Promet iz 335 transakcija vredeo je 142,14 miliona dinara i bio je najveći u poslednjih dvadesetak dana.

U kontinuiranoj trgovini dvocifren rast ubeležili su Čačanska banka [ČNB], nešto više od 15 procenata, i Informatika [INFM], od 13 odsto. Fidelinka [FIDL] je poskupela malo više od osam procenata, Energoprojekt [ENHL], sa A listinga, šest, a Vital [VITL] gotovo šest. Više se trgovalo jedino akcijama beogradskog holdinga, za 11,4 miliona dinara.

Najveći pad imali su užički Putevi [PUUE], nešto više od 11 procenata, Univerzal banka [UNBN] je pojeftinila gotovo tri, a Vino Župa [VINZ] nešto više od dva odsto. Bezmalo procenat na vrednosti je izgubila AIK banka [AIKB], koja je, kao i danima pre, imala najveće učešće u prometu, 69,34 miliona dinara. Mali pad cene, četvrt procenta, zabeležio je Matalac [MTLC], sa B listinga.

Među akcijama kojima se više trgovalo na kontinuiranom segmentu su i Sojaprotein [SJPT], sa A listinga, 4,25 miliona dinara prometa, Bambi Banat [BMBI], 3,37 miliona, i Agrobanka [AGBN], 3,19 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je realizovan prioritetnim akcijama AIK banke [AIKBPB], 19,74 miliona dinara, po ceni od 1.200 dinara, osam odsto višoj nego prethodno.

Učešće stranih investitora bilo je više od 71 odsto u ukupnoj i više od 81 u trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija gotovo 85, a u prodaji nešto više od 78 odsto.

Dvocifren udeo u vrednosti prometa imali su M&V Investments, gotovo 31 odsto, EFG Securities, nešto više od 18 odsto, i Intercapital Securities, 16 procenata.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

Predvodnici rasta su bile najlikvidnije hartije, Agrobanka (AGBN) +9,49%, Sojaprotein (SJPT) +4,56%, zatim AIK banka (AIKB) +2,91% i Energoprojekt Holding (ENHL) +2,36%.

Ukupan promet iznosio je 88 miliona RSD, od čega ponovo najvedi deo zauzimaju akcije AIK banke, sa prometom od 67 miliona RSD. Učešće obveznica stare devizne štednje u ukupnom prometu iznosilo je mizernih 0,8%, odnosno, svega 7.500 EUR.

Juče smo dobili i zvaničnu potvrdu da je Dejan Šoškić novi kandidat za guvernera, tako da tu nema više neizvesnosti.

Za danas očekujemo nastavak zelenila uz prateću slabu likvidnost.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Bez nove poreske politike u Srbiji ne može biti privrednog rasta zato što više ne možemo da očekujemo visoke prihode od privatizacije, ocena je učesnika jučerašnjeg predstavljanja publikacije Fonda za razvoj ekonomskih nauka „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, koju je podržala Američka agencija za razvoj USAID. Ministarka finansija Diana Dragutinović smatra da je poreska reforma neophodna srpskoj maloj, otvorenoj i visoko evroizovanoj privredi u kojoj je ograničen domet ekonomske politike. U takvim okolnostima fiskalna politika je najmoćnije sredstvo u rukama kreatora ekonomske politike.

– Treba nam poreski sistem koji podstiče proizvodnju, konkurentnost i izvoz, zapošljavanje i investicije, ne stimuliše potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju, a štiti ugrožene slojeve stanovništva – rekla je Diana Dragutinović.

U obraćanju kolegama, ona je napomenula da vrlo dobro zna da promene u poreskom sistemu nikoga neće zadovoljiti. Svoje izlaganje je završila rečima:

– Ne očekujem aplauze. Oni koji ovakvim promenama dobijaju – ćute, a oni koji gube biće veoma glasni. Mesto na kome sam nalaže mi da o tome govorim jasno i glasno. Zahvaljujem na podršci, a uglavnom je nemam.

Dragutinovićeva je naglasila da poreska reforma mora da bude izvedena u jednom koraku, a reforma javnih rashoda zahteva više strpljenja.

– Sprovođenje poreske reforme trebalo bi da liči na mirnu revoluciju posle koje će svim građanima biti bolje – istakla je Dragutinović. – Dugo trošimo više nego što proizvodimo, pa treba više da oporezujemo potrošnju nego proizvodnju. Sadašnji poreski sistem pati od nedostatka pravičnosti i ne stimuliše dovoljno ekonomsku efikasnost. Na strani rashoda treba da obezbedimo njihov održiv nivo koji ne vodi dužničkoj krizi, ali i javne investicije. 

Ministarka finansija je saopštila da je osnovana ekspertska grupa koja priprema zakon o fiskalnoj odgovornosti, a radi se i na sveobuhvatnoj fiskalnoj reformi. Poreski prihodi moraju biti granica mogućih rashoda.

