"Pripremamo teren za dolazak Misije MMF-a u maju. Tada će se koplja lomiti oko tekuće potrošnje, odnosno zarada i penzija", kaže on.

Na pitanje da li je došlo vreme da se odmrznu zarade i penzije, Jelašić je kazao da niko nije protiv većih plata, pa ni MMF, samo želi da vidi iz kojih izvora će to biti pokriveno. "Kao što i stoji u dokumentu koji je Vlada usvojila, dogovor je da se povećanje rashoda razmatra samo ako bude većeg prihoda u državnoj kasi", rekao je on.

Jelašić je naveo da za prva tri meseca ove godine deficit budžeta nije smanjen i iznosi oko 20 milijardi dinara, što je na nivou plana i dodao da prihodi od jednokratne privatizacije i zaduživanja u inostranstvu nikako ne bi smeli da se koriste za “krpljenje” tekućih rashoda.

On je ocenio da bi najbolje bilo ili da se cela suma dobijena od prodaje Telekoma iskoristi za otplatu duga Londonskom klubu, oko milijardu dolara, ili da se time ojača prvi stub penzionog sistema.

Izvor: www.emg.rs

Narodna banka Srbije je bankama svop prodala svih ponuđenih 10 miliona evra, po prosečnim ponderisanim svop poenima od 17.024. Istovremeno, Narodna banka Srbije je od banaka svop kupila svih traženih deset miliona evra, po prosečnim ponderisanim svop poenima od 18.062.

Na obe aukcije evidentirana je znatno viša tražnja banaka od ponuđene količine za svop prodaju odnosno kupovinu. Ovo kao i ponuđeni svop poeni pokazuju da postoji značajan prostor da banke počnu da svop transakcije obavljaju međusobno, bez posredstva Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije će naredne tromesečne svop aukcije deviza organizovati sledećeg utorka.

Sektor za poslove monetarnog sistema i politike

Izvor: www.nbs.rs

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) ali su ponovo izostale veće transakcije koje su u bliskoj prošlosti generisali inostrani investicioni fondovi. Ukupna realizacija u trgovanju ovom akcijom iznosila je 16,7 miliona dinara po prosečnoj ceni od 3.394 dinara. Uprkos tome što je ovo najveći promet AIK-a u poslednja tri trgovačka dana i dalje je to daleko ispod aprilskog dnevnog proseka od 41 milion dinara.

Agrobanka (AGBN) je danas beležila solidnu tražnju na nivoima iznad 10.000 dinara te je ostvaren skok od 3,1 odsto uz realizaciju od 3,6 miliona dinara. Time je prekinut četvorodnevni silazni trend ove bankarske akcije tokom kojeg je izgubila na vrednosti 4,4 procenta. Među prometnijim hartijama bila je i beogradska Privredna banka (PRBN) koja je oslabila nepunih 2 odsto uz realizaciju od 1,4 miliona dinara dok se akcijama Komercijalne banke (KMBN) uopšte nije trgovalo.

Od akcija iz realnog sektora najprometnije je bilo Jedinstvo iz Sevojna (JESV) koje je po ceni od 7.000 dinara zabeležilo realizaciju od 7,6 miliona dinara. Ova kompanija je najavila da će ove nedelje prodavati sopstvene akcije koje je kompanija sticala tokom protekle godine, a najviše krajem aprila kada je državni Akcijski fond likvidirao svoju poziciju u Jedinstvu po ceni neznatno većoj od 3.000 dinara. Jedinstvo je i protekle godine, uprkos padu poslovanja, zadržalo visoku profitabilnost objavivši neto dobitak veći od 5 miliona evra.

Po osnovu smanjenja stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu  sa 10 na 5 odsto oslobođeno je i vraćeno bankama 12,1 milijarda dinara, na osnovu prirasta plasmana  dodatnih 3,8 milijardi dinara,  a izmenom strukture devizne obavezne rezerve u  pravcu smanjenja dinarskog dela i povećanja deviznog bankama je vraćeno još 5,4 milijarde dinara.

Narodna banka Srbije će nastaviti sa postupnim smanjivanjem stope obavezne rezerve i izmenom njene strukture, kako bi banke postupno uskladile deviznu stopu obavezne rezerve i do aprila 2011. godine svele je na 25 odsto.

