U kontinuiranoj trgovini akcijama najviše je poskupelo Dunav osiguranje [DNOS], gotovo osam odsto, na 2.885 dinara, uz promet nešto manji od milion dinara. Lasta [LSTA] je na vrednosti dobila nešto više od pet procenata, Tigar [TIGR], sa A Listinga, pet a Telefonija [TLFN] gotovo pet, dok je cena Jedinstva Sevojno [JESV] povećana četiri i po procenta.

Gubitnike padom od bezmalo pet odsto predvodi Informatika [INFM], Simpo [SMPO] je pojeftinio tri, a Vital [VITL] dva i po procenta. Po pola procenta izgubile su Univerzal banka [UNBN] i Agrobanka [AGBN] uz solidan promet od 4,37 odnosno 1,82 miliona dinara.

Ponovo se na kontinuiranom segmentu najviše trgovalo akcijama AIK banke [AIKB], za 19 miliona dinara, a među akcijama sa većim prometom je i Komercijalna banka [KMBN], sa B Listinga, sa 3,22 miliona dinara.

Solidno se trgovalo i akcijama Energoprojekta [ENHL], sa A Listinga, za 2,93 miliona dinara. Cena hartije beogradskog holdinga danas je, posle pet i po meseci, preskočila 1.000 dinara i završila na 1.015 dinara.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet realizovan je hartijama Duropaka [DPKS], od 1,7 miliona dinara, po stabilnoj ceni od 1.000 dinara.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Zbog kašnjenja sa povlačenjem novca Srbija neće biti kažnjena niti će se krediti smanjiti. Stručnjaci Svetske banke nastaviće da zajedno sa predstavnicima vlasti iz meseca u mesec nadgledaju sprovođenje projekata, a krajnji rok za korišćenje sredstva biće produžen.

– Vesti su sada mnogo bolje nego pre šest meseci kada sam poslednji put bila ovde. Tada smo bili vrlo zabrinuti da će ogromna suma novca ostati neiskorišćena. Razumemo da je kašnjenje delom bilo uzrokovano i politikom promena, ali je zbog toga 18 meseci uludo potrošeno. Pre šest meseci sam morala da kažem da će odobreni novac možda biti vraćen nazad u banku, jer zajmovi nisu bili ratifikovani u parlamentu, što je sprečavalo povlačenje sredstava. Tada su se prilično sporo menjale stvari kod projekata navodnjavanja i odvodnjavanja, centralnog registra i u okviru projekta penzione reforme. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da vidim napredak u projektima koji su išli vrlo sporo.

Da li će možda sporni zajmovi biti smanjeni?

To ne volimo da radimo i takvim metodama pribegavamo samo u ekstremnim slučajevima. Ono na šta se češće odlučujemo je da produžimo rok završetka projekta. Takvu odluku smo doneli i kada je o Srbiji reč. Nikada nismo ni imali sumnje da su sporni zajmovi za Srbiju bili nevažni. Pitanje je bilo da li je primena počela i da li se poštuje procedura.

Ako se na ratifikaciju projekata u parlamentu dugo čekalo, šta je još bilo prepreka?

Najčešće su zastoji nastajali zbog političkih promena. Projekte je započinjala jedna, a nastavljala druga administracija. Tu smo izgubili vreme. Sada se stvari vrlo brzo odvijaju. Zastoja nema. Na Koridoru 10 juče sam u Dimitrovgradu otvorila radove. Za nas je to vrlo važan i najveći projekat koji podržavamo u Srbiji.

Znači, Svetska banka za razliku od ovdašnjih ministara ne misli da izgradnja Koridora 10 sporo ide?

To je nov, veliki i komplikovan infrastrukturni projekat. Zato je u početku potrebno potrošiti više vremena da kasnije ne biste trošili novac. Da bi se sve odradilo kako treba vlada i banka stalno moraju da sarađuju. A to podrazumeva veliki rad, ali i vreme. Mi smo zadovoljni kako tu stvari napreduju, bar u onom delu koji mi finansiramo sa 388 miliona dolara. Verujemo da će ta deonica biti završena do 2013. godine, što je relativno brzo, a ceo projekat do 2015. godine. Žurba tu nije dobra, jer ako dokumentacija nije urađena kako treba, ako eksproprijacija nije odrađena valjano, zemlja će kasnije platiti mnogo više.