– Nije moguće da imamo niske poreze i kvalitetno i sveobuhvatno obrazovanje, kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, penzije dostojne čoveka, dobre puteve, brze pruge. Raspoloživi dohodak po stanovniku predstavlja budžetsko ograničenje i on određuje granice javne politike i standarde potrošnje – rekla je Diana Dragutinović.

Autori studije o poreskoj reformi predložili su da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Oni ocenjuju da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao što su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.

– Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje – rekao je dr Milojko Arsić, jedan od autora studije. – Smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Srbiji bila bi manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto. On smatra da bi povećanje PDV-a jednokratno uticalo na rast cena, ali ne bi znatnije uvećalo inflaciju.

Dr Božidar Raičević je, međutim, upozorio da niža stopa PDV-a važi za prehrambene proizvode i izdatke stanovanja, pa bi njeno povećanje za polovinu ugrozilo oko 700.000 građana sa najnižim primanjima.

Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane zarada niže od 16.500 dinara. On je rekao da autori studije predlažu uvođenje proporcionalnog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.

Stopa poreza na dobit preduzeća, predlog je autora studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnoge olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.

U studiji su predložene i promene poreza na imovinu, koje bi trebalo sprovoditi fazno, tako da bude obuhvaćen veći deo imovine, pogotovo građana. Umesto progresivne trebalo bi uvesti proporcionalnu poresku stopu koja bi se određivala prema tržišnoj vrednosti imovine.

Arsić je ukazao da mere poreske reforme moraju da budu usklađene sa drugim merama ekonomske politike. 

A. Mikavica

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

Obavezne rezerve mogu se relaksirati  a novac iz finansijskog sistema usmeriti na investicije, infrastrukturu i izvoz, u trenutnim deflatornim uslovima postoji prostor za opreznu dalju relaksaciju monetarne politike. Obavezna rezerva je, pre svega, instrument kontrole kreditne ekspanzije. U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije praktično ne postoji, osnovano se može razmišljati o relaksaciji obaveznih rezervi.

Šoškić navodi da bi sama relaksacija monetarne politike morala da bude praćena drugim merama kako bi se postojeći novac u finansijskom sistemu okretao investiranju u domenu infrastrukture i izvoznog sektora našeg bruto domaćeg proizvoda.

Na pitanje da li novi Zakon o NBS treba da poveća nezavisnost guvernera i ojača ulogu Saveta NBS, Šoškić navodi da bi rešenje u pravcu delegiranja jednog dela ovlašćenja Monetarnog odbora na šire telo, na primer, Savet moglo da bude korisno i kao korak u pravcu približavanja domaće regulative standardima EU u ovom domenu, i kao podsticaj za kvalitetnije i nezavisnije donošenje odluka u NBS.

Što se tice inflacije, Šoškić smatra opasnost od toga u postojećim uslovima i u prvoj polovini ove godine je prilično ograničena i do kraja godine, taj uticaj će zavisiti od kretanja agregatne tražnje na tržištu.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Pomenuti problem se našao i u izveštaju Svetske banke „Doing business 2010“. Prema podacima iz ovog izveštaja, u Srbiji je za izvršenje potrebno 635 dana, što Srbiju dovodi na 23. mesto od ukupno 27 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije obuhvaćenih ovim izveštajem. To praktično znači da ćete u slučaju da ste protiv nekog dobili pravosnažni sudski spor, na izvršenje morati da čekate skoro dve godine.

Stručnjaci u Srbiji su stoga već upozorili da ovakva situacija koči investicije. Legalni sistem u jednoj zemlji mnogo utiče na sigurnost poslovanja u toj zemlji, i o tome i domaći i strani investitori svakako vode računa, kaže Vesna Kostić, iz kancelarije Svetske banke.

„Čak i da su sigurni da će odluka biti doneta u skladu sa zakonom, pravedna i tako dalje – oni gledaju trošak. Jer, njihov interes je pre svega da prave profit. Ako investitori gube novac na neke stvari koje smatraju nepotrebnim, a to su nekakvi dugi procesi kojima se ne vidi kraj, oni neće biti zainteresovani i gledaće da odu tamo gde ih to manje košta. Znači, investitori gledaju sve svoje troškove poslovanja, a ovo je jedan od bitnih kriterijuma koji utiče na visinu njihovih troškova poslovanja“, kaže ona

Dugo čekanje se sporo smanjuje

Rešenje: Profesionalni izvršitelji? Kao jedan od glavnih razloga za ovaj problem navodi se mali broj sudskih izvršitelja. U beogradskom Trgovinskom sudu tako svega devet izvršitelja vodi oko 25.000 novih predmeta godišnje, ili oko 300 predmeta mesečno po izvršitelju. Predlaže se stoga uvođenje sistema profesionalnih izvršitelja koji bi posedovali licencu za taj posao i koje bi nadzirali Ministarstvo pravde i sudovi.

