Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja fiskalnu politiku, odnosno način prikupljanja novca u državnu blagajnu, ali i da manje troši. Javni dug je na kraju januara 2010. premašio 10 milijardi evra, ali je u međuvremenu povećan, pa se približio trećini bruto domaćeg proizvoda. I dok neki među zvaničnicima tvrde da država može i treba još da se zadužuje, kako bi investirala u infrastrukturu, guverner u ostavci se slaže da nivo duga za koji garantuje nije visok, (90 odsto je u devizama), ali da je zabrinjavajuće što Srbija malo izvozi.

Milojko Arsić, jedan od autora publikacije „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, smatra da se održiv nivo javnog duga narednih godina, pod određenim uslovima, kreće između 40 i 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. On ocenjuje da bi bilo najpovoljnije da se, uz značajno smanjenje tekuće javne potrošnje za tri do četiri procentna poena BDP-a, povećaju poreski prihodi za oko jedan odsto svega što u jednoj godini stvorimo.

Zato su „gledajući unapred” autori studije preporučili neophodne promene poreskog sistema. Da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Cilj je da se učvrsti makroekonomska stabilnost, smanje spoljnotrgovinski i fiskalni deficit, da porezi budu pravičniji i da se smanje troškovi primene poreskih zakona.

Da bi država smanjila opterećenje zarada i povećala poreze na potrošnju, preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu. Smanjenje opterećenja zarada za trećinu moglo bi da se ostvari smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, što bi uticalo na rast tražnje za radnom snagom i privlačenje investicija u radno intenzivne delatnosti. Tako bi se na ime poreza i doprinosa umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje plaćalo 47 dinara. Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade. Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.

Kao jednu od mogućih alternativa eksperti predlažu povećanje stope PDV-a za četiri procenta, one više sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 odsto. Nova stopa PDV-a svrstala bi Srbiju u „zlatnu sredinu” među zemljama regiona, sa stopom ovog poreza nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 procenta), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 procenata). Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti. Tako bi dodatni prihodi od povećanja PDV stope bi omogućili značajno rasterećenje zarada zaposlenih.

Smanjenjem doprinosa i povećanjem PDV uvoz bi postao skuplji, a izvoz jeftiniji.

Stopa poreza na dobit preduzeća, predlog je autora studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnogobrojne olakšice zbog kojih se sada taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet do šest odsto, prihodi su među najnižim u Evropi, a sistem je skup za primenu.

I važeći porez na imovinu ima više nedostatka, jer je veza između vrednosti imovine i visine poreske obaveze slaba, pa je poreska osnovica po pravilu potcenjena, veliki deo imovine nije oporezovan, a uporedo sa porezom naplaćuje se i naknada za gradsko građevinsko zemljište, koja bi bila ukinuta. Zbog toga se predlaže da se proširi obuhvat imovine koja je predmet oporezivanja, s tim da osnova za oporezivanje bude tržišna vrednost imovine. Istovremeno bi se smanjila stopa amortizacije, a progresivne poreske stope zamenile bi se proporcionalnom stopom od 0,4 odsto.

– Autori su predložili promene poreskog sistema koje bi dale najoptimalnije rezultate, ali su sve predložene kvantifikacije podložne promenama – ukazuje Arsić. – U javnoj raspravi došlo bi se do najprihvatljivijih rešenja, s tim što su neke reforme međusobno povezane i trebalo bi istovremeno da počne njihova primena, kao što su smanjenje doprinosa, povećanje PDV-a i reforma poreza na dohodak građana. Bilo bi dobro, ali ne i nužno, da istovremeno na snagu stupe i reforme poreza na dobit.

Arsić kaže da će mnogi pitati – da li je vreme za poreske reforme? Odgovor glasi: najznačajnije reforme u oblasti javnih finansija sprovođene su u kriznim periodima ili neposredno nakon njihovog završetka. Zato ne postoje razlozi za odlaganje predloženih reformi, a poželjno bi bilo da one stupe na snagu istovremeno sa fiskalnim pravilima definisanim zakonom čija izrada, kako se čulo, uskoro treba da počne.