Srbija je usred reforme javnog sektora. Svetska banka je napravila preporuke u izveštaju „Kako sa manje uraditi više”. Koliko ih se naša vlada pridržava?

Reforma javnog sektora ide u dobrom pravcu, ali još nije gotova. Srbija ima veoma veliki javni sektor i glomazniju administraciju nego zemlje u regionu. U poslednjih nekoliko godina srpska ekonomija je rasla vrlo brzo, prihodi od privatizacije bili su veliki. Ali zemlja je izbegla da donese najtežu odluku, a to je rezanje administracije. Kad to već nije urađeno u boljim vremenima, kada je rast bio veliki a plate rasle, to vas je sačekalo u najgorem trenutku – usred ekonomske krize. Jer tek tada je problem eskalirao. Prilivi kapitala su rapidno smanjeni, prošle godine zabeležen je negativan rast od minus tri odsto i zemlja se suočila sa tim da ne može da izdržava tako veliku administraciju. To su bile bolne mere i vrlo hrabra odluka bila je zamrzavanje penzija i plata.

A kad je pravo vreme za odmrzavanje?

Mislimo da će zadržavanje zamrznutih plata i penzija do kraja ove godine zaista pomoći smanjenju minusa u državnoj kasi. Znam, takođe, da to nije dobra mera u dugom vremenskom periodu. Znam da pojedini članovi vlade misle da ako ekonomija počne da raste da onda treba povećati plate i penzije. Sigurno je da treba da sačekamo i vidimo koliki će biti ekonomski rast, kakav će biti priliv kapitala, ali je sigurno da ako i dođe do povećanja onda ono mora biti vrlo, vrlo malo. Jer ako će Srbija imati minus u državnoj kasi, ako rast i priliv kapitala budu skromni, a prihodi u budžetu manji, onda to nije baš dobar „tajming”. Uostalom, o tome će, polovinom godine, vlada i MMF voditi ozbiljne razgovore.

S obzirom na to da ste zaduženi za još pet zemalja u regionu, kako se Srbija oporavlja u odnosu na susede?

Region jugoistočne Evrope bio je najviše pogođen krizom. Izvozno tržište je smanjeno, priliv kapitala pao, dividende, odnosno koverte koje su slali iseljenici se utanjile… Srbija je vrlo brzo reagovala merama protiv krize i zatražila pomoć MMF na vreme. Problemi su počeli brzo da se rešavaju, mnoge zemlje regiona su više pogođene krizom. Definitivno, oporavak se vidi, ali će rast biti spor.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sajmon Grej napušta Srbiju

Kada ćete proveravati kako napreduju projekti koje finansirate?

Ponovo dolazim u junu, ali posebnim povodom. Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu tada napušta Srbiju. Reč je o normalnom procesu kruženja kadrova, politika banke je takva da se menadžeri posle tri godine šalju u druge zemlje.

Ko će biti novi šef beogradske kancelarije?

To je menadžer Lu Bretar, poreklom Francuz.

(Zatvori)

Ovim potezom nadležni očekuju da će domaću avio-kompaniju konačno učiniti primamljivom za potencijalne kupce s obzirom na to da neće imati dugove i višak zaposlenih. Ovo je, kako ocenjuju stručnjaci i predstavnici vlasti, poslednji trenutak za modernizaciju „Jata“.

Državni sekretar za vazdušni saobraćaj Miodrag Miljković kaže za „Blic“ da se radi o novoj nacionalnoj avio-kompaniji koja će iz „Jata“ preuzeti ono što će ga učiniti atraktivnim za budućeg strateškog partnera.

