Đelić je  precizirao da je od toga iznosa 480 miliona dolara odredjeno za podršku budžetu Srbije, 50 miliona za izgradnju saobraćajnog koridora 10, a 10 miliona dolara za revitalizaciju Borskog okruga.

"Odlučeno je da će 30 miliona dolara biti odobreno po hitnom postupku za sprečavanje poplava. Radovi na Jadru, Tamnavi, će početi veoma brzo, dok će za Timočku krajinu, Aleksinac i Toplicu, biti odblokirano sedam miliona dolara", kazao je potpredsednik Vlade Srbije.

U delegaciji Srbije na zasedanju MMF-a i SB su bili ministarka finansija Diana Dragutinović, potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić, guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić i državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Podaci će biti dostupni preko linka na naslovnoj strani veb-sajta – Sekundarno trgovanje državnim hartijama od vrednosti.Izvor podataka je Ministarstvo finansija i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Izvor: www.nbs.rs
(Zatvori)

Strah od grčke dužničke krize je umanjena nakon objave vesti da će Grčka ipak zatražiti aktiviranje paketa finansijske pomoći koji su pripremili Evropska unija i MMF, vrednog između 40 i 45 milijardi eura. Tako je danas zabeležena vrednost prometa od preko 2 miliona EUR, što se ponovo može pripisati razmeni velikih paketa akcija AIK banke (AIKB).

AIK banka je bila ubedljivo najprometnija hartija na tržištu sa realizacijom od 170,5 miliona dinara što je najveći dnevni promet ovom hartijom nakon 27. novembra kada je istrgovano sa 1,6 odsto akcija ove niške banke. Današnja realizacija je ostvarena na nivou od 3.400 dinara i to uglavnom u dve transakcije od po 20.000 komada. AIK je tako zabeležio dnevni rast od 1,5 odsto okončavši sedmicu na istom nivou na kojem je bio i proteklog petka.

Ostale hartije bile su u debeloj senci ovog trgovanja. Agrobanka (AGBN) je zabeležila realizaciju od 2 miliona dinara uz lagani rast vrednosti na 10.216 dinara dok je Komercijalna banka (KMBN) sa prometom od 3,3 miliona dinara zabeležila neznatan pad vrednosti. Univerzal bankom (UNBN) se trgovalo na nivou od 6.800 dinara uz promet od 0,8 miliona dinara dok je novosadska Metals banka (MTBN) porasla petinu procentnog poena uz skromnu realizaciju.

Od akcija iz realnog sektora najprometniji je bio beogradski Telefonkabl (TLKB) koji je zabeležio realizaciju od 6,7 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 7.500 dinara. Očito je u pitanju nastavak konsolidacije vlasništva u ovoj kompaniji koja se bavi grubim građevinskim poslovima po pitanju telekomunikcija.U nekoliko transakcija u proteklih par sedmica, kompanija Tolmont MS je postala najveći pojedinačni akcionar ove kompanije.

Beogradski građevinar Energoprojekt (ENHL) zabeležio je lagani oporavak vrednosti od 0,7 odsto uz realizaciju od 3,3 miliona dinara čime je prekinut petodnevni silazni trend ove akcije tokom kojeg je izgubila na vrednosti 7,2 procenta.

Bečejski Sojaprotein (SJPT) registrovao je promet od 1,5 miliona dinara na ceni od 1.000 dinara dok se pirotski Tigar (TIGR) blago odlepio iznad nivoa od 800 dinara uz realizaciju od 1,1 milion dinara. Akcije sa B listinga, Metalac (MTLC) i vranjski Alfa plam (ALFA), izgubile su na vrednosti oko 3 procenta uz nevelike obime prometa.

Interesantno je sa MPC segmenta pomenuti akcije kompanije Albus iz Novog Sada (ALBS) čija je cena već peti dan u porastu i sa današnjim rastom od 16,43% su na vrednosti od 751 RSD.

Akcijama se danas trgovalo u vrednosti od 1.992.577 dinara, dok se Obveznicama Republike Srbije trgovalo u vrednosti od 103.489 dinara.