Kabinet guvernera

Izvor: www.nbs.rs

Vladi Srbije u nekoliko navrata nije pošlo za rukom da „udomi” „Jat”, zato je prošle nedelje odlučila da osnuje novo preduzeće kako bi lakše pronašla strateškog partnera. Ideja je da „Jatov” naslednik od nacionalne avio-kompanije uzme sve ono što je dobro, a državi ostaje da poravna račune i namiri poverioce. Minimalni osnivački ulog iznosi 400.000 dolara, a strateški partner imaće obavezu da dokapitalizuje firmu, odnosno da „upumpa” novac u preduzeće.

Kako objašnjava Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, nova kompanija, koja će uskoro biti osnovana, preuzeće avio-linije i dozvole za sletanje po bilatelarnim sporazumima.

– Biće preneta i imovina, flota, deo zaposlenih. Još se ne zna kako će sa potencijalnim strateškim partnerom biti podeljen kapital u novoformiranom preduzeću, ali verovatno je da država neće imati većinski deo – navodi Miljković.

Istovremeno sa osnivanjem novog preduzeća radna grupa Vlade Srbije će raspisati tender za konsultanta koji će ovaj posao sprovesti po takozvanom grčkom modelu. Letove tamošnjeg „Olimpik era” prošle godine preuzeo je grčki investicioni fond „Marfin”.

Šta će se desiti sa radnicima „Jata”, koje strateški partner u novom preduzeću neće želeti da preuzme i ko će namiriti dugove avio-kompanije, pitali smo našeg sagovornika.

– Stari „Jat” ostaje u vlasništvu države do vraćanja dugova i sprovođenja socijalnog programa – objašnjava Miljković.

Koliki broj radnika je neophodan novom preduzeću, naš sagovornik nije znao da kaže. Zasad se zna da će sa starim partnerima („Jat tehnika” i „Jat ketering”) biti potpisani novi ugovori.

Odgovor zašto se vlada odlučila na ovakav potez leži u poražavajućim finansijskim rezultatima starog preduzeća. Jer, niko nije hteo kompaniju sa najmanje 15 miliona evra duga na papiru, i još toliko dodatnih potraživanja „Jat tehnike”, Aerodroma, Agencije za kontrolu letenja i drugih poverilaca. Pri tom se poslovanje na veresiju tu ne završava, jer da bi ovu godinu završili u plusu, menadžeri „Jata” od države su tražili pozajmicu od 40 miliona evra. Osim dugova, „Jat” ima i 15 aviona, starih više od 20 godina, od kojih trenutno leti samo osam.

Stručnjaci za privredno pravo objašnjavaju da starom preduzeću stečaj svakako ne gine. Zašto se vlada odmah nije odlučila za takav potez, pitali smo stručnjake.

– To bi bilo politički bolno, jer je reč o kompaniji od nacionalnog interesa. Takvih primera je bilo i u svetu. Uglavnom su iskustva bila takva da se u novu kompaniju prenese ono što je zdravo, a od stare ostane samo školjka. To znači da država na sebe preuzima obavezu da preostalim radnicima ponudi socijalni program, da verovatno prodajom imovine namiri dužnike. Kad se taj proces završi, onda će od stare firme ostati samo ljuštura i moći će da se likvidira – objašnjava pravnik iz jedne prestoničke advokatske kancelarije.

Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, ističe da bi prvo morao da zna koliko će državu taj posao da košta da mi mogao da kaže da li je ideja isplativa.

– Pitanje je koliki će trošak za poreske obveznike biti obezbeđivanje otpremnine za zaposlene, a koliko vraćanje „Jatovih” dugova. Ne zna se precizno šta nova kompanija preuzima, a šta ostaje staroj. Tek kada ti detalji budu poznati, znaće se i da li je ta ideja dobra ili je građanima Srbije bilo jeftinije da „Jat” ode u stečaj. I šta ako ni takva zdrava kompanija ne nađe strateškog partnera? Ko će onda platiti grešku? Naravno, poreski obveznici. Zato je možda najpametnije da „Jat” odmah ode u stečaj – smatra Kovačević

Pitanje je i kako će se građanima podeliti 15 akcija vrednosti kompanije. Po svemu sudeći, kaže Kovačević, građani ih neće dobiti. Vlast bi tu morala da nađe neko rešenje jer nije u redu da se krši zakon, zaključuje.

M. Avakumović
A. Nikolić

Izvor: www.politika.rs