- Na sednici Vlade prvo će uslediti odluka kojom se osniva nova kompanija, a onda će Ministarstvo infrastrukture raspisati javnu nabavku kako bi našlo konsultanta za posao procesa traženja partnera koji bi je dokapitalizovao. Ideja je da se dokapitalizacija sprovede kao što je nedavno urađena u grčkom „Olimpik ervejzu“ koji se sada zove „Olimpik er“. Očekuje se da kompanija ovako bude atraktivna, sa kvalitetnim ljudima i bez tehnoloških viškova, pa bi trebalo da se pojavi i više zainteresovanih kupaca - navodi Miljković.

U planu je da svi dugovi ostanu na staroj firmi i oni bi bili vraćeni prodajom imovine. Ipak, nije još sasvim poznato kakva će biti sudbina viška zaposlenih u kompaniji. Miljković upravo podseća da neće svi zaposleni u sadašnjem „Jatu“ preći u novu firmu.

- Preći će onoliko radnika koliko bude definisano novim ugovorom sa strateškim partnerom - ističe Miljković.

Ipak, ne radi se o novoj ideji i veliko je pitanje zašto na ovom planu ništa nije urađeno ranije.

Da je ovakva mogućnost razmatrana u „Jatu“ i pre 10 godina, potvrdio je i Nebojša Starčević, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva i bivši direktor domaće avio-kompanije.

- Bilo je takvih ideja, ali nije postojala politička volja da se tako nešto i uradi. Naravno da „Jat“ ima više šansi da nađe strateškog partnera bez dugova. Ideja je dobra, jer ga je tako lakše prodati - ističe Starčević.

Na pitanje da li misli da će prodajom imovine, „Jat“ moći da namiri sve dugove, on odgovara da je to finansijska stvar kompanije.

- Ne znam koliki su dugovi „Jata“ sada. Ipak, mislim da imovina može da pokrije ako ne ceo dug ,onda bar dobar deo - smatra Starčević.

Pored toga što je jasno da je nacionalnoj avio-kompaniji preko potreban jak partner, koji bi trebalo da investira u novu flotu, još jedan od razloga zašto se Vlada baš sada odlučuje na ovakav potez može da bude i činjenica da domaća avio-kompanija ima više prednosti na svojoj strani. To je, pre svega, povećanje broja putnika koji bi ove godine zbog vizne liberalizacije samo mogao da raste. A tu je i položaj beogradskog aerodroma. To bi za potencijalne kupce svakako trebalo da budu dobri razlozi, pored činjenice da većina avio-kompanija polako izlazi iz krize i želi da proširi posao na druga tržišta.

Nebojša Starčević napominje, međutim, da je sada jedini mogući trenutak za privatizaciju.

- Ako je do sada i moglo da se čeka, više ne može. Kompanija nije u stanju da funkcioniše bez modernizacije i dokapitalizacije. Ovo je poslednji trenutak i šteta što i ranije nismo razmišljali o stvaranju nove kompanije - navodi Starčević i objašnjava da je resorno ministarstvo, što se tiče nove kompanije, konsultovalo Direktorat samo u vezi sa pravnim statusom. Zanimljivo je da se teži tome da u imenu nove firme ostane „Jat“ s obzirom na to da se radi o brendu.

U „Jat ervejzu“ nisu bili mnogo rečiti kada je nova strategija u pitanju. Oni kažu da su uvereni da će Vlada pronaći najbolje moguće rešenje za budućnost nacionalnog avio-prevoznika i da će tim rešenjem biti zadovoljni svi zaposleni „Jat ervejza“ i njegovi poverioci!

- Podsećamo da je „Jat ervejz“ solventna kompanija i da boljim rezultatima u poslovanju u poslednje vreme savladava prethodne teškoće i ujedno vraća ugled i poverenje - kažu u ovom preduzeću.

Ipak, dodaju da postoji više od jedne zainteresovane svetske avio-kompanije za uspostavljanje strateškog partnerstva. „Sa visokom delegacijom predstavnika „Turkiš erlajnza“ nedavno su u Beogradu vođeni ozbiljni razgovori. „Jat ervejz“ je nakon toga turskom avio-prevozniku dostavio odgovarajuću dokumentaciju. Delegacija će na osnovu posete dostaviti procenu upravnom odboru, koji će doneti odluku o daljim koracima.“

Koje su još kompanije u igri za potencijalnog kandidata za partnerstvo teško je proceniti. Nikome u ovom trenutku nije u interesu da njegovo ime izađe u javnost. 