Izvor: www.seebiz.eu

(Zatvori)

Rast srpskog BDP-a biće, međutim, manji od prosečnog u regionu centralne i istočne Evrope koji se prognozira na 2,8 odsto, pokazuju podaci iz novog izveštaja MMF-a objavljenog pred prolećni sastanak tog kreditora i Svetske banke.

Rast BDP-a na nivou srpskog ove godine će imati Makedonija, Albanija će ubeležiti nešto veći, od 2,3 odsto, BDP Bosne i Hercegovine porašće pola a Hrvatske samo petinu procenta, dok će Crna Gora imati pad od 1,7 odsto.

Na nivou centralne i istočne Evrope najveći rast BDP-a ove godine Fond očekuje u Turskoj, od 5,2 odsto, a najveći pad u Letoniji, za četiri procenta.

Rast BDP-a Srbije u idućoj godini MMF prognozira na tri procenta a u 2015. godini kreditor očekuje rast od pet odsto.

Zemljama centralne i istočne Evrope Fond za narednu godinu prognozira rast BDP-a od 3,4 odsto a za 2015. godinu od četiri odsto.

Ovogodišnju inflaciju u Srbiji globalni kreditor procenjuje na šest odsto, nakon 6,6 odsto u prethodnoj godini, a u 2011. očekuje četiri i po procenta.

U novim, ažuriranim prognozama MMF svetski ekonomski rast u 2010. procenjuje na 4,2 odsto, što je 0,3 odsto više nešo što se očekivalo u januaru.

Izveštaj "Svetske ekonomske perspektive" objavljen je pred prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke za vikend u Vašingtonu i sutrašnji sastanak Grupe 20 najbogatijih zemalja i vodećih zemalja u razvoju.

Izvor: www.economy.rs
(Zatvori)

„Uporedo sa imenom, banka će dobiti i novi logo, a za promene imena i znaka dobijena je saglasnost NBS. To nije samo forma, jer će ovo biti vrlo sugestivno ime za sve lokalne sredine u kojima postoje filijale i ekspoziture. Poslovaće kao i svaka druga banka na teritoriji Srbije“, kaže Jovica Đukić.

Kako je objasnio Đukić, uporedo s tim, kroz cenu bankarskih proizvoda i odabir projekata, banka će nastojati da ispuni i svoju razvojnu funkciju.

„Između više komitenata, menadžment će odabrati onog koji najviše doprinosi opštem razvoju pokrajine, pa time i republike. Pri tom, prednost će imati programi i projekti koji omogućavaju nova radna mesta, odnosno ravnomerniji regionalni razvoj“, rekao je on.

Metals banku osnovalo je 1990. u Novom Sadu 37 preduzeća metalskog kompleksa, koja su kasnije uglavnom propala. Rukovodstvo ove banke je u nekoliko navrata optuživano da je svesno u stečaj gurnulo na desetine firmi u dogovoru sa rukovodstvima preduzeća („Milan Vidak", Neobus, Topolatrans...).

Krajem 2008. u Metals banku je uvedena prinudna uprava, a iz krize banku je izvukla finansijska injekcija Fonda za razvoj Vojvodine, čime je pokrajina postala većinski vlasnik.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Carić je istakao da se u narednim godinama u Srbiji može očekivati ukrupnjavanje bankarskog sistema pošto će neke male banke koje imaju malo tržišno učešće izaći iz Srbije.

"Jedan od problema je i neadekvatna ročna struktura depozita pošto kratkoročni depoziti nisu "zdrav" osnov za plasiranje investicionih i stambenih kredita", rekao je Carić.

Problem za bankarski sektor predstavlja i krhko makroekonomsko okruženje, odnosno loše stanje privrede koja je i dalje u procesu tranzicije, kurs, trgovinski i deficit platnog bilansa, budžetski deficit i inflacija.

On je naveo i da je posle nekoliko godina visokog rasta Erste banka u prošloj godini ostvarila rast od 10 odsto, a i u ovoj godini očekuje se slična stopa rasta pošto je privreda i dalje u dosta lošoj situaciji, a građani nemaju mnogo prostora za zaduživanje.