Naime, zakon bi propisao mogući iznos fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP sa 42,5 u 2010. na 40 do 41 odsto u 2015. godini, kao i smanjivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa četiri na jedan do dva odsto 2015. godine.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Dinkić: PDV ostaje 18 odsto

Srbija bi od 1. juna sledeće godine trebalo da uvede jedinstvenu stopu PDV-a od 18 odsto i da smanji porez na zarade na 10 odsto, kaže ministar Mlađan Dinkić.

Dinkić se slaže sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović da porez na plate treba smanjiti na 10 odsto jer bi se na taj način povećala zaposlenost. „U razgovorima sa ministarkom insistirao sam na tome da stopa PDV ostane na 18 odsto za sve proizvode, a da se samo neki proizvodi poput hleba oslobode tog poreza”, rekao je on za B92.

– Ja sam više puta razgovarao o poreskoj reformi sa ministarkom Dragutinović i imamo približne stavove. Dobro je da se smanji porez na plate, a da se poveća porez na potrošnju. Jedina neslaganja koja postoje u vladi su oko toga kada i kako to treba uraditi – objasnio je Dinkić.

Izmene poreskog sistema trebalo bi na jesen da stignu u parlament, a da počnu da se primenjuju od prvog juna sledeće godine.

Aleksandar Mikavica

Izvor: www.politika.rs

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je činila više od polovine ovonedeljne realizacije. Tokom svih pet trgovačkih dana AIK je oscilirao oko nivoa od 3.400 dinara a ukupna realizacija je iznosila 292,1 milion dinara. AIK je nedelju okončao uz rast od nepunih 2 odsto, zahvaljujući snažnom skoku na početku sedmice, dok je veći broj narednih dana beležio lagani pad vrednosti.

Najveći kupci AIK-a su ponovo bili inostrani investicioni fondovi dok je na strani prodaje dominirao domaći biznismen Đorđije Nicović koji i dalje predstavlja jednog od većih manjinskih akcionara ove banke.

Solidan promet ostvarile su i prioritetne akcije niške banke. Na ceni od 1.200 dinara zabeležena je realizacija od 19,8 miliona dinara.

Beogradska Agrobanka (AGBN) porasla je više od 5 procenata, uprkos tome što se pri kraju sedmice spustila nadomak nivoa od 10.000 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 17,7 miliona dinara i to uglavnom oko nivoa od 10.400 dinara.

Lider rasta bankarskih akcija bila je Komercijalna banka (KMBN) koja je skočila 7,8 procenata uz realizaciju od 16,6 miliona dinara. Ova hartija stigla je na kraju sedmice do nivoa od 33.000 dinara, prvi put još od sredine novembra protekle godine. 

Akcije iz realnog sektora predvodio je najveći domaći građevinar Energoprojekt (ENHL) koji je skočio 12,8 procenata, uz nedeljni maksimum od 1.030 dinara.

Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 39 miliona dinara što je najveći nedeljni promet Energoprojekta još od septembra protekle godine. Bečejski Sojaprotein (SJPT) ojačao je u sedmicei 9,2 odsto okončavši sedmicu na nivou od 1.030 dinara. Ukupna realizacija u trgovanju ovom hartijom iznosila je 11,6 miliona dinara a najveći deo prometa je ostvaren na nivou od 1.050 dinara.

Među prometnijim hartijama bio je i požarevački konditor Bambi- Banat (BMBI) koji je zabeležio realizaciju od nepunih 16 miliona dinara a na kraju sedmice osvojio je i kotu od 10.000 dinara, prvi put u poslednjih godinu dana. S prošlogodišnjim rastom prihoda od nepunih 10 procenata, Bambi je preuzeo lidersku poziciju domaćeg tržišta konditora ali je i dalje ostao nisko profitabilan sa neto rezultatom od 2 miliona evra.

Beogradska mlekara Imlek (IMLK) svih pet trgovačkih dana beležila je rast vrednosti stigavši na kraju sedmice do nivoa od 1.500 dinara. Ukupna realizacija ovom akcijom bila je tek 4,4 miliona dinara uz snažan skok na nedeljnom nivou od 14,4 procenta. Vranjski Alfa plam (ALFA) porastao je čak 15 procenata, stigavši na kraju sedmice nadomak nivoa od 10.000 dinara. 