Nekretnine Pored aviona, „Jat“ u vlasništvu ima i zgrade u Londonu, Amsterdamu, Milanu, stanove u Atini, Skoplju, Ohridu. Nacionalni avio-prevoznik ima dve poslovne zgrade - na Novom Beogradu i još četiri u atraktivnim beogradskim zonama, poslovnice u Nišu i Vršcu. Takođe, „Jat“ ima još nekoliko objekata.

Brojke
- 2009. godinu završio sa dugom od 25 miliona evra
- akumulirani gubitak iz devedesetih 146 miliona evra
- 1.200 zaposlenih
- 12 aviona u vlasništvu i tri u zakupu

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)

Promet iz 459 transakcija vredeo je 225,32 miliona dinara i bio je najveći za nešto više od dva meseca.

Najviše je u kontinuiranoj trgovini poskupela akcija Puteva [PUUE], gotovo 13 odsto, na 1.500 dinara. U prometu je bila samo jedna hartija užičkog preduzeća.

Gotovo 10 procenata na vrednosti je dobila Voda Vrnjci [VDAV], a cene Vino Župe [VINZ], Messer Tehnogasa [TGAS] i Privredne banke [PRBN] porasle su po nepuna četiri procenta.

Gubitnike padom od gotovo maksimalnih 12 odsto predvodi Napred [NPRD], Dunav osiguranje [DNOS] je pojeftinilo gotovo tri procenta, a Vital [VITL] i Agrobanka [AGBN] po nešto više od dva odsto.

Cena AIK banke smanjena je petinu procenta, na 3.395 dinara, a u trgovini tom hartijom realizovano je 134,09 miliona dinara.

Više se trgovalo i akcijama Energoprojekta [ENHL], sa A listinga, za 15 miliona dinara, Komercijalne banke [KMBN], sa B listinga, za 7,26 miliona, Sojaproteina [SJPT], sa A listinga, za 4,79 miliona, i Bambi Banata [BMBI], za 3,9 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najveći promet je relizovan hartijama Dijamanta [DJMN], 5,5 miliona dinara, a sledi Telefonkabl [TLKB] s 3,48 miliona.

Registrovane su i tri blok-transakcije akcijama Telefonkabla, ukupne vrednosti 32,64 miliona dinara. Vlasnike su promenile ukupno 4.353 hartije beogradskog građevinskog preduzeća po ceni od 7.500 dinara.

Učešće stranih investitora bilo je nešto veće od 60 odsto u ukupnoj i trgovini akcijama, pri čemu u kupovini akcija gotovo 78, a u prodaji 45 odsto.

Najaktivniji broker bio je M&V Investments sa udelom u vrednosti prometa od 25 odsto, a slede EFG Securities s više od 16 i UniCredit banka s više od 15 odsto.

Izvor: www.emg.rs
(Zatvori)

"Srpski bankarski sektor je manje razvijen nego u zemljama regiona, ali upravo iz tog razloga ima veće potencijale za rast", kazao je on na pitanje agencije Beta u internet četu (chat).

Trajh je ocenio i da je Narodna banka Srbije (NBS) za vreme (globalne ekonomske) krize pozitivno reagovala i očuvala stabilnost u zemlji.

Čelnik Erste grupe, čije je sedište u Beču, kazao je i da, od ukupnog obima kredita te banke u Srbiji na kraju 2009. godine, oko osam odsto predstavljaju visokorizični plasmani.

To je nešto više od proseka čitave Erste grupe, naveo je, gde je nivo visokorizičnih plasmana na 6,6 odsto.

Trajhl je dodao da Ersta banka nema posebne restrikcije pri odobravanju kredita u Srbiji.