Izvor: www.seebiz.eu
(Zatvori)

Iz Vlade navode i da rade na tome kako bi predupredili eventualne finansijske i socijalne probleme u preduzećima koja su u državnom vlasništvu, a ne finansiraju se iz budžeta. U Vladi kažu da se ovaj način osnaženja menadžmenta ne odnosi na javna preduzeća.

Tajkuni, dokažite da volite domovinu Meho Omerović, predsednik Skupštinskog odbora za rad i politiku, oštro reaguje na najavljeni projekat Vlade. „Povodom ponude koju najveći domaći biznismeni daju kao pomoć u vođenju posrnulih preduzeća i to nazivaju patriotizmom, podsećam te veoma bogate ljude da se ne može biti srećan ako je oko njih toliko nesrećnih. Ne ulaskom u upravljačke strukture firmi koje su na rubu propasti, nego kupovinom istih i investiranjem u njih! Jer samo kupovinom posrnulih firmi iz najnerazvijenijih opština će dokazati da im je stalo do Srbije i njenih građana, a ne do atraktivnih lokacija i firmi čije su zgrade u centru Beograda. Domaći tajkuni, dokažite da volite Srbiju“, izjavio je Omerović.

Ova vest dolazi samo dan pošto je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao da postoji načelni dogovor Vlade i krupnog biznisa da uđu u propala preduzeća, ali kroz neku vrstu ulaganja. Njihov zahtev bio je da uđu u upravne odbore, ali se Vlada navodno sa tim nije složila.

Ljajić smatra da novo rešenje nije najsrećnije i dodaje da „oni koji su zaradili veliki novac u Srbiji ne treba samo da ulaze u upravne odbore i menadžerske strukture posrnulih firmi već da ulože novac, investiraju, otvore nova radna mesta i pomognu nerazvijenim krajevima Srbije. Tek to je čist ekonomski odnos“.

Ako se zna da su privrednici na nedavnom skupu sa delom ministara i sindikatima i sami ponudili usluge upravljanja posrnulim preduzećima, jasno je da Vladi neće biti teško da nađe menadžere.

Pitanje je zašto biznismeni neće imati obavezu da ulože kapital u firme, odnosno investiraju ili bar uzmu u zakup deo postrojenja preduzeća. Tim pre što je na istom tom sastanku premijer privrednicima poručio da neće tek tako dobiti upravne odbore. I njima to, čini se ne smeta.

Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa“, kaže da je jedan od predloga bilo i to da deo novca od prodaje Telekoma država uloži u ove firme, a deo privrednici. Profit bi se delio skladno uloženom novcu.

"Potencijala ima u sektoru obnovljivih izvora energije, metalnoj industriji i hrani. Moguće je negde ući u zakup, negde u investiciju, sve zavisi od toga koja preduzeća budu na raspolaganju", navodi Drakulić.

Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“, kaže da bi propalim firmama "pomogao besplatnim angažmanom u oblasti konsaltinga. Naročito u oblasti rukovođenja, finansija i investicija, restrukturiranja ali i upravljanja krizom i promenama".

Menadžeri za gubitaše

„Posle odluke da se jedan deo firmi u Srbiji podržavi, odnosno da se, do daljeg, u njima ne sprovodi proces privatizacije, suočili smo se s problemom ko će u ovim preduzećima, od kojih je svako na svoj način specifično, upravljati“, kažu nadležni u Vladi Srbije.

Spisak firmi podugačak Od početka krize, dosta je velikih sistema, ali i manjih firmi za koje je država odlučila da preuzme ulogu gazde. Uglavnom se to dešavalo posle više neuspešnih tendera na kojima je pokušavano da se pronađe strateški partner, ali i nakon procene države da te firme imaju šanse za bolju budućnost. Tako je, recimo, država “zadržala” RTB Bor, Beogradski i Novosadski sajam, Ikarbus, a najverovatnije će nešto slično uraditi i sa Galenikom.