Vesna Kostić navodi da je pre tri godine Srbiji trebalo preko 1.000 dana za sprovođenje sudskih presuda, što znači da se situacija ipak popravlja. Međutim, taj pomak je skroman i još je daleko od razvijenih zemalja i onih u kojima se investitori osećaju sigurnije.

Ona kaže da su vlasti svesne značaja tog problema i uticaja koji izveštaj Svetske banke „Doing business 2010“ ima na potencijalne investitore:

„Sasvim sigurno utiče, jer investitori kada negde ulažu, bilo domaći ili strani, oni jednostavno gledaju pravnu sigurnost, kao i pravni trošak njihovog poslovanja. Verujem da su vlasti u Srbiji toga veoma svesne, i mislim da čine sve kako bi se postupak, odnosno broj dana koji je potreban za sprovođenje sudskih odluka, smanjio. Uostalom, i reforma pravosuđa, i giljotina propisa – sve je to deo priče o stvaranju jeftinije i efikasnije državne uprave, u koju spada i ovaj problem“ , dodaje Kostić.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Prema uslovima tendera, ponuđač mora biti investiciona banka svetskog renomea ili konzorcijum koji predvodi investiciona banka.

Uslov je i da je ponuđač u poslednje tri godine obavio najmanje jednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država, vrednosti veće od 500 miliona evra, navodi se u oglasu.

Rok za podnošenje ponuda je 30 dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, koji je štampan 9. aprila.

Izbor najboljeg punuđača će se vrednovati na osnovu iskustva tima ponuđača, radnog plana i ponuđene cene, navodi se i dodaje da je ponuđač obavezan i da predstavi radni plan u Ministarstvu finansija.

Nakon što komisija za javnu nabavku oceni tehnički deo ponude, ponuđači ispune uslove, odnosno osvoje najmanje 70 poena, biće pozvani na javno otvaranje finansijkog dela ponuda. Na čelu komisije je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Vlada Srbije odlučila je 26. marta da proda 40 odsto akcija Telekoma Srbije, odnosno polovinu akcija te telekomunikacione kompanije u vlasništvu države.

Država je preko PTT Srbija vlasnik 80 odsto Telekoma Srbije, a 20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE, čiji je suvlasnik, sa 30 odsto, Dojče telekom.

Kako je najavljeno, od novca od prodaje akcija Telekoma Srbije formiraće se poseban budžetski fond za investiranje u značajne projekte infrastrukture.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Oni ističu da se značajno smanjivanje finansijskog rezultata bankarskog sektora može smatrati zadovoljavajućim, imajući u vidu sve okolnosti poslovanja.

Bankarski sektor je hiperlikvidan,a visoka likvidnost sektora ogleda se i u značajnom učešću gotovine i gotovinskih ekvivalenata u ukupnoj bilansnoj aktivi, od 11,7 odsto.

Podaci iz završnih računa banaka potvrđuju više puta iznetu dijagnozu da je sektor stabilan. Krizni period jeste uticao na neto rezultat sektora, ali nije havarisao sektor, niti je zaustavio njegov rast, ukazano je u MAT-u.

Tokom 2009. godine bankarski sektor je ostvario rast neto bilansne aktive za 383,5 milijardi dinara, odnosno za 21,5 odsto u odnosu na kraj 2008. godine, dostigavši nivo od 2.160,4 milijarde dinara.

Visok rezultat - u poređenju sa ostvarenim rezultatom u 2008. godini, kada je rast neto bilansne aktive bio 13,7 odsto, posledica je realnog povećanja štednje.

U strukturi plasmana krediti privredi su i dalje dominantni. Gotovo 43 odsto ukupnog rasta bilansne aktive u prethodnoj godini jeste posledica rasta ove vrste kredita, navedeno je u MAT-u.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Kandidat, kako kaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, prvo će morati da obrazloži svoj program kada je monetarna politika u pitanju. Dinkić podseća da se guverner bira većinom glasova poslanika Skupštine Srbije.

Na pitanje kakva bi trebalo da bude politika novog guvernera, Dinkić kaže da, prema njegovom mišljenju, treba da bude ista kao i Jelašićeva.

Jelašić, čiju je ostavku prihvatio i Savet Narodne banke Srbije, obavljaće funkciju guvernera sve dok se ne izabere njegov naslednik. Prema važećem Zakonu o Narodnoj banci, procedura podrazumeva da Odbor za finansije takođe usvoji Jelašićevu ostavku koju je prosledio Savet NBS i predloži novog kandidata.

Izvor: www.blic.rs
(Zatvori)