"Kreditna sposobnost svakog klijenta proverava se kao i u svim drugim zemljama", istakao je on.
Trajhl je ocenio i da je Srbija ozbiljan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Prema proceni generalnog direktor Erste grupe ove godine neće biti značajnijeg pomeranja kamata u Evropskoj uniji, ali da će znak slabosti privrede biti ukoliko kamate u periodu od pet godina budu porasle za manje od dva procentna poena.

Trajhl je naveo i da Erste grupa ne namerava da ulazi u nova strateška parnerstva.

Jedan od učesnika internet četa, koji banka organizuje jednom godišnje, postavio je pitanje da li Erste banka namerava da se proširi i na Mesec.

Trajhl je odgovorio da će to učiniti "čim izgledi privrednog rasta na Mesecu budu bolji nego u zemljama centralne i istočne Evrope i Mesec stupi u Evropsku uniju".

Erste bankarska grupa posluje u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji i Ukrajini, gde uslužuje 17,6 miliona klijenata. Grupa je u 2009. godini poslovala sa profitom od 903 miliona evra, a ukupna imovina dostigla je 202 milijarde evra.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Tom kupovinom sadašnji većinski akcionar Hebe zaokružio bi vlasništvo u bujanovačkoj kompaniji.

Ponuda će biti otvorena do 4. maja a ponuđač nudi 710 dinara po običnoj akciji Hebe pri čemu akcionarima neće isplatiti manje od 7,13 evra po srednjem kursu NBS na dan zatvaranja ponude.

Ukupno je izdato 500.648 akcija Hebe, proizvođača osvežavajućih pića, navodi se u ponudi za preuzimanje objavljenoj na sajtu Beogradske berze.

Nominalna vrednost akcije Hebe je 500 dinara, računovodstvena na dan 31. decembra 2009. godine 294,57 dinara a prosečna ponderisana u prethodna tri meseca je 6. aprila bila 684 dinara.

Nektar je naveo i da namerava da zadrži postojeću delatnost Hebe i da unapredi proizvodnju, poveća obim i vrste usluga, kao i da poveća ekonomičnost i produktivnost rada.

Akcijama Hebe trguje se na vanberzanskom tržištu Beogradske berze od avgusta prošle godine. Ta hartija sada košta 695 dinara prema maksimalnih do sada 792 dinara iz marta 2010. i minimalnih 531 dinar iz novembra prošle godine.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

Građani Srbije i dalje su manje zaduženi nego sve komšije u okruženju, ali se u poslednje tri godine veoma užurbano zajme. Tim sajta www.kamatica.com došao je u svojim istraživanjima do ocene da je situacija kod nas, ipak, mnogo povoljnija nego kod naših suseda, pogotovo ako se uporede prosečna primanja s brojem zaposlenih.

Istraživanje je obuhvatilo samo zaduženost fizičkih lica u poslovnim bankama.

Najzaduženiji od 2007. do 2010. su stanovnici Grčke i Hrvatske, a najveći rast zaduženosti beleže Makedonija, Crna Gora i Rumunija.

Najviši rast zaduženosti stanovništva je u zemljama koje su bile relativno najmanje zadužene i kod kojih je došlo do osetnije privredne ekspanzije. U strukturi rasta zaduženosti najvećim delom su zastupljeni stambeni i krediti za refinansiranje. Grupe zemalja sa najvećom zaduženošću stanovništva i rastom dugova građana u protekle tri godine imaju i najveće probleme sa neredovnim otplatama kredita.

Tokom 2007. i većim delom 2008. godine, zemlje poput Srbije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske, pa delom Makedonije i Bosne i Hercegovine, imale su vrlo visok stepen privrednog rasta. Kod Rumunije i Bugarske rast je bio rezultat pridruživanja EU i znatnih priliva stranih investicija, dok je razvoj u ostalim zemljama bio prvenstveno zasnovan na privatizacijama i ulaganjima u nekretnine.