Oni navode da se „zato i došlo na ideju da pripremimo model po kome će proces upravljanja u ovim firmama biti apsolutno profesionalizovan. Time bi se predupredili eventualni finansijski i socijalni problemi u kompanijama koje su u državnom vlasništvu a ne finansiraju se iz budžeta“.

U Vladi objašnjavaju i da pomenuti model profesionalizacije upravljanja nije povezan sa inicijativom privrednika da se, bez nadoknade, angažuju u podržavljenim firmama jer nije u pitanju pomoć preduzećima već pokušaj uspostavljanja jasnog, ugovornog odnosa između države, kao vlasnika, i profesionalnog rukovodstva preduzeća.

Iz Vlade podsećaju da se odluka o “podržavljenju” dela nekadašnjih društvenih firmi pokazala kao dobra u vremenu krize. Država svakako neće ostati vlasnik ovih kompanija u dužem vremenskom periodu, reč je o periodu od dve do tri godine, a da za vreme nakon toga planiraju da za sve ove kompanije, uglavnom, potraže strateške partnere.

„Dosadašnja praksa u kojoj je Vlada, preko svojih institucija, postavljala direktore ovih firmi nije se pokazala kao dobra, jer su ta postavljenja bila po pravilu politički motivisana“, priznaju u Vladi i dodaju da će novi menadžeri imati “odrešene ruke” i, svakako, zarade u skladu sa svojim poslovnim rezultatima.

Izvor: www.b92.net
(Zatvori)

Svako drugo preduzeće koje je učestvovalo u anketi Nemačkog privrednog udruženja o uslovima poslovanja u Srbiji, očekuje rast prometa u 2010. godini, a 39 odsto planira veće investicije, kazali su predstavnici Udruženja na konferenciji za novinare.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit kazao je da su direktne investicije nemačkih firmi u Srbiju u kriznoj 2009. godini bile oko 50 miliona evra, a ove godine postoji mogućnost proširenje postojećih ulaganja na srpskom tržištu. 

"U vreme krize to je veoma bitno zbog otvaranja novih radnih mesta", istakao je on.

Šmit je kazao da je za privlačenje novih investitora potrebno da Vlada Srbije bude efikasnija, posebno u smanjenju birokratije, izgradnji javne infrastruture, javnim nabavkama, subvencijama i poboljšanju pravne sigurnosti.

Oko dve trećine anketiranih preduzeća, kazao je Šmit, ocenilo je da su mere Vlade Srbije za ublažavanje krize bile prosečne ili neefikasne.

Predsednik Upravnog odbora Nemačkog privrednog udruženja u Srbiji Ernst Bode kazao je su privrednici ocenili da ekonomski položaj Srbije nije fantastičan, ali da je položaj preduzeća bolji nego u prošloj godini. 

Oko 30 odsto anketiranih preduzeća svoje poslovanje u Srbiji ocenilo je kao dobro, dok 62 odsto navodi da je zadovoljavajuće, kazao je on i dodao da 48 odsto preduzeća očekuje rast prometa u 2010. godini, a 42 odsto rast dobiti. 

Ambasador Nemačke u Srbiji Vofram Mas kazao je da ukupne nemačke investicije u Srbiji iznose oko 1,5 milijardi evra i da je Nemačka među najbitinijim trgovinskim partnerima Srbije.

Postoje potencijali za širenje trgovinske i privredne saradnje Nemačke i Srbije, naveo je ambasador. 

Mas je kazao da o tom potencijalu govori i to što su nemačka preduzeća u vreme gobalne kize tokom 2009. godine proširila angažman u Srbiji i dodao da je prošle sedmice potpisan ugovor o investiciji nemačke fabrike čarapa Falke na jugu Srbije.

"Tim ugovorom je predviđena investicija od oko osam miliona evra i zapošljavanja 600 ljudi", kazao je Volfram Mas.

Anketa o uslovima poslovanja u Srbiji sprovedena je petu godinu za redom među članovima Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu.

To udruženje okuplja 150 firmi, koje u Srbiji zapošljavaju oko 13.000 ljudi i imaju promet od oko dve milijarde evra godišnje.

Izvor: www.blic.rs

(Zatvori)