje. Pošto je slobodan uvoz nabavlja se za 15 do 20 dinara jeftinije, ali pošto na benzinu skoro da i nema zarade, to se nadoknađuje višim cenama evrodizela - navodi Atanacković.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Slovenija se nalazi na sedmom mestu liste zemalja koje su ulagale u Srbiju, dok je po broju otvorenih kompanija u Srbiji, kojih je više od 400, među prvih pet zemalja, rekao je Janković na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu. Slovenačke investicije u Srbiji su bile raznorodne, a najznačajnija ulaganja su bila u finansijskom sektoru, oblasi osiguranja, prehrambene industrije, građevinarstva, rekao je on i podsetio da se očekuje proširenje kapaciteta fabrike Gorenje u Valjevu, kao i završetak ulaganja od 21 milion evra kompanije Cinkarne u opštinu Inđija. Investicije srpskih kompanija u Sloveniju su od 2001. do 2009. godine, kako je dodao, iznosile manje od 100 miliona dolara. Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje je od 2001. kontinuirano rasla i zaključno sa prošlom godinom ukupno je iznosila 5,3 milijarde dolara, kazao je Janković. U SIEPI smatraju da bi saradnja dve zemlje mogla da se unapredi olakšavanjem plasmana proizvoda iz Srbije u Sloveniju, boljom saradnom inspekcijskih službi i podsticanjem tehničko-tehnološke saradnje.

Izvor: www.danas.rs
(Zatvori)