Krajem 2008. dolazi do oštrog udara svetske ekonomske krize, koja se u regionu najpre manifestovala krizom poverenja u banke i znatnim povlačenjem štednje stanovništva, a potom i osetnim padom privredne aktivnosti i rastom nezaposlenosti. Sve ovo je rezultiralo povećanjem neredovnih otplata kredita. Da bi se premostio problem ekonomske krize i stanovništvu donekle pomoglo u otplati, stimulisano je dodatno zaduživanje kako kroz programe subvencionisanja kredita, tako i kroz refinansiranje postojećih i produženje roka otplate uz niže mesečne obaveze.

Visoko zadužene zemlje, na prvom mestu Grčka i Hrvatska, uprkos velikim problemima i dalje beleže rast zaduženosti. Primetno je da Grčka znatno obuzdava zaduživanje, kako na nivou zemlje, tako i stanovnika – samo dva odsto u protekle tri godine. Hrvatsko stanovništvo se i dalje ubrzano zadužuje i danas je svaki stanovnik zadužen sa četiri hiljade evra, a svaki zaposleni sa 10.000 evra. Posebno zabrinjavajuće u vezi sa ovom zemljom je to što i dalje prosečne plate ne prate dinamiku rasta kredita.

Imajući u vidu zaposlenost i prosečnu zaradu u zemljama u regionu, visoku zaduženost imaju i Crna Gora, Rumunija i Bosna i Hercegovina. U srednje zadužene zemlje, prema kriterijumu zaduženosti stanovništva, mogu se ubrojati Srbija, Slovenija i Bugarska, koja je na granici visoke zaduženosti.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina, trenutno imaju prosečnu zaduženost po zaposlenom oko 5.500 evra, što je u poređenju sa prosečnim platama u ovim zemljama izuzetno visoka zaduženost, posebno u slučaju Bosne i Hercegovine.

Srbija ima zaduženost po zaposlenom oko dve hiljade evra. To je bezmalo tri puta manje nego u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili čak pet puta manje od Hrvatske. Čak i kada se na ovo poređenje dodaju prosečne zarade u konkretnim zemljama, stanovništvo Srbije se mnogo ozbiljnije ponaša od građana susednih zemalja – Hrvatska ima oko 2,5 puta veću prosečnu zaradu, a Crna Gora 1,3 puta više nego Srbija.

Značajan uticaj na ovakve odnose je imala i restriktivna politika NBS, koja je pre nekoliko godina uvela ograničenja u zaduživanju stanovništva na 30, odnosno na 50 odsto za stambene kredite. Sličnu politiku danas pokušavaju da sprovedu i centralne banke naših suseda, ne bi li obuzdale ogroman rast zaduženosti stanovništva.

Trend u dinamici zaduživanja stanovništva u zemljama u regionu predstavlja značajna neuravnoteženost između rasta kredita u odnosuna prosečne zarade. Ovakav trend bi mogao u budućem periodu mnoge građane dovesti do velikih problema u otplati kredita.

Izvor: www.politika.rs

(Zatvori)

U najvećoj meri prošlog meseca je smanjena tržišna kapitalizacija hartija iz korpe indeksa Belexline, za 3,4 odsto u poredjenju sa februarom, na 178,22 milijarde dinara.

Tržišna kapitalizacija hartija uključenih u indeks Belex15 na kraju marta je bila 111,11 milijardi dinara, bezmalo tri procenta manja nego mesec dana ranije.

Posmatrano po metodima trgovine, kapitalizacija akcije koje se nalaze u kontinuiranoj trgovini smanjena je u martu 2,4 odsto dok je tržišna vrednost akcija kojima se trguje po metodu preovladjujuće cene smanjena nepun procenat.

Rast vrednosti tržišne kapitalizacije u prethodnom mesecu zabeležile su samo obveznice RS, od 0,8 odsto na mesečnom nivou, na 174,8 milijardi dinara, pokazuju Berzine statistike.

Gledano prema sektorima, tržišna kapitliazacija akcija 530 kompanija iz preradjivačke industrije bila je na kraju marta 301,8 milijardi dinara.

Slede sektor finansijskog posredovanja sa 28 kompanija i kapitalizacijom od 212,8 milijardi dinara i gradjevinarstvo sa 166 kompanija i 46,9 milijardi dinara kapitalizacije.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)