Što se tiče obveznica stare devizne štednje, ukupna realizacija ove sedmice iznosila je skromnih 0,34 miliona evra a prinosi na ovim hartijama nastavili su lagani silazni trend. Tako je većina serija oscilirala oko prinosne stope od 4 procenta osim najbliže A2010 koja uskoro i dospeva na naplatu. 

Ove nedelje održane su dve aukcije trezorskih zapisa a nakon nedavnog smanjenja referentne stope i prinosi na ovim dužničkim hartijama države su neznatno pali. Realizovano je 3 milijarde zapisa sa godišnjim dospećem uz prinosnu stopu od 9,84 procenta, dok je takođe u potpunosti prodata cela emisija šestomesečnih zapisa nominalno vredna 4 milijarde dinara. Prinosna stopa na ovim hartijama bila je 9,25 procenata.

Izvor: www.seebiz.eu

Najprometnija hartija bio je požarevački konditor Bambi-Banat (BMBI) koji je osvojio kotu od 10.000 dinara, prvi put u poslednjih godinu dana. Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila je 8,6 miliona dinara uz prosečnu cenu od 9.949 dinara. Ovaj konditor koji posluje pod kontrolom menadžment kompanije Salford objavio je rast poslovnih prihoda u 2009. godini od 9 procenata na nivo od 6,2 milijarde dinara dok je neto dobit bila skromna i iznosila je 200,8 miliona dinara (oko 2 miliona evra). S obzirom na pad tržišta konditorskih proizvoda u protekloj godini, Bambi je ovim nominalnim rastom stigao na lidersku poziciju među domaćim konditorima.

Beogradski Energoprojekt (ENHL) prekinuo je četvorodnevni uzlazni trend izgubivši na vrednosti neznatno preko 1 odsto. Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila 6,8 miliona dinara uz prosečnu cenu od 1.004 dinara. Među prometnijim hartijama bio je subotički Veterinarski zavod (VZAS) koji je uz realizaciju od 4,8 miliona dinara dostigao cenu od 735 dinara, što je najviša cena zatvaranja ove akcije u proteklih godinu dana. Bečejski Sojaprotein (SJPT) oslabio je danas 2,6 odsto uz mizeran promet  dok je najveća domaća mlekara Imlek (IMLK) porastao 4 odsto dostigavši nivo od 1.500 dinara.

Od bankarskih akcija najprometnija je bila beogradska Komercijalna banka (KMBN) koja je porasla 2,3 odsto uz realizaciju od 5,8 miliona dinara. Ova hartija stigla je do nivoa od 32.720 dinara i bila je najzaslužnija za današnji skok indeksa. Posle dužeg vremena, niška AIK banka (AIKB) nije bila među prometnijim hartijama. Sa realizacijom od 1,9 miliona dinara ova akcija je zabeležila lagani rast vrednosti na nivo od 3.399 dinara.

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju marta iznosile 14.007,9 miliona, a takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 462 odsto. Istovremeno, devizne rezerve pokrivaju devetomesečne potrebe uvoza robe i usluga.

Pošto su devizne rezerve banaka poslednjeg dana marta iznosile 1.530,7 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje su iznosile 11.975,0 miliona evra, odnosno 16.060,9 miliona dolara.

Na smanjenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku marta najveći uticaj su imale njene prodaje deviza na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 190,0 miliona evra.  Uz to, inokreditorima je na ime izmirenja obaveza isplaćeno 68,8 miliona evra.

Priliv u devizne rezerve Narodne banke Srbije ostvaren je po osnovu korišćenja kredita u iznosu od 57,8 miliona evra i po osnovu izdvajanja obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 38,5 miliona evra.

Na međubankarskom deviznom tržištu u martu realizovana je trgovina devizama u iznosu od 562,2 miliona evra, što je bilo za 48,8 miliona evra više nego u prethodnom mesecu.

Da bi ublažila preterane dnevne oscilacije kursa dinara prema evru i obezbedila nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta, Narodna banka Srbije je tokom marta na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala prodajom 190 miliona evra. Za prva tri meseca ove godine Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 631,5 miliona evra.

Dinar je u martu u odnosu na evro nominalno depresirao za 0,13%.

Izvor: www.nbs.rs